TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.12.2008.

16. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

16. dan rada

03.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dobro znam Poslovnik, deveta mi je godina ovde, nemam pravo repliku na repliku. Znači, po Poslovniku, može i član 104, mogu članovi 225. i 226. Zadovoljan sam što je gospodin Batić zadovoljan odgovorom, mada mi je nejasno, ali usput neka to bude i moje pitanje Vladi, nejasno mi je, ako je već gospodin Batić opozicioni poslanik, zašto se opet priča o Vladi Vojislava Koštunice kad imamo Vladu Cvetković-Dačić?
Postavili ste pitanje za Mihajlova, ispostavilo se da ste pogrešili, a niste pitali, recimo, za ministra Markovića, koji priča o štednji... To je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znam da je teško popamtiti ministre u ovoj vladi, slabo su poznati, ali je zato loša Vlada. On stalno govori o uštedama, najavljuje uštede u lokalnim samoupravama.
Postavljam pitanje, nadam se da će mi se gospodin Batić, koji ponekad i postavi kako treba pitanje vezano za Krišta, da li je tačno da je u vreme apsolutne priče o uštedama, o smanjenju broja zaposlenih, o smanjenju troškova u javnom sektoru zaposlio svoju suprugu u PTT kao šefa kabineta kod direktora Ćirića? Ne vi, ministar Marković.
Da li je supruga ministra Markovića, da li je to nepotizam, zaposlena u PTT-u kao šef kabineta direktora Ćirića? Eto, to je moje pitanje.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodin Batić se izvinio i zahvalio i nema razloga za dalje raspravljanje o ovoj temi.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Gospodin Petar Jojić?
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih da je amandman koji su kolege podnele, a odnosi se na organizaciju teritorije nadležnih sudova koji se predlažu ovim zakonom, sasvim opravdan, da njega treba prihvatiti i da treba sprečiti jednu takvu meru i takvu organizaciju koja će naneti velike štete i izazvati ogromne posledice.
Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Južnobanatskog okruga. Na ovoj teritoriji postoje opštinski sudovi u Pančevu, Vršcu, Kovinu, Beloj Crkvi, Alibunaru, Plandištu, Kovačici. Mislim da Južnobanatski okrug... To jest, prvo bih počeo sa Opštinskim sudom u Kovačici. Opštinski sud u Kovačici je osnovan davne 1872. godine. U njemu je zaposleno osam Srba, 11 Slovaka, dva Rumuna, dva Mađara i jedan zaposleni je makedonske nacionalnosti. Dakle, nacionalna struktura sudija jeste: Srbi, Slovaci i Rumuni. U ovom sudu postoji mogućnost za vođenje sudskih postupaka na tri jezika: slovačkom, rumunskom i mađarskom. U svakodnevnoj komunikaciji sa strankama u upotrebi su svi navedeni jezici nacionalnih manjina. Priliv predmeta u Opštinskom sudu u Kovačici za 2005. godinu je 1445 predmeta, u 2006. godini 1476 predmeta, u 2007. godini 1420 predmeta. Predmeta koji se ne odnose na parnični i krivični postupak bilo je 11.146 u 2005. godini, u 2006. godini 12.203 predmeta, a u 2007. godini bilo je 11.634 predmeta. Ukupno, prispelih predmeta za ove tri godine je: 12.589 u 2005. godini, za 2006. godinu 13.679, a u 2007. godini 13.054 predmeta.
Dame i gospodo, sudska vlast u Kovačici počela je da se razvija nakon ukidanja banatske vojne granice i donošenjem zakona iz 1871. godine kojim je Pančevo proglašeno centrom Kraljevskog sreskog suda, a pod čiju jurisdikciju su spadali sreski sudovi u Pančevu, Alibunaru, Kovačici, Perlezu, a kasnije i u Kovinu. Kraljevski sreski sud u Kovačici osnovan je davne 1872. godine. Nadležnost mu se prostirala na područje Barande, Crepaje, Debeljače, Jarkovca, Opova, Padine. Od svog formiranja ovaj sud je neprekidno radio sve do 1946. godine, kada je ukinut a celokupna nadležnost preneta je na Sreski sud u Pančevu. Aprila meseca 1950. godine ponovo je formiran Sreski sud u Kovačici, koji je radio sve do 1952. godine, nakon čega se ukida, da bi odlukom Izvršnog veća AP Vojvodine dana 20. 4. 1955. godine bio formiran, sa radom otpočeo 1. 1. 1956. godine, od kada radi neprekidno do danas. Ovaj sud u Kovačici od 1960. godine do današnjeg dana nosi naziv - Opštinski sud u Kovačici.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj opštinski sud ne bi trebalo da bude rasformiran, odnosno ne bi trebalo da bude sudska jedinica. Ovaj sud mora biti zadržan kao opštinski, odnosno ako dođe do izmene naziva, onda u tom slučaju treba da bude osnovni sud.
