Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, podržavam amandman gospodina Dejana Mirovića koji je podneo na član 3. Mislim da je terminološki veoma dobro da se upotrebljava reč "područje", a ne "teritorija". Naravno, poslanik SRS Dejan Mirović je to adekvatno objasnio.
Sve ovo što je vezano za područja sudova, kako je Dejan Mirović rekao, i moj amandman koji je ovde juče dugo objašnjavan, govori o tome da rešenja koja su data ovim predlogom zakona nisu dobra. Mi ne slušamo građane Srbije, ne slušamo struku, ne slušamo praktično sve one ljude koji će primenjivati sutra ovaj zakon. To nije dobro. Mi smo ovde, pre svega, zato da donosimo zakone koji su u interesu građana.
Evo jednog primera zbog čega sve ovo nije dobro, a odnosi se, pre svega, na Konsultativno veće evropskih sudija koje je održalo sednicu 14. novembra 2008. godine u Strazburu.
Želeo bih da pitam ministra pravde – da li ste obavešteni o ovoj sednici, o ovoj deklaraciji? Jer, saglasno zaključku iz Deklaracije, vi ste obavešteni da je potrebno da se Konsultativnom veću evropskih sudija praktično uputi pisani poziv za sastanak na kome će se raspravljati pitanja naznačena u samoj deklaraciji. Predloženo je da se do tada odloži izglasavanje pravosudnih zakona, pošto je hitnost njihovog donošenja motivisana, pored drugih razloga, i potrebom što bržeg priključenja EU, ali u tom cilju neophodan je i njihov kvalitet, odnosno njihova usaglašenost sa evropskim standardima, na šta ukazuje i navedena deklaracija.
Ovo je jedan od mnogih apela Društva sudija. O čemu se ovde radi? Donosimo zakone pod plaštom toga da je to sve u interesu ulaska u EU, a na sednici Konsultativnog veća evropskih sudija dobijamo preporuku, koja ne obavezuje, ali sigurno sugeriše da smo mi ovde na lošem putu, da je potrebno da ovi zakoni koje donosimo budu kvalitetni, jer neće nas EU prihvatiti, neće nam otvoriti vrata ukoliko donosimo neke parcijalne zakone, neke zakone koji nisu životni, na šta su poslanici Nove Srbije ovde više puta u svojim amandmanima ukazivali.
Gospođo ministre, lako je reći sa ove govornice ili iz Beograda da će se taj "putujući cirkus", kako sam to juče nazvao, kada su u pitanju te posebne sudske jedinice, dobro organizovati. Dobro znate da će to biti izuzetno teško. Vi znate, kad imate jednu delegaciju suda u nekom drugom gradu, zbog nekog izuzeća, koliko se dugo rasteže takav jedan postupak, koliko je to teško, pa se promeni veće; to je samo u nekim pojedinačnim slučajevima izuzetno teško, a praktično mi ovim zakonom delegiramo sudije iz nekog drugog grada da idu da sude na ta područja.
Potpuno sam siguran, kao što sam više puta sa ove govornice rekao, kada bude došao 1. januar 2010. godine, da ćemo ovde ponovo odlagati primenu ovog zakona. Tako je i sa Zakonom o državnim službenicima, tako je i sa nekim drugim zakonima koje donosimo. Ako mislite da je to što poslanici opozicije ukazuju na nešto samo u duhu toga da mi napadamo, što je naša uloga prilikom donošenja nekih zakona, onda mi odgovorite o čemu se radi kada je u pitanju Konsultativno veće evropskih sudija koje dobronamerno, sigurno, kaže da neke stvari nisu u skladu sa evropskim standardima?
Reći ću vam da je u članu 144. Ustava rečeno da predsednik vrhovnog kasacionog suda može biti biran na period od pet godina i da više ne može biti biran. Takođe, u članu 146. Ustava kaže se da je sudijska funkcija stalna. Tu je tačka.
