Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o javnom tužilaštvu je prošao jednu proceduru kroz dva nacrta zakona: jedan je urađen 9. i 10. oktobra, drugi 26. i 27. oktobra. Igrom slučaja, imam i jedan i drugi nacrt zakona, pa sam želeo da postavim pitanje, ali ministar nije tu, zašto je došlo do drastičnih izmena, s obzirom na to da je od jednog do drugog nacrta prošlo samo 15 dana.
Inače, predlog zakona o tužilaštvu se donosi radi usaglašavanja sa Ustavom Republike Srbije i da bi se stvorilo načelo hijerarhije u javnom tužilaštvu, da bi se disciplinovali tužioci. Znači, stvaramo jedno partijsko tužilaštvo, kao što smo imamo i partijske sudove, o kojima smo raspravljali prethodnih dana.
Čuli smo gospođu ministra i moja ocena njenog izlaganja je: čitanje obrazloženja – odličan, pet, a njeno obrazloženje, nijedna rečenica – nedovoljan, jedan. Ona je ukazala na dve varijante ovog nacrta zakona; pročitaću, ali lociraću se samo na teritoriju Kosova i Metohije, na prvu i drugu varijantu.
Po prvoj varijanti, imali smo Prekršajni sud u Goraždevcu za teritoriju opština Gora, Dečani, Đakovica, Istok, Klina, Orahovac, Peć, Prizren, Suva Reka, sa odeljenjem suda u Velikoj Hoči; Prekršajni sud u Gračanici za teritoriju opština Glogovac, Kačanik, Kosovo Polje, Novo Brdo, Obilić, Uroševac, Štimlje, Štrpce, za grad Prištinu sa odeljenjem suda u Štrpcu; Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju opština Vučitrn, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Leposavić, Podujevo i Srbica, sa odeljenjima suda u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Prilužju, i Prekršajni sud u Ranilugu za teritoriju opština Vitina, Gnjilane i Kosovska Kamenica.
Ovaj predlog je obuhvatio kompletnu teritoriju na kojoj Srbi žive na Kosovu i Metohiji, tako što pokriva i Kosovsko Pomoravlje, i centralno Kosovo i Metohiju i severni deo Kosova i Metohije.
Odeljenja koja su bila po prvom nacrtu predviđena su: odeljenje u Kosovskoj Mitrovici za područje prekršajnih sudova u Goraždevcu, Gračanici, Kosovskoj Mitrovici i Ranilugu. Zatim, opštinski sudovi: Opštinski sud u Goraždevcu za teritoriju opština Gora, Dečani, Đakovica, Istok, Klina, Orahovac, Peć i Suva Reka; Opštinski sud u Gračanici za teritoriju opština Glogovac, Kačanik, Kosovo Polje, Novo Brdo, Obilić, Uroševac, Štimlje, Štrpce i grad Priština; Opštinski sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju opština Vučitrn, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Podujevo i Srbica, sa odeljenjem suda u Zubinom Potoku i Opštinski sud u Leposaviću za teritoriju opštine Leposavić, sa odeljenjem suda u Prilužju. Na kraju, Opštinski sud u Ranilugu za teritoriju opština Vitina, Gnjilane i Kosovska Kamenica.
Analogno tome, formiran je i Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici za područja opštinskih sudova Goraždevac, Gračanica, Kosovska Mitrovica, Leposavić i Ranilug. Na osnovu tih, formirana su i adekvatna javna tužilaštva, pa smo imali Opštinsko javno tužilaštvo u Goraždevcu za područje Opštinskog suda u Goraždevcu, Opštinsko javno tužilaštvo u Gračanici za područje Opštinskog suda u Gračanici, Opštinsko javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, Opštinsko javno tužilaštvo u Leposaviću za područje Opštinskog suda u Leposaviću i Opštinsko javno tužilaštvo u Ranilugu za područje Opštinskog suda u Ranilugu, kao i Okružno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Ovaj nacrt zakona je bio upravo onaj nacrt kojim bi bili zadovoljni svi Srbi na prostoru KiM. Međutim, petnaest dana nakon tog nacrta dolazi do ukidanja svih sudova na teritoriji Kosova i Metohije, osim suda u Kosovskoj Mitrovici, tako da sada imamo prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju AP Kosovo i Metohija.