Dame i gospodo, što se tiče ovog suda, obezbeđena su u dovoljnoj meri sva prava svih nacionalnih manjina, a dobro je poznato da većinu građana koji žive na području opštine Kovačica čine Slovaci, Srbi, Mađari i Rumuni. Zbog toga ovaj sud mora da zadrži sedište i da obavlja svoju funkciju, jer bi bilo otežano da ovaj sud bude ukinut i da ostane jedinica, a da se pripoji osnovnom sudu u Pančevu.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Opštinski sud u Kovinu, on je osnovan 1782. godine, 166 godina neprekidno ovaj sud postoji u gradu Kovinu. Pre Drugog svetskog rata u sastavu suda u Kovinu bio je i sud u Pančevu. Posle Drugog svetskog rata Sreski sud u Kovinu postaje Opštinski sud u Kovinu. Decenijama unazad za Opštinski sud u Kovinu predviđeno je devet sudija, te nije jasno na koji način je sada određeno da sud u Kovinu bude izmešten; prvobitno je predloženo u Predlogu zakona da to bude Vršac, međutim, nakon uloženih amandmana i nakon što je ministar u ime Vlade prihvatio moj amandman i amandman kolege Mikovića bio bi pripojen osnovnom sudu u Pančevu.
Dame i gospodo, prema poslednjem popisu stanovništva za 2002. godinu opština Kovin ima 36.802 stanovnika, a od toga Kovin najviše - 14.250, Bavanište - 6.106, Gaj - 3.302, Deliblato - 3.498, Dubovac - 1.283, Malo Bavanište - 420, Mramorak - 3.145, Pločica - 2.044, Skorenovac, u kome žive pretežno Mađari - 2.574, Šumarak - 180. Kovinska opština je višenacionalna opština. U kovinskoj opštini, prema podacima i popisu iz 2002. godine, živi: 28.246 Srba, 3.408 Mađara, 1.363 Rumuna, 180 Crnogoraca, 361 Jugosloven, devet Albanaca, dva Bošnjaka, 117 Bugara, 35 Vlaha, 143 Makedonca, 95 Muslimana, 50 Nemaca, 1.143 Roma, 10 Rusa, tri Rusina, 44 Slovaka, 30 Slovenaca, 10 Ukrajinaca, 114 Hrvata, 158 Čeha, ostalih i onih koji se nisu izjasnili je 918. Ko kod ovakvog činjeničnog stanja u opštini Kovin može da zanemari i da zapostavi ovaj broj naših sugrađana koji žive na teritoriji opštine Kovin? Skoro sve nacionalnosti žive na području ove opštine.
Opštinski sud u Kovinu je opremljen sud – nova zgrada, oprema je novijeg datuma. Tu su sudije koje su se u svom radu dokazale svojom stručnošću; kod tih sudija nema otkrivenih niti prijavljenih slučajeva zloupotreba i korupcije.
Ono što je bitno jeste sledeće: bitno je da ne smemo dozvoliti da naši građani na teritoriji ovih opštine, kako Kovina, tako i Kovačice, ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava. To znači da će mnogi odustati od sudskih postupaka. Mnogi se neće usuditi da podnesu tužbu i da idu u Pančevo. Drugo, troškovi neće biti...
Nema ovde, gospođo ministre, ovde se stvara prividna slika da će se predlozima ovih zakona postići nešto naprednije u odnosu na dosadašnje.
Ja verujem da na kugli zemaljskoj, a posebno u Evropi, nismo imali za poslednjih 50 godina ovakvu meru – da država donese odluku, odnosno da donese zakone i da 104 suda jednostavno izbriše. Molim vas, da li će se postići efikasnost? Neće. Da li je ovo celishodno? Nije. Da li je u pitanju ažurnost? Ne. Nastaje opšta papazjanija, to vam ja kažem. Da se išlo postepeno, mera po mera, moglo se prihvatiti i verovati da ćemo imati mogućnosti da to u hodu usavršavamo, unapređujemo i poboljšavamo delotvorno.
Šta ćemo da radimo sa zgradama gde su sadašnji sudovi? Ostaju iste nekretnine, iste zgrade, ostaje obezbeđenje, ostaje da se troši struja, da se upotrebljava voda, da se plaća grejanje. Dakle, tamo nema ništa što će se smanjiti.