Prema tome, kompletan ovaj set zakona, kada govori o području sudova, na elegantan način govori o reformi pravosuđa. Vi ćete kroz ovu reformu pravosuđa napraviti takav reizbor sudija koji nije u skladu sa Ustavom, a na drugi način favorizuje neka rešenja koja nisu dobra.
Još jednom ću reći da poslanici Nove Srbije ne mogu podržati ovakav zakon i, kako je rekao gospodin Aligrudić pre nekoliko minuta odavde, sa zadovoljstvom ćemo pritisnuti crveni taster. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Milica Radović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Milica Radović, pa narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam jedan od 124 amandmana koliko je ukupno podneto na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Koliko je loša situacija sa ovim zakonom upravo pokazuje činjenica da ovaj predlog zakona ima 19 članova, a 124 amandmana. Radi se o najgorem iz seta pravosudnih zakona i smatram da je sasvim razumljivo što je on izazvao toliko negativnih reakcija ne samo kod poslanika, već i kod pravosudne javnosti.
Amandman sam podnela na član 3. gde tražim da se postojeće rešenje koje imamo u zakonu zadrži, jer smatram da se radi o dobrom rešenju koje je do sada pokazalo dobre rezultate i da ga zato ne treba menjati.
U raspravi o setu pravosudnih zakona poslanici DSS-a su isticali svoje primedbe, ali smo najviše napadali upravo ovaj predlog zakona zato što smatramo da će posledice njegove primene biti najnegativnije.
Više puta sam rekla da sam predlagač zakona nije uvažio realnost kada je uputio ovaj predlog zakona u skupštinsku proceduru, nije uradio ozbiljnu analizu koja je trebalo da da odgovor na pitanje da li je uopšte moguće da jedan ovakav predlog zakona zaživi. Ono što je najvažnije, nije odredio kriterijume za ukidanje 104 opštinska suda.
Smatram da je negde možda i moglo da bude opravdano da se određeni opštinski sudovi ukinu, ali je onda to trebalo jasno reći. Trebalo je utvrditi kriterijume za njihovo ukidanje. Ako je kriterijum mali priliv predmeta ili ukoliko je kriterijum, primera radi, da sud koji broji do pet sudija treba ukinuti, onda ne verujem da bi bilo ko od poslanika takvo rešenje argumentovano mogao da napadne. Ovako, vi to činite nasumice i bez uvažavanja osnovnih kriterijuma koji su morali da budu uvaženi. Radi se o kriterijumima koji se odnose na veličinu samog suda, na broj predmeta, na broj sudnica, na veličinu i razuđenost opštine, na razvoj putne infrastrukture. To su sve kriterijumi koje ste morali da imate u vidu kada ste predlagali jedno ovakvo rešenje.
U obrazloženju smo čuli da je razlog za uvođenje ovakve mreže sudova upravo racionalizacija mreže sudova i smanjenje troškova suda. Nekoliko puta do sada sam govorila da je nemoguće da se ti troškovi smanje, posebno ako znamo da će sudija morati da ima naknadu troškova službenog putovanja, zatim naknadu troškova za dnevnice, imaćemo naknadu troškova svedoka, veštaka, tumača, svih koji će morati da se odazovu pozivu suda, ukoliko se suđenje održava u sudskoj jedinici i ukoliko bude potrebno da oni pređu nekoliko ili 100 km, kao što imamo primer od Bosilegrada do Vranja ili od Vranja do Bosilegrada, da bi došli, u jednom pravcu, do suda.
Ukidaju se sudovi u mestima u kojima su se ranije suđenja odvijala na jezicima nacionalnih manjina. Juče sam govorila o tome da ovo može da izazove veoma opasnu posledicu, a to je da pripadnici nacionalnih manjina počnu da odustaju od upotrebe svog nacionalnog jezika, od svog maternjeg jezika, od nečega što je zagarantovano samim Ustavom.
Ukidanje sudova je političko pitanje i pored toga što će se tako otpustiti ogroman broj radnika može da izazove i mnoge druge negativne posledice.
