Gospodin Kenan Hajdarević, zatim gospodin Zoran Krasić, pa gospodin Ostojić.

Poštovana predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226.
Tražim od gospođe ministarke odgovore koje poslanici LDP danas, na osnovu rasprave o ova tri zakona, traže.
Prvo pitanje je: koji su kriterijumi koje će Agencija i Vlada koristiti pri preuzimanju banaka; kolika se sredstva planiraju za Agenciju koja će se koristiti za te svrhe i da li će novim budžetom za 2009. godinu biti predviđena ta sredstva?
Takođe, kada govore pojedini ministri Vlade Srbije o stezanju kaiša za 2009. godinu, odnosno nacrtom novog budžeta, neophodno je da upravo vladajuće stranke i ministri krenu već danas sa stezanjem tog kaiša.
Nedopustivo je da se koriste državna sredstva za finansiranje predizbornih kampanja pojedinih političkih stranaka vladajuće koalicije, koja su korišćena u predizbornoj kampanji u četiri opštine gde su održani izbori protekli vikend. To je nedopustivo i na taj način ne možemo ništa da uradimo.
Moje pitanje isto kreće i u tom pravcu: kolika su sredstva Vlade Srbije potrošena u zadnjih mesec dana na teritoriji opštine Prijepolje, za koje projekte i u koje svrhe?

Gospodin Krasić. Mislila sam da ste odustali, gospodine Krasiću.

Gospođo Đukić-Dejanović, moram da vas upozorim na član 104. Poslovnika. Malopre je gospodin Popović ovde izašao i rekao neke stvari koje dovode u pitanje dostojanstvo, ne samo Narodne skupštine, nego i šire. On je rekao da Vlada Republike Srbije nema nikakav plan prema privredi i da do marta svašta može da se desi, a da Vlada radi po principu "selo gori, baba se češlja".
Gospodine Popoviću, uvredili ste autora te serije i uvredili ste građane Republike Srbije. Vlada Republike Srbije izuzetno vodi računa, kao poslodavac, o zaposlenima u državnoj službi. Moram da vas ispravim.
Vlada Republike Srbije, sudeći po rebalansu koji smo pre nekoliko dana razmatrali i videli ste ono obrazloženje na kraju, videli ste da u zbiru, što državnih, paradržavnih itd, ona je poslodavac za 260 hiljada zaposlenih: 40 i nešto hiljada policajaca, 30 i nešto hiljada vojnika, armije zaposlenih iz DS u državnim institucijama.
Da vam ne pričam o onim savetnicima za reciklažu kod onoga "hajmo, hajte u Evropu", pa u ponedeljak dobije šamarčinu tamo, pa onda savije rep, pobegne ovde i ćuti. Nema ga, ne sme da dođe ovde. Vidite Đelića, nema ga, ne sme da uđe u onu zgradu, zabranjeno mu je.
Molim vas, da vas samo ispravim, oni vode računa o toj garnituri. Malo je iskočio Milan Marković pre nekoliko dana, kada je rekao da će 12.000 ljudi iz lokalne samouprave da bude otpušteno s posla. To je samo početak.
Pričate da ova Vlada nema viziju. Stičem utisak da oni nemaju ni oči. Njima je samo važno da RTS, B92, "Blic" i njihove novine naprave medijsku halabuku - nešto se dešava, Evropa jedva čeka, Evropa nas voli, Evropa nas obožava itd.
Ovde imamo tri predloga zakona gde treba da pokažu svoju brigu prema depozitima fizičkih lica, koji se nalaze u bankama, kao to je
zaštićeno, to je sigurno. Sve drugo može da bude potop u ovoj zemlji, ti depoziti su sigurni.
To je jedna nova medijska manipulacija i nova poruka biračima: verujte nam, prevarićemo vas. Ona poruka koja je otkad je nastala DS, to moram da vam kažem, ona glasi otprilike ovako: samo glasajte vi za nas, videće te šta će da se desi sa vama.

Šesti put ste reklamirali povredu Poslovnika u poslednjih sat i po.

Gospodine Ostojiću, izvolite.