Međutim, ono što je problematično, bar mi advokati znamo, evo, kolege koji su u parlamentu znaju, za sva sedišta ovih predloženih sudova, koji bi trebalo da budu osnovni sudovi, treba, maltene, još jedna palata pravde. Jer, kako ćete sada sudije iz Alibunara, Kovina, Kovačice da premestite da sude u Pančevu? U Pančevu ionako nema dovoljno poslovnog prostora. Kakav raspored suđenja mogu da naprave sudije kada i postojeće sudije, 47-48, koliko ih sada ima u Pančevu, ne mogu da obezbede sudnice za sudeće dane? Kako će se to ostvariti?
Drugo, potrebno je vozilo za svakog sudiju, potreban je daktilograf, vozač, to su troškovi. Dalje, kada je u pitanju ovakva višenacionalna sredina, znate da ionako imamo problema sa prevodiocima, da imamo problema sa veštacima, a sve to u Kovinu, Beloj Crkvi, Vršcu, Plandištu, Alibunaru, gde živi većinom stanovništvo rumunske nacionalnosti; u Kovačici, gde žive najvećim delom Slovaci, imamo stabilnu situaciju i imamo dobro organizovane sudove.
Dame i gospodo, ista je situacija i kada je u pitanju Opštinski sud u Beloj Crkvi. Prvo je to bio Kraljevski sud, osnovan 1782. godine. Vidite, tradicija toga suda traje toliko godina, a mi sada treba da onemogućimo građanima da ostvare svoje pravo odlazeći u sud u koji su navikli; to su njihovi sudovi. Mi iz Srpske radikalne stranke se zalažemo da građani ostvaruju svoja prava tamo gde su ih ostvarivali do sada.
Molim vas, ja nisam vašeg mišljenja. Vi imate svoje mišljenje. Verovatno ste imali priliku da se dogovorite ili da vam neko predloži da treba napraviti ovakvu organizaciju sedišta. Ne, molim vas, udaljenost suda i udaljenost građana od pojedinih sudova je vrlo problematična. Ja kažem – ne, neće se postići ni ekonomičnost, ni efikasnost sudova, ni celishodnost.
(Predsedavajuća Gordana Čomić: Vreme je 15 minuta i 30 sekundi. Poslaniče, iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.)
Hvala lepo. Ja imam na ovaj drugi amandman, javiću se. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović.

Radovan Radovanović

Za evropsku Srbiju
Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, od 1. novembra, kada je predlog seta pravosudnih zakona stigao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine pokušava da razume koncept novog predloga rešenja mreže sudova i javnih tužilaštava na teritoriji Republike Srbije. U Ligi socijaldemokrata Vojvodine imamo veliko razumevanje za sve primedbe poslaničkih grupa i narodnih poslanika na zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali smo posebno analizirali efekat ovog predloga zakona na AP Vojvodinu.
Saglasni smo sa tim da nema opravdanja da i nadalje na teritoriji AP Vojvodine radi 45 opštinskih sudova, ali nas čudi predlog da se na toj istoj teritoriji kvalitetno za sve građane može realizovati sve ono što se očekuje od pravosuđa na nivou EU sa osam osnovnih sudova. Za ceo Srem je planiran jedan osnovni sud, u Sremskoj Mitrovici. Prilikom podnošenja amandmana na ovaj zakon dogovorili smo se da amandman što se tiče Srema podnese kolega Ratković, koji daleko bolje poznaje prilike, a to mu je i struka. Kao što vidimo (on će verovatno kasnije obrazlagati taj svoj amandman), predložio je da se formira i osnovni sud u Rumi za opštine: Inđija, Irig, Pećinci, Ruma i Stara Pazova.
Južna Bačka je spominjana od strane nekoliko poslaničkih grupa i narodnih poslanika koji su podneli amandmane na Predlog ovog zakona što se tiče južne Bačke. Vidi se da se za 12 opština koje čine Južnobački okrug predviđa osnivanje jednog osnovnog suda u Novom Sadu, a opštine kao što su Vrbas, Bačka Palanka, Bečej treba od 1. januara 2010. godine da ostanu bez opštinskog, odnosno osnovnog suda; potrebe pravosuđa u njihovim sredinama zadovoljiće se sudskom jedinicom matičnog osnovnog suda u Novom Sadu. Za pohvalu je, po meni, rešenje u Banatu, ako se uzme u obzir ovaj koncept. Znači, Banat nam je dobro pokriven osnovnim sudovima, imamo Kikindu, Zrenjanin, Vršac i Pančevo. Što se nas tiče, u odnosu na Srem i Bačku, odličan je predlog.