Mene začuđuje da niko nije razmišljao o tome da će na ovaj način doći do pražnjenja rubnih područja. Znate da je u tim područjima zaposlenost izuzetno niska i da najveći broj ljudi radi upravo u ovim organima: u sudovima, zdravstvenim ustanovama, školama. Ukidajući sud u takvom mestu vi faktički učestvujete u odumiranju tog prostora. Imaćemo situaciju da će stanovnici iz tih krajeva da se upućuju u centralne opštine i da će sama ideja ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije ostati mrtvo slovo na papiru. Smatram da je vaša ideja, naravno nenamerno, da stvorite u Beogradu jedan osnovni sud i pet miliona stanovnika, jer to će, nažalost, ovaj predlog zakona doneti.
Poseban problem predstavlja organizacija rada u beogradskom pravosuđu. Ne znam koliko puta sam o ovome do sada pričala, ali mislim da nije loše ponoviti. Ukida se pet opštinskih sudova, osniva se jedan osnovni koji će da pokriva teritoriju celog grada i drugi osnovni koji će da pokriva teritoriju prigradskih naselja. Prvi osnovni sud će obuhvatiti teritoriju svih ranijih pet opštinskih sudova i, nemojte zaboraviti, sve predmete.
Sad imamo situaciju da jedan parnični sudija, u proseku, u beogradskim sudovima ima u radu oko 300 predmeta; krivičar ima između 200 i 250; istražni sudija 500 predmeta. Kako mislite da se sa ovolikim brojem predmeta održi suđenje u razumnom roku? Prosto nemoguće, s obzirom na to da znamo da sudije sude svakog drugog, trećeg dana zbog nedostatka broja sudnica.
Pored svih mojih napora da shvatim i zamislim kako će da izgleda taj rad u beogradskom pravosuđu, meni prosto nije jasno da za sprovođenje ovog zakona predlagač zakona nije predvideo dodatna sredstva. Ta činjenica upravo pokazuje koliko predstavnici Ministarstva prosto ne poznaju situaciju u beogradskom pravosuđu.
Ukoliko stvarate jedan osnovni sud, onda se da pretpostaviti da je dobro da taj osnovni sud bude smešten u jednoj zgradi, ne samo zbog potrebe da uprava, krivična, parnična, pisarnica i uopšte svi predmeti budu na jednom mestu. Kada sam pokušala da zamislim koja bi to zgrada mogla da bude jedino što mi je palo na pamet jeste da vas dobro savetujem da porazmislite o izgradnji novog "Empajer stejt bildinga" zato što smatram da je to zgrada koja može da prihvati ovoliki broj predmeta i sve ono što uz to ide.
Vi kao ministar pravde morate da imate odgovor na pitanje gde ste planirali da smestite prvi osnovni sud, jer smatram da ukoliko ste ozbiljno pristupili ovom problemu i uopšte pravljenju nove mreže sudova onda je neophodno da odgovor na to pitanje date.
Ovo je pitanje od izuzetnog praktičnog značaja, ne samo zbog toga što je važno da predmeti budu na jednom mestu i da budu dostupni kako sudijama, tako i strankama u svakom trenutku, već da se ne bi stvarali dodatni troškovi.
S druge strane, ukoliko smatrate i ukoliko ste predvideli da prvi osnovni sud smestite u više zgrada, onda se postavlja jedno potpuno opravdano pitanje – zašto ste ukidali sve ostale opštinske sudove? Postavlja se pitanje kakva će biti situacija sa službom overe? Mi znamo koliki su sada redovi u Palati pravde da se overi jedan dokument. U sadašnjoj situaciji građani imaju pravo da overavaju dokumenta u pet opštinskih sudova. Znamo da se tu pitanje mesne nadležnosti ne postavlja. Ovim predlogom zakona vi ćete stvoriti samo jedan osnovni sud gde će biti moguće da građani overe ta svoja dokumenta. Koliko će da traje overa jednog dokumenta, ja to ne mogu ni da pretpostavim.