Dalje, osnovni sudovi: osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju AP Kosovo i Metohija i viši sud u Kosovskoj Mitrovici za područje osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Što se tiče tužilaštva, imamo osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici i više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje višeg suda u Kosovskoj Mitrovici, tako da dovodimo u jednu jako lošu situaciju sve stanovnike koji žive južno od Kosovske Mitrovice, jer biće im jako otežana mogućnost traženja prava i pravde.
Postavljaju se mnoga pitanja. Kako će da funkcioniše taj jedan sud za celu teritoriju Kosova i Metohije? Ovde je verovatno prvi nacrt promenjen zbog ove politike i mešanja predsednika Republike Borisa Tadića u sve i svašta u državi Srbiji, pa tako i u pravosuđe. Naime, imali smo priliku da na onom okruglom stolu u "Sava centru" slušamo njegove primedbe, njegova izlaganja i bili smo svedoci da su protiv njega bili svi oni koji su bili prisutni, pa čak i Vida Škero, kao predstavnik suda, da je Društvo sudija, da je Vrhovni sud protiv takve odluke. Znači, sve je u suprotnosti sa onim što traže sudije i što bi oni predložili.
Ovde dolazi do lustracije i eliminisanja onih nepodobnih; ne eliminisanja onih nestručnih i nekvalitetnih, nego onih koji nisu podobni. Sudije i javni tužioci biće samo oni koji su podobni i koji mogu da sprovode politiku Borisa Tadića, što je apsurd, s obzirom na to da sa takvom politikom ne možemo da idemo napred nego idemo samo nazad.
Takođe, postoji primedba na reizbor sudija preko visokog saveta sudstva. Zatim se Ustavni sud žalio, jer svaki od sudija koji ne bude izabran ima pravo žalbe samo Ustavnom sudu, a Ustavni sud kaže – mi nećemo da budemo redovan sud, nećemo da raspravljamo po žalbama sudija itd. Postoji mnogo elemenata koji ukazuju na to da je ovo samo jedan politički sud po nalogu Borisa Tadića, jedan set zakona koji treba da zadovolji Borisa Tadića i ovo "žuto preduzeće".
Inače, kada smo već kod ovih sudova, želeo bih da pročitam taj član 46. iz nadležnosti javnih tužioca, gde se govori: "Funkcija javnog tužioca vrši se u javnom interesu, radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona ...". Svi se pozivaju na to da se štiti Ustav i zakoni, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda. Znači, ljudska prava i osnovne slobode su nešto što je prioritet Evrope i sveta. Kada smo pre dva dana dolazili sa Kosova i Metohije i donosili 70.320 potpisa nismo mogli da ostvarimo svoja ljudska prava i svoje slobode. Naša predsednica Skupštine je upravo tog momenta razgovarala sa predstavnicima NATO-a o ljudskim pravima i slobodama, a gospodin predsednik je bio zauzet. Međutim, mi ćemo da im damo i drugu priliku.
Naime, odlučili smo da pozovemo sve odbornike svih lokalnih samouprava sa Kosova i Metohije, koji mogu i imaju želju da sutra dođu u 12.00 časova ispred zgrade Narodne skupštine i rezidencije predsednika države, kako bi ih naterali masovnošću... Računam da će biti oko 500 odbornika sa Kosova i Metohije; valjda će to biti cifra koja će zaintrigirati predsednika Republike Borisa Tadića da nas primi da bismo mu saopštili ono šta misle Srbi sa Kosova i Metohije, kao i predsednik Narodne skupštine, tako da će sutra u 12.00 časova većina odbornika, izabranih na izborima 11. maja, biti ispred zgrade Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad ovi zakoni budu usvojeni građanima Srbije će biti saopšteno kako je načinjen još jedan značajan korak Srbije na putu ka evropskim integracijama i ka njihovom boljem životu. Međutim, građanima treba reći da od toga nema ništa. Usvajanje ovih zakona suštinski neće promeniti ništa za njih. Oni će, kao i većina ili bar dobar deo postojećih zakona u pravosuđu, ostati mrtvo slovo na papiru. Srpski tužioci se ubuduće, posebno kada su u pitanju najteža krivična dela, kao ni do sada, uglavnom neće mešati u svoj posao. Biće tako sve dok u Srbiji ne bude postignut politički  konsenzus, dok ne bude postojala politička volja, posebno politička volja vladajućih stranaka i lidera vladajućih stranaka, za obračun sa kriminalom.
