Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, gospođo ministre, kada je reč o članu 3. Predloga zakona, vidimo da su prve dve tačke ovog člana posvećene Beogradu. Kaže se ovako u tački 1): "Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština", a to su inače gradske opštine, ne treba ih brkati sa ovim drugim opštinama koje su ovde navedene, iako to zvuči isto kada se izgovori, "Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica". U drugoj tački kaže se: "Drugi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin, sa sudskim jedinicama", ovo je sada interesantno, "u Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu i Sopotu". Da vas čovek pita zašto je to ovako napisano, potpuno sam siguran da ne biste umeli da objasnite. Zaista želim da izađete posle mog izlaganja i da mi objasnite zbog čega je ovo ovako, a da to pije vodu, da za to ima nekog razumnog objašnjenja.
Mi smo pokušali to da sagledamo sa više strane i, pravo da vam kažem, čak da se stavimo u vašu ulogu i da probamo da opravdamo zbog čega je ovakvo uređenje ovde, odnosno zašto je ovakvo teritorijalno uređenje sedišta sudova. Meni to uopšte nije jasno. Dakle, iz ovoga što se vidi u ovom članu, u ova prva dva stava, razume se sledeće: grupisane su sve opštine koje se imaju smatrati tzv. urbanim gradskim jezgrom, urbane gradske opštine, da ih ne nabrajam sada ispočetka; zatim su iz ovog korpusa izdvojene opštine koje bi trebalo da čine tzv. prigradske opštine.
Tako gledano, može se jednima naći srodnost u činjenici da su to tzv. urbane gradske opštine koje čine urbano gradsko jezgro, a da su ostale opštine prigradske opštine koje imaju neki svoj ruralni oblik. Da li je to bio kriterijum? Čak i da jeste, on je potpuno nedosledan. Vi imate urbanu gradsku opštinu Palilula, koja u dobrom delu svoje teritorije zahvata seoska područja u gradu Beogradu. Isti slučaj je sa Zemunom, doduše, u manjem obimu, jer otkako je nastala opština Surčin ona predstavlja ovu drugu kategoriju.
Da li ovde da se vratimo na one čuvene kriterijume i objašnjenja koja smo dobili od vašeg zamenika? Recimo, vratićemo se na jedno interesantno objašnjenje, kaže – jedan od razloga za ukidanje pojedinih sudova, većine tih sudova, jeste to što se u manjim sredinama javlja veći stepen korupcije.
Hajde da primenimo ovaj kriterijum, recimo, na grad Beograd. Da li možete da mi objasnite da li ste se možda tim kriterijumom rukovodili kada ste odlučili da postoje dva osnovna suda u Beogradu? Ne kažem ja, možda treba da budu dva osnovna suda u Beogradu. Nazivi ovih sudova i smanjenje ukupnog broja sudova u skladu je sa strategijom koju smo još mi osmislili. Rekao sam vam i pre podne da je ovo što ste vi napisali karikaturalno u odnosu na ono što je bila naša zamisao, zato imam pravo da vam govorim o tome kako ovo izgleda.
Recimo, imamo dva osnovna suda u Beogradu i recimo da su potrebe Beograda takve da se završavaju na dva osnovna suda. Mogu li da vas pitam nešto? Zbog čega, recimo, ova podela ne bi išla drugačijom logikom? Je l' vi hoćete ovde da uvedete sudije specijalizovane za problematiku ruralnog područja grada Beograda? Ili sudije specijalizovane za urbanu problematiku u gradu Beogradu? Uopšte mi nije jasno šta ste hteli da uradite.
Zašto nije moglo ovako da se radi: da se povuče jedna linija, geografska, po Beogradu, onako vertikalno, od severa ka jugu, i da se onda kaže – za celo područje grada Beograda koje se nalazi istočno od ove linije biće prvi osnovni sud, a za celo područje Beograda zapadno od ove linije biće drugi osnovni sud. Razlog koji bih vam izneo za jednu takvu podelu se može potpuno ravnopravno nositi sa bilo kojim razlogom koji vi meni izgovorite za ovu podelu koju ste ovde napravili.