Ne tražim od vas da ovaj amandman prihvatite, jer je to apsolutno nemoguće, on uništava ceo koncept ovog zakona, ali tražim ono što su tražili svi predstavnici poslaničkih grupa i svi poslanici koji su se javljali za reč – da ovaj predlog zakona povučete, jer je amandmanski, ponavljam po ko zna koji put, ovaj predlog zakona nemoguće ispraviti.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić, pa narodni poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo i uvažena gospođo ministarka, evo nama poslednjeg iz seta zakona o pravosuđu.
Izašao sam ovde da ispred poslanika SRS podržim amandman koji je na član 3. ovog zakona uložila gospođa Milica Radović. Doduše, sama gospođa Milica Radović je izrazila sumnju da je moguće u ovakvom obliku usvojiti ovaj amandman.
U odgovoru Vlade vidimo da Vlada u obrazloženju kaže – ne treba da prihvatimo ovo zbog toga što onda ostaje stari zakon u upotrebi, pa ga ne možemo zbog toga prihvatiti. Ali, ono što je interesantno, sama gospođa Milica Radović je bila još radikalnija u toku jučerašnjeg dana; ona je podržala amandman gospodina Spasojević Srđana koji je predlagao da se jednostavno ovaj član 3. briše.
Ima jedna stvar koju stalno treba ponavljati: vidite, 19 članova zakona, a 124 amandmana. Ima stara kineska poslovica, koja kaže ovako – ako ideš putem pa ti tri čoveka kažu da si pijan, idi kući, spavaj, makar nisi okusio alkohol. Međutim, interesantno je da predstavnik Vlade istrajava i ne reaguje na ove naše primedbe, a primedbe nisu samo iz opozicionih redova, nego su te primedbe, vidljivo je, i iz redova pozicije. Ja neću da se bavim pitanjem zašto, da objašnjavam, ja ću jednostavno pokušati u svom izlaganju da kažem kako nam se neke stvari dešavaju.
Vidite, mi imamo jedan kontroverzni zakon, koji ni sami ljudi iz pravosuđa baš nisu dočekali sa simpatijama i imaju čitav niz primedaba. Drugo, interesantno je da mi po hitnom postupku raspravljamo o ovim zakonima, a njih ćemo primenjivati, navodno, 2010. godine. Čime to rezultuje? Otprilike tim da mi o važnijim stvarima ne raspravljamo u ovom parlamentu. Šta su to važnije stvari? To je sigurno državno pitanje Kosova i Metohije, gde vidimo da se već raspoređuje ova nova Euleks formacija; čeka se da se taj čin dogodi, pa onda možemo post festum možda i da konstatujemo, sa žaljenjem, da sada više ne vredi o tome ni pričati. Druge stvari, zakonodavne stvari koje bi bile interesantne za ovaj parlament, to je budžet u svakom slučaju, to je osnovni zakon. On ne dolazi na red, a onda ćemo opet navrat-nanos morati da raspravljamo o najvažnijem zakonu koji ovaj parlament donosi. I, naravno, pokrenute kriminalne afere u javnim preduzećima treba takođe skrajnuti, pa ćemo mi da gubimo snagu u raspravi o ovom najmanje kontroverznom zakonu.
Ono što je sigurno, mnogi su kazali da se lustracija uvodi na jedan poseban način ovde, šteta se nanosi sudijama. Vi pravite od sudija "globtrotere" sa putnom torbom, ljude koji će šetati od mesta do mesta, čergarenje jedno u sudstvu, potpuno nepotrebno. Ali, najvažnije od svega, što je više poslanika istaklo, jeste da li vi ove zakone donosite zbog građana, da njima olakšate život. Kada se čovek sudi, to nije prijatna situacija u životu. Ona je vezana često sa velikim materijalnim izdacima. Da li ovaj vaš predlog olakšava život građanima Srbije? Apsolutno ne. To znate i vi.
Koji je onda motiv da istrajavate na tome, to je pitanje. Da to ne bude kritika jednog opozicionog poslanika, hajde da idemo logikom predlagača zakona. "Tanjug" je 24. 9. objavio izjavu Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde. Gospodin je rekao da će ovaj set zakona odgovarati trendovima borbe protiv korupcije. Znači, ljudi u Ministarstvu su želeli da pomognu u borbi protiv korupcije donošenjem ovog seta zakona.