Moj amandman se odnosi, za one koji nisu pročitali, na severnu Bačku i glasi – U članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 1) koja glasi: "Osnovni sud u Bačkoj Topoli, za teritoriju opština Ada, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta, sa sudskim jedinicama u Adi i Senti". Ostali delovi amandmana su tehničko uređenje zakona.
Bačku Topolu sam predložio za sedište osnovnog suda zbog njenog položaja u odnosu na ostale tri opštine, kao i zbog toga što je raskrsnica puteva: Koridor 10, znači, i putevi E-75 i E-5, kao i pruga Beograd-Budimpešta; zatim, regionalni putevi M-21 i M-22, koji spajaju Rumuniju sa Hrvatskom i sa Republikom Mađarskom; oba ova regionalna puta prolaze kroz centar više naseljenih mesta opštine Bačka Topola. Razuđenost opštine Bačka Topola: 23 naseljena mesta, razdaljina između ovih mesta pojedinačno je i više od 60 kilometara, na primer, razdaljina između Kavila i Pačira je veća od 60 km.
Na teritoriji opštine Bačka Topola u upotrebi su četiri službena jezika: srpski, mađarski, rusinski i slovački. Opština Bačka Topola, u odnosu na ove tri opštine, ima najveći broj stanovnika. Sadašnja opremljenost Opštinskog suda u Bačkoj Topoli apsolutno može da odgovori potrebama osnovnog suda Bačka Topola.
Tradicija suda u Bačkoj Topoli je duža od 140 godina; kroz petnaestak država u kojima je bila, u raznoraznim oblicima, sud je radio na zadovoljstvo građana i sudske vlasti, a sada se Vlada Republike Srbije odlučila da ga ukine.
Ove četiri opštine se prostiru: od istoka na zapad, znači od novog mosta na Tisi kod Ade do Gornje Rogatice, ima više od 80 km i od severa na jug, od Malog Beograda do Feketića, ima više od 40 km. Osnovni sud Bačka Topola bi pokrivao teritoriju ove četiri opštine na kojoj živi oko 110.000 stanovnika.
Dakle, spadao bi, na osnovu ovog kriterijuma, u srednje po veličini. Bio bi u rangu sa osnovnim sudovima, na primer, u Pirotu i Paraćinu, a daleko veći od osnovnih sudova u Boru, Prokuplju, Požegi i slično.
Ono što nas je posebno navelo da insistiramo na ovom osnovnom sudu jeste specifičnost ovog kraja u kojem bi se nalazio ovaj sud, a to je da u ove četiri opštine živi više od 70% građana koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj zajednici.
Kada je ovo poznato onda nije teško pretpostaviti da se u više od polovine posla koji se ima obaviti u pravosuđu na ovoj teritoriji može i treba koristiti mađarski jezik.
Naša ideja je da u osnovnom sudu Bačka Topola više nego u drugim osnovnim sudovima budu zastupljene sudije i ostali koji mogu da rade na srpskom i mađarskom jeziku, s tim da se može obezbediti obraćanje građana ovom sudu na rusinskom i slovačkom jeziku.
Kada bi se usvojio Predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini osnovni sud u Subotici bi sigurno bio preopterećen, obuhvatao bi teritoriju od Tise, Srbobrana, Vrbasa, Kule, Sombora, sve do granice sa Republikom Mađarskom.
Većina vas zna kolika je ta teritorija, a procenat stanovništva koji govori mađarski jezik bio bi najmanje prepolovljen u odnosu na područje koje bi pokrivao osnovni sud Bačka Topola, kako sam ga predložio, i to bi sigurno uticalo na tretman mađarskog jezika. Između ostalog, čuli smo juče kakav je trenutno tretman mađarskog jezika u subotičkom pravosuđu.
Maćehinski odnos Bačke Topole prema Malom Iđošu sigurno postoji, ali ni izbliza u meri u kojoj je on prisutan u odnosu Subotice prema Bačkoj Topoli, Senti i Adi i odnosu svih Subotica prema svim Adama, Sentama i Bačkim Topolama.
U prilog ovom mom predlogu ide i sledeća činjenica, a to je da su sve poslaničke grupe koje su predlagale amandmane na ovaj predlog zakona predložile da se u Bačkoj Topoli formira osnovni sud.