Ovo je potpuno nejasno. Nikakvog kriterijuma, verujte mi, zdravorezonskog nema da se ovakva vrsta podele napravi. Šta je sada nama bilo činiti? Da bismo mi rekli kako mislimo da ovo treba uraditi, trebalo je da sednemo sa svom onom logistikom koju vi posedujete u Ministarstvu, sa svim onim ulaznim podacima koje vi imate, a koje očigledno ovde niste ni koristili, niti ste ih prikupljali, a trebalo bi ih napraviti, da bismo napravili jedan kvalitetan predlog zakona.
Da smo mogli da napravimo, a objektivno nismo, jedan kvalitetan predlog zakona koji bi mogao da se suprotstavi vašem predlogu, onda smo mogli da idemo od člana do člana i da napišemo amandmane koji bi bukvalno promenili ove vaše odredbe koje su predložene, tako što bi se onda napisalo koliko osnovnih sudova treba da bude u Beogradu, da li dva, četiri ili pet, i kako oni treba da izgledaju.
Vidite, recimo, u drugim situacijama, kada je reč o prekršajnim sudovima i drugim opštinama, vi govorite o tome: osnovni sud, nemam pojma, u Jagodini, za teritoriju opština Rekovac, Svilajnac i za grad Jagodinu, pa onda naglašavate, sa sudskim jedinicama u Rekovcu i Svilajncu. Vi ste, recimo, ovde u drugom stavu, kada je reč o Beogradu, rekli gde su sudske jedinice – u Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu i Sopotu. Imate prvi osnovni sud u Beogradu za teritoriju onih opština koje ste naveli. Šta treba da radi, recimo, stanovnik naselja Besni Fok, koje je najisturenije naselje opštine Palilula, malo pretrčite, pa ste u Pančevu? Šta on treba da radi? Gde je sedište, gde je fizički sedište prvog osnovnog suda u Beogradu? Koja je logika? Zbog čega smo onda odredili da Sopot ima svoju jedinicu? Gde je sedište drugog osnovnog suda? Gde predviđate da bude sedište drugog osnovnog suda?
Vi ste rekli – Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot imaju jedinice. Zašto? Valjda je logika takva da ako se stanovnicima Lazarevca, Obrenovca, Sopota i Mladenovca ne daju te jedinice, trebalo bi onda dosta da putuju. Ti ljudi ne bi mogli da ostvare svoja prava u blizini mesta gde stanuju. To je verovatno ta logika. Ne vidim drugu.
Šta je sa drugim stanovnicima Beograda? Šta je sa stanovnicima područja prvog osnovnog suda? Da li vi mislite da taj gradski saobraćaj tako sjajno funkcioniše da neko može iz Besnog Foka da pretrči, recimo, ako ostane sedište prvog osnovnog suda kod Železničke stanice, mislite da je to njemu jednostavno? Da on odande može vrlo jednostavno da dođe?
Kontraargument bi bio da je i danas područje suda za teritoriju opštine Palilula tamo. Jeste, ali zašto smo mi hteli da promenimo sadašnje propise o sedištima sudova? Zbog čega smo smislili sve ovo, što ste vi pogrešno nastavili da radite? Upravo zbog toga što postoje nelogičnosti. To je bila cela ideja. Da ne postoje neke nelogičnosti, nikome na pamet ne bi palo da nešto menja, znate. To je bila ideja. Onda vi uzmete ideju o tome da se nešto promeni nabolje i napravite od toga, izvinjavam se na izrazu, čitavu sprdačinu.
Nije vam samo ova odredba st. 1. i 2. člana 3. takva, nego su vam sve odredbe zakona takve. To je prosto neverovatno. Ja ne mogu da verujem. Zašto smo mi podneli ovakav amandman?