Sam gospodin Homen je rekao da u pravosuđu nema klasične korupcije, rekao je da postoji samo sporost u postupcima i neadekvatno kažnjavanje i da je to problem sa korupcijom. Naime, šta je on konkretno rekao? Kaže: "U tom smislu mi verujemo da će stupanje nove mreže sudova u rad, što očekujemo od 1. juna sledeće godine, u potpunosti stvoriti mogućnost da se odgovori trendovima borbe protiv korupcije".
Korupcija je i te kako važan problem srpskog društva, to niko neće da spori. Ako pogledamo šta je "Transparensi internešenal" rekao u svojoj analizi, mi ne spadamo u zemlje koje bi trebalo da se ponose time što nemaju korupciju. Od 180 zemalja, nama pripada 83. mesto. Ocenjuju se zemlje od 1 do 10, a 10 je najbolja ocena. Na samom vrhu su Finska, od evropskih zemalja, Novi Zeland, da ne ulazimo koje su to, a mi se nalazimo u grupi sa Crnom Gorom, Albanijom, Senegalom, Indijom, sa ocenom 3,4.
Ono što je jako interesantno, postoji GREKO grupa Saveta Evrope, to je grupa zemalja za borbu protiv korupcije, koja je vršila monitoring u Srbiji pre dve godine i dala je preporuke, 25 tačaka koje Srbija treba da usvoji. U poslednje vreme vi ste mogli da vidite da su i od gospodina Kosa, Slovenca koji je na čelu ovog tela, učestale pretnje upućene Srbiji i da je moguće da Savet Evrope uvede sankcije Srbiji zbog korupcije.
To nije sporno. Niko ne zna koliko na korupciju ode u jednoj zemlji, ali po nekim proračunima građane Srbije korupcija košta 20% više svega nego što plaćaju u običnom, svakodnevnom životu. Naime, smatra se da 25% državnog budžeta koji se koristi za javne nabavke ide u korupciju. Ako se gleda 2007. godina, onda je prijavljeno 188 milijardi dinara koje su prijavili nabavljači putem javnih nabavki da su toliko realizovali. Problem je što još toliko nije prijavljeno, a ako čovek gleda koliko je otišlo na korupciju, onda je tu otišlo, da sad kažem u evrima, pola milijarde evra. Znači, sigurno je važna borba protiv korupcije.
Međutim, u čemu se mi razlikujemo? Vi kažete da će se izmenom zakona, novim setovima zakona i njihovom primenom sprečiti korupcija. Ne, neće promenom; mi kažemo – vi ne primenjujete sadašnje zakone i to je osnovni razlog zbog čega mi imamo korupciju. Treba primenjivati zakone, a ne fiktivno menjati zakone i onda glumiti da se nešto radi na korupciji, a konkretno se ništa ne preduzima.
Sad vi meni možete da kažete da ja paušalno iznosim optužbu, a ja ću se potruditi da vam dokažem da je to u realnom životu problem.
Pošto dolazim iz oblasti medicine, lekar sam, pokušaću da vas na primeru iz područja medicine uverim da govorim istinu. Doduše, pre toga bih samo još naznačio, vi znate, da je u Ujedinjenim nacijama Konvencija protiv korupcije doneta 2003. godine, 31. oktobra. Mi smo ratifikovali tu konvenciju u kojoj se kaže da zemlje članice Ujedinjenih nacija nemaju zakonodavni obrazac koji treba da slede, ali svaka zemlja treba da donese sebi prilagođene zakone kojima će efikasno da se bori protiv korupcije. To verovatno nije sporno.