Te volje sada nema. Osnovni razlog zbog čega te volje nema jeste činjenica da Srbijom, praktično, vlada mafija i organizovani kriminal. Moje mišljenje je da Srbijom ne vlada ni Vlada, ni Mirko Cvetković, da čak ne vladaju ni ove stranke iz vladajuće koalicije, nego da vladaju pripadnici organizovanog kriminala, tajkuni, organizovana mafija koju su iznedrile vladajuće stranke, pre svih DS i G 17. Javna tužilaštva, izuzimajući Tužilaštvo za ratne zločine koje se bavi izvozom Srba u Hag, uglavnom ne rade svoj posao.
Zbog toga ću ovu raspravu iskoristiti da podsetim na neke drastične slučajeve nečinjenja, nepostupanja javnih tužilaštava kada su u pitanju neka od najtežih krivičnih dela, između ostalog i ona krivična dela koja su direktno usmerena ka podrivanju ustavnog poretka Srbije.
Počeću od 5. 10. 2000. godine. Tog dana grupa ljudi, od kojih se neki i danas nalaze u ovoj skupštini, organizovala je demonstracije sa ciljem da izvrši nasilnu promenu ustavnog poretka u Srbiji. Tog dana jedno lice je poginulo, a nekoliko lica je teže i lakše ranjeno. Nasilno je zauzeta zgrada državnog parlamenta, opljačkana, a zatim zapaljena. Srbija je tako postala druga država u novijoj istoriji Evrope koja je zapalila sopstveni parlament.
Prvi je to učinio Adolf Hitler paljenjem zgrade Rajhstaga. Istog dana nasilno je zauzeta, opljačkana, a zatim zapaljena zgrada državne televizije Srbije. Procenjena šteta je iznosila 20 miliona dolara. Policajci koji su čuvali najviše državne institucije u Srbiji, parlament i Vladu, tog dana su poniženi, šamarani, skinuti u donji veš i razoružani. Nasilno je zauzeta zgrada policijske stanice Stari grad iz koje je ukradeno, između ostalog, preko 300 komada oružja; tu se nalazilo više od stotinu automatskih pušaka, a nekim od tih cevi su kasnije izvršena neka od ubistava u Srbiji. Šta je javno tužilaštvo preduzelo povodom ovih zločina koji su bili direktno usmereni ka nasilnoj promeni Ustavnog poretka u Srbiji? Javno tužilaštvo nije preduzelo ništa.
Sledeći slučaj o kome ću govoriti jeste pljačkaška privatizacija. Cela srpska privreda uništena je i kupljena od strane organizovanog kriminala. Uglavnom su je kupili mafijaši koje je stvorio režim Slobodana Miloševića, a koji su već 5. oktobra prešli u okrilje režima Zorana Đinđića. Srpska preduzeća već godinama kupuju fantomske firme sa Devičanskih ostrva, Maršalskih ostrva i ko zna odakle. Donose se, stvarno i fiktivno, u džakovima milioni evra. Jasno je da je u pitanju novac koji je opljačkan od građana Srbije. Međutim, niko ne postavlja pitanje kako je taj novac iznet iz Srbije i kako je zarađen. Pomenuću samo tri slučaja privatizacije.
Prvi je privatizacija smederevske železare koja je u onoj skandaloznoj privatizaciji prodata za 20 miliona dolara. Kakva je ta privatizacija najbolje govori podatak koji se nedavno pojavio u medijima da vlasnik železare sada deo te železare, koji ne predstavlja ni dvadeseti deo njene imovine, Fudbalski klub Smederevo i stadion tog fudbalskog kluba, prodaje za 35 miliona evra.
Sledeći primer je prodaja šećerana. Građani Srbije znaju da su tri najveće šećerane prodate za tri evra. Dve godine posle toga objavljeni su memoari u kojima potpredsednik Vlade koji je izvršio tu prodaju tvrdi da je samo jedna šećerana u trenutku prodaje u rezervama imala poluproizvoda, sirovina, kako se to već kaže, u vrednosti od 47 miliona evra. Javno tužilaštvo još uvek nije reagovalo.
Treći slučaj je najnoviji slučaj o kojem se piše u medijima – prodaja zgrade CK, Poslovni centar "Ušće". Na konkursu koji je objavljen pobedio je investitor koji je obećao da će srušiti tu zgradu i izgraditi poslovni prostor od dozvoljenih 20.000 kvadratnih metara. U međuvremenu je menjano nekoliko vlasnika, nekoliko investitora, više se i ne zna praktično ko gradi taj poslovni centar. Jedino što je izvesno i što građani Srbije, a posebno građani Beograda mogu da vide, jeste da se gradi poslovni centar čija je površina do sada ukupno 170.000 kvadratnih metara.
