Nema povrede člana 104. Dakle, morali ste da kažete u čemu se sastoji povreda bilo kog od stavova člana 104. Ako uporedite vaše izlaganje, videćete da nema povrede tog člana. Molim vas da, ako se pozivate na povredu, objasnite u čemu je povreda člana Poslovnika na koji se pozivate.
Narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić želi da govori o povredi Poslovnika, pa narodni poslanik Dušan Marić.

Zahvaljujem se, pozivam se, naravno, na član 104 – povreda dostojanstva. Kao što sam maločas objasnila, iznete su notorne neistine i potpuno pogrešna tumačenja nekih istina. Ovim završavam svoju diskusiju i nadam se da ću time dati doprinos nastavku rada, konstruktivnog rada ovog parlamenta danas. Zaista ne mogu da pređem preko ovoga o čemu je gospodin govorio, jer se radi o potpunim neistinama ili dezinformacijama i nepotpunim informacijama ili slobodnoj interpretaciji onoga što se zaista dešavalo.
Pre svega, govorim o periodu od pre tri, četiri, pet godina, moram da kažem da od jeseni 2006. godine, od oktobra 2006. godine, gospođa Ivana Dulić-Marković nije ministar poljoprivrede. Dakle, možemo da govorimo o onom periodu pre 2006. godine.
Moram da kažem još jednu stvar. Više puta smo o tome ovde raspravljali i zato sam vas maločas molila da se ne vraćamo na rasprave koje smo vodili pre pet ili deset godina. Ali, evo, na trenutak ćemo se vratiti, na još dva minuta koja imam, na tu raspravu i ja se više neću vraćati na to. Zaista želim da Srbija ide napred i da pričamo o onome što treba tek da se dešava u Srbiji, ali, eto, vi nas ponekad povučete unazad.
Šta se dešavalo kada je gospođa Dulić-Marković bila ministar poljoprivrede? Ako se sećate, tada je utrostručen budžet za poljoprivredu i to je zaista bio veliki pomak za poljoprivredu i poljoprivrednike. Tačno je, utrostručen je budžet za poljoprivredu 2004. godine. Tada je prvi put odobren veliki broj kredita za podsticaj poljoprivredne proizvodnje za proizvođače.
Šta se dešavalo sa tim kreditima? Krediti su deljeni po maksimalno transparentnoj proceduri. Ja vam ponovo kažem da nisam stručnjak za poljoprivredu, ali silom prilika sam morala da budem upućena u to.
Ja ću vas ovde podsetiti da smo tada upravo SRS i ja raspravljali o tome i da smo se saglasili oko toga, vaš tadašnji predstavnik, odnosno predsednik Odbora za poljoprivredu, da je Odbor za poljoprivredu imao kontrolu i uvid u ta dokumenta, da je komisija Odbora išla u Ministarstvo i da je mogla da dobije na uvid tu dokumentaciju. Vi sada možete da kažete, jer ste se posvađali međusobno, pa više ne znate ko šta priča. Tako je bilo. Komisija Odbora je imala uvid u te kredite. Krediti su deljeni po transparentnim procedurama.
Osim toga, napravljen je ogroman napredak u prilagođavanju naše poljoprivrede zahtevima evropskog tržišta. Za godinu, dve, tri ili pet, nadam se ne više, Srbija će biti u EU, a naši poljoprivredni proizvođači moraju biti spremni za tu utakmicu. To je ono što je gospođa Dulić-Marković najozbiljnije radila, kao ministar poljoprivrede. Kao obezbeđenje onima koji nisu spremni da prate tu tržišnu utakmicu, surovu, moramo da priznamo, ali takva je i mi smo deo nje, obezbeđena su sredstva za nekomercijalna poljoprivredna domaćinstva kako bi se pomoglo najugroženijima i najsiromašnijima. To su zaista dobri koncepti. Donesena je i Strategija razvoja poljoprivrede, prvi put u ovoj zemlji.
Mislim da sam dovoljno rekla i da nema potrebe dalje da polemišemo o ovome. Šta god, čega god se setili dalje, ja na to više neću odgovarati.

Narodna poslanice, narodni poslanik Milorad Krstin nije povredio član 104. u svom izlaganju, ima prava da iznese informacije kako ih on vidi.
