Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega gospodin Aleksandar Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na predloge zakona o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca, a ujedno da povežemo i njihova sedišta, treba imati u vidu sledeće: Ustav Republike Srbije u članu 156. normirao je samostalnost tužilaštva, kao i samostalnost javnih tužilaca i njihovih zamenika, ali je modelom predloga i izbora javnih tužilaca, kao i izbora članova Državnog veća tužilaca znatno otežao praktičnu samostalnost javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca, ukoliko se bude usvojio ovakav predlog zakona.
Prvo, predviđeno je postojanje kolegijuma javih tužilaca i kolegijuma Republičkog javnog tužioca, kao oblik kolektivnog odlučivanja. To može da ima i pozitivne efekte - ne odlučuje jedan, nego u odlukama učestvuju i drugi koji ga zamenjuju, a kada ga zamenjuju imaju ista prava, ovlašćenja i obaveze.
Zakonom je predviđeno da niži tužilac, odnosno zamenik, može da izjavi prigovor na obavezno uputstvo nadređenog javnog tužioca, ne samo u slučaju nezakonitosti uputstva, već i ako je uputstvo neosnovano, neka vrsta prigovora savesti. I ovde bi se moglo reći, pošto Ustav Republike Srbije predviđa da svako ima pravo žalbe i pravo prigovora na odluku kada se odlučuje o njegovom pravu ili o pravu nekog drugog lica koje ima pravni interes...
Istina, postoje i neka rešenja kojima Srpska radikalna stranka apsolutno nije zadovoljna i neće ih prihvatiti, a to su sledeća rešenja kada je u pitanju tužilačka organizacija: način predlaganja prvog sastava državnog tužilaštva Ustav reguliše u članu 160. na sasvim drugi način, da bi se Predlogom ovog zakona predložilo normiranje na način koji nije u skladu sa Ustavom. Srpska radikalna stranka smatra da bi prilikom izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca trebalo da članove Državnog veća tužilaca predlažu sami tužioci i zamenici. Hoćemo nezavisno tužilaštvo, onda dajte pravo tužiocima i zamenicima da oni sami predlažu kandidate iz svojih redova.
Gde je ovde problem? U pravosudnu funkciju mešaju se i neki koji apsolutno nemaju veze sa pravosuđem. To se odnosi na profesore pravnih fakulteta. Kakve veze profesori pravnih fakulteta imaju sa tužilačkom organizacijom? Oni mogu samo da drže teoriju na fakultetu, ali, po našem mišljenju, ne bi trebalo da učestvuju u izboru kandidata, u njihovom razrešenju i napredovanju, jer u tom slučaju imamo mešanje upravne ..., koja nije ni upravna, tj. pravnih fakulteta i profesora koji nemaju to iskustvo i legitimitet da odlučuju o vitalnim interesima pojedinaca i javnog tužilaštva.
Prvi sastav ima vanredan zadatak... Napominjem, to se odnosi i na sud. To je vanredan zadatak, to je filter, jer će taj prvi sastav da vrši predlaganje i izbor – predlaganje tužilaca, a s druge strane izbor zamenika javnih tužilaca. Kako to može? Biram samog sebe. Kako? Nije me nijedan organ predložio ni izabrao. Kakve privilegije tih 11 ili 15 članova treba da ima u odnosu na ostale tužioce i zamenike javnih tužilaca? To je neprihvatljivo. Praktično, oni sami sebe već unapred biraju, a oni će sada da biraju tužioce i zamenike tužilaca. Kada budu izabrani novi, oni koji se biraju na tri godine i oni za koje se izbor vrši za stalnu funkciju u podređenom su položaju i podležu svim kriterijumima politike, političara i političkih stranaka.
Predloženi izbor javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju... Vanredni zadaci zahtevaju i vanredni legitimitet Državnog veća tužilaca. Moraju da imaju vanredni legitimitet. Šta to znači? Prvo mora biti potvrđen mandat njima, pa da vidimo da li su se u prošlosti nalazili u državnom veću, odnosno u savetu za pravosuđe i pravosudni sistem. Ko su bili ti ljudi? Da vidimo da li oni mogu da zamene ulogu, da prekorače tu granicu i da se zaobiđe procedura i način kako se biraju i tužioci i zamenici tužilaca.
