Poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, mi opet zahvaljujući vama dolazimo u situaciju da o Skupštini stvaramo takvu sliku da mi iz opozicije, kao, nešto tražimo, a vi ćutite. Zaista moramo prekinuti tu praksu tišine koja dolazi iz vladajuće koalicije, a vi najviše tome doprinosite. Po ko zna koji put vas molimo, pozovite nekoga iz Vlade, mora nam dati obrazloženje zbog čega je ova tačka dnevnog reda povučena.
Nemamo nikakav problem zbog toga što ste pre neki dan kada vas je predsednik LDP-a sa ove skupštinske govornice pozvao da prihvatite amandman radikala kada je u pitanju SSP vi to oberučke prihvatili i napravljen je jedan dogovor itd.
Takođe nemamo nikakav problem zbog toga što ste povukli ovu tačku dnevnog reda, ali dužni ste da nam date objašnjenje. Moramo da znamo koje je obrazloženje vašeg povlačenja ove tačke dnevnog reda.
Moram da ponovim ono što smo već nekoliko puta rekli: zaista smo, ne samo kada je u pitanju 17. februar, nego i pre toga, trpeli strahovite kritike zbog toga što smo kritikovali pogrešnu politiku prethodne vlade, vlade Vojislava Koštunice, vlade koja se bavila nerealnom politikom, pogotovu kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Dan pre i dan posle 17. februara paljene su nam prostorije, napadani su ulazi naših funkcionera, odnosno pokušali su da im upadnu u stanove oni koji su protestovali, presretani su nam poslanici na ulicama samo zbog te neke lažne priče da smo mi izdali Kosovo.
Ponavljamo, ovo je poraz politike Vojislava Koštunice koja je na pogrešan način pokušala da se igra sa Kosovom i Metohijom, odnosno interesima građana i Kosova i Metohije i Srbije.
Zbog toga vas molim da, u skladu sa članom 98, date pauzu da bi pribavili... Moram da vas ispravim, malopre ste rekli da ne postoji ta mogućnost; postoji, znači, stav 2. član 98 – predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Molim vas da, u skladu sa tim, porazgovarate sa nekim od predstavnika Vlade. Pozovite onoga ko nam je poslao ovo obaveštenje. Za razliku od prošlog puta, kada je bilo devet redova teksta i tri reda potpisa, sada imamo šest redova teksta i dva reda potpisa. Molim vas da nam onaj ko je ovo potpisao, to je gospodin Ivica Dačić, kaže šta je obrazloženje zbog čega se povlači ova tačka dnevnog reda.

Želela bih još jedanput da kažem da je pravo predlagača da u svakom momentu, do završetka rasprave, tačku koju je predložio povuče sa dnevnog reda, iz procedure. Prema tome, nije u obavezi, poslovnički gledano, da to obrazloži. Druga je stvar što smo se složili da treba da obavestimo Vladu o vašim primedbama i zahtevima da dobijemo obrazloženje, i to smo učinili. Nema uslova za bilo kakve konsultacije, s obzirom na to da je predlagač očigledno unutar svojih redova napravio konsultacije; održana je sednica Vlade na osnovu koje je donet ovakav stav da se povuče tačka dnevnog reda.

Izvolite, gospodine Batiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine Kosova i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnopolitičkim odnosima... To je preambula Ustava Republike Srbije.
Da li vladajuća koalicija i Vlada ovakvim gestom poštuju tu svoju obavezu iz preambule? Ne. To je neodgovornost.
Dalje, kada je već tako, elementarni red je bio, jer ste vi predložili ovu tačku dnevnog reda, da bar ministar za Kosovo i Metohiju bude tu i da odgovore na naša pitanja zašto se ta tačka povlači sa dnevnog reda i iz procedure. Mi smo mesecima i godinama unazad ukazivali na to da je cilj svih rezolucija da se jedan deo političke elite opravda pred drugim delom političke elite. Ništa drugo. Da se utvrde, tobože, nekakvi standardi patriotizma, pa se ovde odvijala utakmica u lažnom patriotizmu. To je ono što nam se događalo.