Elem, šta hoću da kažem? Meni je kao predsedniku Odbora za zdravlje došao dopis iz Novog Sada gde nam sindikat, organizacija "Nezavisnost" Instituta za kardiovaskularne bolesti kaže da su pre 15 meseci podneli Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je u postupku javne nabavke opreme za sterilizaciju bilo nezakonitog ponašanja. Nakon 14 meseci od podnošenja prijave Okružno javno tužilaštvo je došlo do saznanja da postoji osnovana sumnja za zloupotrebu službenog položaja i podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih. Predmet sa zahtevom za sprovođenje istrage je prosleđen u dalju nadležnost istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu Alimpić Miroslavu i delovodni broj je KI 288/08.
Nakon 15 dana šta se dogodilo? Od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage predmet je ponovo vraćen u nadležnost Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, po nalogu javnog tužioca. Neću govoriti imena, imam imena a imam i predmete, imam fotokopiju svih tih predmeta. Opet neću da uđem u zamku da pokušam da odgovorim na teleološko pitanje zašto, ali hoću da rasvetlimo šta se ovde, u stvari, događalo.
Vidite, u Institutu u Kamenici, u našoj vrhunskoj zdravstvenoj ustanovi, mora da se steriliše materijal, i tamo postoje sterilizatori koji su bili remontovani 2006. u leto. Firma "Fokus" je remontovala i u izveštaju od 11. 10. je rekla da je sve u redu sa sterilizatorom koji je ona remontovala. Predložila je u isto vreme, pošto kapaciteti nisu bili dostatni, da u cilju dobre saradnje ponudi jedan nov sterilizator koji bi koštao 79.000 evra, ali uz popust od 50%, što znači 39.000 evra.
Šta se dalje događa? Bez vidljivog razloga, direktor ustanove šalje molbu Okiljević Milanu, vlasniku firme "Medikom" iz Šapca i "Protehnom" iz Zemuna, da dođe da proveri sterilizatore i da kaže kakvo je stanje. Naravno, stiže izveštaj od tog gospodina 26. septembra, sa faksa iz firme "Medikom", da je sterilizacija neadekvatna.
Šta se dalje događa? Bez tendera, pogodbom, ide se na nabavku novih sterilizatora i pojavljuju se tri firme: "Medikom" - Šabac, "Protehnom" - Zemun, vlasništvo Okiljevića koji je ustanovio da aparati nisu dostatni; on onda i konkuriše sa svojim firmama i trećim, naravno, pro forma, igračem – to je firma "PTM" iz Šapca. Naravno, kupuje se italijanski CIS aparat za koji se plaća 29.555.000 dinara, da ne idemo u one sitnije pare.
Šta se dalje događa? Policijskom proverom se ustanovljava da firma "Medikom" nije kupila taj aparat, da ga je prekupila od druge firme, nije ga uvezla, da je taj aparat znatno jeftiniji u Italiji. Utvrđeno je da je država na taj način oštećena za minimum 150.000 evra, a po nekim drugim pokazateljima i preko 200.000 evra. Sve je to utvrđeno, sve to postoji u papirima i sve se može videti. Vidite šta naše pravosuđe radi.
Gospođo Malović, mi izražavamo divljenje za vaš predan rad kao ministra, bar kad je naša skupština u pitanju. Možete da služite za primer svim ostalim ministrima, ovde smo videli mnoge koji vam nisu ni do kolena po vršenju svoje ministarske dužnosti kad je parlament u pitanju, ali ja sad na vas apelujem da vi zajedno sa svojim kolegama ne dozvolite ovakav kriminal. U isto vreme, apelujem i na političke stranke. Politička stranka gospodina Borisa Tadića (mi u žargonu kažemo "žuto preduzeće", narod je to već prihvatio i to više nikog ne čudi kad mi kažemo) takođe je proklamovala borbu protiv kriminala u svojim redovima. Evo jednog primera, sve je dokazano, sve razrešeno.
Još samo jedna interesantna stvar. Zbog čega bi čovek sad rekao da je to nešto što je već krenulo, dato sudiji da krene postupak, sve je dokazano a vraćeno ponovo? Zbog jedne sitne činjenice da je taj gospodin Okiljević kum sa jednim visokim funkcionerom Demokratske stranke, vašim bivšim kolegom, ministrom Petrovićem. To je otprilike čitava priča.