Predsednice, ministarko, koleginice i kolege, čl. 225. i 226. Koristim priliku zato što imamo čast i zadovoljstvo da već danima oko rebalansa imamo nekoga iz Vlade koji je spreman prvo da sasluša, pa i da odgovori.
Zato apelujem na vas, gospođo ministarka, da u ovim aktivnostima koje postoje sada oko pisanja budžeta, zaista se Vlada potrudi da napravi jedan konzistentan plan, a ne ovako na parče.
Jer kada smo rekli, ljudi, trgnite se malo, da ono što dolazi ovde sprečimo svi zajedno, i kada nas je neko proglašavao kao ljude koji šire paniku, jer je ovde sve super itd, kada smo predlagali da se poveća garantovani depozit, bio je 3.000, mislili smo da ekonomske mogućnosti zemlje u tom trenutku dozvoljavaju 10.000. Kad vi kažete, evo povećali smo na 50.000, to na neki način ne deluje baš obespokojavajuće. Zato što će građani da kažu, čekajte, nema se para, a oni garantuju za 50.000 zato što je to tako u Nemačkoj ili u Sloveniji.
Sa druge strane, šta imaju od ovoga građani koji su ovih dana dobili otkaz, recimo, u Remontnom zavodu u Čačku, šta imaju od toga građani koji nemaju depozite, pa ih to ne interesuje?
Zbog toga apelujemo za jedan konzistentan plan ekonomskih mera koje treba doneti za sledeću godinu, jer kriza je i u toj krizi će nekome biti lošije, nekome će, kao u svakoj krizi, biti dobro. Zbog toga mislimo da privredi i građanima treba ostaviti više novca kroz smanjivanje određenih poreza, a taj novac nadoknaditi od onih koji imaju privilegovan položaj na tržištu, koji imaju monopol itd.
Mnogo je ovde u principu monopola i to piše u izveštaju komisije. Jedna od velikih boljki ekonomije Srbije i uopšte društvenog života Srbije su monopoli. Mi znamo da je konkurencija moguća svuda, da konkurencija obara cene, da konkurencija čini dobro građanima, poboljšava uslugu.
A u nekim stvarima nemoguća je konkurencija. Postoje prirodni monopoli i tu je nemoguća konkurencija. Imamo monopol u gasnoj i naftnoj industriji, tu ne može biti konkurencije. Zasad cela Evropa nabavlja gas od Rusije.
Zato mislimo da oni koji su u privilegovanom položaju moraju da ponesu teret ove krize, da moraju da budu oporezovani dodatno, da bi oni drugi koji posrću, da bi oni drugi koji jedva sastavljaju kraj s krajem mogli da prebrode ovo, da ne bi otpuštali ljude.
(Predsednik: Vreme.)
Normalno, država kao najveći poslodavac, mora da da primer, mora da se smanji javna potrošnja i dobro je što ste kao alibi, kada već niste imali političku hrabrost i snagu da stanete iza smanjivanja javne potrošnje, uzeli i dogovorili se sa MMF da on bude pokriće, uslovno rečeno, nečeg što svi građani znaju da treba da se uradi, a to je državna štednja.

