Dame i gospodo, tražio bih odgovore na dva pitanja. Pošto se ovde pominje Vlada Vojislava Koštunice i gasni sporazum, s tim u vezi imam dva pitanja.
Prvo, da li je generalni sekretar te vlade, dakle Vlade Vojislava Koštunice, imao ugovor o delu sa "Gaspromom" i kolika je naknada bila po tom ugovoru o delu, u vreme dok je bio generalni sekretar Vlade, kao stručni konsultant ili savetnik? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je da li je njegova supruga, u vreme kada je bio generalni sekretar Vlade, postala portparol "Lukoila" i sa kolikim primanjima? Pošto je danas u modi, šta – nepotizam. Zloupotreba. Kako može generalni sekretar Vlade da ima ugovor o delu sa nekom kompanijom sa kojom se zaključuje gasni sporazum? A sada čujem od potpredsednika Vlade da se ne zna da li će i kada će taj čuveni gasovod "Južni tok", koji treba da se ulije u Marićevića jarugu, uopšte proći kroz Srbiju. Hvala.

Izvinjavam se, kome pitanje da prosledim? Vladi. Hvala.
Po amandmanu na član 3. se javlja Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM su podneli amandman, o tome smo puno puta govorili, čiji je cilj da opstanu osnovni sudovi u Bačkoj Topoli, Senti i u Bečeju.
Pre nego što pokušam da dodatno obrazložim taj naš predlog želim da odgovorim na neka pitanja koja su juče i danas postavljena, pa ću malo kasnije stići do samog amandmana. Mnogi nas pitaju zašto smo glasali za ovu vladu, kako smo mi deo vladajuće koalicije kada nemamo ministre, kada kritikujemo određene zakone. To su nas pitali juče i danas je to pitanje postavljeno. Iz razloga što smatramo da ova vlada vodi politiku i ima ciljeve koji se u velikoj meri podudaraju sa onim ciljevima koje naša stranka ima, a to je u jednoj rečenici, ako želim da stavim u jednu rečenicu, najbrži mogući ulazak Srbije u Evropsku uniju. Mi smo praktično tu u Skupštini, pored toga da podržavamo tu vladu koja ima taj cilj, da zastupamo interese onih građana koji su nas u ovu skupštinu poslali i naravno ona područja sa kojih dolazimo i sa kojih dolaze oni građani koji nas podržavaju.
Mi pokušavamo da podržavamo Vladu, ali zastupajući interese naših birača, onih ljudi koji su nas, još jednom ponavljam, u ovu skupštinu poslali. Nikako nismo u ovoj skupštini zbog vlasti i sama činjenica da nemamo ministre je najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju. To je razlog zbog kojeg se sa nama jednostavno ne može trgovati. To želim još jednom da kažem i kada su u pitanju sudovi, a i kada je u pitanju, na primer, budžet Vojvodine i tih famoznih 7%. Možda smo malo idealisti, možda smo čak i nepopravljivi idealisti, ali smo u Skupštini zbog ovih ciljeva i dok smo u Skupštini sigurno ćemo ove ciljeve zastupati.
Moram da kažem da je za nas uvreda kada bilo ko kaže da mi uslovljavamo, pretimo, ucenjujemo. Mi to ne radimo.
Još jednom ponavljam, pokušavamo da zastupamo one ideje u koje verujemo i interes onih koji su nas u ovu skupštinu poslali. Nikada nećemo moći da glasamo za bilo koji predlog zakona koji je suprotan našem ubeđenju i interesima naših birača. Nikada nećemo dopustiti, na primer, i to je jedan citat iz novina, da pristanemo na bilo koji kompromis koji praktično znači nepoštovanje Ustava. Mislim da svi poslanici koji možda razmišljaju o tome da bi se mogao usvojiti budžet Republike Srbije u delu koji se odnosi na Vojvodinu, a da se ne poštuje Ustav, dobro treba da razmisle.