Kakvi su efekti svih do sada donetih rezolucija o Kosovu i Metohiji? Nikakvi. Da li je proglašena nezavisnost? Jeste. Da li su vodeće svetske sile priznale tu nezavisnost? Jesu. Da li je donet ustav Kosova i Metohije? Jeste. Da li je došao Euleks? Jeste. Da li Kosovo pristupa MMF-u i Svetskoj banci? Da. Da li su najveće zemlje otvorile diplomatska predstavništva na Kosovu i Metohiji? Jesu. I tako dalje.
To ne sme da bude razlog za Vladu da na ovakav način povuče Predlog rezolucije. Mi smo želeli da kažemo nešto drugo, a to je da jedina mogućnost i budućnost naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji jeste da ostanu i žive tamo, da im se pruže ekonomske perspektive i mnogo viši standard, jer ako nema naših sunarodnika onda je svaka priča o Kosovu i Metohiji kao integralnom delu Srbije potpuno iluzorna.
Drugo, nešto što je politička demagogija, stalno se obični građani, ta sirotinja raja, na Kosovu i Metohiji pozivaju, tobož, na istorijsku odgovornost – nemojte da ulazite u KPS, nemojte da ulazite nigde. Ne, istorijsku odgovornost nose samo predstavnici političkih elita. To smo hteli da kažemo, da pokažemo i upremo prstom u one koji su se na nesreći srpskog naroda, kao njegovi glasnogovornici, na Kosovu i Metohiji, pre svega iz stranaka bivše vlade, obogatili do te mere da, prema procenama mnogih, neki od njih imaju kapital vredniji od deset miliona evra, a puna im usta i nariču nad sudbinom Kosova i Metohije.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, a zatim gospodin Markićević.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ne samo za nas veoma važna tema a ovo jadno stanje u kojem se nalazi srpska skupština možda nas još više obavezuje na tako nešto. Sramota je ćutati o ovome što se sada dešava. To što se mi ne slažemo ili što se nismo slagali u politici koja se vodila u procesu rešavanja kosovskog problema ne može biti obrazloženje i opravdanje za ćutanje i tišinu. Vlada je predložila Skupštini raspravu o kontinuitetu u državnoj politici prema Kosovu i Metohiji.
Mi smo želeli tu raspravu, ne zbog toga što smo želeli da glasamo za vladin predlog, nego zbog toga što smo smatrali da još uvek postoji prostor za dodatnu argumentaciju koja bi dopustila ovoj zemlji da zauzme drugačiji politički kurs i verujemo da bi mnogo više koristi imala srpska zajednica na Kosovu i građani Kosova, dakle ne samo Srbi, a samim tim i Srbija.
Za nas je Kosovo oduvek bila prilika, a ne pretnja i problem kojeg se nekako vlast mora ratosiljati. Šta se sve u ovoj zemlji desilo u poslednjih nekoliko godina što je bilo motivisano odbranom srpske države na Kosovu i Metohiji? Mi imamo obavezu prema građanima, prema građankama i građanima ove zemlje, prema srpskoj zajednici na Kosovu, prema Albancima na Kosovu. Samo Srbija može biti ta koja će nešto konkretno promeniti na prostoru Kosova.
Nezavisnost Kosova proglašena je 17. februara. Nije danas Kosovo mnogo srećnije nego što je to bio slučaj do 17. februara. Mi kroz Kosovo možemo pokazati zbog čega smo drugačija zemlja i da smo drugačija zemlja, i to je prilika i za vladajuću koaliciju.
Ne možemo da prihvatimo tu nemoć, gospođo predsednice, koju prepoznajemo u vašoj konstataciji da predlagač ima pravo da povuče tačku dnevnog reda. Nije ovo bilo koja tačka dnevnog reda. Najmanje je važno koliku smo mi cenu platili zastupajući one političke stavove sa kojima se sada prećutno i tako stidljivo identifikuje makar deo vladajuće koalicije. Vi ovu tačku dnevnog reda povlačite zato što u vladajućoj koaliciji ne postoji saglasnost što se tiče politike koju ova država želi da vodi u procesu rešavanja kosovskog problema.
Kada je to parlament raspravljao o inicijativi koju će predsednik ove države i ministar inostranih poslova zastupati u Generalnoj skupštini UN? Kada smo mi o tome razgovarali? Čiju politiku oni tamo vode? Rekli smo da moramo da napustimo te šine slepog koloseka kojim se država kreće poslednjih 20 godina. Za nas je rasprava o Kosovu nužnost. Nije dovoljno okačiti još jednu funkciju na neko potpredsedničko mesto i da sklepate bilo kakvu koaliciju da bi se dobila argumentacija za jednu kvalitetniju politiku. Potreban je iskren razgovor ovde u Skupštini.