Sada bih završio ovo svoje izlaganje onim što je vaš kolega, državni sekretar gospodin Homen kazao. Ono što bi danas bilo najvažnije preduzeti u društvu jeste da svi segmenti društva krenu u otvorenu i pravu borbu, iskreno, protiv korupcije, a pravosuđe da bude samo poslednja instanca kada dolazi do kažnjavanja onih koji su prekršili zakon i koji se bave primanjem i davanjem mita ili nekim drugim vrstama korupcije. Eto, primenite samo to, primenite zakon, kaznite one za koje je jasno dokazano da su ovu državu oštetili za značajnu sumu novca i to će biti to.
Mislim da je ovaj primer dovoljno dokazao da ne treba samo fiktivnom izmenom nekih zakona da se borimo, nego primenom već postojećih, a oni zakoni koje smo imali odranije koji su se ticali mreže sudova sigurno su proistekli iz desetletnog ili višegodišnjeg iskustva i sigurno je ono vreme pokazalo i njihovu svrsishodnost.
Ne treba biti ni konzervativan, treba biti avangardan, ali ne po svaku cenu, a pogotovo ne treba biti avangardan na štetu građana Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani građani Srbije, ne želim da budem samo komentator ovih zakona o reformi pravosuđa, već da, u ime poslaničke grupe Nove Srbije, dam podršku amandmanu koleginice Radović koji na najbolji način kompletira zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, naravno, ako bi bio usvojen.
Neprihvatanje ovog amandmana otvoriće brojne probleme građanima Srbije koji od pravosuđa očekuju pravdu i u ime toga finansiraju institucije koje su dužne da im je obezbede. Ovakvo novo teritorijalno ustrojstvo, koje se sprovodi bez vidljivih kriterijuma, a oni koji bi bili razložni nisu poštovani, dovešće samo do novih problema i onu krilaticu da je pravda spora ali dostižna, bojimo se, učiniće modernijom, više srpskom, u smislu – pravda je em spora, em je nema na vidiku.
Retorika jeste nauka na kojoj se temelji pravosuđe, ali ne možete nas ubediti da ovo nije gašenje sudova, a samim tim i opština. Nije tačno da je to isto, samo malo drugačije. To je istina koju je Orvel oborio onom tvrdnjom da su svi jednaki, samo su neki jednakiji.
Efikasnost ovog novog ustrojstva nije na vidiku. Kolege poslanici obrazlagali su juče i danas, mislim da će ceo dan to činiti, vrlo praktičnim životnim primerima šta će u praksi doneti ovakva nova organizacija. Izdvojila bih onaj primer koleginice Elvire Kovač koja je to juče lepo dokumentovala, a mislim da je i kolega Srđan Spasojević izneo brojne primere u prilog ovoj mojoj tvrdnji.
U momentu tranzicije, koja svakodnevno ostavlja na ulici ljude bez posla, pravda će biti i skupa i nedostižna, a sporost ne treba ni pominjati. Naravno da će ovo biti i izgovor za posebne sporove, one koji u sebi imaju političku obojenost, a svi mi koji dolazimo iz unutrašnjosti možemo da vam navedemo hiljade takvih slučajeva koji se odlažu ili se metodom iznurivanja i sličnim metodama građani onemogućavaju da dođu do željenog cilja, to jest do pravičnog ishoda.
Zapadnobački okrug, iz kojeg dolazim, svakodnevno se suočava sa novim otkazima. Ljudi pokušavaju da ostvare svoja prava na sudu, sudstvo je zatrpano predmetima i očigledno je da samo na ovom polju Sombor neće biti dovoljan da zadovolji potrebe građana Apatina, Kule i Odžaka, ukoliko se njima ne ostavi mogućnost da to rešavaju na svojoj teritoriji.