Gospodin Jovanović, izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, koliko god to izgledalo na prvi pogled uzaludno, mi ćemo insistirati na dobijanju odgovora o tih nekoliko vrlo ozbiljnih pitanja. To je pitanje kriterijuma. To je pitanje širine mera sa kojima Vlada misli da nastupa, jer je po nama ovaj prostor previše sužen i mislimo da Vlada ne može delovati isključivo u oblasti bankarstva. Naravno, to je pitanje granica Vladinog delovanja. Vlada ne može postati servis za svaku vrstu ekonomskog problema i nedaće u kojoj će se naći bilo koji akter našeg ekonomskog života.
S obzirom da je u ekonomsku politiku ove zemlje ukoračio MMF, onda mi u svemu tome prepoznajemo dodatnu argumentaciju za ovakvu vrstu našeg zahteva.
Ako pogledamo odnos MMF i našeg severnog suseda Mađarske, onda ćemo videti da je MMF u Mađarsku ušao iz potpuno drugačijih razloga od onih zbog kojih ulazi ovde kod nas.
Koliko je nama poznato, mi ne povlačimo nikakav direktan novac u ovom trenutku od MMF, već kroz pristajanje na ovakvu vrstu aranžmana i ekonomske politike, mi sebi otvaramo mogućnost da u nekoj eventualnoj krizi povučemo po pola milijarde dolara ili evra, to su informacije sa kojima smo se suočili tokom današnjeg dana. Ako nešto grešim, valjda će nas neko ispraviti, a mislim da sam to ispravno interpretirao.
Međutim, kako je Mađarska definisala svoj odnos prema bankarskom sektoru?
Novac koji je dobijen od MMF mađarska vlada je spremna da stavi na raspolaganje bankama, ali postoje jasni kriterijumi. Prvo, banke na vreme treba da najave svoje zahteve, da ih obrazlaže, a onda treba da budu sposobne da, zajedno sa tom finansijskom podrškom i sredstvima koje je vlada stavila na raspolaganje, one dodatno investiraju svoj deo direktnih sredstava kako bi se rešili ekonomski problemi. Posebno pitanje je činjenica da su ekonomski problemi država koje su ušle u aranžmane sa MMF drugačiji od ovih naših.
Imamo tu sreću u nesreći da nismo prezaduženi, kao što su prezadužene te zemlje, da ovde nije došlo do velikog odliva kapitala iz inostranstva ili ga zapravo nikada nije ni bilo u velikoj meri i to je, takođe, istina. Problem je zapravo samim tim veći, jer je ovo umrtvljeno tržište, jedna vrlo troma ekonomija. Zapravo, nesposobna je da reaguje na način na koji mora reagovati da bi preživela i brzo se transformisala. Mi zbog toga insistiramo na tih nekoliko jednostavnih poruka.
Poruka da ova vlada ne misli da bude jedini akter privrednog života u zemlji, da Vlada želi da pomogne onima kojima je pomoć potrebna da bi sutra bili sposobni sami da funkcionišu. Hajde da bi Vlada preuzela njihovu ulogu na sebe, pa sticajem okolnosti postala, pored centralne banke, još praktično jedini bankar u ovom društvu.
Treće veoma važno pitanje, to su mehanizmi slobodnog tržišta, odnosno liberalizacije naše privrede, koja je i suviše stegnuta krutim normama koje se nameću. Neke od njih su dobre. U ovom trenutku pokazuju dobre i pozitivne efekte, a to su kriterijumi Narodne banke, centralne banke, ta visoka obaveza rezerva, obavezni depozit itd. Sve to zajedno sada vrši strašan pritisak na naš izvoz. To je veliki problem.
Imamo trgovinski deficit, takođe veliki problem. Tržište radne snage je pod velikim pritiskom isto tako i vrlo konfuzna politika Vlade, koja često zalazi u sferu socijalne demagogije, što je za nas neprihvatljivo.
Hvala vam, gospođo, za ovaj minut, mislim da smo ovim postavili dovoljno pitanja, a Vladi ostavljam mogućnost da na njih odgovori danas ili da se naknadno suočimo u nekoj novoj raspravi i razgovaramo na isti način na koji danas razgovaramo o merama koje smo predlagali pre više od mesec dana.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Gospođo predsednice, tako vam to biva kada imate neodgovorne poslanike iz većine koji izađu ovde pa izazovu lavinu replika i reagovanja, a i kada produžite rad Skupštine na jedan praznik kada mnogi ljudi slave u Srbiji. Koristim ovu priliku da svim građanima koji slave slavu Sveti Vrači čestitam slavu, a i vama lično kao doktoru, jer znam da je i vaša slava.
Ne znam odakle da krenem, pošto je sve ono što se pričalo u prethodna dva sata po Poslovniku je u raznim segmentima rečeno. Pokušaću da sublimiram sve kritike na račun predloženog zakona kroz jedan drugačiji način. Dakle, ovaj predloženi zakon je, po mom mišljenju, došao sa izvesnim zakašnjenjem i kada su već štetne posledice nastale.
