Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, lopovluk ima šire razmere.
Pored krađe poslaničkih mandata, neovlašćenog zaduživanja Srpske radikalne stranke, na delu je i krađa odborničkih mandata. Tako jedan građanin, koji je malopre stajao na jednoj nozi, podbočio se ovde pozadi, valjda da se prisloni uz ovaj inventar, krade i mandate odbornika SRS izabrane na listi na kojoj on prstom nije mrdnuo da bi dobio taj odbornički mandat srpskih radikala u gradu Kragujevcu. Cela ta odmetnička grupa sa njim, uz pomoć Veroljuba Stevanovića, ovog filozofa Milenića, koga s pažnjom svi pratite i slušate, samo niko ne može da ponovi šta je čovek rekao kada se obrati sa skupštinske govornice, uzurpira volju građana Kragujevca.
Vi znate, gospođo Đukić-Dejanović, časna ste žena, redovni ste profesor kragujevačkog medicinskog fakulteta, dugogodišnji direktor Kliničko-bolničkog centra, da takvi ljudi, koji se na takav način bave politikom, ne mogu da uživaju ugled u sredini u kojoj žive. Tako ste vi dotičnog građanina potukli do nogu na izborima za gradonačelnika pre četiri godine i ja vam, iako ste iz druge stranke, to sam uradila i onda, čestitam na tome. Jer, kada građani gledaju političku stranku kroz neku ličnost, kao što je tada bilo na tim izborima, oni imaju sve u vidu. Imaju u vidu, pre svega, i članovi i birači Srpske radikalne stranke kako se neko odnosi prema njima i prema njihovom radu.
Ja ću vam reći, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ono što vi znate: 164 biračka mesta postoje u Kragujevcu; ljudi koji su bili članovi biračkih odbora, predsednici mesnih odbora, simpatizeri, članovi SRS su ljudi koji nisu (i sami znate jer dolazimo iz iste sredine) prosečnog imovnog stanja, nego zaista žive na ivici egzistencije, ili su ljudi koji zaista pošteno svojim radom izdržavaju članove svoje porodice. Kada oni vide da se sa skupštinske govornice obraća neko ko prstom nije mrdnuo da bi dobio to što je u tom trenutku dobio od SRS, a onda se drzne posle te krađe poslaničkog i odborničkog mandata da govori o tome da Vlada Republike Srbije pravi neke mahinacije, odnosno da to zaista rade pojedini državni organi i preduzeća, onda morate da se zapitate, kao osoba od struke, kako se to naziva i čemu to vodi.
Kako ti ljudi uopšte mogu da se pojave u sredini u kojoj žive, da stanu ispred ogledala, da se obrate svojim prijateljima, komšijama, rođacima i ko normalan može to da podrži, ko iole smatra da postoje skrupule, da postoje ljudske vrednosti, da postoji moral?
Kao što je onaj građanin, taj njihov guru, položio zakletvu u hramu u Zemunu pre izvesnog vremena, što je gospodin Krasić pročitao, tako je isto taj građanin koji je stajao malopre ovde na jednoj nozi sa obe noge u hramu Uspenija presvete Bogorodice, sedištu šumadijske eparhije, istu zakletvu, sa istim tekstom, položio zajedno sa mnom i tadašnjim izabranim odbornicima i poslanicima Srpske radikalne stranke.
Toliko o moralu i toliko o onima koji treba da veruju u nešto i da ostave nešto generacijama iza sebe. Naš život se završava, ali, znate, svi mi, kada dođemo do sudnjeg dana, moramo da znamo kako će ljudi da govore o nama, ko smo bili, šta smo bili, da li imamo moral, čast i poštenje. Ponosna sam na to što to najpre nosim iz svoje kuće, a i što me svim tim moralnim vrednostima u politici naučio prof. dr Vojislav Šešelj.