Policija već odavno tvrdi da imaju manjak inspektora u privrednom kriminalu. Građani čekaju po desetak godina da zadovolje neko svoje osnovno pravo. Navešću vam jedan drastičan primer koji je ovih dana vrlo aktuelan u opštini Kula, a istovremeno tražim i odgovor na pitanje. Dakle, radnici "Eterne" u Kuli pet godina nisu primili lične dohotke, tri godine im je račun u blokadi, a znamo da po zakonu može da bude najviše godinu dana; znači, inspekcije su u ozbiljnoj sprezi sa nekim drugim institucijama; policija tvrdi da nemaju dovoljno inspektora po pitanju privrednog kriminaliteta. Mali akcionari su na sudu, predali su sve to sudu i čekaju da neko nešto preduzme jer slute da je velika pljačka iza ovoga na vidiku, s obzirom na to da im je ostalo još nešto nekretnina u vidu građevinskog zemljišta u vrednosti od nekoliko miliona evra i jednog letovališta u Zlarinu, u blizini Šibenika, Republika Hrvatska, iste vrednosti.
Dakle, očekujemo da od Ministarstva pravosuđa i od nadležnih inspektorata dobijemo odgovor na ovo pitanje – zašto se ništa ne preduzima po pitanju zaposlenih u "Etarni" Kula, koji su se obraćali svim državnim institucijama? I, da li ona krilatica da život ne može da čeka važi za sve ili samo nečiji život ne može da čeka, pa oni, čuvši ovih dana sve što je rečeno, grabe na brzinu jer mnogo žure, a svi ostali mogu da sačekaju?
Gospođo ministre, ovo je korenita reforma i vaša hrabrost je za divljenje, ali imajte na umu, ući ćete sigurno u istoriju srpskog pravosuđa kao ministar koji se usudio da sprovede jedan ovakav korak i u prilici ste da odaberete način. Ako je gospodin Batić svojevremeno ušao u istoriju srpskog pravosuđa kao ministar koji je sudijama vratio dostojanstvo, onda se vi potrudite da ne budete upamćeni kao grobar srpskih sudova.

Reč ima poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka pravde, želim da podržim ovaj amandman Milice Radović, kao i sve prethodne diskutante koji se zalažu za to da se ne ukidaju opštinski sudovi, jer nas to vodi u centralizaciju, u diktaturu. Posledice su nesagledive za sve opštine koje imaju mali broj stanovnika, a pri tom niste vodili računa o njihovoj površini.
Na primer, moja opština Brus, odakle dolazim, ima 650 kilometara kvadratnih, 85 kilometara u prečniku; susedna opština Kuršumlija ima 980 kilometara kvadratnih, ta opština je najveća u Srbiji ili među prve dve-tri. Posebno bih naglasio da se moja opština Brus i opština Kuršumlija graniče sa Kosovom, zajedno imaju preko 125 kilometara granice prema Kosovu; opštini Brus pripada 27, a 80 kilometara pripada Kuršumliji, koja se graniči sa opštinama Podujevo i Priština.
Možete misliti kako se osećaju stanovnici u tim područjima zbog gubljenja opštinskih sudova, panika je među njima, jer od najudaljenijih sela iz tih pograničnih krajeva do matičnih opština, na primer, u opštini Brus ima 50 kilometara, a sada treba da zakazuju suđenje u opštini Kruševac, gde im treba još 54 kilometra, znači, to je 104 kilometra u jednom pravcu. Ista je situacija i u opštini Kuršumlija, gde ljudima iz pojedinih sela do Prokuplja treba skoro isto toliko da dođu na zakazivanje, pa posle da im zakažu u sudovima u Kuršumliji.
Mislim da tu pravde i suđenja neće biti na civilizovan način jer mnogi će pribegavati tupim predmetima, kao u srednjem veku, ako se ugase ovi opštinski sudovi. Molim vas još jednom, ako je već nešto moralo da se ugasi, moralo se voditi računa da se barem ove pogranične opštine zaštite. Ne mislim samo na opštine Brus i Kuršumlija, nego na sve pogranične opštine u Republici Srbiji.
Ne bih više govorio o tome, slažem se sa prethodnim diskutantima da ovaj zakon treba izbaciti i pridružujem se svim poslanicima i pozicije i opozicije koji su protiv ovog zakona. Hvala.