Sve svetske ekonomije, odnosno sve ozbiljne države su preduzele sveobuhvatne mere za sprečavanje šteta koje će nastupiti svetskom ekonomskom krizom još pre nekoliko meseci, kada je ta kriza bila na pomolu i kada smo mi, kao poslanička grupa DSS, predlagali to početkom oktobra povećanjem rezerve, odnosno osiguranih depozita na 20 hiljada evra. Dobili smo za to ismejavanje od predstavnika Vlade.
Danas je 14. novembar i evidentno je da su nastale određene posledice i štete što ovaj zakon dolazi tek danas na dnevni red i kada se tek danas o njemu raspravlja, a štete su, pretočene u brojke, takve da imamo skoro 500 ili 450 miliona evra povučenih para građana iz banaka od strane građana.
Dakle, građani su povukli, uplašeni svetskom ekonomskom krizom i pre svega nereagovanjem adekvatnim Vlade, povukli svoj novac iz banaka. Time smo jasno pokazali da nemaju poverenja ni u banke ni u državu. Sada Vlada pokušava da ovom merom to poverenje povrati, bojim se da ta jedna mera neće biti dovoljna i da ona kasni.
Mogao je ovaj zakon da dođe na dnevni red onda kada smo mi predlagali, krajem ili sredinom oktobra da bude usvojen, i već u novembru bismo imali mnogo veći efekat, manje povlačenje para iz banaka i veće ulaganje u mesecu štednje.
Premijer je obećao da će u sklopu ovih mera biti predloženo da se kamate ukinu na štednju građana. Tog predloga zakona nema. Dakle, u mnogo navrata su od strane predstavnika vlasti slate poruke i obećanja koja nisu ispunjena i koja na neki način su uticala da se izgubi poverenje građana u vlast, državu, sistem.
Obećavano je da će penzije penzionerima biti 70% od plate, pa posle analize i povika i spasonosnog rešenja da svetska ekonomska kriza to ne dozvoljava, to obećanje je palo u vodu. Obećavan je beli šengen, pa je pomereno na 2009, pa smo juče videli da to nije izvesno ni za 2010. godinu.
Obećavano je da će Srbija biti kandidat za ulazak u EU 2009, pa smo čuli pre neki dan da če to apsolutno teško biti izvodljivo. Obećavano je da će biti novih velikih investitora, novih radnih mesta, a od tog obećanja nema ništa i postojeći investitori se povlače iz zemlje.
Obećavano je da će biti 200 hiljada novih radnih mesta sa novom vlašću. Situacija danas je takva da u zadnjih mesec dana je nekoliko stotina radnika ili hiljada radnika otpušteno. Juče je u Zdravlju Leskovac 200 ljudi dobilo otkaz.
Država, odnosno Vlada preduzima određene mere Predlogom ovog zakona koji nije sporan, ali šta je sa drugim merama? Obećane su sveobuhvatne mere koje će sprečiti štetne posledice finansijske krize i sve ozbiljne zemlje su te mere usredsredile, pored ovakvih mera koje su pre svega marketinške prirode da se dodatno učvrsti poverenje građana u državu, druge mere su usmerene pre svega na privredu.
Kod nas tih podsticaja za privredu nema, već naprotiv privreda se dodatno opterećuje. Kako se dodatno opterećuje? Tako što se jednostrano počne sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, čime se ohrabruje uvoznički lobi, a privreda Srbije, iako nedovoljno jaka, neće moći da se izbori sa manjim cenama od velikih giganata iz sveta koji će plasirati svoje proizvode u Srbiji.
Drugi udarac na privredu Srbije, koja je u stvari oslonac budžeta i razvoja ove zemlje, jeste taj što je Narodna banka podigla referentnu kamatnu stopu na skoro 18%, građani su podigli svoje uloge. Kako će banke i pod kojim uslovima kreditirati tu privredu? Nema ni jednog jedinog razloga da banke ispod 22, 23 ili 25% daju kredite u privredu. Koja će to firma da izdrži takvo opterećenje i tolike kamatne stope?
Sve je manje i manje kredita u srpsku privredu, to apsolutno implicira da će biti i manje proizvodnje i manje radnih mesta, ionako nizak intenzitet privredne proizvodnje u Srbiji će dodatno opasti, privreda će biti izložena velikom pritisku uvozničkog lobija, neće moći da dobija povoljne kredite, njeni proizvodi će biti skupi.
A najnovija mera odnosno najnovije obećanje, koje unapred znam da će biti vrlo teško ostvarivo, a skoro neostvarivo, gotovo sam siguran, jeste obećanje i potpisivanje pompezno aneksa kolektivnog ugovora, gde se obećava 7.000 dinara mesečno zaposlenima u Srbiji. Odakle će posustala privreda to da plati?
Država, koja je najveći poslodavac, po tom osnovu moraće da izdvoji preko 25 miliona dinara ako želi da svoje obećanje ispuni. Odakle će se taj budžet napuniti? Ko će napuniti budžet Srbije za ovoliku potrošnju? Dakle, zamrznuće se plate, ali će se po ovom osnovu morati da odvoji dodatnih 25 milijardi dinara. Rezultat će, bojim se, biti velika stagnacija srpske privrede, a stagnacijom srpske privrede će pasti i uposlenost, pašće i standard.