Ovde hoću da pomenem i slučaj Mlađana Dinkića, koji se odnosi na novac sa Kipra. Vi znate da je Mlađan Dinkić nekoliko puta putovao na Kipar i pobedonosno se vratio saopštavajući građanima Srbije da je pronašao Miloševićeve milijarde, kako je rekao. Pominjao je iznos od deset milijardi dolara. Od tada je prošlo nekoliko godina. Te milijarde više niko ne pominje. Po mom mišljenju, da u Srbiji postoji "t" od tužilaštva, Mlađan Dinkić bi bio pozvan na informativni razgovor sa jednim pitanjem – da li te milijarde postoje, ako postoje gde su, zašto učestvuje u njihovom skrivanju, a ako ne postoje da bude pozvan na odgovornost zbog uznemiravanja javnosti.
Sledeći slučaj je slučaj Božidara Đelića. Vi znate da je Božidar Đelić oko dve godine jadikovao kako od imovine nema ništa osim jednog tetkinog kauča na kome spava. Da bi pokazao koliko je njegova situacija teška čak je rekao da ga, eto, spasava činjenica da mu tetka ne naplaćuje kiriju. Odjednom je čovek, preko noći, zaradio 11 miliona evra. Ostaje nerazjašnjeno da li je te evre možda našao u tetkinom kauču, da li su mu pale sa Marsa ili ih je zaradio na nekakav način.
Podsećam na slučaj, možda i drastičniji od ovih slučajeva, koji se dogodio na Vidovdan 2001. godine: grupa ljudi, među kojima su se nalazili najviši državni službenici, koji su grubo zloupotrebili svoj službeni položaj, kidnapovala je iz Centralnog zatvora u Beogradu trostrukog predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, prebacila ga u inostranstvo radi njegovog ubistva u Haškom tribunalu.
Sledeći slučaj vezan je za novinske napise u proteklih desetak dana. Bili ste svedoci da su dnevne novine, a posebno u vreme ove predizborne kampanje za dopunske izbore na lokalnom nivou, vrvile od tekstova koji su bili prepuni govora mržnje i nasilja iza kojih stoji ova novoosnovana stranka. Pročitaću samo nekoliko naslova: "Šešelj hoće da ubije Nikolića", "Šešelj hoće krv", "Hoćemo red, a ne rat", "Radikali hoće rat", "Ubij, zakolji". Tužilac nije reagovao. Ako postoji podsticaj na nasilje, ako postoji govor mržnje koji je suprotan i zakonu i Ustavu, a to je bio ovaj slučaj, tužilac je bio dužan da reaguje, tim pre što postoji osnovana sumnja da je ovim govorom mržnje direktno ometana odbrana državljana Srbije Vojislava Šešelja, predsednika SRS, koji se ni kriv ni dužan, kao što znate, šest godina nalazi u zatvoru Haškog tribunala.
Poslednji slučaj kriminala na koji javno tužilaštvo nije reagovalo dogodio se u ovoj zgradi. U ovoj zgradi, u Narodnoj skupštini, u najvišem zakonodavnom telu u državi Srbiji dogodila se teška krađa. Predsednik Administrativnog odbora gospodin Tomislav Nikolić otuđio je 160 službenih dokumenata, 160 isprava narodnih poslanika. Ovaj slučaj krađe ima još dodatnu, specifičnu težinu ako se u vidu imaju razlozi zbog kojih je ta krađa učinjena, a počinjena je radi otimanja 20 poslaničkih mandata i radi prekrajanja izborne volje građana Srbije.
Znači, u pitanju je teško krivično delo brutalnog prekrajanja Ustava. Međutim, kao što vidite, javni tužilac još uvek nije reagovao. Javni tužilac ne reaguje, uprkos tome što je predsednik Administrativnog odbora javno priznao da je počinio to krivično delo, da je počinio krađu. Citiram njegovu izjavu iz intervjua "Politici" 12. septembra – na pitanje novinara: "Znači, vi ste te ostavke sklonili", on odgovara, predsednik Administrativnog odbora: "Da, ja sam ih sklonio".
