Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 11 minuta.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću ovu priču od mog kolege Živkova, ali ću se vratiti na član 2. i 3. Predloga zakona o strancima, koji definiše pitanje na koje se kategorije stranaca ne odnosi ovaj zakon, pa        u stavu 1. tačka 1. kaže - na one koji su podneli zahtev za dobijanje azila, ili kojima je u Republici Srbiji dat azil, ako zakonom nije drugačije određeno, pa pod dva oni koji po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isključen".
Na predlog SRS dali smo amandman i dodali smo još jednu kategoriju, a to su lica koja su ostvarila izbeglički status. Taj naš amandman je prihvaćen i mislim da je dobro da bude prihvaćen zbog toga što ova kategorija stranaca, jer prema članu 3. ovoga predloga zakona, stranci su svi oni koji nemaju državljanstvo Republike Srbije, znači izbeglice su stranci, ali primenu zakona smo izbegli na izbeglice koje su ostvarile izbeglički status. Mislim da je to vrlo dobro rešenje zbog toga da ne primenjujemo rigidno odredbe ovoga zakona u nekim situacijama, jer imamo na stotine, na desetine, a verovatno i na stotine hiljada izbeglica koje još nisu dobili državljanstvo Republike Srbije, zlopate se u dobijanju dokumentacije iz Hrvatske, plaćaju ogromne administrativne i druge troškove, i putne troškove odlazeći u Hrvatsku, vraćaju se ovde, predaju, a pojedinci su predavali po nekoliko puta zahtev za dobijanje srpskog državljanstva itd.
To je jedna ujdurma koju su imale izbeglice, ali ovde moram naglasiti da je Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu, u više navrata opominjala državne organe, ja sam i ovde u državnom parlamentu, predstavnici SRS, zahtevali od MUP da se primene odredbe koje su ratifikovane, a to je odredba Konvencije o statusu izbeglica, koja traži blagonaklon pristup države prema izbegličkoj populaciji, prema raseljenim licima.
Opominjali smo Vladu da ne čini te poteze koja je činila vezano za brojnu dokumentaciju koju su Srbi, koji su proterani iz bivših jugoslovenskih država, morali donositi državnim organima, a iz dokumenata koja su donosile državnom organu jasno je vidljivo da postoje svi neophodni podaci za dobijanje novih dokumenata.
Osvrnuću se ovde na jednu informaciju koja je upućena svim državnim organima Republike Srbije, pa i uostalom dobili smo je i mi kao poslanici, i to od Visokog komesarijata za izbeglice, koji kaže da prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice od 1. jula 2008. godine u Srbiji i dalje boravi 96.948 izbeglica iz BiH i Hrvatske ili 80% manje nego što ih je bilo 1996. godine. Od tog broja 1.379 živi u preostalih 59 kolektivnih centara.
Mislim da ovi podaci koje ima Visoki predstavnik nisu potpuni zato što je broj lica u kolektivnim centrima daleko, daleko veći, on se kreće negde oko 6.000 i on je u stalnoj fluktuaciji. Bitne su konstatacije koje se poklapaju sa svim onim što smo mi u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, u ime Skupštine, u ime sve izbegličke populacije upućivali državnim organima Republike Srbije.
Probaću da u skraćenoj verziji pročitam ovaj dopis koji je stigao svim državnim organima od strane Visokog komesarijata za izbeglice.
U tom dopisu kaže se - Vlada je 1992. godine usvojila Zakon o izbeglicama koji se odnosi na izbeglice iz republika bivše SFRJ. Vlada je također usvojila i sveobuhvatnu Nacionalnu strategiju za rešavanje problema izbeglica, interno raseljenih lica, 2002. godine. Obzirom na skromne rezultate ostvarene sprovođenjem ove strategije, Visoki komesarijat za izbeglice se zalaže za njegovo preispitivanje i ažuriranje.
Upravo ova poslednja rečenica govori o tome da državni organi Republike Srbije nisu na zadatom pravcu i da oni potezi koje čini Vlada i državni organi nisu pravi. Oni se moraju, kako rekoše ovde u dopisu Visokog komesarijata, preispitati i ažurirati.