Dakle, još jednom ponavljam, glasali smo i za Vladu i za sve proevropske zakone i tako ćemo činiti i u budućnosti. Jedino nismo glasali za naftno-gasni sporazum zato što smo duboko ubeđeni da to nanosi štetu građanima Vojvodine, ali i to je, naravno, prošlo, i sad raspravljamo o sasvim drugom zakonu. O jednom zakonu koji je, pored ovog sporazuma o kojem sam sad govorio, prvi zakon koji, po našem dubokom uverenju, nije u skladu sa evropskim standardima i nije u skladu sa onim ciljevima za koje se Vlada zalaže, a to je ubrzani put ka evropskim integracijama.
Naime, ovaj predlog zakona, to smo više puta govorili, a i sad želim da ponovim, ignoriše činjenicu da je Srbija multietnička država i na taj način krši prava manjina.
Još jednom ću da ponovim onu brojku koju već danima ponavljamo, a to je da se broj sudova sa 138 smanjuje na 34, dakle, opstaje jedna četvrtina sudova, a broj sudova na onim područjima na kojima manjine čine relativnu ili apsolutnu većinu se smanjuje sa 14 na dva, dakle opstaje jedna sedmina.
Tvrdim da će se ovim, ako ovaj zakon ovako bude usvojen, stvoriti prepreka na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji. Naime, poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina je postalo jedno od osnovnih vrednosti EU i mnogo toga se u poslednjih petnaestak godina i u samoj EU promenilo. Bojim se i tvrdim, ako ovaj zakon ovako bude usvojen, u svim narednim izveštajima o napretku će se spominjati mreža sudova kao problem.
Želim da povučem jednu paralelu sa kontrolom mandata od strane stranaka. Taj problem se od usvajanja novog Ustava pojavljuje u svakom dokumentu EU i sve dok se to rešenje ne promeni to će se uvek pojavljivati kao prepreka i to, naravno, u onom delu raznih dokumenata EU koji se odnose na političke kriterijume. U istim tim poglavljima će se iz godinu u godinu pojavljivati problem mreže sudova ako ova mreža koja je predložena na ovaj način bude usvojena.
Sada želim da nabrojim one gradove ili one opštine u kojima se ukidaju sudovi, a u kojima manjine čine relativnu ili apsolutnu većinu.
Dakle, ukidaju se sudovi u Kanjiži, Senti, Adi, Bačkoj Topoli, Bečeju, Kovačici, Preševu, Bujanovcu, Tutinu, Sjenici, Bosilegradu i Dimitrovgradu, a opstaju u Subotici i Novom Pazaru.
Još jednom ponavljam, ovo rešenje će stvoriti prepreku na putu ka približavanju Evropskoj uniji. Juče smo, inače, pokazali primer kako se poštuje ili ne poštuje višejezičnost u nekim pravosudnim organima i o tome, naravno, ovom prilikom ne bih želeo da govorim. Međutim, želim da govorim o jednom drugom problemu koji proizilazi iz ovog rešenja, a to je praktično ukidanje mogućnosti pravosudne karijere pripadnicima nacionalnih manjina. Naime, u teoriji će to, naravno, da postoji, ali u praksi sigurno ne, jer će ostati dva ili tri suda na celoj teritoriji Srbije u kojima će pripadnici nacionalnih manjina imati mogućnosti da postanu predsednici sudova ili javni tužioci tokom svoje karijere. To je za nas neprihvatljivo.
Želim da vam pokažem kako na osnovu Predloga zakona izgleda pravosudna mapa Vojvodine. Ovako izgleda. Vi ste stvorili jednu ogromnu "rupu" na sredini Vojvodine: između Subotice i Novog Sada sa jedne strane i Sombora i Kikinde, sa druge strane, ne postoji ni jedan jedini osnovni sud. Mi smo svojim amandmanom predložili (i to ću isto da vam pokažem, jedan ovakav amandman) da opstanu sudovi u Senti, Bačkoj Topoli i Bečeju, i to u Senti sa 86.000 stanovnika, u Bečeju sa 114.000, a u Bačkoj Topoli sa 52.000 stanovnika.
Želim vama, gospođo ministarka, da predam ovaj amandman, ovako u vizuelnoj formi. Drugu sliku ću da zadržim za sebe, u nadi da ćemo kad završimo raspravu o pojedinostima i kad se završi glasanje imati prilike da ovu sliku koju zadržavam za sebe, dakle, ovu sa ogromnom rupom, i ovu koja predstavlja naš amandman sastavimo i da ne ostane jedna ovakva rupa na sredini Vojvodine. Hvala vam.