Većina od ovih krivičnih dela, u stvari sva ova krivična dela o kojima sam govorio nisu zastarela. Znači, javna tužilaštva imaju zakonski osnov da po njima reaguju. Ona to neće učiniti. Zbog čega? Zbog toga što bi postupanjem po ovim predmetima oni doveli u pitanje ne samo svoj posao nego i svoj život. Kako da javno tužilaštvo postupi po ovim krivičnim delima ako im se iz Skupštine Srbije šalje jedna jasna i brutalna poruka – krivična dela su dozvoljena ako su politički opravdana, ako su u funkciji vladajuće koalicije, vladajućih stranaka. Hvala.

Narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se na datoj reči, želim da govorim o povredi Poslovnika, član 104. Smatram da je svaki put kada se iznesu neistine ili grube klevete u Skupštini to na neki način povreda njenog dostojanstva, ali i povreda dostojanstva građana Srbije koji prate prenose ove skupštine.
Poštovane koleginice i kolege, izvesno vreme nisam bila u Skupštini i očekivala sam, to je moje realno očekivanje i u životu i u politici, da se parlamentarna demokratija u Srbiji unapređuje i da svi mi na neki način izrastamo iz nekih ograničenja koja smo imali ranije. Nažalost, dolaskom u Skupštinu vidim da se stvari nisu promenile i da postoji jedan manir da se izađe za skupštinsku govornicu, da se iskoristi vreme koje imamo kako bismo izneli stavove na slobodnu temu.
Slobodna tema u ovom slučaju bila je – kako jedan poslanik zamišlja kriminal i šta sve on misli da se pod tim može podvesti. Upozoravam vas da sledeći put kada pominjete stranku G17 plus i potpredsednika Vlade i ministra Mlađana Dinkića imate u vidu da treba uvek da iznesete istinu; na istinu možemo reagovati, a pre svega tu istinu koju smatrate kriminalom možete prijaviti tužilaštvu. Vaša je obaveza, i kao građana i kao političkih aktera u ovoj državi, da sve ono što smo smatrate kriminalom prijavite, ukoliko imate za to dokaze. Ukoliko postoje dokazi za to, naravno da će tužilaštvo pokrenuti odgovarajuću istragu.
Koliko je meni poznato, do sada takvih istraga nije bilo. Ukoliko ih je bilo, Mlađan Dinkić se, kao odgovoran građanin ove države, odazivao na pozive, za razliku od mnogih drugih u ovoj državi. Odazivao se na pozive i dobio je mnoge sudske sporove koje je pokretao zbog kleveta upućenih njemu. To ćemo raditi i ubuduće. Molim vas da svaki put pažljivo odmerite reči, jer sve što ste ovde rekli obična je kleveta. Osim toga, očekujem da budete malo inventivniji, jer taj kiparski novac, Nacionalna štedionica i čega se sve nećete setiti toliko je staro da zaista više nikoga u ovoj državi ne može interesovati.
Dakle, molila bih vas da sada pričamo o mogućnostima kako ćemo dalje razvijati Srbiju, kao što je radila stranka G17 plus, i Mlađan Dinkić, onda kada je obezbedila da dinar bude stabilan, onda kada je obezbedila da devizne rezerve budu stabilne, onda kada je reformisala bankarski sistem tako da u ovom trenutku kada je svetska ekonomska kriza naši građani i njihovi štedni ulozi budu stabilni i bezbedni.
Znači, to je ono o čemu možemo pričati, a te insinuacije o upadima, o paljevinama i tako dalje ... Podsetiću vas, poštovane kolege, da se 2000. godine dogodila revolucija, da 5. oktobra 2000. godine nije ustala grupa, šačica ljudi koji šetaju ulicama i blokiraju saobraćaj, nego je ustala cela Srbija. O tome ste mogli da gledate pre dve večeri na televiziji...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Jednostavno, toga dana stvari su se promenile i toga dana Srbija je krenula napred. Vi ste ostali tamo negde iza i tu činjenicu ništa neće promeniti i to su vam građani Srbije rekli na poslednjim izborima.

Narodni poslanik Dušan Marić, sa pravom na repliku, na osnovu člana 101.

Poštovani narodni poslanici, prvo sam bio iznenađen ovom žustrinom i postavio sam sebi pitanje otkud tolika žustrina, međutim, onda sam se setio, kada su u pitanju ovolike milijarde, moglo je biti i žustrije.
Prvo pitanje – da li u ovoj sali, da li u državi Srbiji zaista postoji neko ko nije bar deset puta čuo izjave potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića da je on pronašao pare koje je Slobodan Milošević izneo na Kipar? Ako mi nađete jednog poslanika koji će izaći za ovu govornicu i reći da nije tačno da je on to izjavljivao, ja ću se izviniti.
