Dame i gospodo narodni poslanici, što reče gospodin Krasić s mesta, posle ovoliko podataka o kriminalu u okviru Vlade Republike Srbije, teško je da se okrenemo onome što je započeto u četvrtak, a to su amandmani na Predlog zakona o uređenju sudova, ali moramo i to da radimo.
U četvrtak je započeta rasprava na osnovu amandmana kolege Dragana Šormaza, o tome da li u zakonu treba da stoji ''sudska policija'' ili ''pravosudna straža''. Amandman je bio u smislu da li da stoje reči "pravosudna straža" u članu 77, koji govori o obezbeđenju suda, kao i u članu 78. o kojem sada raspravljamo, odnosno amandmanu na taj član.
I tada su se čula različita mišljenja o tome da li treba da piše ''pravosudna straža'', da li ''sudska policija''.
U okviru obrazloženja ovih amandmana, čulo se i dosta kritike na rad pravosudnih organa, odnosno bilo je podsećanja na činjenice da su u neke sudove stranke ulazile s pištoljima, da su negde optuženi bežali iz sudova, da se pucalo na sudije itd.
Dakle, bez obzira na to kako se to zove, očigledno je da treba nešto da se uradi da bi se stanje u tom delu pravosuđa popravilo.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman da se ovaj termin promeni, s veoma čudnim obrazloženjem. Ja ću podsetiti na to obrazloženje, jer Vlada kaže da amandman ne prihvata iz razloga što će oblast koja je vezana za pravosudnu stražu, obezbeđenje objekata pravosudnih organa, kao i obezbeđenje nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja u pravosudnim organima, biti regulisana posebnim zakonom, što u ovom trenutku nije moguće, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, kao i unutrašnju organizaciju policije i ovlašćenja policijskih službenika.
Prilikom izrade navedenog zakona, u koju mora biti uključen i MUP, Ministarstvo pravde će uzeti u obzir i rešenja predložena u amandmanima narodnih poslanika na članove od 77. do 81. Predloga zakona o uređenju sudova.
Ovakvo obrazloženje, zapravo, ovako priznanje Vlade je, u najmanju ruku, neozbiljno. Valjda Vlada funkcioniše tako da ministri i ministarstva međusobno komuniciraju i bilo bi normalno i logično da se, ako treba da se menja Zakon o policiji, ovaj zakon uradi tako da kada bude donet ne moramo ponovo da trošimo vreme od nekoliko dana kada budemo raspravljali o izmenama i dopunama ovog zakona, a to je već najavljeno u obrazloženju Vlade Republike Srbije i to je ono na šta mi iz SRS-a uporno pokušavamo da predstavniku Vlade, ne samo sada i ne samo povodom ovih zakona, skrenemo pažnju.
Naime, Vlada mora ozbiljno da radi na predlozima zakona, Parlament mora, takođe, ozbiljno posao da radi i da se vodi računa o amandmanima narodnih poslanika kada je u pitanju očigledna namera da se tekst zakona popravi.
I Vlada i skupštinska većina se svaki put ogluše na takve naše apele i mi onda imamo situaciju da za mesec, dva, tri, najviše pet, imamo izmene i dopune zakona, a već smo potrošili određen broj dana na donošenje tog zakona.
Onda imamo situaciju, kada Vlada treba da se hvali, i skupštinska većina, kažu – doneto je toliko i toliko zakona, a, u stvari, doneto je tri-četiri, ili pet zakona i dvadesetak izmena i dopuna zakona, zato što je Vlada Republike Srbije veoma neozbiljna i neodgovorna, pre svega, prema građanima Republike Srbije.
S druge strane, kada se želi da Vlada i skupštinska većina pokažu da su efikasni, onda kažu da narodni poslanici iz opozicije opstruišu rad. Zašto? Zato što govore o Vladinom predlogu, zato što kritikuju Vladin predlog, zato što skreću pažnju, i pokaže se vrlo brzo da su apsolutno u pravu. Ali, bez obzira na to što vi pokušavate da uradite, mi iz SRS-a ćemo, sasvim sigurano, da učestvujemo u radu, na način da ćemo da govorimo o svakom amandmanu, da iznosimo stav SRS-a i nećemo nikada dozvoliti da to nazovete bilo kakvom opstrukcijom, bilo kakvim odugovlačenjem.
Ovo jeste posao narodnih poslanika, kao i intervencije po Poslovniku. Upravo ono što ste malopre čuli od gospodina Dragana Todorovića i gospodina Batića vezano za Bojana Krišta govori u prilog tome da ne možete da razmišljate o tome da onemogućite narodne poslanike da govore na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ovakvi slučajevi kakve smo malopre čuli ne mogu da čekaju da se narodni poslanik obrati u pisanom obliku, pa da čeka da nadležno ministarstvo u pisanom obliku obavesti samo tog narodnog poslanika. Ovo su stvari o kojima mora javno da se govori.
Ne možete da sakrijete činjenicu da imate, očigledno, lopove i kriminalce u Vladi i oko Vlade i mi smo u obavezi prema našim biračima, pre svega, da o tome govorimo, i govorićemo. Žao nam je što se ljutite zbog toga, bilo bi lepo da nam pomognete, da i vi iz skupštinske većine naterate ove iz Vlade da rasteraju kriminalce, pa makar ostala dva ili tri ministra u Vladi.