Ovo nije priča o odgovornosti. Ništa mi nećemo dobiti od toga što ćemo upirati prstom jedni u druge i tražiti one koji su odgovorni za haos na Kosovu, ali ovo je priča o jednoj političkoj viziji i mi imamo pravo da iznesemo tu političku viziju. Nismo ćutali ni kada smo bili usamljeni, a sada nam se čini da ima mnogo više poslanika koji dele tu političku viziju. Kroz partnerstvo Beograda i Prištine mora biti rešen problem na Kosovu i Metohiji, kroz partnerstvo Beograda i Prištine.
Nikada nismo rekli da je Koštunica odgovoran za ono što se na Kosovu desilo. Nikada nismo trljali ruke zadovoljni činjenicom da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a da naša vlada u nečemu nije uspela, ali sada moramo tragati za novim putevima rešavanja tog problema, jer problem nije rešen.
Ovde smo prošle nedelje toliko puta čuli istovetne stavove od dominantne stranke u vladajućoj koaliciji i većine opozicionih partija. Čuli smo to, ali sada kada treba da u raspravi o Kosovu i Metohiji iznesemo argumente zbog kojih mi ne pristajemo na taj kontinuitet nama se ta rasprava uskraćuje. Vodiće se politika na nekom drugom mestu, biće formulisana na nekom drugom mestu. Znate šta, to Koštunici nismo dozvolili da radi. On je uvek izlazio pred poslanike u parlamentu, pre toga sazivao konsultacije. Dolazio je ministar Samardžić kod nas, nije mu bilo prijatno na razgovorima. Ne mislim da su bili nekulturni razgovori, ali smo imali različite stavove, razgovarali o tome, pa smo izašli ovde i u parlamentu diskutovali, pa glasali.
Ako vladajuća koalicija odustaje od ove rasprave neka nam onda kaže – povlačimo predlog, želimo da se dodatno konsultujemo, ne dopada nam se ideja da se preglasavamo po pitanju Kosova i Metohije, pružite nam priliku da ispravimo neku grešku koju smo napravili onda kada smo izašli sa predlogom o kojem nismo razgovarali. To je nešto što je normalno i naravno da uvek kada su tako važne državne teme moramo da pronađemo kompromis. Mi to želimo da uradimo, ali ta ideja da ćuteći pređemo preko toga ne dolazi u obzir.
Važna je tačka dnevnog reda pred nama, želimo da se što pre ova tačka završi, želimo da glasamo, želimo da ratifikujemo SSP, želimo da ratifikujemo ove sporazume kojima će se praktično otvoriti ta finansijska sredstva koja su nam neophodna, ali za pet godina će neko izaći pred Skupštinu i reći – povlačimo iz rasprave energetski sporazum od pre pet godina. Upravo zbog toga mislimo da sada treba na ovome insistirati. Neka se pojavi predstavnik Vlade, ministar za Kosovo i Metohiju koji prima platu da bi sedeo pred poslanicima, koji je bio na Odboru koji nije održan i neka kaže – povlačimo predlog dnevnog reda zbog toga što su potrebne nove konsultacije, zbog toga što nema većine za predlog politike o kontinuitetu, jer jedni u tome vide malo kontinuiteta, drugi vide previše kontinuiteta. Potrebna nam je nova vizija i tu viziju treba zajedno da formulišemo. Mi ćemo za tako nešto glasati, ali da ćutimo nećemo. Nismo ćutali ni u prošlosti, ne pada nam na pamet da ćutimo sada kada vidimo da je ćutanje vaša potvrda ispravnosti naše politike.

Reč ima gospodin Markićević, a posle toga Nada Kolundžija.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, pozivam se na član 226. i molim vas da vreme koje ću utrošiti za citiranje ovog člana ne računate u ovo vreme. Taj član neću da citiram zbog vas, predsednice, ne sumnjam da znate odredbe ovog člana, ni zbog kolega poslanika, nego zbog građana koji u ovom trenutku gledaju. Dakle, član 226. glasi – narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera itd.