Naravno da ćete nam odbiti amandman, naravno da ćete reći da nije u redu, jer u našem amandmanu piše da je prvi opštinski sud u pitanju za teritoriju Palilule i Starog grada, da je drugi opštinski sud za teritoriju Rakovice, Savskog venca i Čukarice i da je treći opštinski sud Beograda za teritoriju Vračara, Zvezdare itd. Isto kao i sada.
Znate li šta je bila ideja? Ako usvojite ove naše amandmane, vi ste praktično vratili zakon na staro, a mi vam sada sa ovog mesta poručujemo da je to deset puta bolje nego da pravite ovu karikaturu koju ste napravili od one predivne ideje koju smo mi imali. To je velika razlika.
Zbog toga mi prosto ne možemo da pustimo ovo bez rasprave. Ne možemo da pustimo da ova stvar ide dalje, a da se na ovo ne osvrnemo. Drugi narodni poslanici su već do sada govorili kako to sve izgleda karikaturalno po celoj Srbiji. To što ste vi kompenzovali sudskim jedinicama ideju o dostupnosti pravdi, nemam ništa protiv, ali je to sve preskupo, prekomplikovano. Da ne govorim o tome da će ukupan broj sudija da se smanji.
Hajde da vam postavim jedno prosto pitanje, a to morate da nam kažete; u zakonu to ne piše i bilo bi vrlo interesantno to čuti. Šta je, recimo, sa Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu? On će prestati da postoji, jer će postojati jedan osnovni sud za područje grada Beograda. Šta će biti sa ukupnim brojem sudija u Beogradu? Hoćemo li da poizbacujemo one sudije koje su do sada radile u Četvrtom opštinskom sudu zato što nisu specijalizovani za gradsko područje ili ćemo... Šta ćemo, da ih premeštamo, šta ćemo sa njima da radimo?
Šta je ovde ideja, da li vi to znate? Ja ne znam. Ne verujem da ćete me tako lako ubediti da je ovo dobro promišljeno, urađeno sa jednom veštom strategijom i da će ovo sjajno sutradan da funkcioniše. Jer, da je to tako, ne bi svi skočili na vas zbog ovoga. Na vas jedino ne skaču poslanici vladajuće koalicije iz razloga elementarne pristojnosti, podržavaju Vladu, iako neki od njih ne misle da je ovo dobro. Šta će ljudi, verovatno bih se i ja tako ponašao na njihovom mestu, budimo vrlo otvoreni. Naravno, postoje i amandmani nekih od njih.
Prosto, stručna javnost, opozicija u državi, svi stoje protiv ovog predloga zakona. Ako ništa drugo, ovome nedostaje makar da izađete u javnost sa ovim predlogom zakona, u jednu javnu i stručnu raspravu, da se otvore argumenti i da se vidi da li ovo treba ovako da stoji ili ne treba ovako da stoji. Možda ste vi u pravu, ali mi do sada nismo čuli kvalitetan i validan argument koji bi objasnio ovakvo konkretno uređenje ove teritorijalne podele sedišta sudova.
Dakle, ovo nam nije jasno i ne možemo glasati za nešto što nam nije jasno.
Ako vi mislite da se predlozi zakona mogu dostavljati Narodnoj skupštini sa vašim autoritetom Vlade Republike Srbije, da je to sasvim dovoljno i da za bilo šta ovde ne treba da postoji bilo kakvo objašnjenje, verujte mi da ste se prevarili.
Ovo vam je najbolji dokaz: umesto da rasprava o ovom predlogu zakona traje jedan ili dva dana, da se ona lepo okonča, pa da idemo na glasanje, svidelo se nekom ili ne ono što ovde piše, vi ste praktično vašim predlogom zakona prouzrokovali da imate stotinu amandmana o kojima ćemo, verujte, sigurno raspravljati dobrano, o svakom podnetom amandmanu, i pokušaćemo da ovu stvar detaljno raspravimo. To je ono što ćete od nas čuti.
