Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ispred poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na zakon o strancima.
Naime, član 21. kaže: "Odbijanje zahteva za izdavanje vize i poništavanje vize
Organ nadležan za izdavanje viza neće izdati vizu, ako:
1) rok važenja strane putne isprave ističe za manje od 90 dana; 2) ako postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona;
3) ako se stranac lično ne odazove na poziv diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije".
Onda u stavu 2: "Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, viza se može izdati iz humanitarnih razloga (a kasnije ću se vratiti na taj izraz "humanitarnih razloga"), ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze".
U članu 21. stav 2. reči "međunarodno prihvaćene obaveze" tražio sam da se zamene rečima "obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima". Ne vidim šta je tu toliko sporno.
Na osnovu obrazloženja Vlade, Vlada mi je dala ovo obrazloženje ili poslaničkoj grupi SRS je dala ovo obrazloženje: "Vlada ne prihvata ovaj amandman jer se formulacijom člana podrazumeva da su ove obaveze prihvaćene po osnovu međunarodnih pravnih akata, odnosno međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija, a imajući u vidu da u međunarodnom javnom pravu važi princip dobrovoljnosti, te ove obaveze nikako ne mogu biti utvrđene već samo prihvaćene kako je i navedeno".
Da uzmemo sad i obrazloženje ovog zakona o strancima. Važeći zakon o kretanju i boravku stranaca donet je još 1980. godine, u vreme SFRJ, i tada su stranci morali da se prijavljuju, jer ipak su stranci smatrani u neku ruku i kao ljudi koji dolaze po mogućnosti da podrivaju jedan ustavni državni sistem.
Kaže ovako: ''Ovaj zakon je donet na osnovu Ustava SFRJ, čija su rešenja odavno prevaziđena. Između ostalog, rešenja sadržana u ovom zakonu nisu kompatibilna standardima kojima se određuje problematika stranaca u Evropskoj uniji, kao i najnovijim tendencijama u ovoj oblasti koje su prihvaćene i zaživele u razvijenom demokratskom sistemu. Takođe, nastala je potreba da Republika Srbija, kao samostalna država, po prvi put, u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije uredi pitanja ulaska, kretanja i boravka stranaca na njenoj teritoriji.''
A onda precizirano kaže član 21. određuje razloge zbog kojih nadležni organ neće izdati vizu ili će je poništiti. Pa onda sledeća rečenica: ''Iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, viza se može izdati, a Ministarstvo može odrediti da se strancu omogući ulazak samo na određenom graničnom prelazu. Stavovima 4. i 5. istog člana propisano je da organ nadležan za izdavanje viza ili granična policija može da poništi već izdatu vizu ako naknadno utvrdi da postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona.''
Ovde je još samo jedna nepoznanica i ovaj sam deo rečenice - iz humanitarnih razloga. Trebalo je da precizirate, humanitarni razlozi mogu biti medicinske prirode. Humanitarni razlozi mogu biti u slučajevima kada se primenjuju na žrtve trgovine ljudima i tu se može ubaciti taj deo kad kažete humanitarni razlozi.
Gospodine ministre, sigurno ste u tom razmišljanju kao i vaši saradnici da nije međunarodno prihvaćene obaveze, nego obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima, nije Milorad Krstin, nego Krstin Milorad, ali sam smatrao da bi ovo baš iz ovog dela, gde kažete iz humanitarnih razloga, trebalo proširiti jer je to dosta bitno i precizirati kojih humanitarnih razloga.
Iskoristiću priliku, jer nemam tu priliku da pričam i o onome čime bi trebalo ova skupština da se pozabavi, a to je kada smo dobili materijal za rebalans budžeta za 2008. godinu, pogledao sam šta je to dobilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mogu da vam kažem da sam stvarno začuđen da nekako Vlada Srbije može da dozvoli sebi toliki luksuz da uništi i ovo malo što je ostalo od reči poljoprivreda.
Ne mogu da razumem Vladu, ne mogu da razumem ministra da na Odboru za poljoprivredu kaže da su cenu pšenici krojili tajkuni, da dve nedelje pre same žetve je cena pšenice bila 15,75 para, da bi se kasnije ta cena snizila, a većina ili 30% još nije isplaćena.
Šta reći o tom rebalansu budžeta za 2008. godinu, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kada znamo da cena suncokreta sa 2.700 za 100 kilograma otišla na 2.415, da bi pojedine uljare kao "Vital" Vrbas, kada su videle da je tobože neki prinos zadovoljavajući, spustile na 2.300 i većina još nije dobila pare za svoj proizvod, koje čekaju više meseci.
