Gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, javio sam se po članu 100. zato što je došlo do greške u tumačenju ovoga što sam više puta govorio za govornicom i onoga što su govorili poslanici LDP.
Naime, hajde da kažemo da se ne osvrćemo na potrebu da se za ovom skupštinskom govornicom pojavljuju veći Rusi od Rusa. Nemamo ništa protiv toga, ali mislim da je jako važno poštovati činjenice koje se iznose sa skupštinske govornice. Da je energetski sporazum sa Ruskom Federacijom dobar, mi ga ne bi kritikovali, mi bi ga podržali, odnosno argumenti koji bi se iznosili u njegov prilog bili bi kvalitetniji od onih koje smo čuli.
Nama se stalno sugeriše, kao prva korist tog sporazuma, istina da ne plaćamo penale na porudžbine gasa koje upućujemo ruskom partneru.
U prevodu, mi ne plaćamo penale na ono što nismo potrošili, za razliku od drugih zemalja koje to rade.
Prosto, ako naruče toliku i toliku količinu gasa, pa onda neko tu količinu gasa odvoji u skladu sa tom narudžbinom, pa ne proda nekome drugom jer više nema, a na kraju ne dođe do realizacije tog posla, onda se naplate penali. To je praksa ne u poslovima Srbije i Rusije, nego u poslovima bilo gde u svetu.
To je, samo po sebi, normalna procedura i nisu Rusi đavoli zbog toga što na tome insistiraju i što te penale naplaćuju.
Zašto su oni nas oslobodili plaćanja tih penala? Zato što mi nemamo gde da skladištimo gas koji naručimo od "Gasproma".
Druge zemlje naruče veću količinu gasa od one koju mogu trenutno da potroše, pa taj gas deponuju u svojim skladištima ili u prostoru koji rentiraju u skladištima drugih zemalja. Naše prirodno skladište gasa Banatski dvor je nefunkcionalno i u njemu ne može da se deponuje potrebna količina gasa, a nefunkcionalno je zbog toga što se neodgovorno posluje.
Ko je odgovoran za stanje u kojem se nalazi Banatski dvor? Upravo ruski partner, jer 96. godine, evo ga ukaz koji je potpisao predsednik SRJ Zoran Lilić, na osnovu člana 96. tačka 2. Ustava SRJ, kojim je na snagu stupio Zakon o potvrđivanju sporazuma između Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije.
Slušajte sada šta je ovim sporazumom obuhvaćeno. To su identične formulacije o delovima energetskog sporazuma koji smo mi ratifikovali pre mesec dana, bez ijednog postavljenog pitanja šta je u međuvremenu urađeno. "Jugorosgas" je bio dužan i da rekonstruiše Banatski dvor, da ga stavi u funkcionalnu upotrebu, "Jugorosgas" je bio dužan da izgradi magistralni gasovod, nije ga izgradio, i "Jugorosgas" je bio dužan da nadoknadi štetu, po ovom sporazumu, ukoliko nešto ne uradi kako treba.
(Predsednik: Vreme.)
Umesto svega toga, mi jedini kvalitet na koji možemo da se pozovemo, zapravo, prepoznajemo u odluci Skupštine AD "Jugorosgas", koja je održana u Moskvi 7. juna 2005. godine i u kojoj se u tački 5. pod razno, konstatuje: "S obzirom da je "Jugorosgas" u 2004. godini iskazao gubitke u poslovanju, Skupština je donela odluku da ne odobrava isplate 13. plate". I u 2001, i 2002, i 2003. i u 2004. godini "Jugorosgas" je iskazivao gubitke zbog toga što nije mogao da naplaćuje proviziju.
U 2005. godini iskazana dobit je 40 miliona dolara, 2006. godine 40 miliona dolara, 2007. godine isto tako. Videćemo kolika će biti u 2008. godini zbog ovog povećanja.
Pogledajte kakva je to razlika. Sedmoro ljudi prima platu u "Jugorosgasu", neke od njih su pomenuli poslanici opozicije. Kada je parlament o tome odlučivao, kada je o tome Vlada odlučivala?