Za kraj, koristim priliku da se zahvalim svim poslaničkim grupama i narodnim poslanicima koji su me juče podržali i očekujem da će to biti i danas, jer u Ligi socijaldemokrata Vojvodine cenimo da bi ovo bilo i te kako dobro rešenje za mrežu naših sudova. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Posle njega narodni poslanik Petar  Jojić, pa narodni poslanik Božidar Delić, to je redosled javljanja. Zamenik sekretara Narodne skupštine beleži redosled javljanja i po redosledu javljanja se daje reč.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da vas obavestim da sam prihvatio vaše izvinjenje vezano za omašku u zapisniku o radu komisije za izradu zakona o Narodnoj skupštini. Naš član u toj komisiji je istaknuti pravnik, izuzetan poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da nema potrebe da se na tom zakonu radi na Divčibarama kada ovde postoje sasvim pristojni uslovi za rad. Ali, i te kako nam je stalo da vidimo šta je Vlada uradila po pitanju davanja obaveštenja narodnim poslanicima o malverzacijama koje su se dešavale u javnim preduzećima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na ovaj zakon o sedištu i području sudova i javnih tužilaštava, koji ima 19 članova, podneto je 122 amandmana; 13 amandmana je prihvaćeno, a 109 nije.
Na član 3. ovog zakona podneto je ukupno 37 amandmana. Amandman koji brani ni manje ni više nego 104 opštinska suda jeste amandman koji je podnela gospođa Milica Radović. Mislim da je to sveobuhvatan amandman, s tim što uvažavam sve amandmane ostalih kolega narodnih poslanika, kao i Radovana Radovanovića, gde se vrši konkretizacija određenih amandmana, vezano za određeno područje. Ne zamerajući drugim kolegama, i ja ću ovaj put činiti to.
Naime, dolazim iz Mačvanskog okruga gde postoji osam opštinskih sudova.
Mi smo ovde čuli da je naziv opštinski - anahron. Mi smatramo da ti sudovi treba i dalje da se zovu opštinski, ali, u suštini, ako bude naziv - osnovni, neće se bitno menjati, i okružni, a ne viši, jer upravni okruzi postoje kao kategorija u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
Dakle, kada bi se prihvatio ovaj amandman... Gospođo ministre, izbeći ćete onu kvalifikaciju koju je neko izrekao ovde da rizikujete da budete grobar srpskog pravosuđa pod uslovom da prihvatite amandman na član 3. ovog zakona, ili da se ovaj zakon u potpunosti povuče iz procedure. Ovo nije naš koncept, pa čak ni koncept Demokratske stranke; ovo je koncept Evropske unije. Prihvatite vi predloge i inicijative Evropske unije od kojih će građani Srbije imati koristi, ali nemojte ono za šta zasigurno znamo (i vi ste ubeđeni) da će štetiti građanima Srbije.
Rekao sam da na području sa koga dolazim postoji sedam opštinskih sudova, i to: u Šapcu, Vladimircima, Koceljevi, Bogatiću, Loznici, Ljuboviji i Krupnju. Sada se predviđa, po ovom zakonu, da postoje samo dva osnovna suda. Građani tog područja ne da su navikli, nego su oni, rekao bih, prilično efikasno ostvarivali svoja prava sa ovom mrežom sudova. Ne ulazim u pojedinačne presude, o tome je sa ovog mesta teško govoriti; znate, kada se neko obrati sudu, dve su strane, jedna će sigurno biti nezadovoljna, i predmet moje rasprave neće biti to, ali smatram da je ova mreža sudova na području Okružnog suda u Šapcu bila sasvim zadovoljavajuća.
Parametri koje ste izneli prilikom obrazloženja prvog amandmana, koji niste prihvatili, jesu sledeći: geografska udaljenost, što je nešto o čemu nije vođeno dovoljno računa. Ako vam kažem da je po ovom predlogu zakona predviđen osnovni sud u Užicu i sledeći, tom linijom ili trasom, jeste osnovni sud u Loznici, udaljenost između ova dva mesta je 150 km, od toga 120 pored reke Drine, koja čini, ponavljam još jednom, nažalost, granicu između Republike Srbije i Republike Srpske. Ukida se osnovni sud u Bajinoj Bašti i ukida se osnovni sud u Ljuboviji. Dakle, udaljenost između dva osnovna suda je 150 kilometara.
Blizina granice – mesto Ljubovija je upravo na samoj granici, jer preko puta su Bratunac i Srebrenica. Posebno je trebalo voditi računa, ako mogu da se prave neki izuzeci, mada sam ja u principu za to, i SRS, da se ovim amandmanom na član 3. sačuvaju još 104 opštinska suda, o blizini granice jer je to, dakle, na samoj granici.
Gustina naseljenosti je, nažalost, nešto čime ja kao čovek koji dolazi iz Ljubovije ne mogu da se pohvalim jer stalno dolazi do migracija iz te male varošice. Potpuno sam siguran, to mi kažu i građani, ne sudije u tom mestu, da ukoliko se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, taj trend će se nastaviti i dalje.