Šta moramo napraviti? Moramo prevashodno rešiti pitanje zakonske regulative. Zakon o izbeglicama iz 1991. godine je prevaziđen. On je u svojoj materiji dao određene definicije koje su sada prevaziđene i one se moraju menjati.
Ovde ću pročitati samo član 4. koji je vrlo bitan, pa da ga čuje između ostalog i javnost Srbije. Kaže - Republika Srbija obezbeđuje kolektivnu zaštitu ličnih, imovinskih i drugih prava i sloboda izbeglica i obezbeđuje međunarodno-pravnu zaštitu na način koji je utvrđen za njene građane.
Možda je ovo rešenje bilo dobro za one uslove u periodu ratnih sukoba, proterivanja Srba itd.
Međutim, danas, a posebno u periodu od 2000. godine imamo strahovito mirovanje državnih organa u oblasti zaštite ličnih, imovinskih, kolektivnih prava izbeglica. Državni organi ne čine ništa da oživotvore ove odredbe.
Govorio sam ovde brojne primere nebrige državnih organa Republike Srbije i oko povratka imovine Srba u Hrvatskoj, i u drugim bivšim republikama, oko povratka njihovih imovinskih, socijalnih prava, a posebno sam napominjao oko penzija.
Gledajte, odredba je u formalnom smislu jako dobra, međutim, u funkcionalnom smislu državni organi ne čine ništa da pomognu izbeglicama, izbegličkoj populaciji, u smislu povratka njihovih oduzetih ličnih i kolektivnih prava.
S druge strane, kaže - obezbeđuje međunarodnopravnu zaštitu. Postavljam pitanje: da li je pokrenut ijedan spor protiv Hrvatske od strane državnih organa Republike Srbije? Nije. Imamo dva međunarodna vrlo bitna sporazuma između Srbije i Hrvatske, to je jedan o normalizaciji odnosa, u članu 7. jasno je i decidirano rekao da će dve države učiniti sve u smislu povratka, bezbednog i sigurnog povratka Srba na prostore Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, ali od povratka nema ništa.
Prema podacima Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu 55.000 Srba se vratilo u Hrvatsku, a u ovom dopisu vidimo, pročitaću ga kasnije u celosti, također njihovi podaci, podaci Visokog komesarijata kažu da je takođe vraćeno oko 55.000, ali je već od tih 55.000 koji su tamo vraćeni, koji tamo stvarno žive, oko 15.000 je umrlo. Vraćaju se uglavnom starije osobe, vraćaju se na zgarišta, na zapaljene, uništene, devastirane kuće i ognjišta. Imamo svega četrdesetak hiljada Srba koji tamo žive.
Hrvatski organi lažno daju informacije da između 120-140.000 Srba živi u Hrvatskoj. Ti podaci nisu tačni, a to potvrđuje ovaj dopis koji imamo od strane Visokog komesarijata za izbeglice. Dalje ću nastaviti da čitam ovu informaciju koja jasno ukazuje na ogromne probleme izbeglica.
Kaže - nakon perioda hitne humanitarne pomoći tokom devedesetih godina, programi i aktivnosti Visokog komesarijata UN u Srbiji u poslednjih godina sve su više usmereni na pružanje pomoći i nalaže trajnih rešenja za najugroženije kategorije izbeglica i interno raseljenih lica, kao i na izgradnju nacionalnog sistema azila. Dobrovoljna repatrijacija. Obzirom da su sve velike prepreke uklonjene i da su se sve izbeglice iz Bosne i Hercegovine, koje su to želele, vratile u svoju domovinu, Visoki komesarijat UN smatra da organizovani povratak izbeglica iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu je završen.
