Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospođo ministre, podržavamo sve amandmane koji se odnose na to da ostane na onom sistemu po kome do sada rade sudovi, po kome su oni, po formulaciji i pravnoj normi, osnovani, i u odnosu na područja i u odnosu na njihov izbor na ove značajne pravosudne funkcije.
Obraćam se vama, gospodo narodni poslanici, ali istovremeno se obraćam građanima Republike Srbije: poštovani građani Republike Srbije, ne dajmo naše sudove koji su kroz istoriju sticali i gubili svoju nezavisnost i samostalnost više stotina godina. Od Rimljana do današnjeg dana niko se nije usudio da na ovim srpskim prostorima ukida sudove i razrešava sudije i tužioce mimo naših stečenih vrednosti, od Vizantije do današnjeg dana, a protivno Ustavu Republike Srbije. Građani, ne dajmo da nam tuđini dele pravdu kao što je to primer u slučaju Miladina Kovačevića; pritvor mu je određen po nalogu američkog ambasadora. Poštujmo, dragi građani, naše stečene vrednosti od srednjeg veka do danas, od svetoga Save, cara Dušana, od Miloša i Karađorđa do danas, to su vrednosti naše i ne smemo da ih se odreknemo.
Poštovani građani, ne dajmo naše sudove, treba da ostanu tamo gde jesu i gde funkcionišu decenijama i vekovima. Ne dajmo naše sudije i tužioce, oni su naši, iz našeg naroda su potekli, studirali, pripremali se za sudijsku funkciju, drugo zanimanje nemaju. Oni se nisu spremali za profitere, za tajkune, za narkodilere, nisu se spremali da budu neradnici, nisu se spremali za prevarante, nisu se spremali da budu foliranti, nisu se spremali, niti se spremaju da budu izdajnici svoga naroda. Naši sudovi su naši sudovi i zato oni moraju da ostanu i zato ovaj parlament ni pod kakvim uslovima ne sme i ne može izaći pred Miloša, a Miloš je narod i građani Srbije. To se potvrdilo kroz amandmane narodnih poslanika i svih političkih stranaka.
Od srednjeg veka do danas naše pravosuđe prošlo je trnovit put dok nije dostiglo ovaj nivo profesionalnosti. Oni hoće ovim malo naše istorije da izbrišu, takoreći, gumicom. Mi treba da usvojimo one naše vrednosti, da ih poštujemo, jer nema drugog načina da se izborimo i da obezbedimo našim građanima prava koja su sticana godinama.
Prvo, govoriću malo o organizaciji sudova u Srbiji kroz istoriju, da se podsetimo. Znate vi to, ali evo samo radi građana. Prve klice pravosudnog zakonodavstva i pravosuđa u Srbiji potiču od 7. do 12. veka. Istorija Srbije i srpskog naroda može se podeliti na različite periode, od kojih svaki sa gledišta razvitka naroda predstavlja karakterističnu epohu.
Tokom razvitka srpske feudalne države u periodu od 12. do 15. veka društveni i pravni odnosi bili su regulisani različitim normama, naročito običajnog prava, mada se u tom periodu pojavljuje i povelja kao vladičina naredba, zatim, međunarodni ugovori koje je Srbija u to vreme potpisivala. U 14. veku pojavljuju se i zakoni kao oštrija pravna pravila, koja organizuju sudove u Republici Srbiji na drugi način.
Stvaranje srpske države bilo je praćeno i samostalnošću srpske crkve. Po naredbi svetog Save nastala je prva zakonodavna radnja prevođenjem vizantijskog Nomokanona 1219. godine. Međutim, ne postoji nikakav samostalni zakonik, bilo je zakona, ali nije bilo zakonika, pre donošenja Dušanovog zakonika. Vladavina cara Dušana obeležena je peridom Dušanove moći i njegovoga carstva. Stefan Dušan je svečano krunisan 1346. godine u Skoplju. Njegova carska vlast bila je jača od kraljeve vlasti.
Koja su bila načela tog perioda osnivanja sudova i njihovog rada? Dušanov zakonik, koji je sačinjen od 135 članova, najviše se bavio državnom upravom i državnim pravom. Naučnici smatraju da je Dušanov zakonik bio, takoreći, prvi ustav države Srbije u to vreme. Posebno je stavljen akcenat na borbu protiv korupcije i kriminala, to jest gusara i tata, a to su bili gusari i lopovi.
Velika zasluga Cara Dušana je u tome što je on feudalnu stalešku državu svoga vremena hteo da potčini jasno određenom idealu ustavne monarhije i da na tim principima izgradi novo, savremenije pravosuđe u Srbiji i da osniva sudove u Srbiji.
Organizacija sudova u Srbiji i postupak njihov u srednjem veku – u srpskoj srednjevekovnoj državi funkcionisale su dve osnovne vrste vlasti: crkvena i građanska. Građansku karakteriše zakonodavna i upravna vlast, a uz to i sudska vlast. Ipak, u staroj srpskoj državi mogu se razlikovati tri vrste državne vlasti: zakonodavna, sudska i izvršna.
Dakle, i kod Dušana imamo uređenje sudova i uređenje ove tri grane vlasti. Sudska vlast je bila potpuno samostalna po Dušanovom zakonu. Načelo nezavisnosti sudstva proklamovano je u članovima 171. i 172. Dušanovog zakonika koji kažu: "Svaki sudija da sudi po zakonu, kako piše u zakonu, a da ne sudi po volji i strahu carevu." U to vreme postojalo je više sudova sa različitim teritorijalnim i ličnim integritetom i stvarnom nadležnošću. Sud je bio nezavisan od vladara, čak je i sam vladar dolazio pod udar zakona i bio je izlagan odgovornosti.