Blizina turističkih mesta – naša Srbija je zaista prelepa država, ali retko ko od narodnih poslanika (možda sam sad malo i subjektivan) može da se pohvali turističkim znamenitostima kakve poseduje celo Podrinje, a mislim da Ljubovija u tome prednjači. Da vas samo podsetim, Soko-grad je bio poslednje uporište Turaka i čini mi se da ni oni ne bi doneli (nije tad postojao opštinski sud u Ljuboviji, on je nešto kasnije uspostavljen) takvu odluku. Dakle, manastir Soko-grad, etnoselo Bobija, Mačkov kamen i niz drugih turističkih destinacija i atrakcija.
Dakle, od ukupno četiri parametra za koja ste se vi, kažete, zalagali, samo jedan, na žalost građana, mogu da kažem Srbije, a posebno Ljubovije, ne ispunjava ove uslove.
Ali, ima nešto drugo što je veoma značajno, a to je tendencija porasta broja sudskih predmeta: u 2008. godini, u prvih šest meseci, primljen je 3.681 predmet, a u radu je bilo 4.266; završeno je 3.976, a ostalo nerešenih 290. U tom opštinskom sudu ne postoje tzv. stari predmeti.
Pored ovoga, istaći ću još da postoji određen broj sela koja su od sedišta opštine udaljena i po 40 kilometara. To su Gornje Košlje, Orovička Planina, Gornja i Donja Orovica, Tornik i neka druga mesta, gde samo jednom sedmično saobraća autobuski saobraćaj, i to pijačnim danima u tom mestu. Ništa bolja situacija nije ni u opštini Krupanj, a mislim da bi ovo trebalo imati u vidu prilikom usvajanja ovog amandmana.
Ukoliko se desi da se prihvati ovakav zakon, mada ja sumnjam... Zbog čega sumnjam, na čemu baziram svoju tvrdnju da neće biti prihvaćen? Poslanici svih poslaničkih grupa su uložili amandmane, 122 amandmana, i ukoliko budu glasali za ovaj zakon pokazaće se da ti amandmani nisu imali iskrenu nameru, a ja sam siguran da jesu. Svi narodni poslanici, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe, izneli su ovde veoma jake argumente za prihvatanje ovih amandmana ili za povlačenje ovog zakona, odnosno zadržavanje stare organizacione šeme, ako mogu tako da je nazovem.
Moram da vas podsetim da Opštinski sud u Ljuboviji ima svoju tradiciju. Uspostavljen je na osnovu zakona o ustanovljavanju sreskih i okružnih sudova na području apelacionog suda u Beogradu 29. novembra 1930. godine; u tom vreme od strane prvostepenog lozničkog suda uspostavljen je sreski sud u Ljuboviji. Građanskih sporova je bilo 229, krivičnih predmeta 260 i ostalih, odnosno ukupno 2.391, što je već tada pokazivalo opravdanost postojanja ovog suda.
Ako se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, Bogatiću, Bajinoj Bašti i drugim mestima, govorim o ovom delu koji je bliži meni uvažavajući argumente kolega koji su vezani za mesta odakle oni dolaze, imaćemo ubrzanu migraciju.
Naravno, u tom slučaju ni advokati neće imati posla u tim mestima i odlaziće, u najboljem slučaju, u mesta gde su sedišta osnovnih sudova, a možda i u neka druga. Siguran sam da to nije rešenje jer određena opštinska mesta jesu prepoznatljiva i po svojim opštinskim sudovima.
Ovde je iznet argument da će doći do uštede ukoliko se prihvati ovakva organizaciona šema. Tvrdim da sigurno uštede u tom slučaju nema, a i vi znate da je tako jer ste rekli – ostaće objekti, ostaće sudnice, ostaće još ponešto od toga. Konkretno, ako se ukinu opštinski sudovi u Krupnju i Ljuboviji, moraće da se obezbedi prostor u Loznici.
Kažete da će biti uštede, a ja vam kažem da neće, ne samo zbog tog prostora, nego zato što će sudije iz Loznice, odnosno iz Bajine Bašte, Ljubovije, Krupnja, Bogatića i drugih mesta ići na neko drugo mesto i moraće da putuju u mesta gde su sedišta osnovnog suda. Rekli ste da je u malim sudovima to što se svi međusobno poznaju preduslov za korupciju u pravosuđu, pa će onda morati neko drugi da dolazi. Znači, sudija iz Ljubovije će putovati u Loznicu, ali će iz Osečine dolaziti u Ljuboviju da bi se rešio određeni slučaj u toku dana.