Ovde nam visoki funkcioner prethodne Vlade kaže da to nema nikakve veze sa njima. Formalno su oni bili za to nadležni. Ako postoji neka sila koja je veća u ovoj zemlji od Vlade, neka nam se to kaže, pa ćemo onda videti šta ćemo da radimo, jer mislim da Vlada mora poštovati samu sebe i da mi moramo poštovati svoju zemlju.
Hvala, javio sam se samo zbog toga što se pogrešno tumače naše reči.

Rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O STRANCIMA (nastavak u pojedinostima)
Za reč se javio narodni poslanik Milovan Radovanović, koji je podneo amandman na član 14.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 14. stav 4. Predloga zakona o strancima. Meni je pripala čast da u ime poslaničke grupe obrazložim opravdanost podnetog amandmana, kao i da ubedim, što je nemoguće, skupštinsku većinu da se u danu za glasanje izjasni u prilog podnetog amandmana.
Stav 4. člana 14, na koji je, od strane poslaničke grupe i mene kao zvaničnog predlagača, podnet amandman, glasi: " Pre izdavanja vize, diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije dužno je da, kada je to predviđeno propisom iz stava 5. ovog člana, pribavi prethodnu saglasnost ministarstva".
Amandmanom predviđamo da se u član 14. stav 4. reči "diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije" zamenjuje rečima "zakonom utvrđeni državni organ".
Predlagač zakona je u članu 14. stav 4, kao i u većini odredaba ovog predloga zakona, uneo nejasnu, manje pravnu, logički manje jasnu i nepotpunu lingvistički odredbu o nadležnosti i nazivu organa koji treba da postupi po određenom zahtevu.
Dame i gospodo narodni poslanici, važeći zakon donet je 1980. godine, Zakon o kretanju i boravku stranaca. On je više puta, kao što ste naveli u obrazloženju, noveliran, ali suština rešenja tim zakonom je ostala nepromenjena.
U međuvremenu, ove odredbe važećeg zakona postale su nekompatibilne sa standardima pojedinih zemalja ili svih zemalja EU. U redu je da budu kompatibilne sa rešenjima zemalja EU, to uopšte nije problem. Zašto te zemlje EU nam otimaju Kosovo i Metohiju? Zašto pokušavaju da razbiju državu, parlamentarizam i demokratiju u Srbiji? Zašto u svojoj ulozi finansiraju razbijanje SRS? To je naročito intenzivirano od 22. maja tekuće godine, posle tajnog sastanka i dogovora na Goču i na drugim destinacijama.
Kažete u Predlogu zakona - tendencija približavanja određenim standardima i rešenjima koja postoje u zakonodavstvima pojedinih demokratski razvijenih zemalja.
To je sasvim u redu, nije uopšte sporno. To za nas srpske radikale, poslanike SRS, uopšte nije sporno, jer ako težimo savremenijim i prihvatljivijim rešenjima i njihovoj suštini zašto se onda ne potrudite da ostala rešenja, koja nisu suštinska, ali koja upriličuju postojanje ovog zakona, budu adekvatna pravnim institutima i logičnim terminima.
To je suština i razlog zbog čega smo podneli amandman na član 14. tačka 4. Recimo, upotrebljavati termine, gospodine ministre, siguran sam da vi niste za to krivac, to je vaša služba, upotrebljavate termine koji su strani srpskom jeziku i izraze koji ne mogu da idu u sklad sa onim zvaničnim službenim srpskim jezikom. U žargonu da, kao što je recimo zaživeti, ispoštovati itd. Mislim na korekciju u pravno-tehničkom smislu. Počinjete Predlog zakona, prva rečenica - ovim zakonom se uređuju uslovi. Valjda treba - ovim zakonom uređuju se uslovi, ispravnije je itd.
Zakon o kretanju i boravku stranaca koji je sada na snazi, dok ne stupi novi zakon, tretirao je ulaske stranaca u našu zemlju, putne isprave, dobijanje viza i za većinu njih, naravno, kojima je viza bila potrebna. Kažete u obrazloženju zakona da naša država kao samostalna država, da Srbija kao samostalna država treba da stremi tendencijama rešavanja takvog istog pitanja i njihovim standardima u zemljama EU.
Rekao sam već da to uopšte nije sporno. Ovo - samostalna država je mnogo lepo rečeno da bi bilo stvarno. Naravno da Srbija treba da bude samostalna država i da sva svoja unutrašnja pitanja treba sama da rešava, uz saglasnost ne bilo kog, ali uz saradnju da, uz saradnju sa standardima, sa zvaničnim predstavnicima i organima drugih država i iz Evrope i celog sveta.