Sledeća stvar, vi kažete – javni tužilac nije pokrenuo postupak, nije pokrenuo istragu. Pa ja sam ovde deset minuta govorio upravo o tome da je nedopustivo da se u ovoj zemlji vrše teška krivična dela, koja su notorne činjenice, za koje znaju svi građani Srbije, a da javni tužilac po tom pitanju ništa ne preduzima!
Sledeća stvar, vi kažete – novac je zastareo. Upotrebili ste, uzmite stenogram pa vidite, rekli ste – taj je novac zastareo, to se davno dogodilo. Ubedite vi građane Srbije da tih dve milijarde, pet milijardi ili deset milijardi, koje su pominjane, da su one zastarele i da njima ništa više ne znače.
Sledeća stvar na koju ću se osvrnuti... U stvari, samo ću ponoviti ono što ste vi rekli, citiram: "insinuacije o paljevinama Skupštine". Građani Srbije samo treba da se sete 5. oktobra, da se sete slike koja je obišla ceo svet: Skupština, narodni parlament, narodna skupština države Srbije, iz nje se vije crni oblak dima. Hvala vam.

Narodni poslaniče, samo stenograma radi, ne radi se o zgradi Narodne skupštine Republike Srbije, tako da vas molim za malo preciznosti.
Narodni poslanici Vjerica Radeta i Vitomir Plužarević dobacuju. Vrlo pažljivo slušam svakog narodnog poslanika. Pravo na repliku je dobijeno ubog tumačenja reči, kao što je i povreda Poslovnika tražena zbog tumačenja reči.
I ako je narodni poslanik izrekao na kraju svoje replike očiglednu neistinu, ja samo hoću da se to unese u stenogram i da vas podsetim da pazimo šta govorimo za govornicom Narodne skupštine. Radilo se o zgradi Skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
Narodni poslanici i dalje dobacuju, rekla bih da se to unese u stenogram, da me ne prekidate dok pomažem narodnom poslaniku da njegovo izlaganje u stenogramu ne bude bez ikakvog smisla.
Narodni poslanik Milorad Krstin želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena koleginice iz G17, ja već u više navrata ukazujem na alarmantno stanje u poljoprivredi Srbije. Na to sam ukazivao, kao narodni poslanik, i 2005. i 2006. godine. Vi se dobro sećate, tada je ministar bila Ivana Dulić-Marković. Od nepovratnih kredita, kojih je tada bilo oko 400, nenamenski je utrošeno 182, po izveštaju, u stvari analizi koju je napravio sadašnji ministar poljoprivrede gospodin Dragin. Nenamenski je utrošeno i niko nije odgovarao za to. Nadam se da hoće.
Dvanaest puta sam postavljao poslaničko pitanje, dvanaest puta do sada, od te 2005. godine. Iz Fonda za razvoj poljoprivrede je izdvojeno za sistem za navodnjavanje 180 miliona dinara, dobila su tri subjekta. Mi poslanici SRS tražili smo na Odboru da se dostave imena i prezimena ta tri subjekta koja su dobila. Ni do dan-danas ih nisam dobio. Sekretara Skupštine sam pitao zašto ne dobijam kao poslanik odgovor na poslaničko pitanje, na koje imam pravo; odgovorio mi je jednostavno da ministar Ivana Dulić-Marković neće da odgovori. Meni nije odgovoreno.
Nije u pitanju samo tih 180 miliona, kao što sam rekao, za sisteme za navodnjavanje, da su dobila tri subjekta po 60 miliona. To je na pet godina, grejs-period je godinu dana, a ostaju četiri godine; kada podelite tih 60 miliona na tog jednog subjekta od ona tri, ostaje da vraćaju godišnje 15 miliona. Baš me interesuje koliko su ti jaki kada mogu godišnje da vrate 15 miliona, a toliko im je bilo potrebno tih 60 miliona da dobiju.
Tražili smo koliko je, po okruzima, i koja su registrovana poljoprivredna gazdinstva dobila kratkoročne kredite, posebno dugoročne kredite i posebno nepovratne kredite. Nikada članovi Odbora iz redova Srpske radikalne stranke nisu dobili odgovor na ta pitanja. Nismo ih dobili ni usmeno ni pismeno, a vi se smejte, ali vi ste, posebno tokom te tri godine, vaš ministar je uništio poljoprivredu...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tri minuta je, niste rekli koji član Poslovnika je povređen.)
Član 104.