Kažete da će građani moći da predaju svoje zahteve u svim mestima u kojima su do sada imali opštinske sudove. Mi to znamo, ni do sada nismo morali da odemo u sud da bismo predali žalbu lično, nego smo mogli da pošaljemo putem pošte. Nije problem i nije sporno to, nego što se kad su dani suđenja, kad su rasprave mora odlaziti u mesto gde je sedište osnovnog suda, a to je ono što sigurno ukazuje da nema opravdanosti za ukidanje ovih sudova.
Trebalo je u pravosudnom sistemu uraditi nešto drugo – "osloboditi se" onih sudija i tužilaca koji nisu dostojno obavljali svoju funkciju, koji nisu bili stručni ili namerno nisu bili stručni, ukoliko su sudili pod uticajem nekih političkih stranaka ili nekih ljudi izvan oblasti pravosuđa. To moramo i danas i to ćemo morati da činimo i u periodu kada bude uspostavljena (ako bude uspostavljena) neka druga organizaciona mreža.
Da vam iznesem jedan praktičan primer koliko je opasno u mestu koje je 120 km pored granice: prilikom određivanja pritvora za državljane Bosne i Hercegovine moramo brzo da reagujemo, a onda će morati da dolazi sudija iz Loznice ili iz nekog drugog mesta, a Mali Zvornik je mesto koje ni do sada nije imalo opštinski sud. Desio se saobraćajni udes na toj relaciji i paralizovalo se odvijanje saobraćaja na magistralnom putu, pa se čekao istražni sudija dva sata, a iz suprotnog pravca bio je hitan slučaj; radilo se možda o nekom saobraćajnom udesu, o nekom zdravstvenom problemu gde mora hitno da se reaguje i da se preveze do Zdravstvenog centra u Loznici; zahvaljujući humanosti (ovo je primer iz prakse) tih ljudi koji žive blizu mesta udesa vozilo je preneto preko tih njiva, tako da može nastaviti dalje.
Gospođo ministre, o ovim konkretnim predlozima, i mojim i svih kolega, morate voditi računa. Najbolji način da se ovi problemi razreše jeste prihvatanje svih 37 amandmana, koliko je podneto na ovaj član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ili prihvatanje amandmana gospođe Milice Radović, koja je inače obuhvatila sve naše amandmane. Zahvaljujem se.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.
...
Srpska napredna stranka

Božidar Delić

Srpska radikalna stranka
Uvažena predsedavajuća, gospođo ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo radikali, pošto ću govoriti o studentskim pitanjima pokažite da ste i protiv studenata u Srbiji.
Gospodo, evo već dve nedelje raspravljamo o pravosudnim zakonima. Sama ta činjenica pokazuje koliko je ta oblast važna u Srbiji. U toku te rasprave u ovoj skupštini je od strane poslanika pokrenuto nekoliko važnih pitanja i već smo videli da državni organi preduzimaju neke mere. To je vezano za Aerodrom Beograd i za Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Nije dobro ako institucije i građani jedino u nama poslanicima vide mogućnost da preko nas ukažu sudstvu i tužilaštvu na velike zloupotrebe koje danas postoje u Srbiji. Ovo pismo, ovi dokumenti koje držim u ruci naslovljeni su na gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, ali isto tako i na sve poslaničke grupe, na predsednika Srbije, ministra zdravlja, ministra obrazovanja i, verujem, ministra pravde, pa ću u najkraćem da pročitam ovo obraćanje da biste shvatili o čemu se radi.
Medicinska akademija je uputila ovaj dopis: "Obraćamo vam se sa apelom za zaštitu od diskriminacije, kršenja elementarnih ljudskih prava i sloboda, prava na rad, egzistenciju, učenje, akademske slobode i ravnopravnost oblika svojine. Medicinska akademija je prvi privatni medicinski fakultet u našoj zemlji i na Balkanu. Osnovana je odlukom Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije 16. 9. 2005. godine i do sada je upisala četiri generacije studenata ili ukupno oko 160 studenata. Krajem oktobra ove godine, u cilju realizacije praktične nastave na kliničkim predmetima, fakultet je sklopio ugovore na neodređeno vreme sa kliničko-bolničkim centrima, i to: "Dr Dragiša Mišović" i Kliničko-bolnički centar Zemun." Ovde su i kopije tih ugovora.
"Diskriminatorskim aktima medicinskog lobija oko državnog Medicinskog fakulteta u Beogradu, ministra zdravlja, a i samog grada Beograda upravni odbori ovih kliničkih centara naložili su da se ti ugovori ponište i da se stave van snage, iako se ovde radilo o ugovorima koji su dvostruko teretni, gde postoji klauzula da otkazni rok ne može biti kraći od godinu dana.