Dakle, privilegija je učinjena od strane Vlade, u smislu da Visoki savet sudstva sada preuzima ulogu i da može da bira. Mi smatramo da to nije prihvatljivo. Tu proceduru i taj filter prvo mora da prođe veće državnih tužilaca. Prvo filter za njih, to je prethodno pitanje, pa onda da se krene na izbor i reizbor javnih tužilaca, a SRS je protiv reizbora.
Kada je u pitanju periodično ocenjivanje, iz ovog predloga zakona o tužilaštvu, Ministarstvo pravde i predlagač predlažu da osnov za razrešenje može da bude jedna negativna ocena. Kada pogledate koji su razlozi za razrešenje i koliko ih ima, možete naći jedan bezazlen razlog - nije došao na vreme na posao, ili nije na vreme uložio prigovor ili nije podneo neki podnesak sudu da bi se po njemu postupilo. Vidite, u tom slučaju nije adekvatno i to će dati negativne efekte i dovešće do brojnih zloupotreba. Ko će vršiti zloupotrebe? Političari. Oni će reći - molim vas, Miroslav Pantić nije zadovoljio u ovoj godini, to je razlog za njegovo razrešenje.
Dame i gospodo, doći će do brojnih zloupotreba prilikom primene ove odredbe zakona. To je regulisano u članovima 93. i 94. predloženog zakona. SRS smatra da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da ne garantuje nijednom zameniku, nijednom tužiocu stalnu funkciju. On će stalno biti izložen strepnji da li će njegov pretpostavljeni, ministar pravde, Vlada ili neko drugi uticajan u ovoj državi i neki tajkun reći - nama taj tužilac ne odgovara zbog toga što proganja tajkune u Srbiji, znači, njega treba apsolutno ukloniti i ne dozvoliti mu da obavlja svoj posao. A možda se radi o čestitom čoveku, možda se radi o nekorumpiranom čoveku. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da ovo rešenje nije dobro.
Što se tiče mreže tužilaštava, prema mojim informacijama, mreža sudova i tužilaštva nije bila usaglašena. Kako? Mreža sudova jeste usaglašavana na sednicama u Vrhovnom sudu od strane predsednika okružnih sudova, ali postavljam pitanje zašto u tome nisu učestvovali opštinski sudovi i okružni sudovi, ali i sve sudije? Zašto nisu učestvovali javni tužioci? Javni tužioci kažu da nisu bili uključeni kada je bila u pitanju teritorijalna organizacija, odnosno područja. Ja imam informaciju da nisu bili. Društvo tužilaca ističe da nije bilo uključeno.
Gospođo ministre, vidi se da ulažete napore, vaše prisustvo u parlamentu ovih dana potvrđuje da imate drugačiji odnos prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima, što je apsolutno prihvatljivo. Drugi ministri ni ne vide narodne poslanike, ne dođu pred narodne poslanike, a oni pred narodnim poslanicima treba da polažu račune o svom radu. Bilo je slučajeva da nam dođu ovde ministri i da se prema narodnim poslanicima ponašaju kao razredne starešine ili načelnici okruga. Zbog toga, dužan sam da prema vama budem u tome korektan. Treće, u nacrtu nije određen (ili ja nisam primetio) status tužilaštava u mestima u kojima sudovi po novoj mreži dobijaju status odeljenja. Ili, kada su u pitanju sudijski dani, ne znam kako ćete to moći da prevaziđete jer tako nešto nije vidljivo. Dakle, to pitanje mora biti uređeno.
Pristizale su primedbe javnih tužilaštava o sedištima i područjima. Mislim da ste vi i te primedbe razmatrali. Imam saznanja da su veliki doprinos u popravci ovih tekstova koje je predlagač pisao, nadležnom Ministarstvu pravde, dala strukovna udruženja, Udruženje tužilaca i Udruženje sudija i sudova.
Još samo nekoliko reči. Ostavljeno je pravo da svako može podneti inicijativu za razrešenje javnog tužioca. Molim vas, nije jasno i nije definisano šta se pod svakim licem podrazumeva.
Dakle, svako lice može biti domaće i strano lice, dakle, i naš državljanin i strani državljanin, može biti fizičko lice, punoletno, maloletno, uračunljivo, neuračunljivo, poslovno sposobno, poslovno nesposobno i slično. Aman boga, ljudi, pa što ovo dozvoliste? Zašto da izlažemo tužilačku organizaciju i tužilaštvo i sudije takvom šikaniranju da svako može pokretati inicijative? Mislim da je to nedopustivo.