Naravno, uvažavamo mi i sve druge potrebe države, ništa ne brinite, ako dođe i kad dođe do toga, ali ovde jednostavno mora da se otvori jedna ozbiljna rasprava, i to ne samo sa nama. Nismo mi kao narodni poslanici čak ni dužni da poznajemo propise. Dužni smo da glasamo za njih, dužni smo da se upoznajemo sa onim što vi radite... Ne da nismo dužni da poznajemo propise, izvinjavam se, pogrešno sam se izrazio, da budemo stručni u jednoj oblasti. Ali, vi niste stručnu javnost konsultovali. Cela stručna javnost stoji protiv vašeg predloga zakona.
To je ono sa čime se vi danas suočavate, a naravno, vladajuća većina može da izglasa šta god hoće. Znate, dovoljno je da imate 126 u danu za glasanje i da imate većinu onog broja poslanika koji su se prijavili za glasanje, to je vrlo prosto.

Hvala. Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, po amandmanu.

Radi se o amandmanu na član 3. Predloga zakona. Moram da skrenem pažnju, kada su u pitanju ovaj amandman i skoro svi ovi amandmani o kojima danas raspravljamo, gotovo da nisu bitna imena poslanika koji stoje iza amandmana, svi su amandmani napisani sa jednim osnovnim principom, ali je Vlada pokazala selektivnost pa je neke prihvatila, iz nekih svojih razloga, i nije nam rekla zašto je dala veru tom principu, a tom istom principu kada je u pitanju opozicija nije dala. Doduše, odbila je i amandmane poslanika vlasti.
Međutim, gospodine Aligrudiću, kod ovog člana 3. postoji, kako bih vam rekao, tektonski nedostatak. Sada će da ti bude jasno, pa kaži kada savetuješ Mikija Rakića, Vukadinovića i Borisa Tadića o svim pojedinostima, Srđane. Ti si naravno zadovoljan, tvoj amandman je prošao i ja sam ti juče čestitao.
O čemu se radi? Ja bih zamolio poslanike, ako su voljni, da pogledaju šta piše u članu 3. Predloga zakona, gde kaže: "Osnovni sudovi jesu: 1) Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Vračar...", i ređa se dalje.
Izvinite, molim vas, gde ste vi našli teritoriju opštine Vračar? Koliko znam, po Ustavu Republike Srbije, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, po Zakonu o lokalnoj samoupravi i po Zakonu o lokalnim izborima ne postoji opština Vračar.
Da se ne biste čudili, ja ću vam pročitati Ustav Republike Srbije. Molim vas, samo da idemo redom. Član 188. Ustava Republike Srbije kaže: "Osnovne odredbe. Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuje se zakonom".
Ako bi postojala opština, sada ću da čitam šta ste sve naveli u ovoj tački 1) - opština Vračar, opština Voždovac, opština Zvezdara, opština Zemun, opština Novi Beograd, opština Palilula, opština Rakovica, opština Savski venac, opština Stari grad i opština Čukarica, onda one ne bi mogle da budu u sastavu grada Beograda, već bi bile jedinice lokalne samouprave. Identična je situacija i sa tačkom 2) člana 3.
Znači, ako se kaže opština, to je jedinica lokalne samouprave. Voždovac nije jedinica lokalne samouprave, već je gradska opština. Vi ne smete da kršite Ustav. Znate zbog čega ste to napravili? Zbog toga što ste uzeli za ceo koncept zakona pogrešan ustavni osnov. Znači, to je jedna, kako bih ja rekao, ustavnopravna i formalnopravna primedba koja dovodi u pitanje ovo.
Moram da vam skrenem pažnju, imamo opštinu, grad i glavni grad. Što se tiče gradova, ta greška ne postoji. Znači, nemojte da tražite u ovim drugim tačkama, tamo ste lepo rekli, recimo, uzeću primer, poslednja tačka 34) – osnovni sud u Šapcu, za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva i za grad Šabac. Znači, tu ste poštovali odredbu Ustava o tome šta je jedinica lokalne samouprave.