Šta reći o ceni đubriva koja je otišla 80% na osnovu prolećne setve koju smo imali i sada dovodimo u pitanje koliko će ove jesenje setve biljkama biti priušteno od strane mogućnosti zemljoradnika da bace i da dobiju neke veće prinose, da se time diči i sam poljoprivrednik i da se diči i sama država.
Šta reći o subvencijama koje ste toliko zdušno obećavali, do 11. maja, do izbora, reč je o subvencijama za poljoprivredno gazdinstvo od 10.000 dinara po hektaru. Vi ste tada do 11. maja, do tih izbora, gospodo iz žutog preduzeća, žurili da isplatite svima onim koji su podneli zahteve, da bi posle toga bukvalno stalo sa isplatom tih subvencija.
Da li o tome treba da razmišljate da bude jedna od sledećih tačaka i stanja u agraru? Šta reći o kukuruzu roda 2008. godine, kada je sada individualni poljoprivredni proizvođač iznese 10 hiljada kilograma, iskombajnira i odnese u sušaru, a na osnovu tabele kada spušta na 14% vlage, njemu ostaje, ako je 22% vlage, čisto 7.909 kilograma; 2.100 kilograma na osnovu te tabele u sušenju jednostavno ne postoji. Tek ćemo videti kada poskupi plin koliko će onda sušare uzimati danak od individualnog poljoprivrednog proizvođača.
Prema tome, cene kukuruza koje se sada u rodu 2008. godine kreću na bazi 14% vlage - 660 dinara na 100 kilograma, prošle godine su bile 1.700 dinara.
Da se vratim na subvencije koje su bile 11. maja aktivirane i davane registrovanim poljoprivredni gazdinstvima samo zato što su bili izbori 11. maja, onda je mogao da kupi individualni poljoprivredni proizvođač mnogo veće količine mešanog đubriva - tri petnaestice, koje se uvek bacaju prilikom setve pšenice, ječma u jesen.
A ovaj koji bude dobio, ako uopšte bude dobio u ovoj godini, sada će morati da kupi đubrivo po 80% skupljoj ceni.
Ministar poljoprivrede kaže - pa mi smo dobili 200 miliona evra od vlade Japana i 50 hiljada tona mešanog đubriva ćete moći da kupite za nepune 3.000 dinara. To isto đubrivo preko onih posrednika u ministarstvu prodaju tobože preko produktne berze, imate ih sada koliko hoćete, fabrika "Efertil" za 4.000 dinara. Od 2.980 dinara za 100 kilograma, razliku do 4.000 dinara neko uzima.
Tu se morate vi gospodo iz Vlade preispitati. To se vi gospodo iz ovog žutog preduzeća i vi koji činite većinu u ovoj vladi morate zapitati da li više ijedan individualni poljoprivredni proizvođač može da izdrži toliko minimalne cene poljoprivrednih proizvoda, a toliko velike cene semenske robe i đubriva.
Kada to budete priveli da to bude ujednačeno, onda se možete pohvaliti da ova grana privrede - poljoprivreda će nešto učiniti za ovu Srbiju, za ove građane. Ovako i dalje vi dalje terate seljaka sa njive, terate ih da prave buduće korove od njiva i terate ih da ne obrađuju, a hoćete, kako ministar reče, da napravite profesionalne seljake. Ovom politikom vi nećete uspeti. Hvala.

Da li još neko želi reč? Da. Narodni poslanik Milorad Buha, pa narodna poslanica Vjerica Radeta. Narodni poslanik Milorad Buha kaže da vi imate prednost. Reč ima narodni poslanica Vjerica Radeta. Vreme na raspolaganju SRS je tri munuta i 30 sekundi.

Javila sam se zbog neprincipijelnog odnosa Vlade Republike Srbije prema amandmanima koje podnose narodni poslanici poslaničke grupe SRS. Evo zašto.
U članu 21. kažete - izuzetno od odredaba, govori se o odbijanju zahteva za izdavanje vize i poništavanje vize, organ nadležan za izdavanje vize neće izdati vizu ako, sad da ne nabrajam, nemam vremena da čitam, uglavnom izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana viza se može izdati iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodni prihvaćene obaveze.
Momir Marković je u ime poslaničke grupe podneo amandman na član 11, gde je tražio da se posle stava 3. doda novi stav, koji glasi - izuzetno strancu koji ne ispunjava uslove iz ovog člana ministarstvo može odobriti ulazak u Republiku Srbiju, ako to zahtevaju humanitarni i zdravstveno-sanitarni razlozi ili nacionalni interesi.
Neverovatno je da niste prihvatili ovaj amandman, iako je član 21. u popriličnoj vezi sa članom 11. jer već u četvrtom stavu kažete - organ nadležan za izdavanje viza ili granična policija poništiće već izdatu vizu ako naknadno utvrdi da postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona.