Ja se izvinjavam mojim kolegama koji će nastupiti dalje, zbog ograničenog i podeljenog vremena, a ja ću govoriti o pojedinostima detaljnije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Jojiću. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Janković.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, što se tiče predloženih zakona o javnom tužilaštvu i zakona o Državnom veću tužilaca, smatram da predstavljaju pun pogodak i da ustanovljavaju jasan put ka afirmaciji javnotužilačke funkcije kao samostalne i nezavisne strukovne organizacije, čija će nezavisnost, sa druge strane, doprineti efikasnijem radu svih pravosudnih organa, kao i da će predstavljati dodatni faktor za stvaranje zdravih osnova u reformi celokupnog pravosudnog sistema u našoj zemlji.
Ono što bih posebno naglasio, a što se jasno vidi kao razlika u odnosu na dosadašnji način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika prema važećem zakonu, jeste okolnost da se javni tužilac bira na period od šest godina, umesto dosadašnje stalne funkcije, koja prestaje samo iz zakonom propisanih posebnih razloga. Smatram da će se na ovaj način povećati ažurnost javnotužilačke funkcije i organizacije, povećati odgovornost javnih tužilaca neophodnih za najavljenu sveobuhvatnu reformu pravosuđa.
Sa druge strane, zamenici javnih tužilaca se sada biraju za stalno, umesto dosadašnje zakonske odredbe da se biraju na period od osam godina, što je možda donekle izazivalo bojazan kod zamenika tužilaca od političkih dešavanja u zemlji, u smislu da li će nakon isteka njihovih mandata oni biti reizabrani.
Ovakvom zakonskom odredbom stvara se mogućnost za potpunu samostalnost javnotužilačke funkcije, što će samo po sebi doprineti poboljšanju efikasnosti rada i jasnom profilisanju tužilaštva kao samostalne strukovne i visokokvalifikovane organizacije.
Dodatnu sigurnost da će tužilačka funkcija biti potpuno samostalna i nezavisna omogućava činjenica da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate samo za njihov prvi izbor zamenika javnog tužioca, dok direktno bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca.
Na kraju, hteo bih da naglasim da kada, u svetlu najavljenih promena Zakonika o krivičnom postupku, prestane da postoji istraga u postojećem obliku, gde se pojavljuje dupli posao - u policiji i u sudu kod istražnog sudije, dakle kada se ustroji tzv. tužilačka istraga, jasno je da će ovako koncipiran zakon dovesti do visoke profesionalizacije funkcije javnog tužioca što će garantovati nezavisnost u radu i nepovredivost prezumpcije nevinosti kod svih građana naše zemlje. Iz tog razloga poslanička grupa Za evropsku Srbiju će podržati navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Jankoviću. Reč ima Miroslav Petković. Nije u sali. Reč ima Slobodan Maraš. Takođe nije u sali. Reč ima Dušan Marić. Ni on nije u sali.
Reč ima gospodin Munjić. Izvolite.

Dame i gospodo, pred nama su zakon o javnom tužilaštvu i zakon o Državnom veću tužilaca. Sve ono što je juče ukazivano, vezano za pogrešan koncept izbora sudija, važi i u ovom slučaju za izbor javnih tužilaca. Zbog same činjenice da se menja mreža sudova, kao i način izbora sudija i javnih tužilaca, postoji jedna osnovna primedba koju imamo a to je da će izvršna vlast, dakle oni koji čine vlast i vrše vlast u ovoj zemlji, imati uticaja kako na izbor sudija, tako i na izbor javnih tužilaca.
Onaj ideal koji se pokušava uspostaviti u ovom društvu, a to je društvo sa što manje ili nimalo kriminala, zaista je jedan utopijski koncept koji ne stoji i koji je zaista nemoguće ostvariti u našem društvu. Truditi se da se od zemlje Srbije pravi jedna Danska, na primer, u kojoj se ljudi, maltene, ubijaju iz dosade jer nemaju ličnih, političkih i drugih problema, zaista je utopijski i ne treba ni stremiti tome. Jednostavno, potrebno je izgraditi institucije sistema koje će funkcionisati i potrebno je uspostaviti takvu kontrolu tih institucija da u svakom momentu ona može da se vrši i da nosioci tih funkcija zaista rade svoj posao onako kako treba i kako to Ustav i zakon propisuju.