Dobrovoljni povratak izbeglica u Hrvatsku pokazao se mnogo problematičnijim. U tu zemlju se od 1996. godinu vratilo oko 131.000 lica, što predstavlja 50% ukupno izbeglog stanovništva. Međutim, studija izvodljivosti tog povratka iz 2007. godine pokazala je da je tek polovina od njih ostala i da živi u Hrvatskoj. Vlada Hrvatske je pokrenula nekoliko stambenih programa da bi pomogla povratnicima u obnovi njihovih domova i izgradnji novog ili obezbeđivanju alternativnog smeštaja. Usled niza prepreka, značajan broj potencijalnih korisnika nije uključen u te programe. Visoki komesarijat UN u Srbiji smatra da najveći nerešeni problem predstavlja gubitak stanarskog prava, što je umnogome osujetilo povratak izbeglica u urbane sredine.
Visoki komesarijat za izbeglice nastavlja da se zalaže za sveobuhvatno i pravično rešenje za sve bivše nosioce stanarskog prava. E sad, kod stanarskih prava moramo malo šire da komentarišemo šta se to desilo Srbima koji su imali stanarsko pravo.

Petnaest minuta i 30 sekundi.

Nastaviću posle. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 25. i na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znamo da li znate da se vaše ministarsko mesto polako trese, iako ste napisali ovo ljubavno pomirenje sa DS, a razlog je taj što je Tadić obećao svom ljubimcu, građaninu Nikoliću, pod uslovom da položi Pravni fakultet, da će doći na vaše mesto. Evo, mogu da vas obradujem da je gospodin Nikolić završio Pravni fakultet, i to po Bolonji, i s pravom očekuje to vaše mesto, ali ne verujem i ako dođe i ako bude ministar da neće moći da obiđe Zabelu.
Pošto gospođa predsednica nije tu, obratiću se vama potpredsednice. Radnici Skupštine koji rade za šankom su nezadovoljni do same sredine u kojoj rade jer Naprednjaci su za šankom i verujte da mnogo puše. Vi dobro znate da je to zabranjeno, pa im preporučujem da pređu preko puta u kabinet gospodina Tadića, tamo je dozvoljeno pušenje.
Sada ću se vratiti na amandman, pa ćete ga najverovatnije usvojiti jer je stvarno konstruktivan. Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim amandman na Predlog zakona o strancima.
U Predlogu zakona stoji iznad člana 25 - Boravak do 90 dana, a član 25. ovog predlog zakona glasi: ''Boravak do 90 dana smatra se boravak stranca bez vize ili na osnovu vize, ukoliko ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.''
Izneo sam svoj amandman i evo sada ću da pročitam. Naslov iznad člana 25. menja se i glasi - Kratkotrajni boravak, a u članu 25. reči - boravak do 90 dana zamenjuje se rečima - kratkotrajni boravak, pa bih ovako izneo na kraju.
Amandman koji predlažem daleko je konstruktivniji, gospodine ministre. Iznad člana 25. umesto - Boravak od 90 dana stajalo bi - Kratkotrajni boravak, a sam tekst člana 25. ovog zakona bi glasio ovako: ''Kratkotrajnim boravkom smatra se boravak stranaca bez vize ili na osnovu vize, ukoliko ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.''
Ovim amandmanom se, gospodine ministre, usklađuje tekst zakona sa odredbama Međunarodne konvencije o strancima i drugim odredbama međunarodnog prava koje regulišu pitanje statusnih, personalnih i ostalih prava stranaca.
Svaka država ima autonomno pravo da dozvoli određenoj kategoriji stranaca duže ili kraće zadržavanje u svojoj zemlji. Tako su zemlje EU u periodu rata na području bivše Jugoslavije preduzimale vrlo restriktivne mere prema građanima koji su dolazili sa Balkana. U pojedinim situacijama preduzimale su i najrigoroznije mere, odnosno momentalno iseljavali, bez prava zadržavanja, ne vodeći računa o socijalnim i drugim uslovima ovih građana.
Državni organi Republike Srbije moraju posvetiti posebnu pažnju kada se radi o licima koja dolaze iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Radi se o Srbima koji u Republiku Srbiju dolaze zbog diskriminacije koja je očigledna, a sastoji se u sledećim stavovima: problem oko dobijanja ličnih dokumenata, povratak imovine, kuća, stanova, povratak penzija, povratak stanarskih prava, povratak ostalih imovinskih i socijalnih prava.