Međutim, zašto nismo samostalna država i kada je u pitanju ovaj zakon? Godinama vršljaju razne agenture u Srbiji, ne zvanično, nego ilegalno, tajno. Kako su tajno ušli recimo 2003. godine i nadalje bili tu Entoni Monkton, šef obaveštajne službe Velike Britanije za Balkan ili Dejvid Blek, isto šef za Balkan američke obaveštajne službe? Po kom osnovu? Da li su dobili putnu ispravu? Da li su dobili vizu?
A da ne govorimo o grupi ljudi koju je predvodio izvesni Hil, 11 komandosa, a među njima nije jedan odavde iz ove sale, nije lice iz ove sale, koji su ušli 11. marta 2003. godine tajno, inkognito u državu, boravili svega jedan dan na aerodromu, da li sa pasoškom kontrolom ili opštom kontrolom ulaska stranaca u zemlju ili ne, vidimo sada iz tajnih transkripata, a država ne reaguje, tužilaštvo ne reaguje, policija ne reaguje ili bar mi ne znamo da reagujete.
Bili su tu jedan dan i u međuvremenu šta se desilo: ubijen je Zoran Đinđić 12. marta 2003. godine i istraga je namerno skrenuta u pogrešnom pravcu i pogrešnim putem. Zašto to ne istražite? Sve je to vezano sa ovim zakonom o strancima, namerno upoređujem ove primere i ove slučajeve sa delovanjem države, da vam kažem da mi nismo samostalna država, ne smete da reagujete.
Kako su zaštićeni vaši puleni iz stranaka na vlasti, tako su zaštićeni svi predstavnici, pa i obični građani, velikih sila, kako kažete, Amerike, Velike Britanije, Francuske, mogu da rade šta god hoće.
Da li im je uopšte potrebna viza, da li im je potrebna putna isprava za boravak u našoj zemlji?
O svemu ovome građani mogu da budu upoznati, objavljuje jedan dnevni list svakog dana tajne transkripte. Znači, nešto ima. To treba samo nadležni državni organi da reaguju i da pronađu prave krivce. Verujem da vi iz DS želite pravu istinu o ubistvu Zorana Đinđića, a imaju pravo da znaju članovi njegove porodice.
Oni imaju svoju verziju, verovatno, možda je to ta verzija o ubistvu, ali treba da znaju pravu verziju. Ovo je isto slučaj, kako je moglo da dođe do suspenzije konzularnog predstavnika Srbije u Americi nakon slučaja Miladina Kovačevića. Da li je on postupio suprotno Zakonu o boravku i kretanju stranaca?
Miladin Kovačević nije stranac kada mu je dao mogućnost da se iz Amerike vrati u Srbiju. Kao da je stranac, tako ste reagovali prema ovom čoveku koji je bio konzul u Americi. Dobijamo informacije da vodite zvanične pregovore, gospodine ministre, ili ako vam se više sviđa, gospodine zameniče predsednika Vlade ili prvi potpredsedniče Vlade, svejedno kako ću da izgovorim, kako je vama više drago i kako više prihvatite, da razgovarate sa Crnom Gorom o načinu prelaska državljana Crne Gore iz Srbije preko jedne i druge granice i o tom režimu prelaska.
Sve je to u redu. Dobro bi bilo kada biste rešili način prelaska bez ikakvih putnih isprava, samo na osnovu lične karte. Potrebno je to da ugradite u zakon, da se zna da je to zakonska odredba, a ne od slučaja do slučaja, kako se koja vlast bude promenila i bude stvorila parlamentarnu skupštinsku većinu ovde u Srbiji. Dobro bi bilo da to isto uradite i sa Republikom Srpskom, potrebno je samo to da ugradite u propise i legalizujete odgovarajućim zakonom, odnosno u ovom slučaju zakonom o strancima.