Sa nekoliko reči ću se osvrnuti na tužilaštva posebne nadležnosti. To su tužilaštvo za organizovani kriminal i javno tužilaštvo za ratne zločine.
Što se tiče ovog za organizovani kriminal, postoji jedna floskula, a to je da koliko god se vi više trudite da zakonskim rešenjima iznađete nove institucije i organe za borbu protiv organizovanog kriminala, toliko je on jači, organizovaniji i brojniji. Na spregu vlasti i organizovanog kriminala nisu i neće, siguran sam, ni javni tužioci ostati imuni; to nam i dosadašnja praksa pokazuje.
Što se tiče javnog tužilaštva za ratne zločine, treba reći da ono u našoj praksi daje dve mogućnosti: jedna mogućnost je, u stvari, da je to tužilaštvo za obračun sa političkim protivnicima; druga mogućnost koju vam ono daje jeste mogućnost za dnevnopolitičke potrebe. Kako? Kad god se neko važno pitanje postavi na dnevni red u ovoj državi, na scenu stupa javno tužilaštvo za ratne zločine, sa pratećim elementima koji idu uz njega, i onda počinje pretresanje navodnih pomagača Ratka Mladića, onda počinje finansijska kontrola nekih preduzeća, Vujića i sličnih itd. Dakle, sve to služi u neke dnevnopolitičke potrebe. Po nama, ovo javno tužilaštvo za ratne zločine apsolutno ne bi trebalo da postoji.
Što se tiče načela po kojima radi i deluje javno tužilaštvo, osvrnuću se na načelo samostalnosti i načelo nepristrasnosti. Što se tiče samostalnosti tužilaca, to je kategorija koju je u našoj državi gotovo nemoguće ostvariti, kako zbog prirode posla tako i zbog uticaja zvanične politike na javno tužilaštvo. Nepristrasnost je u direktnoj vezi sa ovom prvom kategorijom, sa samostalnošću. Ako je samostalan i nepristrasan, odakle onda toliko nerešenih predmeta, odakle toliko krivičnih prijava kod javnih tužilaca koje oni drže u svojim fiokama, vezanih samo za privatizaciju širom Srbije. Iz toga se vidi da ova dva načela ne mogu da se ostvare tako lako u našoj državi.
Vaše objašnjenje da struka daje kandidate, kao i objašnjenje, citiram, "isključili smo koliko smo mogli uticaj vlasti na izbor tužilaca", govori da je, u stvari, u praksi nešto sasvim drugo.
Član 74. govori o izboru javnih tužilaca. On kaže: "Javnog tužioca, na predlog Vlade, bira Narodna skupština. Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca."
Postoji određena paralela između izbora sudija i izbora javnih tužilaca. Bez obzira na to što je način izbora sudija različit u odnosu na izbor javnih tužilaca, ta paralela je ipak jasno vidljiva. Prvo, kod izbora sudija vi u stvari vršite reizbor sudija. Iako kažete da to nije reizbor, to je u stvari reizbor sudija, tako što kršite jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je načelo državnog kontinuiteta, kao i načelo poštovanja stečenih ljudskih prava, iz jednog osnovnog razloga a to je - da bi se izvršila lustracija sudija. Oni koji su nepodobni neće biti izabrani, jednostavno neće proći na konkursu; proći će oni drugi koji su politički podobni.
Međutim, ovi prvi otići će ili u advokaturu ili na neko drugo mesto. Kada je u pitanju advokatura, i tamo je, što kažu, mala bara a mnogo krokodila, sve više dobrih stručnjaka, dobrih advokata a sudstvo sve lošije. Što se tiče drugog segmenta ovog problema, izbora javnih tužilaca, on se vrši tako što, na predlog Vlade, tužioce bira Narodna skupština. Ovde se radi o duplom trijerisanju. Oni koji znaju šta su trijer mašine i šta su klasirke znaće o čemu pričam. Ono što prođe, što se istrijeriše na Vladi dolazi u Narodnu skupštinu pa tu ide duplo trijerisanje, sa mogućnošću da se nešto izmeni, dotera, popravi i onda apsolutno dobijamo podobne tužioce. Cilj koncepta izbora javnih tužilaca jeste da do izbora dođe tako što će biti izabrani politički podobni tužioci.