On je zloupotrebio Poslovnik zato što se nije ponašao shodno Poslovniku, ali to je do predsedavajućeg da kaže da li je ili ne ponašanje za meru. I vi ste se pozvali na član 104. da date kontraargumente o temi koja nema veze ni sa članom 104. ni sa tokom sednice.
Narodni poslanik Dušan Marić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moja prethodnica insistirala na što kraćim diskusijama da ne bi zakasnila u Evropu, a sama je oba puta prekršila Poslovnik govoreći tri i po minuta, ja ću uzeti samo minut vremena.
Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine jer smatram da je to učinila gospođa Čomić insistirajući na tome da sam pogrešno naveo ime institucije, skupštine koja je zapaljena i da sam na neki način, da tako kažem, dezinformisao javnost. Izašao sam da kažem da je zapaljena Savezna skupština, tada se zvala Savezna skupština. Savezna skupština, i tada i sada, bila je narodna skupština; i u Saveznoj i u ovoj Narodnoj skupštini sada sede narodni poslanici, predstavnici naroda. Ja sam govorio, a gospođa Čomić nikako nije mogla da zna, kada sam rekao narodna skupština, da li sam mislio na malo ili veliko slovo. Ovo što se sada zove Dom Narodne skupštine je narodna skupština, ovo je takođe Narodna skupština. Hvala.

Narodni poslaniče, status narodnog poslanika imaju samo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, u kojoj god zgradi sedeli. U Saveznoj skupštini, u Skupštini SRJ koja je imala dva doma, Veće republika i Veće građana, sedeli su poslanici. Ja vas molim da bar te elementarne stvari ne mešamo za govornicom, jer je to stvarno omalovažavanje zgrade u kojoj sedimo, toka sednice Narodne skupštine i svega onoga za čega se svi zalažemo, a to je poštovanje institucije u kojoj sedimo.
Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje - "za čega se zalažemo". Da u ovoj skupštini bude znanja o raspravi. Narodna poslanica kaže da se u srpskom jeziku kaže - za šta. U Vojvodini se češće kaže - za čega. Ja se izvinjavam, to je lokalizam i tu ste potpuno u pravu. Nemam prava na lokalizam, ali kada toliko godina živite u Vojvodini onda vam se lokalizam uvuče. Izvinjavam se svima, kaže se - za šta se zalažemo, a u Vojvodini se kaže - za čega.
Dakle, poslanici u skupštini SRJ, a ovde su narodni poslanici.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Željko Tomić. Dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. i koristim priliku što je na našoj sednici, kao i na nekim prethodnim, prisutna ministarka gospođa Snežana Malović.
Javljam se povodom slučaja građanina Srbije koji je optužen zbog fizičkog nasrtaja na drugo lice u SAD. Pitam prisutnog ministra, i imam svega pet pitanja, zbog čega je gospodin Miladin Kovačević priveden i odveden iz Kule u Beograd, u Centralni zatvor?
Zašto je u Centralnom zatvoru u Beogradu pod tretmanom restriktivnih mera, zašto mu nije dozvoljeno ni čitanje? Treće pitanje, zašto se ne brani sa slobode? Zašto nije odgovoreno advokatu na zahtev za hitno ukidanje pritvora? Na koji se to način garantuju i poštuju prava građanina Srbije i da li vi kao ministar možete da garantujete da ćete poštovati Ustav i zakon države Srbije i da nećete dozvoliti da građanin Srbije gospodin Miladin Kovačević bude izručen SAD? Samo toliko.

Narodni poslanik Milorad Krstin želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginicu iz G 17 boli istina pa je morala da izađe napolje. Izgleda da je toliko ne interesuje da objašnjava narodu i građanima Srbije gde su te pare otišle. Ja još jednom, radi građana Srbije, radi onih zemljoradnika, paora, seljaka, ponavljam – Ministarstvo poljoprivrede je uradilo analizu vezanu za poljoprivredu u Srbiji, gde se kaže: od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, čak u 182 su sredstva nenamenski potrošena. Ovo je analiza Ministarstva poljoprivrede.