Normalno, ovim mojim amandmanom, ako ga usvojite, Srbi iz Republike Hrvatske i BiH, koji su na neki način sada postali stranci, imali bi više od 90 dana da rešavaju svoj problem. Ono što je bitno, mi dobro znamo da, kada treba da hapsite građane Srbije, posebno one koji se nalaze na Haškoj poternici, to uspešno radite.
Pitam vas šta ste dosad uradili za te građane koji su u Haškom tribunalu ili ih smatrate strancima, pa nećete mnogo da vodite računa o njima? Vi dobro znate ko se sve tamo nalazi - pravi Srbi i srpski heroji.
Dr Vojislav Šešelj je otišao sam da brani interese Srbije, interese moje i svih vas. Zato je nešta jače, i zbog građana koji sede ovde, koji su nekada govorili na bivšim našim velikim mitinzima: živeo dr Vojislav Šešelj, živela Srbija.

Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez namere da bilo koga u ovoj sali uvredim, mislim da niko nije kompetentniji da govori o suštini ovog zakona o strancima nego što je to gospodin Buha, koji je, inače, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu.
Sada ću da govorim o nekim čisto pravnim stvarima vezano i za ovaj amandman, i onaj prethodni i za amandman koji je još u subotu bio na dnevnom redu, jer sam u međuvremenu videla nešto što nije u skladu sa Poslovnikom.
Kada sam malopre pomenula na ovaj način gospodina Buhu, vidim da su se neki onako drsko nasmejali. Mislila sam da to ne pomenem, ali moram upravo zbog toga da pomenem, kada smo pre nekih desetak dana ovde govorili o nekom predlogu zakona i gospodin Buha je tada govorio o tom zakonu, nešto je bilo vezano za strance, rekao je da će o tome više govoriti kada bude na dnevnom redu zakon o strancima, a onda je jedna koleginica iz DS, koja trenutno nije u sali, rekla: " Kada se usvoji zakon o strancima i ti ćeš biti stranac". Toliko o iskrenim namerama i kada je u pitanju ovaj zakon i namere Vlade ili bar dela Vlade Republike Srbije.
Najpre, moram da se vratim vrlo kratko na amandman narodnog poslanika Dragana Stevanovića na član 11. Predloga zakona. Taj amandman sam umesto njega obrazlagala u subotu. Sećate se kakvih smo imali problema oko toga da li treba da počnemo da radimo po ovom zakonu u pojedinostima, jer je to bilo suprotno unapred postignutom dogovoru i posledica toga je bila da tada nisam primetila da je u izveštaju Zakonodavnog odbora napisano da odbor smatra da nije pravno moguć amandman koji je na član 11. Predlog zakona podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Gospodine Vlatko Ratkoviću, govorim o mišljenju Zakonodavnog odbora.
Kako je moguće da je Odbor utvrdio da amandman gospodina Stevanovića nije pravno moguć, kad je upravo predlog Vlade Republike Srbije suprotan odredbama Ustava Republike Srbije.
Podsetiću vas da se ovaj amandman odnosi na ono da li reč "Vlada" treba da se zameni rečju "Ministarstvo", zato što Vlada ne može da radi poslove državne uprave, jer Vlada nije državni organ, ministarstvo jeste državni organ.
Dakle, upravo smo mi ovim amandmanom želeli da skrenemo pažnju na činjenicu da je Vladin Predlog zakona suprotan Ustavu Republike Srbije i mislim da nema nikoga u ovoj sali, niti jednog mogućeg pravnika koji će reći nešto drugačije. Vlada je dala neko obrazloženje kakvo je dala i vi umesto to da prećutite, vi još naglašavate da amandman nije pravno moguć, a ako poštujemo Poslovnik, to samo znači da nije u skladu sa Ustavom.
Gospodine Ratkoviću, očekujem da ćete da nam objasnite šta to u amandmanu nije u skladu sa Ustavom, odnosno da će te iz Ustava da nam pročitate koji su to državni organi i da vidimo koliko je ovaj amandman u skladu sa Ustavom.