Tu je ta jasna paralela između izbora javnih tužilaca i izbora sudija, gotovo da nema nikakve razlike u samoj koncepciji izbora jednih i drugih. I kod jednog i kod drugog izbora važi ona stara srpska poslovica - "Što propusti Mali Radojica, to dočeka Deli Radivoje", a kriminal i korupcija u Srbiji cveta i cveta.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Posle nje narodni poslanik Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, raspravom o ova dva predloga zakona, o Predlogu zakona o javnim tužilaštvima i Predlogu zakona o Državnom veću tužilaca, mi danas faktički završavamo raspravu o setu pravosudnih zakona. Kao i povodom prethodnih predloga zakona, izraziću svoje nezadovoljstvo što ni povodom ova dva predloga zakona nije bilo javne rasprave. Nedopustivo je da oni na koje će ova rešenja da se primenjuju nisu bili u stanju da se upoznaju sa sadržajima i da eventualno reaguju na sva predložena rešenja.
Poslanici DSS-a su vrlo aktivno učestvovali u raspravi o setu pravosudnih zakona. Mislim da ste mogli da zaključite da se naša najveća primedba odnosi upravo na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Smatramo da je neprihvatljivo da se ukidaju 104 opštinska suda i isto toliko tužilaštava, bez ikakvih unapred određenih kriterijuma. To je, u krajnjem slučaju, i jedna zamerka upućena od strane Udruženja tužilaca, jer su smatrali da su prilikom izrade nove mreže sudova i tužilaštava bili konsultovani samo predstavnici sudske vlasti.
Istine radi, nisu bili konsultovani ni predstavnici sudske ni predstavnici tužilačke vlasti. Ovaj nacrt zakona koji smo mogli da vidimo na sajtu Ministarstva pravde je povučen. Nije ga bilo dugo vremena na samom sajtu, pojavio se par dana pre ulaska ovih zakona u skupštinsku proceduru, tako da niko nije imao priliku da se upozna ranije sa ovakvim rešenjima.
Ono što definitivno predstavlja zamerku kada je u pitanju Predlog zakona o sedištu i područjima sudova i tužilaštava jeste to što nigde nije određen status tužilaštava u onim mestima gde postoje sudske jedinice. Ne znam kako ćete da branite argumentima stav da dostupnost pravde svim građanima u ovom slučaju neće biti ugrožena ili onemogućena.
Moram da kažem, istine radi, da ovde nije toliko veliki nedostatak kao kod sudova zato što se nadležnost tužilaštava određuje posredno, na osnovu mesne nadležnosti sudova. Ali, bez obzira na to, postavlja se pitanje da li ćete vi na ovaj način da omogućite svim građanima koji su zainteresovani i koji smatraju da su njihova prava ugrožena da podnose krivične prijave u tužilaštvima, ako su tužilaštva, primera radi, udaljena i do 110 kilometara, kao što je, recimo, slučaj Bosilegrada i Vranja? U Vranju se nalazi nadležno tužilaštvo i za Bosilegrad, i kako onda očekujete da će lice koje ima potrebu da podnese krivičnu prijavu uopšte da je podnese ukoliko u jednom pravcu mora da prelazi toliku kilometražu? Mislim da su jako male osnove za branjenje ovih činjenica.
Demokratska stranka Srbije ima zamerke i na izbor prvog sastava Državnog veća tužilaca. One su načelne prirode, kao i u slučaju Predloga zakona o Visokom savetu sudstva. Ono što je neprihvatljivo jeste da ovi članovi prvog sastava Državnog veća tužilaca ne prolaze reizbor. Ukoliko je, juče sam o tome govorila, reizbor prihvaćen kao pravilo, zašto ga ne primenjivati na sve javne tužioce, zašto ga ne primenjivati na sve zamenike javnih tužilaca? Prosto je neprihvatljivo da lica koja će odlučivati kako o postavljanju, tako i o izboru javnih tužilaca i zamenika neće prolaziti reizbor. Kako mislite da će oni imati legitimitet pred svojim kolegama, koje će u krajnjem slučaju da biraju, ukoliko se nalaze u ovako privilegovanom položaju?