Gospodine ministre, znamo mi da su najodgovorniji ljudi iz DS i Boris Tadić. Ali, ne mogu a da vas ne pitam, šta je sa odgovornima za prekoračenje ovlašćenja i izazivanje nereda na mitingu SRS 29. jula, gde je ubijen građanin, prijatelj, brat Ranko Panić. Još, da li je podneta krivična prijava protiv odgovornih, onih koji su neposredno to izvršili, koji su ga tukli, i on je podlegao tim batinama i nastupila je kod njega smrt kao posledica batinanja.
Da li vaša istraga, gospodine ministre, možda otkriva da je tada još uvek neko, ko je bio u SRS, bivših ljudi u SRS, znao za scenario tih nereda 29. jula i ko je to bio? Da li je bio neko i ko je bio? Siguran sam da ni on, niti bilo ko, ni vi niste želeli da nastupi smrt bilo koga.
Siguran sam u to, hajde, recimo, verujem u to da je to nemoguće. Ali, neko je ovde očigledno prevaren, prevareni su svi oni koji su bili na mitingu SRS i oni koji su odvojili 50 ili 100 dinara da bi doputovali ovde.
Na kraju, gospodine ministre, kao što su vraćeni odbornički mandati SRS u celoj Srbiji skoro, i u Nišu i Zaječaru, očekujem da će u Aleksincu, iskoristite vaš uticaj, koji je ne tako mali, a pogotovo posle ove jučerašnje deklaracije o pomirenju vaše stranke, čiji ste vi predsednik i DS Borisa Tadića da vratite poslaničke mandate SRS koja je izašla na izbore 11. maja 2008. godine i do sledećih izbora SRS treba da raspolaže svojim mandatima. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne)       
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o strancima, koji se odnosi na produženje roka važenja vize, član 20. stav 3.
Predlagač, odnosno vi kažete - ''bliže uslove, obrazac zahteva i način produživanja roka važenja vize u slučajevima iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.'' Amandman koji sam ispred stranke podneo glasi: u članu 20. stav 3. reči "ministar nadležan za unutrašnje poslove" zamenjuje se rečima "ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove".
Obrazloženje je ovog amandmana - u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propise kojima se uređuje ostvarivanje određenih prava, izgled i sadržaj javnih isprava, dok to pravo ne pripada rukovodiocima tih organa. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč.
Ima reč narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću ovde da ukažem na određene pravce aktivnosti državnih organa u smislu ulaska na belu šengen listu. Mislim da će tu prevashodno ovo ministarstvo, milim na MUP, imati vrlo istaknutu i značajnu ulogu. Ovo ministarstvo će zaokružiti sa ova dva zakona, Zakonom o strancima i Zakonom o zaštiti državne granice, zakonodavnu regulativu koja je uslov za implementaciju liberalizacije viznog režima.
Međutim, da bi se ovi zakonski projekti implementirali neophodno je preduzeti druge pravne i pravno-tehničke radnje da bismo ispunili zadate uslove od strane EU. O kojim uslovima se radi?
Radi se o - zakonskim uslovima, zatim podzakonskim uslovima, uslovima koji su predviđeni u smislu administrativnog praćenja kretanja i ulaska stranaca, izlaska stranaca iz države, tehničko-tehnološkim uslovima, koji podrazumevaju sve aktivnosti na opremanju u tehničkom i tehnološkom smislu svih državnih organa koji učestvuju u ovom postupku, kao i drugih uslova.
Mi se trenutno nalazimo na sivoj listi i znamo koje probleme naši građani imaju za dobijanje papira, da tako kažemo u širem smislu, za ulazak u EU. Šengenski propisi su jasni i uslovi koje postavlja EU, shodno ugovoru iz Šengena, bili su poznati i prethodnim vladama. Prethodna vlada i prethodne vlade morale su daleko brže učiniti sve radnje i ispuniti sve predradnje i radnje da bismo došli u poziciju da pređemo sa sive na belu šengen listu.
Sada se nalazimo u vremenskom cajtnotu. U petak sam naglasio da nećemo moći ispuniti sve uslove koji nama stoje, znači počevši od ovih zakonskih, koji nisu jedini, podzakonskih, administrativnih, tehničko-tehnoloških i ostalih, koji nisu zanemarljivi.
Naša Vlada, da bi ispunila sve ovo što je uslov po Šengenu mora obavestiti Evropsku komisiju. Evropska komisija šalje medijatore koji će pratiti ovde ispunjenost svih uslova. Taj postupak traje tri do četiri meseca. Pred nama je znači period kada dolaze božićni praznici, januar kad gotovo ne rade ni naše ni njihove institucije, znači možemo očekivati njihov dolazak tek negde u toku iduće godine.