Sudovi su po svom sastavu i načinu vođenja sudskog postupka mogli da se podele u dve grupe: kolegijalne i sudove koji imaju jednoga sudiju. Sudovi sa jednim sudijom su različiti, to su bili: državni, policijski, trgovački, sudovi privatnih lica, a bio je i državni sud. Nad državnim sudom vladar je bio, takoreći, bog.
Sudovi u srednjevekovnoj Srbiji su deljeni i po oblastima. Cela država je bila, pored administrativne podele, podeljena i na sudske organe koji su se negde poklapali sa župama, pa su nazivani župskim sudovima, za razliku od dvorskih sudova. Niži sudovi više policijskog i administrativnog karaktera nalazili su se u svakom naseljenom mestu, selu i gradu. Dakle, još za vreme Dušana imamo sudove u selima, gradovima i drugim naseljenim mestima.
Postojali su, dame i gospodo, i vojni sudovi, to su bili vanredni organi, koji su bili pod komandom vojvode u toku rata. Župski sud je u većini slučajeva bio nadležan za teritoriju jedne župe. Župskog sudiju je postavljao vladar.
Kao sastavni deo sudskog postupka i sudskih institucija, prema Dušanovom zakoniku, postojalo je i tužilaštvo i tužilac je imao pravo da zastupa optužnicu, a okrivljeni je imao pravo da ima branioca.
Dame i gospodo, kada je u pitanju organizacija sudova u Srbiji u tom periodu, Nahijski sud u Šapcu osnovan je 1822. godine, kada i Nahijski sud i u Valjevu, a po naredbi Kneza Miloša.
Osnivanje suda za Sokolsku nahiju: po naredbi Kneza Miloša osnovan je i Nahijski sud u Užičko-sokolskoj nahiji 1842. godine, sa sedištem u Užicu. Ovaj sud obavljao je poslove pravosuđa za obe nahije. Za užičku nahiju Nahijski sud je bio sa sedištem u Požegi, a za Sokolsku nahiju u Rogačici.
Dame i gospodo, mi sada hoćemo da izvršimo centralizaciju sudske vlasti. U to vreme vodilo se računa, davno bilo, eto vidite, pored nahijskih sudova imamo i seoske sudove. U Srbiji su, kao u vreme prvog ustanka, seoski kmetovi bili su ti koji su, takoreći, obavljali sudsku funkciju na teritoriji jednoga sela.
Karakteristike pravosuđa od 1833. do 1838. godine. U periodu prve vladavine kneza Miloša u Srbiji su postojali kao organi sudske vlasti seoski i nahijski sudovi. Do osnivanja prvih sudova sudsku vlast mešovito su vršili turske dahije i nahijski kneževi ili predstavnici Srba.
Osnivanje primiritelnih sudova – seoski sudovi sastojali su se od predstavnika i dva člana. Nadležnost je bila za rešavanje građanskih parnica čija vrednost nije veća od 100 groša, a u krivičnim delima za prestupe koji ne zaslužuju veću kaznu od deset batina tj. udaraca štapom i tri dana zatvora.
Dame i gospodo, poznata je, da se ne zaboravi, a da se podsetimo, jedna institucija u pravosuđu, a to je osnivanje apelacionog suda u to vreme, tj. 1837. godine. Kneževim ukazom kao Veliki sud osnovan je apelacioni sud. Po svojoj sudskoj funkciji to je bio sud drugoga stepena, a 1860. godine apelacioni sud je dobio šire sudske kompetencije i šira ovlašćenja.
Osnivanje kasacionog suda – za vreme ustavobranitelja 1846. godine osnovan je Vrhovni sud. On nije imao nadležnost kasacionog suda, već je nadgledao sprovođenje zakona i dosuđivanje pravde i on je bio sud trećeg stepena. Dakle, 1846. godine u Srbiji je postojao i bio osnovan, ukazom kneza Miloša, kasacioni sud.
Postojao je u Srbiji, poznat je u istoriji i u nedavnoj prošlosti, i Državni sud za zaštitu države. Vi dobro znate da je kralj Aleksandar 1929. godine doneo ukaz, na predlog ministra pravde i Saveta ministara, da se osnuje sud za zaštitu države. Sudije za sud za zaštitu države imenovao je kralj, na predlog ministra pravde.
Bila mi je namera da uporedimo kakva je organizacija sudova u Srbiji bila u istoriji i u prošlosti, a kakva je sada i kakva se sada, otprilike, pokušava nametnuti, nešto što u Srbiji ne može da zaživi.
Gospođo ministre, vi ste ovde duže vremena u Skupštini, jer zastupate časno i pošteno predloge zakona. Samo želim da skrenem pažnju da ovde podrške za te zakone nema, pogotovo kada je u pitanju teritorijalna organizacija sudova i tužilaštava. To nikako ne može da bude i u javnosti postoji veliko ogorčenje. U dobroj nameri mogu da vam prenesem utiske i reakciju građana.
Mi mislimo da sudove ne treba ukidati, da sudije ne treba birati tako kako se predlaže, da reizbor sudija i tužilaca ne može biti, jer je to protiv Ustava...
(Predsedavajući: Vreme je isteklo.)
... i da, u tom slučaju, treba da unapređujemo pravosuđe na drugim osnovama, a ne na ovaj način, jer to samo prividno stvara sliku da se nešto može promeniti, a od toga nema rezultata. Hvala vam.