Za nas je takođe neprihvatljivo da Predlog zakona o Državnom veću tužilaca polazi od pretpostavke da u Srbiji postoji jedna autonomna pokrajina. Mi smo amandmanski reagovali na sve članove u Predlogu zakona o Državnom veću gde se pominje jedna AP i smatram da je bilo krajnje neodgovorno ne prihvatiti ovakve amandmane.
Kada je u pitanju član 51. Predloga zakona o Državnom veću tužilaca, smatramo da on treba da se izmeni u tom pravcu da Visoki savet pravosuđa nema ovolika ovlašćenja. Ukoliko detaljno krenete u analizu celokupnog člana 51, onda se vrlo jasno da zaključiti da će Visoki savet pravosuđa moći da predlaže i kandidate koji nisu prošli kolegijum javnih tužilaštava. Da sam ja u pravu potvrđuje i odredba u samom članu 51, gde se kaže da se predlozi kandidata koji su prošli kolegijum javnih tužilaštava uzimaju u obzir. Ne postoji nigde obavezujuća forma da oni moraju da budu kandidati.
Takođe je neprihvatljivo da mandat u prvom sastavu Državnog veća tužilaca traje pet godina. Smatramo da je on neprimereno dug. Mislimo da je krajnji rok kada oni treba da okončaju svoju funkciju jul 2010. godine, kako je i predviđeno u članu 56. ovog predloga zakona.
Demokratska stranka Srbije je i na ove predloge zakona uputila svoje amandmane. Imali smo dobru nameru da popravimo tekst ovog zakona. Jedna od ključnih zamerki odnosi se upravo na član 6. Predloga zakona o Državnom veću tužilaca. Smatramo da on treba da se promeni jer je nezamislivo da Republički javni tužilac bude u isto vreme predsednik Državnog veća tužilaca. Državno veće tužilaca treba da bude samostalni organ, koji je u svakom slučaju izdvojen iz tužilačke organizacije. Neobjašnjivo je da on rukovodi radom Državnog veća tužilaca i da predstavlja rad Državnog veća tužilaca, s obzirom na to da se ovde radi o potpuno nespojivim funkcijama.
Takođe imamo primedbu na član 13, jer smo mišljenja da Državno veće tužilaca nema ovlašćenje u predlaganju vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca. Ako krenete od analize celokupnog Predloga zakona, onda je jasno da Republičkog javnog tužioca i sve javne tužioce bira Narodna skupština, na predlog Vlade, a na osnovu utvrđene liste kandidata Državnog veća tužilaca. Državno veće tužilaca nema ovlašćenja niti da bira niti da postavlja kako Republičkog javnog tužioca, tako ni vršioca dužnosti. Smatramo da je najbolje ili da ga postavlja Vlada ili da poslove iz nadležnosti vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca obavlja već postojeći prvi zamenik Republičkog javnog tužioca.
Ovde treba poći od činjenice da tužilačka funkcija nije toliko nezavisna u svom radu. Ona, u krajnjem slučaju, predstavlja deo izvršne vlasti, jer je faktički država njoj delegirala određena ovlašćenja. Ne možemo da pravimo isti odnos sa samim sudijama, jer sudije treba da postupaju potpuno nezavisno u obavljanju svojih poslova, a tužioci ne mogu da budu potpuno nezavisni od izvršne vlasti. Slažem se sa tim da uticaj izvršne vlasti treba smanjiti na najmanju moguću meru, ali je nedopustivo da oni budu potpuno nezavisni od izvršne vlasti.
Da zaključim, mislim da bi bilo mnogo bolje da se Ministarstvo pravde bavilo pitanjem kako da stvori uslove za primenu Zakonika o krivičnom postupku, koji treba da stupi na snagu 31. decembra 2008. godine i kojim se predviđa potpuno drugačija nadležnost tužilaštava, nego što je putem nove mreže sudova i tužilaštava stvorilo potpuno novu i dodatnu tenziju u pogledu organizacije njihovog rada.