Kada je u pitanju amandman gospodina kolege Arsena Đurića, koji je, takođe, vezan za pravosudnu stražu ili sudsku policiju, hoću da kažem da je vrlo interesantno zašto niste prihvatili, gospođo Malović, odnosno Vlada Republike Srbije, da se termin ''pravosudna straža'' zameni ''sudskom policijom'', kad je očigledno da ćete to vrlo brzo da radite. S druge strane, imamo toliko raznih policija, znanih i neznanih, da ne vidimo zašto bi smetalo da se i ovo obezbeđenje sudova naziva sudskom policijom. Imamo finansijsku policiju, najavljuje se uvođenje u narednim mesecima komunalne policije, dakle, imamo mi razne policije, ali imamo i jednu policiju za koju niko u državi Srbiji neće da kaže da zna da takva policija postoji.
Ja sam svojevremeno, to je bilo u julu 2007. godine, pitala ministra unutrašnjih poslova, gospodina Jočića, a pošto je njegov odgovor bio da ne zna da postoji policija o kojoj sam pričala, odnosno da ima saznanja da postoji neka policija u Srbiji koja je isključivo u nadležnosti Haškog tribunala, odnosno Kancelarije Haškog tribunala, i pošto mi to nije bilo dovoljno jasno, pitala sam ponovo gospodina Dačića – ko obezbeđuje objekat u Jevrema Grujića broj 11, gde je Kancelarija Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju?
Naravno, opet sam dobila sličan odgovor – policija koja je u nadležnosti MUP-a ne obezbeđuje ovaj objekat, a ljudi koji su tamo pozivani ili, maltene, na silu odvođeni, ucenjivani itd., više puta su potvrdili da tamo postoji naša policija, srpska policija, koja obezbeđuje taj objekat, koja obezbeđuje zaposlene u Jevrema Grujića broj 11, odnosno one koji dolaze iz Haškog tribunala da maltretiraju građane Srbije, pokušavajući da od njih iznude izjave kakve njima odgovaraju.
Sinoć je u jednoj domaćoj seriji odlično prikazano kako to radi Haški tribunal i vrlo nas je podsetilo na ono što smo slušali, mi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja, i što je gospodin Vojislav Šešelj objavio u svojim knjigama, na koji način se pokušavaju privoleti građani Srbije da svedoče u postupku protiv naših građana u Haškom tribunalu, na koji način su umešani državni organi, kako se ljudima preti, kako se ucenjuju, kako im se nudi novac, dakle, sve ono što se dešava više godina unazad, a mi i dalje ne znamo i nemamo informaciju ko je ta policija, ko su ti ljudi i ko ih plaća.
Da li je moguće da te ljude plaća Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije, a da ministri i ministarstva nemaju pojma da postoji takva policija, bar ne u nadležnosti MUP-a, nego da je to neka policija koja radi isključivo za potrebe Haškog tribunala, a ni prethodni, ni sadašnji ministar ne znaju u čijoj nadležnosti je ta policija.
To je, zaista, problem na koji moramo da dobijemo odgovor. Ponavljam svoje pitanje Vladi Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, ako ne znaju ministri, onda oni sigurno znaju, pogotovo bi trebalo da zna Boris Tadić, pošto on upravlja i Vladom i pokušava da upravlja i pravosuđem.
To smo videli prethodnih dana, u petak pogotovo, kakav je haos bio u Okružnom sudu u Beogradu kada su menjali Veće, kada su se sudije suprotstavljale donošenju odluke kada je u pitanju opština Zemun, kada su onog Škorića ponovo angažovali. Podsećam vas, nekoliko puta sam govorila upravo o tom Željku Škoriću i strahu da će se njemu dodeliti predmet, zato što se on pokazao kooperativnim s vlašću Republike Srbije, s izvršnom vlašću, s diktatorskom vlašću Borisa Tadića, koji, očigledno, uticajem na pravosuđe pokušava da zaokruži svoju diktaturu i ovim zakonima koji su sada na dnevnom redu pokušava, odnosno kada dođe, ako dođe, do primene ovih zakona, da pravosuđe zaokruži tako što će imati sudije poput Željka Škorića, koje će slepo ispunjavati naloge Borisa Tadića, Dragana Đilasa.
Oni, zapravo, hoće da imaju vlast i nad pravosudnim organima, a priča o tome da neko ovde želi nezavisno sudstvo, to je priča za malu decu, ne odnosi se na vas, gospođo ministar.
Verujem da su vaše namere iskrene, ali upozoravam vas sad, shvatićete vrlo brzo, da i vas zloupotrebljavaju da bi uradili ono što, zapravo, hoće Boris Tadić. Vi, verovatno, mislite da radite ispravno, da radite u interesu pravde, ali brzo ćete shvatiti da radite samo u interesu Borisa Tadića i u interesu ciljeva koje su on, Đilas i još nekolicina ljudi oko njih zacrtali, a to je, bukvalno, uvođenje diktature u Srbiji. Jer, sve ovo što se radi i u oblasti pravosuđa i ovo što smo na početku današnjeg radnog dana čuli, a vezano je za ovaj kriminal u Vladi, govori samo o tome, jer džabe nama, možemo da pričamo koliko god hoćemo, Tadić je rekao – može Krišto, može kriminalac, i to tako stoji i to građani Srbije moraju da trpe, ali, budite sigurni, neće moći još dugo.