Izvinjavam se, nisam rekao da se javljam po članu 104.
Nije ovo izmislio Milorad Krstin, ovo je analiza Ministarstva poljoprivrede. Ubeđen sam da, dok budu trajala ova zasedanja, moja poslanička pitanja što se tiče tih nepovratnih sredstava koja deli Ministarstvo poljoprivrede tj. ova vlada ... i dalje će biti deljena onima koji su bliže G 17 i DS. To je evidentno.
Kaže, dobili ste vi iz Odbora za poljoprivredu po okruzima. Jeste, dobili smo, ali samo u brojkama. Srednjebanatski okrug - kratkoročnih kredita 156, dugoročnih kredita 228, nepovratnih kredita 98. To je sav odgovor nama koji smo se trudili bukvalno dve godine, od 2005. i 2006. godine, da bismo dobili te odgovore. Evo kako ste nam odgovorili. Mi smo tražili da nam se da ime, prezime, subjekat, ko je dobio, koliko je dobio.
Mi znamo da nikada neće biti pravde što se tiče tog deljenja, jer onaj ko je u vlasti, taj deli svojima. Ali, kada je u pitanju G 17, onda ste tu na prvom mestu. Nažalost, ovako će biti uvek dok ste vi nosioci vlasti, a jadni zemljoradnici i seljaci će ovo trpeti, i oni kojima je potreban svaki dinar. Evo, još niste počeli da delite subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Obećali ste. Budžet je prošao, danas je 13. 11, još niste počeli da delite, a ja bih voleo da to bude završeno što pre.

Nema povrede člana 104. Oba narodna poslanika su interpretirala činjenice navodeći da govore o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je nakon donošenja Zakona o borbi protiv korupcije, nakon načelnog pretresa zakona o ustrojstvu sudova, pravosudnoj mreži i sudijama, ovo jedan od najvažnijih zakona, koji će zaokružiti ovu celinu u želji da postanemo pravna i stabilna država.
Za nas iz SPO-a jedno od najvećih dostignuća predloženih zakona o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca jeste to što se ljudima iz struke prepušta da biraju, odnosno da predlažu one koji će biti na čelu tužilaštava i što se javnim tužiocima zabranjuje da budu članovi političkih stranaka, samim tim da politički deluju. Verujemo da će to što je obeležilo našu noviju istoriju, mislim na period posle Drugog svetskog rata, označiti jednu vrstu diskontinuiteta sa onim što smo u Srbiji imali decenijama.
Mislim da je bilo potrebno reći, zbog svih građana koji su pretrpeli brojne nepravde upravo zbog političke obojenosti tužilaštava, zbog toga što nisu preduzimala gonjenje za učinioce teških krivičnih dela, a sa druge strane su vršili političke progone svojih neistomišljenika, da, naravno, zakon o sudovima zabranjuje preke vanredne ili tzv. ad hok, revolucionarne sudove. Ali, mi smo ih u novijoj srpskoj istoriji imali. Po ulasku Crvene armije i partizana u Beograd, hiljade Beograđana građanske klase, učitelja, profesora na univerzitetima, sveštenika, onog glavnog društvenog sloja, bilo je, po prekom sudu, po revolucionarnoj pravdi, lišeno života. Kasnije su formirani, formalno, državni tužioci koji su, pre svega, bili politički tužioci Komunističke partije. Oduzimali su imovinu ljudima, lišavali ih života, građanskih prava i isključivo brinuli o unutrašnjem neprijatelju.
Kao politička stranka koja je okrenuta našoj tradiciji i koja brine i o onima iza nas i onima koji dolaze posle nas i koja je okrenuta prošlosti i budućnosti, smatramo da je potrebno reći da sve političke stranke ne treba više nikada da dopuste da se u Srbiji tako nešto dogodi. Bilo je u višestranačkoj Kraljevini političkih razmirica, desilo se u Saveznoj skupštini jedno ubistvo, kada je radikal Puniša Račić ubio jednog poslanika Hrvata, ali nikada se nije desilo da bude masovnih egzekucija na osnovu političkih razlika.