Očigledno je da se ne radi o tome da je neko ozbiljno pogledao ove amandmane i da jeste, sigurna sam da bi ovaj amandman na član 11. morao biti prihvaćen, jer vi već kažete ovde, iako to nemate u članu 11, a mi predložili da imate, a vi kažete da ćete izuzetno izdati vizu iz humanitarnih razloga.
Ovo je bila samo primedba, da vas podsetim da bi trebalo da vodite računa da mi to radimo vrlo ozbiljno. Kažete u članu 21, mi smo rekli - "međunarodno prihvaćene obaveze" zamenjuju se rečima "obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima, odnosno u skladu sa međunarodnim javnim pravom".
Šta nama kaže Vlada? Ne prihvata ovaj amandman jer se formulacijom člana podrazumeva da su ove obaveze prihvaćene na osnovu međunarodnih pravnih akata, odnosno međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija, a imajući u vidu da u međunarodnom javnom pravu važi princip dobrovoljnosti.
Gospodine Dačiću, da li je princip dobrovoljnosti koji važi u međunarodnom javnom pravu važio kada je Slobodan Milošević odveden u Hag, kada je Radovan Karadžić odveden u Hag, kada je Zdravko Tolimir odveden u Hag, kada je Stojan Župljanin odveden u Hag, da ne govorim o imenima ljudi koji su, navodno, otišli dobrovoljno.
Upravo zato što znamo da se međunarodno javno pravo ne poštuje, upravo zato što znamo da se ne poštuju principi međunarodnog javnog prava, predložili smo da u onom što je naš zakon bude striktno napisano, ne međunarodno prihvaćene obaveze, preširoko, ne zna se šta, ne konkretno, nego obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima.
Ne vidim nijedan opravdan razlog da ne prihvatite ovaj amandman, koji vam apsolutno ne dira u suštinu, ni u koncept vašeg zakona, vašeg predloga, nego samo upućujemo na nešto da bi ovaj član 21. u stavu 2. bio određen, konkretan, koncizan. Stalno imamo neke zakone gde ostavljamo mogućnost zloupotreba, rupa u zakonu itd. To nije dobro, a s obzirom na naša iskustva sam primenom međunarodnog javnog prava i propisa ...
(Predsedavajući: 15 minuta i 30 sekundi.)
... Hvala, završavam, zaista bi bar u tom pogledu morali da vodimo računa da u svojim aktima, u svojim zakonima ne pravimo ovakve greške koje koštaju naše građane, nabrojala sam sve ove koji su kidnapovani i odvedeni u Hag, pomenuću i predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, kome se u Hagu na najgrublji način već šest godina krše prava...
(Predsedavajući: 16 minuta.)
.. zagarantovana međunarodnim javnim pravom i aktima međunarodnog javnog prava, završavam ovom rečenicom, ne poštuju to, a mi im još ostavljamo mogućnost da se i dalje šire i da rade šta hoće.

Da li još neko želi reč?
Reč ima ministar Ivica Dačić, izvolite.

Želim samo da, dame i gospodo, dam jedno pojašnjenje. Upravo tekst koji je napisan u Predlogu zakona govori o tome da, kada su međunarodne obaveze u pitanju i zato se ističe princip dobrovoljnosti, kao što znate, za nas važe samo one međunarodne obaveze koje mi prihvatimo. To je princip dobrovoljnosti.
Ako ostane ovako kako je predloženo, da obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima, postoje obaveze koje su utvrđene raznim međunarodnim pravnim aktima koje Srbija možda neće prihvatiti ili ne prihvata. Ovde je cilj upravo ovo što smo rekli - za nas važe međunarodne obaveze koje mi ratifikujemo, odnosno koje mi prihvatimo na način koji je definisan Ustavom i zakonima.
Uostalom, povodom ovih slučajeva o kojima ste govorili, i Skupština tadašnje SRJ čini mi se da je čak donela, istina posle tadašnjeg protiv ustavnog izručenja Slobodana Miloševića, donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, u ime poslaničke grupe, narodni poslanik Dragan Todorović, na osnovu člana 101. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tačno je ovo što ste vi rekli, ali u međunarodnom pravu i u odnosima važi još jedno pravilo, a to je reciprocitet, zašto se naša država ne poziva i na to?
Nažalost, ne samo naša država, nego mnoge države u svetu, konkretno kada je u pitanju Amerika, oni nigde ni za šta ne odgovaraju. Ta dobrovoljnost se svodi na zavrtanje ruku, pod prisilom i to nije samo u situaciji naša država, nažalost.
