Gospođo predsedniče, gospodine ministre, mogla sam da se javim kada počne rasprava o pojedinostima, odnosno nastavak Predloga zakona o strancima, ali zaista je situacija izuzetno alarmantna u Crnoj Gori. Prošlo je deset dana otkako je separatistička vlast Mila Đukanovića priznala kvazišiptarsku državu na području naše južne pokrajine.
Ono što se dešava, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da je Andrija Mandić, vođa Srpske liste i predsednik Narodne stranke već osam dana u štrajku glađu u poslaničkom klubu u Narodnoj skupštini Crne Gore i da mu podršku daju i srpski radikali.
Naša stranka je izašla na Srpskoj listi, naš poslanik gospodin Bojan Strunjaš je svakoga dana sa predsednikom poslaničke grupe gospodinom Mandićem, i ono što mi sada vaše stiže i po okupljanju ne samo srpskih radikala, već Srba ispred Skupštine koji daju Andriji podršku je činjenica, gospodine Dačiću, da se naš ambasador u Crnoj Gori, Zoran Lutovac, ni jedan jedini put nije pojavio da da podršku Andriji Mandiću i Srbima u Crnoj Gori. To je skandalozno.
Mi sada ovakvim ponašanjem i bez izjašnjavanja zvaničnika Srbije tačno guramo srpski narod da idu u nešto što oni ne žele. Da li vi shvatate, gospodine Dačiću, da se sada dešava i da bi to voleli separatisti, ovi Milovi kriminalci u Crnoj Gori, da se održi popis i da se desi 45. godina, da oni toliko izvrše asimilaciju srpskog naroda da, kao na tim izborima kada su došli komunisti na vlast, umesto ranije 95,6% Srba, odnosno 94,8% koji su se izjašnjavali kao Srbi i pravoslavne veroispovesti uoči Drugog svetskog rata, 45. godine samo 3,6% Srba, a 80 i nešto Crnogoraca, izmišljene nacija pod Brozovim diktatorskim režimom.
Da li vi sada hoćete da mi guramo naš narod u srpskoj Crnoj Gori da idu u Crnogorce, ili ne daj bože da jednoga dana budu Šiptari? Dajte, molim vas, preduzmite nešto. Ljudi su očajni. Nije to sada, znate bilo, desilo se, i ništa dalje. Šta ćemo da radimo?
Znate li, gospodine Dačiću, kada je vaš ubijeni u Haškom kazamatu predsednik Slobodan Milošević došao na izbore voljom građana Srbije i kada je počela da se podiže srpska nacionalna svest, od Gazimestana preko svega drugog što smo radili kao Srbi, bez obzira na to što mi nismo bili politički istomišljenici Slobodana Miloševića, milioni Srba su se podigli i već na prvim izborima koji su održani u 2003. godini, odnosno po popisu stanovništva iz 2003. godine 33% naših sunarodnika se izjasnilo kao Srbi u Crnoj Gori.
Da bi to bio veći procenat i da bismo im davali podršku, a budite sigurni, gospodine Dačiću, da nisu samo oni koji su se izjasnili kao Srbi protiv ovoga što se desilo i što je Đukanovićev režim uradio, mi moramo da pomognemo našem narodu.
Uostalom, i sami vidite na osnovu dosadašnjih pregovora i razgovora sa Jusufom Kalamperovićem da oni neće da odstupe od svog čvrstog stava i da će tražiti otpust iz crnogorskog državljanstva, što vam je on i rekao prilikom poslednjih razgovora. Potrebno je da država Srbija, pre svega parlament, pruži jasnu podršku Srbima u Crnoj Gori. Mi vam kao SRS nudimo deklaraciju o pravima Srba u srpskoj Crnoj Gori, koja je bila ušla u skupštinsku proceduru.
Evo, završavam još time, gospođo Dejanović, mislim da je neprimereno da vam lekcije o tome šta treba da radite i kome da budete lojalni drži onaj koji je isključen iz naše stranke i koji je prvi izdao svog predsednika i svoju političku stranku, i koji je činio sve kada je bio zamenik predsednika naše stranke, u odsustvu prof. dr Šešelja koji boravi u Haškom kazamatu, da ruši sve mostove SRS sa Ruskom Federacijom. Ali, mi i sada, na svu sreću, uz pomoć pre svega divnih ljudi koje imamo u našoj poslaničkoj grupi i prijatelja koje imamo u Ruskoj Federaciji podižemo te mostove. Želimo da nam Rusija i u ovom slučaju pruži podršku, kao i u slučaju podrške Srbima u srpskoj Crnoj Gori.
Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.