Kada Evropska komisija dobije pozitivno mišljenje o ispunjenosti uslova, tada ulazimo u jednu proceduru koja je predviđena njihovim propisima. Ako smo ispunili sve uslove, obaveštava se Savet ministara, Savet ministara obaveštava evropski parlament.
U toku iduće godine su izbori za evropski parlament. Znači, ukoliko do petog meseca ne ispunimo sve ovo što je predviđeno, ne možemo očekivati da će evropski parlament samo zbog nas nastaviti rad itd. Znači, to je njihova normalna procedura, izborna procedura. Za očekivati je da mi nećemo moći pre tamo desetog meseca, kada se završi konstituisanje evropskog parlamenta, tek tada možemo očekivati da ćemo ući u raspravu. Optimistički gledajući, ako bi ušli na belu šengen listu pred kraj iduće godine, to bi bilo zadovoljavajuće.
Pitam Vladu, pitam sve odgovorne - zašto ovaj postupak i svi ovi postupci koji su bili neophodni nisu napravljeni ranije? Zašto ovaj zakon nije donet pre tri-četiri godine? Zašto se kasni sa ostalim zakonima? Da bismo stekli punopravno članstvo za kandidata u EU, prema podacima iz Kancelarije za pridruživanje, stoji da moramo usvojiti još 49 zakona. Koliko nam treba vremena da bismo usvojili sve ove zakone - jako mnogo?
Ponovo pitanje Vladi - zašto nismo ispunili sve ono što je predviđeno i Akcionim planom, i Nacionalnom strategijom za pridruživanje. U krajnjem slučaju, i svakodnevnim upozorenjima EU, ne samo oko Haškog tribunala, nego i oko svih zakonskih, podzakonskih, administrativnih i drugih pravila i uslova koji nam se postavljaju državni organi ne rade, u tome je problem. Aktuelna vlast ne čini ništa da ove postupke ubrza.
Možda ovog trenutka izgleda zadovoljavajuće da je MUP, što se tiče zakonske regulative, ispunilo sve i da će se usvajanjem ova tri zakona zadovoljiti zakonska forma, ali u stvarnoj implementaciji svih zakonskih projekata, primene projekata u praktičnom životu proteći će vremena i vremena. Vode i vode Dunavom će proteći dok mi ne oživotvorimo sve ono što se traži.
Znamo koji su njihovi uslovi, a posebno njihovih posmatrača i kontrolora koji dolaze ovde da nas kontrolišu. Neozbiljno razumemo pristupanje. Puna su nam usta EU, pristupanja itd, ali praktično ne činimo ništa da oživotvorimo. Ono što je naše, što je subjektivno, to su stvari naše unutrašnje organizacije naše, shodno pravilima i uslovima koje propisuje EU. Hvala.

Da li još neko želi reč? Ako ne, prelazimo na amandman na član 15. koji je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ima reč narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, nešto vam nije dobar redosled. Malopre smo imali amandman na član 20, sad na član 15, molila bih da se malo vodi računa o tome. Zbunjujete narodne poslanike koji se pripremaju za svoje amandmane.
Kolega Dragan Stevanović je podneo amandman na član 15, gde je tražio da se u stavu 2. tog člana, umesto reči "ministar nadležan za spoljne poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove" da se zameni rečima da je u pitanju ministarstvo nadležno za te poslove i da to radi uz saglasnost Ministarstva za unutrašnje poslove.
Inače, član 15. govori o vrstama viza i kaže da su vrste viza predviđene ovim zakonom: aerodromska tranzitna viza, tranzitna viza, viza za kraći boravak, viza za privremeni boravak.
U drugom stavu ovog člana je predviđeno da izgled, obrazac, sadržinu i način unošenja u stranu putnu ispravu viza iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za spoljne poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Amandman koji je podnet u ime poslaničke grupe SRS je u skladu sa stavom SRS, naše posleničke grupe, i mi to već godinama unazad, bilo koji zakon da je u pitanju, pokušavamo da predstavnicima Vlade skrenemo pažnju da kada predlažu zakone da vode računa o pravnom sistemu države Srbije.