Sa obnovom višestranačkog sistema mi smo imali inerciju, imali smo nešto što je slično. Ali, podsetiću vas na najnoviji događaj – kada je posle mitinga SRS od posledica policijske torture preminuo Ranko Panić, SPO je prvi tražio da se sprovede temeljna i ozbiljna državna istraga i da se svi oni koji su doprineli da Ranko Panić izgubi život privedu pravdi. Živi bili pa videli, SPO će na tome insistirati. Naravno, ne zbog toga što je neko član ili nije član naše političke stranke.
Iz prethodnih izlaganja se vidi da se svako češe tamo gde ga svrbi, ali da taj opšti princip, generalni princip da je ljudski život najviša vrednost i da svi treba da stanemo u zaštitu ljudskog života nije bio obeležje ponašanja političkih stranaka poslednjih 18 godina.
Podsetiću vas da su prilikom najtežih političkih ubistava u novijoj srpskoj istoriji scenariji bili identični. Prvo je žrtva bila medijski linčovana, onda je angažovan medijski aparat da se pripremi ubistvo da bi se ubistvo opravdalo. Učestvovali su stalno isti izvršioci, stalno isti sistem i, na kraju, tužioci su, umesto da gone učinioce tih krivičnih dela, prikrivali ta krivična dela. Tada su oštećeni morali po privatnim tužbama da ganjaju zločince i da traže pravdu. Mislim da je bila obaveza svih političkih stranaka, bez obzira na političke razlike, da insistiraju na onome na čemu insistira SPO, što se tiče Ranka Panića.
Svedoci smo da je i Bil Klinton, kao predsednik SAD, morao da se pojavi pred tužilaštvom, da su to pratili svi relevantni mediji i da je morao da da odgovore vezane za aferu sa Monikom Levinski. Svesni smo činjenice da je tako u razvijenim demokratijama; jedan Nikson, pod pritiskom javnosti, zbog sumnje da je učestvovao u nečem nelegalnom, morao je da da ostavku. Želja je Srpskog pokreta obnove da sutra tužilac, a ovaj zakon mu to u velikoj meri dopušta, jer mu dopušta samostalnost, nepristrasnost, nezavisnost, pozove i ispituje i pokreće postupke protiv svih, bez obzira na to da li su na državnoj funkciji ili nisu.
Posebno je veliki teret i odgovornost na tužiocima za ratne zločine i tužilaštvu za organizovani kriminal. Naravno da i jedni i drugi obavljaju težak i društveno odgovoran zadatak. Naravno da je izuzetno nepopularno za ratne zločine optuživati svoje sunarodnike, ali definitivno Srbija mora da uradi ono što je do nje, Srbija mora da napravi tu jasnu razliku između zločina i onoga što zločin nije. Zbog toga SPO smatra da to tužilaštvo treba da nastavi da radi svoj posao.
Juče sam čuo izjavu ministarke pravde da je u pripremi zakon o sudskim veštacima i da će on biti u skupštinskoj proceduri sledeće godine. To je dobro, jer mi u toj oblasti imamo jedan apsolutno zastareo zakon, jedan zakon koji dopušta svakome ko ima određenu diplomu da samo podnese deo dokumentacije i da od strane Ministarstva pravde bude proglašen za eksperta, a zloupotrebe u toj oblasti su velike i o njima se može pričati danima.
Kad je profesor Vodinelić, profesor kriminalistike, pričao nama studentima da javni tužilac može o učiniocima krivičnog dela i krivičnom delu doznati iz novina, mi smo se smejali, ali, evo, svedoci smo toga da su novine svakog dana preplavljene... mislim, značajan deo prostora zauzima ono što se zove crna rubrika i u mnogim slučajevima tužioci zaista ne postupaju.
Mislim da bi usvajanjem ovih zakona trebalo da iza nas bude period kad su tužioci određene predmete držali u fiokama, kad tužioci jednostavno treba da donesu rešenje da li će pokrenuti postupak ili će pustiti supsidijarnom tužiocu da u svoje ime vodi odgovarajući postupak, uz sumnju da je neko izvršio krivično delo. Zbog toga će SPO glasati za ovaj zakon i mi bez ikakve euforije očekujemo, naravno uz sve ono što treba da se uradi u ostalim oblastima, da primena ovog zakona da rezultate. Hvala.