Gospođo predsednice, na konsultacijama na kojima sam učestvovao, kada predsednik Nove Srbije i šef poslaničkog kluba Nove Srbije nije bio prisutan, ja sam zaista poverovao (i u ovom trenutku još uvek vam verujem) da nestavljanje predloga 108 poslanika Narodne skupštine koji se tiče Rezolucije o Kosovu i Metohiji jeste stvar vakuuma dok vi niste bili izabrani, odnosno ustoličeni u fotelju u kojoj sedite. Posle ovoga što se desilo zaista počinjem da sumnjam.
Dakle, predlog Vlade da raspravljamo o Kosovu, o kontinuitetu državne politike, povlači se bez reči. Šta mi iz Nove Srbije, poslanici Nove Srbije, da mislimo, šta građani Srbije, Srbi na Kosovu, koji su, verujte, čekali ovu tačku dnevnog reda, u ovom trenutku mogu da pomisle? Da vi ili nemate većinu, nemate doslednu politiku, jedinstvenu politiku u vladajućoj koaliciji ili vas ne interesuje Kosovo i Metohija kao problem.
Sama prva tačka ovog dnevnog reda, SSP, toliko je povezana sa ovom poslednjom tačkom, temom Kosova i Metohije, da mi poslanici NS sad zaista možemo da pomislimo i da poverujemo da je i ovaj amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka, i koji je tako željno prihvatila Demokratska stranka, odnosno šefica poslaničke grupe DS gospođa Nada Kolundžija, jedna obična maska za građane Srbije. Ovo što je ova moja desna strana, u prenosu leva, prazna, o tome govorim.
Shodno tome što ste, priznajem, vi stvorili klimu tolerancije i poverenja i postigli dogovor na konsultacijama šefova poslaničkih grupa da ćete kada god neki problem iskrsne u Skupštini prekinuti Skupštinu i zakazati konsultacije da se lepo dogovorimo, molim vas da, po članu, čini mi se, 98, prekinete Skupštinu i zakažete konsultacije šefova poslaničkih grupa da se dogovorimo šta dalje.
Posle toga, ako zaista ostanete pri ovom stavu da odbijate, ne znam šta nama poslanicima opozicije ostaje, nego taj član 226. i da ovu sednicu nastavimo raspravom o Kosovu i Metohiji, do ujutru, koliko god da nas je ostalo od opozicije, mi smo spremni na to. Mi to ne želimo, nemojte posle da nam spočitavate da mi vršimo opstrukciju Skupštine.
Molim vas, prekinite sednicu, da sednemo i da se dogovorimo kao ljudi. Inače, pozivaćemo se na član 226.
Obaveštavam sve građane Srbije da to radimo zbog toga što je Vlada Mirka Cvetkovića ćutke, bez obrazloženja i obaveštenja, temu Kosova i Metohije povukla sa dnevnog reda. Molim vas još jednom da postupite po članu 98. Hvala.

Gospođa Kolundžija, izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je tema Kosova i Metohije najvažnija tema, jedna od najvažnijih tema za Vladu Republike Srbije i za sve građane Srbije, upravo zbog toga što je to tema za koju postoji izražena potreba da se čuju različita mišljenja i da se usaglase stavovi kako bi se postigao što veći stepen saglasnosti oko onoga što jeste državna politika vezana za to pitanje. Po ovom pitanju mi od samog početka ove sednice imamo nekoliko spornih situacija od kojih su neke nastale greškom, propustom, neke su nastale iz nekih drugih razloga.
Dakle, zbog potrebe da se povodom ove teme obavljaju konsultacije, zbog činjenice da postoji inicijativa narodnih poslanika sa istom temom, neophodno je da se o ovoj temi sednica pripremi na način koji će zadovoljiti interese i potrebe države Srbije da se o ovako važnom pitanju postigne saglasnost koliko god je moguće, s jedne strane, i da se, sa druge strane, prevaziđe problem koji je nastao zbog činjenice da deklaracija grupe narodnih poslanika nije stavljena na dnevni red.
Molim vas da razumete da ovo nije zanemarivanje teme, da ovo nije pokušaj da se izbegne rasprava. Naprotiv, ovo je pokušaj da se u raspravu uđe, uz maksimalan napor da se prethodno o tome vode razgovori kako bi se, kao što je to i do sada činjeno, oko ovog pitanja postigla maksimalna saglasnost. Hvala vam.

Zahvaljujem. Šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić, izvolite.