Imamo ovde obrazloženje Vlade da amandman nije prihvaćen zato što je u Zakonu o državnoj upravi ministar ovlašćen da donosi, kako Vlada kaže, propise, a ne ministarstvo, pa samim tim ni Ministarstvo spoljnih poslova ne može biti podnosilac podzakonskih akata.
Ovo obrazloženje nama ne znači ništa. To što je nešto napisano u Zakonu o državnoj upravi nije sveto pismo. Amandmanima na ostale zakone pokušavamo da skrenemo pažnju da to treba da se promeni u svim zakonima koje donosi Narodna skupština, jer ako podnesemo amandman na bilo koji predlog bilo kog zakona ne možete vi da nam odgovorite da to nije u skladu sa nekim već postojećim zakonom.
Znamo šta je napisano u Zakonu o državnoj upravi, ali iznosimo principijelan stav SRS da to tako nije dobro i da to tako ne može. Naravno, da znamo da kada biste vi, gospodine Dačiću, u ime Vlade Republike Srbije prihvatili ovaj amandman, da bi to podrazumevalo da ste spremni na izmene i ostalih propisa, mislim ne vi lično, nego i Vlada Republike Srbije, na izmenu i ostalih propisa, a pre svega Zakona o državnoj upravi, gde biste to promenili.
I onda bi posledica bila da u svim drugim zakonima koje nam predlažete ne dajete ministru ovako široka ovlašćenja. Ovo je postalo "moderno" kada su donošeni zakoni iz oblasti finansija, iz vremena dok je na čelu finansija bio Mlađan Dinkić. Tada smo posebno skretali pažnju da ne smemo da dajemo tako široka ovlašćenja ministru, naravno nijednom ministru iz koje god da je stranke. Ne može ministar da ima takvu privilegiju da on sam može da propisuje obrasce za vize.
Najpre, ministar to neće da radi, radiće službenici koji su zaposleni u Ministarstvu, valjda će na zaglavlju stajati Ministarstvo unutrašnjih poslova, neće stajati ministar unutrašnjih poslova ili ministar spoljnih poslova.
Nemoguće je da akt ide da u zaglavlju stoji Republike Srbija, ispod toga ministar spoljnih poslova, pa onda podzakonski akt. To jednostavno ne može, to je neozbiljno. Dakle, jedna strana medalje je to koliko ne smemo i nije dobro da ministru kao pojedincu dajemo tako široka ovlašćenja, a, s druge strane, to jednostavno nije u duhu našeg pravnog sistema.
U obrazloženju ovog amandmana napisano je da u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propise kojima se uređuje ostvarivanje određenih prava, izgled i sadržina javnih isprava. To je jedino normalno.
Ministarstvo jeste državni organ, ministar je starešina državnog organa.
Starešina državnog organa potpisuje akta koja donosi ministarstvo, jer onda nema svrhe postojanje ministarstva, onda bi trebalo da bude samo jedan skup ljudi koji se razumeju u ovaj posao kojima rukovodi ministar. Šta onda radi ministarstvo ako ne donosi i ako ne predlaže podzakonske akte?
Dakle, nije dobro ni ovakvo obrazloženje, jer je obrazloženje zapravo bacanje prašine u oči. Sada bi trebalo da neko ko pročita ovaj amandman i obrazloženje Vlade da kaže, pa čekajte, ova vlada je u pravu, zaista tako stoji u Zakonu o državnoj upravi.
Govorimo o nečemu što je stav SRS, što nije dobro rešenje, što nije ustavno rešenje. Ustav Republike Srbije je regulisao koji su to državni organi u Republici Srbiji i ministar nije državni organ.
Ponavljam, ministar je samo starešina na čelu nekog ministarstva koje je državni organ. Zamislite kad bismo u svim državnim organima, organima lokalne samouprave i tako dalje, davali tako široka ovlašćenja starešinama organa, onda bi zaista samo postojanje organa gubilo smisao.
Gospodine ministre, zato predlažemo da vi ove amandmane koji su u ovom smislu prihvatite, a onda naravno da vaše kolege predlože i izmene Zakona o državnoj upravi i ostalih zakona koji daju ovako široka ovlašćenja ministrima u Vladi Republike Srbije.