Mislim da je sasvim jasno, kako na osnovu ovih današnjih diskusija tako i na osnovu diskusija svih prethodnih dana, da DSS prosto ne može da podrži nijedan od predloga zakona iz oblasti pravosuđa.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, ukoliko je nešto bolje od postojećeg, mislim da to treba javno priznati. Danas razgovaramo o Predlogu zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o Državnom veću tužilaca i mislim da svi možemo konstatovati da predložena zakonska rešenja u dobrom delu značajno popravljaju važeća zakonska rešenja. Činjenica je da je aktivnu ulogu u predlaganju ovih predloga zakona imalo upravo Udruženje javnih tužilaca i da je Ministarstvo dobrim delom poslušalo predloge onih koji se bave ovom problematikom, koji najbolje znaju probleme. U tom smislu, mogao bih da se složim sa pojedinim poslanicima koji žele amandmanski da unaprede ove predloge zakona, ukoliko je to moguće, ali nikako da budemo protiv donošenja ovakvih zakona.
U svakom slučaju, Predlog zakona o javnom tužilaštvu donosi čitav niz rešenja boljih od postojećih. Važeći Zakon o javnom tužilaštvu ne razrađuje u potrebnoj meri hijerarhiju u javnom tužilaštvu, a ovim zakonom se upotpunjuje, uređuje odnos pojedinih javnih tužilaca i, ono što je najznačajnije, izdavanje obaveznih uputstava za postupanje. Do sada je bilo moguće da se da uputstvo i usmeno. Međutim, ovog trenutka, usvajanjem zakona o javnom tužilaštvu, kako je dato u predlogu, dovodimo sve postupajuće u jasnu situaciju da onaj koji daje obavezno uputstvo to mora da da u pismenoj formi, a onaj ko nije zadovoljan ima pravo da se, po zakonom propisanoj proceduri, tome usprotivi.
Donošenjem ovog zakona propisuju se disciplinski prekršaji i potpunije uređuje disciplinska odgovornost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ujednačava se njihov položaj u postupku utvrđivanja razloga za razrešenje zbog nesavesnog vršenja tužilačke funkcije. U ranijem zakonu to je bilo samo ovlaš naznačeno. U ovom zakonu, to je detaljno obrazloženo.
U diskusijama smo bili u prilici da čujemo mahom značaj postupanja javnog tužilaštva, pre svega prilikom gonjenja učinioca krivičnih dela i drugih kažnjivih dela. Ukazaću na ono što u javnosti nije mnogo primetno, a to je značajna uloga javnih tužilaštava i tužilaca u preduzimanju mera za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. To je nešto što običan građanin možda ne vidi na prvi pogled, ali značajna uloga javnih tužilaca je baš u ovom delu.
Ne želeći da potrošim previše vremena, u svakom slučaju, biće prilike kada budemo razmatrali amandmane da se osvrnemo na određena zakonska rešenja koja su data u Predlogu zakona, mislim da je dobro što se kod javnih tužilaca posebno reguliše njihov položaj nakon isteka mandata.
To je ono što doprinosi da se garantuje samostalnost tužilaca, jer i u situaciji kad javni tužilac nije ponovo izabran, on nije egzistencijalno ugrožen. U tom delu javni tužilac ostaje imun na određene moguće pokušaje uticaja ne njegov rad. To je dobro zakonsko rešenje i smatram da na to posebno treba ukazati.
Činjenica je da su u diskusijama pojedinih poslanika kritikovana određena rešenja u zakonu. Međutim, podvlačim da su, naročito po pitanju položaja, sastava i izbora Državnog veća tužilaca, u važećem Ustavu u članu 164. određene stvari regulisane. Bez obzira na to što se kritikuje činjenica da u Državno veće tužilaca treba da uđe, kao jedan od predstavnika pravnih fakulteta, profesor pravnog fakulteta, to piše u ovom Ustavu. U tom delu, moram da ukažem da me posebno čudi što određene kritike tog dela zakona dolaze upravo iz onih struktura koje su podržavale izglasavanje Ustava 8. novembra pre dve godine.
Konačno, mislim da svi možemo da konstatujemo da će svi ovi zakoni omogućiti uspešnu borbu protiv svih oblika kriminala. Omogućiće i bolju zaštitu ustavnosti i zakonitosti, što je važna funkcija javnih tužilaca. Posebno, bićemo u prilici da budemo svedoci da se sprovodi nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i pranja novca. Ovi predlozi zakona u skladu su sa evropskim i međunarodnim standardima, kao i sa zahtevima iz evropskog partnerstva. Njihovim usvajanjem bićemo još jedan korak bliže našem evropskom cilju i bićemo u prilici da građani bolje ostvaruju svoja prava.