Hvala vama, vrlo plastično i šarmantno. Po Poslovniku, gospodin Šormaz, pa po amandmanu gospodin Petar Jojić.

Meni je žao... Pre svega, po članu 225, ali dobro, i 226; mogu čak i da se pridružim nekim pitanjima. Meni je žao što je gospodin Batić izašao, ali mi smo, kao ozbiljni ljudi, prvo hteli nešto da proverimo, pa hajde da ne istrčavamo odmah posle njega. Ali evo, javnosti radi, hoću da kažem da je apsolutna neistina da je Dejan Mihajlov imao bilo kakav ugovor o delu sa "Gaspromom". Pomalo je neukusno komentarisati i govoriti o porodici, jer kakav je to nepotizam kada se radi o privatnoj firmi, ali, eto, da kažemo – gospođa Sonja Mihajlov, koja je inače majka dvoje dece, diplomirala je na "Lomonosovu" u Moskvi, savršeno priča ruski i engleski jezik, radila je u novinarstvu i, kao takva, zbog svojih sposobnosti primljena je u rusku privatnu kompaniju "Lukoil".
I dan-danas je u toj firmi, samo ne znam da li je sad na tom poslu, a tada, u vreme o kojem priča gospodin Batić, nije bila portparol nego šef marketinga, što je bolje nego portparol, u svakom slučaju. Ali, eto, pošto on traži informacije može od nas da ih dobije, a da li će ih dobiti još od nekog... ispravne informacije su ovakve kakve jesu.
Da li će biti "Južnog toka"? Hoće. Da li neko u Srbiji pokušava da ga sruši? Da, i ima ih u izvršnoj vlasti, ali će biti urađen i biće završen i neće oni koji rade za "Nabuko", koji ne postoji, ne zna se čak ni gde je izvorište, koji je samo ideja u glavama Amerikanaca da bi se Evropa, kao, spasila od energetske zavisnosti od Rusije... "Nabuko" ne postoji, to je ideja, ne zna se ni izvorište. Izgleda da se planira da izvorište bude u Iranu, ali, za razliku od Iraka, Iran ima 70 miliona stanovnika, pa je malo teže pozabaviti se Iranom, naročito kada dajete stotine milijardi dolara za spasavanje svojih kompanija. Od "Nabuka" nema ništa. Svi koji pričaju o "Nabuku", o OMV-u ili oni koji se brinu za to kako će "Mol" sa svojim protokom koji nama naplaćuje da prođe ovde ne rade u interesu Srbije. Interes Srbije je "Južni tok" i biće urađen, biće sigurno urađen.
Gospodin Batić može da vidi u stenogramu ovo što sam rekao; znači, apsolutno je netačno, u vezi sa ovim pitanjem koje je postavio, nije tačno, ponavljam još jednom, ni za ugovor o delu, a Sonja Mihajlov je kao šef marketinga, a ne portparol (diplomirala na "Lomonosovu", savršeno priča ruski i engleski), radila u privatnoj kompaniji, što nema veze sa nepotizmom.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 100. a u vezi sa članovima 225. i 226. tražim objašnjenje od nadležnih ministarstava u vezi sa instaliranjem misije Euleksa na prostoru Kosova i Metohije.
Da bi tu informaciju imali građani, Srbi i ostali nealbanci koji žive na prostoru Kosova i Metohije, koristim ovu priliku da sa ove govornice pozovem, bez obzira na to što su uredno pozvani, predsednika Republike, predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Mirka Cvetkovića i ministra inostranih poslova gospodina Vuka Jeremića. Naime, za sutra je zakazana sednica Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, kojoj će prisustvovati svi delegati te skupštine, kao i 25 predsednika opština sa Kosova i Metohije. Otvorićemo raspravu o tome kakav stav zauzeti, šta treba da rade Srbi na prostoru Kosova i Metohije povodom misije Euleks, koja je, vidimo, već prošla i Savet bezbednosti UN, pa molimo da gospoda premijer i ministar inostranih poslova, kao i ministar za Kosovo i Metohiju, sa svojim saradnicima budu prisutni sutra u 12.00 časova u Kosovskoj Mitrovici, kako bi upoznali sve delegate Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, kao i sve predsednike opština sa Kosova i Metohije, kakav stav treba Srbi da zauzmu, šta treba da rade, kako da se ponašaju kada je u pitanju ta misija koja treba da se od 9. decembra instalira na prostoru Kosova i Metohije.