Samovoljom našeg ministra zdravlja studenti su izbačeni sa kliničkih centara i više ne mogu da tamo vrše praksu. Kao razlog za raskid pomenutih ugovora istaknuto je da su kliničko-bolnički centri nastavna baza državnog Medicinskog fakulteta, a onda je navedeno da po samoupravnom sporazumu i društvenom dogovoru iz maja meseca 1979. godine ti direktori nisu nadležni da sklapaju ovakvu vrstu ugovora i da su direktori neovlašćena lica i da se radi o sukobu interesa između državnog i privatnog medicinskog fakulteta."
Gospodo, mislim da ćete se složiti sa mnom da je socijalističko samoupravljanje daleko iza nas, da u Srbiji postoji jednakost svojina, i privatne i državne, da Medicinski fakultet u Beogradu nikako ne može da ima monopol na obrazovanje i da su privatni fakulteti apsolutno u potpuno istoj ravni kao i državni fakulteti. Na stranu to što se na ovom privatnom fakultetu školuje veliki broj stranaca, dece diplomata koji rade ovde u Beogradu, tako da to može biti diplomatski problem.
Evo, recimo, da dođemo na nivo vaše struke, gospođo ministre: postoje privatni pravni fakulteti, ali ne postoje, u stvari, ne bi trebalo da postoje, privatni sudovi, a možda su neki privatizovani. Nisam čuo da postoji problem da oni koji studiraju privatne fakultete mogu da ostvaruju praksu u sudovima, jer mi imamo samo jednu vrstu sudova, to su državni sudovi, tako da ako pođemo od te analogije, ova praksa je apsolutno neprihvatljiva. Pravni eksperti sa pravnog fakulteta su dali svoje mišljenje i ono je apsolutno negativno. Po tom mišljenju nema pravnog osnova da se ovi ugovori raskinu.
Takođe, ovo govori da se radi o flagrantnom kršenju ravnopravnosti oblika svojine u zdravstvu i zdravstveno-obrazovnom sistemu. Imamo drugačiju praksu kada su u pitanju neki drugi fakulteti: recimo, privatni stomatološki fakultet u Zdravstvenom centru "Južni Banat" u Pančevu bez ikakvih problema obavlja svoju praksu, isto kao što to radi i visoka škola "Milutin Milanković" u Kliničkom centru Srbije i na Vojno-medicinskoj akademiji.
Ovde ću samo u najkraćem pročitati još šta kažu studenti koji će vama, gospodo radikali, biti posebno zahvalni za vašu današnju podršku. Studenti ovog medicinskog fakulteta su kroz nekoliko tačaka izneli svoje stavove. Kao prvo, traže od nas kao Skupštine da sprečimo diskriminaciju, samovolju i teror koji nad njima vrši ministar zdravlja i lobistička grupa na Medicinskom fakultetu. Drugo, da im se omoguće elementarna ljudska prava i slobode, kao što su pravo na obrazovanje, pravo na rad i pravo na egzistenciju. Treće, da im se omogući ravnopravnost koju garantuje Ustav Republike Srbije i odgovarajuće međunarodne pravne konvencije koje je Republika Srbije ratifikovala.
Zatim, da se spreči bezakonje, odnosno gaženje pravnovažećih akata koji se tiču naših najelementarnijih prava, pre svega, prava na obrazovanje i ravnopravnosti oblika svojine. Zatim, da se spreči monopolizam državnog Medicinskog fakulteta sa kojim ovaj privatni fakultet nije ni u kakvom sukobu interesa, već kao oblik konkurencije treba samo da omogući da mi u našoj državi imamo sve bolje i bolje lekare.
Gospodo, ovakvim postupanjem na Medicinskom fakultetu i od strane Ministarstva zdravlja naneta je velika šteta našem visokoškolskom obrazovnom sistemu, jer vi znate da je danas praktično broj ovih privatnih fakulteta daleko veći od broja državnih fakulteta i verovatno će ih u budućnosti biti sve više. Na jednoj strani imamo državni Medicinski fakultet, koji se delom izdržava iz budžeta a delom od školarina, i na drugoj strani imate privatni fakultet, koji se u celosti izdržava od školarina. Nedopustivo je ovakvo ponašanje Ministarstva zdravlja, posebno što imamo mišljenje Pravnog fakulteta i mišljenje Ministarstva prosvete.
Gospodo radikali, samo da vam saopštim da vas od danas ima jedan manje. (Za vreme govora narodnog poslanika Božidara Delića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.