Podsetio bih vas na onaj slučaj koji se dogodio u Italiji, kada je jedan američki pilot svojim avionom besneo, izvodio akrobacije, presekao uže žičare i poginulo je 25 ljudi. Posle toga je on odmah prebačen u Ameriku, nisu dozvolili da mu se sudi u Italiji, kao što postoje i mnogi primeri zločina koje su Amerikanci izvršili, kao pripadnici okupacionih snaga u mnogim državama. Između ostalog, to se dešavalo i na KiM.
Kako to, gospodine ministre, da mi kao država, u našim odnosima, ne samo sa Amerikom, nego i sa ostalim državama, ne prihvatamo reciprocitet, konkretno kada je u pitanju Haški tribunal. Prihvatamo Haški tribunal, zalažemo se da pred Haškim tribunalom odgovaraju oni koji su navodno počinili ratne zločine, a zašto ne insistiramo da odgovaraju oni koji su takođe počinili ratne zločine, koliko se sećam, Vlada u kojoj su bili radikali i socijalisti je u redovnom i legalnom sudskom postupku osudila one koji su odgovorni za ratne zločine koji su počinjeni nad SRJ. Šta je sa tim činjenicama?
Kako to da samo prihvatamo one stvari na koje nas primoravaju, a da zauzvrat ne možemo da ostvarimo ni jedno jedino naše pravo? To je ono što želi SRS, da država počne da funkcioniše na ravnopravnim odnosima sa svetom i sa državama, da ne prihvatamo taj podređeni položaj.
Ne samo da prihvatamo podređeni položaj, nego prihvatamo da se sami posipamo pepelom i da prihvatamo sve ono što od nas zahtevaju oni kojima je cilj da nas definitivno i potpuno unište, a to je da nas ponize, da nam rasture sve institucije koje su važne za srpski narod i koje znače opstanak srpskog naroda. Izvinjavam se, malo sam prekoračio vreme. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Podneo sam amandman na član 24. zakona o strancima, u stvari Predloga zakona o strancima, koji glasi da u stavu 1. tačka 1. reči "boravak do 90 dana" zamenjuje se rečima "kratkotrajnim boravkom".
U obrazloženju amandmana, gde se odnosi na ovaj moj amandman, stoji da ovim amandmanom se predlaže usklađivanje teksta zakona sa odredbama međunarodne konvencije o strancima i drugim odredbama međunarodnog prava koje reguliše pitanje statusa personalnih i ostalih prava stranaca. Odgovor koji je Vlada dala, da ne prihvata ovaj amandman, jeste razlog što naš zakon ne poznaje kategoriju kratkotrajnog boravka, a ne spori da u nekim zemljama ovakav zakon, tj. kategorija kratkotrajnog boravka postoji.
S obzirom da se naša zemlja susreće sa mnogim situacijama, tj. Srbima iz dijaspore, tj. iz bivših država iz readmisije sada koja se sprovodi, smatram da bi ovaj amandman Vlada trebalo da prihvati. Iskoristio bih i prisustvo ministra policije, koji je predstavnik Vlade za ovaj zakon, da mu postavim neka pitanja. Tu su i gospoda iz ministarstva pored ministra, pa bih želeo da ministru postavim jedan broj pitanja koja će se nametnuti kroz moju diskusiju.
Postavio bih određene situacije, gde se stranci koji se pojavljuju u određenim organizacijama, da li su političke ili su iz nekih fondova ili su iz nevladinih organizacija, koje slobodno manipulišu i dolaze u našu državu, koja čak i politički deluju, deluju negativno za našu zemlju i deluju negativno za našu ekonomiju.
Evo, u jednoj dnevnoj štampi je izašao jedan tekst čiji je naslov vrlo uznemirujući za građane Vojvodine, gde piše - Obuka za teroriste.
Ova organizacija koja se naziva Županija 64, koja je već u dosta zadnjih godina dolazila u našu zemlju, tj. u Vojvodinu, gde je održavala takve skupove, gde je čak služba, tj. policija i obezbeđivala takve skupove, kao što je bio skup u Subotici, u Senti, u Topoli, u Bečeju i mnogim gradovima Vojvodine, gde se ova organizacija bavila svojim programima. Pitam se u ovoj situaciji gde se postavlja čak pitanje otcepljenja i Vojvodine i statuta Vojvodine, koji će i doći na dnevni red ovog parlamenta, gde ćemo tada verovatno moći da raspravljamo oko toga, ali se pitam da li je gospodinu Laslu Torockaiu dozvoljen dolazak u našu zemlju, ovako da deluje kao što ovaj tekst piše i da li to naša država dozvoljava i može da obezbedi takve skupove. Hvala lepo.