Vi znate da se o tom problemu govori. U Skupštini se ne govori, u medijima se ćuti. Ima poneka kratka informacija, na primer, u današnjoj štampi – ministri spoljnih poslova NATO počeli su jučerašnji sastanak u Briselu raspravom o odnosima sa Rusijom, Ukrajinom i Gruzijom, dok će danas razgovarati o usvajanju i usvojiti zaključke o misiji KFOR-a, razmeštanju misije Euleksa i saradnji sa Srbijom, preneli su zvaničnici severnoatlantske alijanse. Portparol NATO Džejms Apaturaj najavio je da će ministri raspravljati o razvoju događaja na Kosovu i Metohiji nakon sednice Saveta bezbednosti UN, održane prošle nedelje.
Znači, sastaju se ministri EU, sastaju se i ministri država koje su članice NATO pakta, sastaju se svi, međutim, ovde se niko ne sastaje, niko ne priča o tome, postoji samo jedna tema – da je, navodno, doneta neka diplomatska ....
(Predsedavajući: Vreme.)
Koristim ovu priliku da pozovem predsednika Vlade Republike Srbije, ministra inostranih poslova, kao i ministra za Kosovo i Metohiju da sutra sa svojim saradnicima budu u Kosovskoj Mitrovici i to objasne neposredno delegatima i predsednicima opština u Kosovskoj Mitrovici. Hvala.

Po Poslovniku se za reč javio gospodin Vladan Batić.

Što se tiče generalnog sekretara Vlade Vojislava Koštunice...
(Predsedavajući: Samo se pozovite na član, molim vas.)
Replika gospodinu Šormazu. Samo sam postavio pitanje da li je tačno jedno ili drugo. Vi ste mi odgovorili, zadovoljan sam odgovorom. Sve ste negirali. I Krišto je sve negirao i svi sve negiraju dok ih ne uhvate.
Kad već pominjem Krišta, rečeno je da je uspešan menadžer, da je četiri puta povećao profit Aerodroma, a zaposleni su mi rekli da pitam Vladu, pod jedan, kad je tako uspešan, zašto nije ugrađen sistem za grejanje u čekaonicama od A5 do A9 i u svim čekaonicama bloka C. Nema sistema ni za grejanje ni za hlađenje, pa se zimi smrzavaju, a zaposlenima ovih dana kada je bilo hladno nisu dozvoljavali da nose neku topliju opremu, nego moraju da se smrzavaju da bi izgledalo kao da je sve u redu.
Kad je već reč o gasovodu, ovo je postalo rašomonijada.
Potpredsednik Vlade je pre neko veče, u emisiji koja se zvala "Političko ubistvo sa predumišljajem", rekao da Rusi žele NIS odmah, a ne zna se kako će i da li će biti izgrađen gasovod, kakav će njegov kapacitet biti, te da će studija o izvodljivosti za gasovod biti gotova tek 2010. godine.
Ponovo postavljam pitanje: šta smo mi ovde, u stvari, ratifikovali, ili vi koji ste za to glasali, pošto nisam, kao poslanik DHSS-a? Izađite, vi koji ste glasali za ratifikaciju, i recite za šta ste glasali – da častimo Ruse sa 500 miliona evra, a oni nam gasovod dođu? Kao, dođem ti gasovod.
Po ko zna koji put tražim od Vlade objašnjenje šta je, u stvari, ratifikovano, odnosno šta će biti sa tim gasnim aranžmanom. Koliko sam razumeo, rečeno je: u redu, možda smo im jeftino dali NIS, ali dobijamo velike stvari sa gasovodom, pa hajde, nema veze. Svi znamo da je NIS, u stvari, dat kao čast za tobožnje očuvanje Kosova i Metohije.

Gospodin Dragan Šormaz. Poslovnik ili replika? Izvolite, po Poslovniku.