Amandmani gospodina Dragana Živkova i Sulejmana Spaha su gotovo istovetni, ali su na dva različita člana. U poglavlju - boravak o strancima, u članu 24. i 25. kaže se: "Boravak stranaca, u smislu ovog zakona, je boravak do 90 dana, privremeni boravak ili stalno nastanjenje".
Amandmanima oba poslanika SRS tražilo se i predlagalo da se reči "boravak do 90 dana" zamene rečima "kratkotrajni boravak". Pre svega, radi javnosti Srbije, moram da vam kažem, gospodine Dačiću, da morate opasno da izgrdite službenike i prevodioce ovog zakona, jer je toliko to loše urađeno, da je zaista neverovatno.
Kažete da ne prihvatate ovaj amandman iz razloga što "ne sporeći da se u zakonodavstvima nekih država ovaj boravak naziva kratkotrajnim boravkom, Vlada smatra da ne postoji boravak do 90 dana, u svom zakonodavstvu nazove kratkotrajnim boravkom". Ko razume ovu rečenicu, skidam kapu.
Dalje kažete:"Tim pre što konvencija pod nazivom iz obrazloženja nije poznata, a naziv za boravak u odredbama zakona o strancima ne može da se smatra kao element od značaja za statusna, personalna i ostala pitanja stranaca".
Dakle, nemamo ništa protiv da vi, kao Vlada, imate drugačiji pristup rešavanju ovog problema, imate drugačiji koncept, imate koncept zakona koji ste predložili. Vi procenjujete da li su amandmani narodnih poslanika takvi, a rekla bih da se isključivo radi o amandmanima poslanika SRS, da možete da kažete da ne prihvatate, a fin je manir da napišete u pola rečenice, otprilike tako to i radite, zbog čega ne prihvatate, ali zaboga nemojte ovako da se brukate.
Da li je moguće da vi niste čuli za Međunarodnu konvenciju o strancima? Kaže nam Vlada da takva konvencija ne postoji. Lepo u obrazloženju kaže, ovim amandmanom se predlaže usklađivanje teksta zakona sa odredbama Međunarodne konvencije o strancima i drugim odredbama međunarodnog prava koji regulišu pitanja statusnih, personalnih i ostalih prava stranaca.
Nas Vlada obaveštava da joj je nepoznata ova konvencija. Koju ste onda konvenciju koristili za pripremu Predloga ovog zakona, ako niste onu koja je suštinska za pitanja stranaca u svakoj državi?
Dakle, molila bih vas da povedete računa, sada je to za ovaj zakon već kasno, s obzirom da smo dobili mišljenje Vlade. Ovo nije prvo, već u subotu sam nekoliko puta skretala pažnju da se u zakonu, odnosno obrazloženju zakona koristi neki novogovor, neke nepoznate reči u srpskom jeziku, očigledno se radi o nekom prevodu.
Dajte bar nekog prevodioca koji zna srpski jezik i neka srpskom parlamentu u takvom tekstu dostavi zakon. Ovakve rečenice kakva je ova malopre, koju sam pročitala, koju niko živi ne razume, ovu prvu rečenicu da Vlada ne prihvata, ne sporeći da u zakonodavstvima se koristi ovaj boravak, Vlada smatra da ne postoji boravak do 90 dana u svom zakonodavstvu nazove kratkotrajnim boravkom.
Ljudi, mi se ovde igramo. Mi smo valjda ozbiljni ljudi, mi donosimo zakone, mi raspravljamo o zakonima, mi, srpski radikali, imamo zaista dobru nameru. Mi želimo da ovaj parlament počne više da donosi konačno zakone koji su u interesu građana Srbije. Vi to radite onako ofrlje, navrat-nanos, baš vas briga, vi znate, imate 126 poslanika, glasaće za ono za šta god vi predložite. To što nema veze ni uporišta ni u Ustavu, ni u međunarodnom javnom pravu, što nije u interesu građana Srbije, baš vas briga.

Petnaest minuta i 30 sekundi.

Hvala lepo.