Sada ćemo da se vratimo na glavne razloge ovakvog koncepta i da javnost zna, neki poslanici znaju, neki ne znaju, ali javnost mora da zna – za ovo što oni nazivaju "set pravosudnih zakona" najvažniji su oni koji su prvi bili na dnevnom redu. To je zakon o uređenju sudova. On je važan, navodno se usaglašava sa Ustavom Republike Srbije zato što se gase pojmovi: opštinski, okružni. To je osnov za reizbor, nove izbore, nazovite to kako hoćete, i eliminaciju partijski nepodobnih ljudi iz pravosuđa. Ista logika je primenjena i kada su u pitanju tužilaštva.
Drugi zakon iz te grupe jeste zakon o sudijama. Treći je zakon o visokom savetu sudstva, da se napravi nulti sastav tog saveta, identična situacija je i kada je u pitanju javno tužilaštvo, i da se blokira pravosuđe, odnosno učini prihvatljivim za Demokratsku stranku, a ovo ima poprilično elemenata državnog terorizma. Sada ću i to da vam objasnim, da se ne biste mnogo iščuđavali.
Onda je kao vrhunac svega ubačen ovaj zakon o organizaciji, upravo sa ciljem da se jave svi poslanici, jer svako od poslanika trpi pritisak svoje lokalne samouprave, svog opštinskog, okružnog suda, tužilaca, koji kažu – aman, ljudi, ne može biti zamena sudska jedinica ili odeljenje za nešto što je sud kao institucija. Međutim, oni su se dosetili pa su u ovu igru ubacili i dodatni kvalifikacioni momenat, a to je što su neke sudove podigli na republički rang, za ove druge nisu rekli koji je rang.
Onda se javljaju različiti amandmani ili, da budem precizan, prepoznatljivi amandmani, jer su svi pisani na isti način. Ali, argumentacija kojom se ovde brani amandman menja se od lokacije do lokacije. Kada dolaze poslanici sa teritorije Vojvodine oni iznose jednu grupu razloga. Juče je gospodin iz G17 plus podneo amandman, mislim da je iz Tutina, Novog Pazara, i izuzetno dobro je objasnio svoj amandman. Pripremio se; i površinu teritorije, broj stanovnika, nacionalni sastav, postojeću organizaciju sudova, broj sudova, broj tužilaca - sve je to idealno upakovao u argumentaciju kojom brani svoj stav. To je legitimno. Nema nikakvih problema.
Ovo pričam zbog javnosti, da shvati da poslanici nisu krivi, kriv je onaj ko je napisao Predlog zakona i dostavio ga u ovakvom obliku. Koliko je to loše, nije reklama za mene i za moju stranku, ali moram da kažem da i neki evropski faktori kažu da su ovo ćorava posla, ova vrsta organizacije pravosudnih organa.
Znači, svima je jasno da ovo ne valja. Onda se postavlja pitanje zašto Vlada na silu gura ovako nešto. Onda dolazimo do jednog jedinog odgovora, gospođa Judita nije tu, ali ona ga je načela nekim svojim razlozima; pričala je o tome, pošto se amandman odnosio na Bačku Topolu, da manjina ima neko pravo. Ja koristim isti taj argument kao ona. I ja se osećam kao manjina, ne samo kao manjina ovde u Skupštini, zato što sam poslanik iz opozicione stranke, nego se uopšte osećam kao manjina. Meni su svuda zatvorena vrata. Ko pripada nekoj drugoj manjini, po nekom drugom kriterijumu za određivanje manjine, on je zaštićen, a ja sam manjina u Beogradu. Mene može svako da proganja.
Vi znate da u Beogradu postoji Drugi opštinski sud. On je verovatno najvažnija institucija zato što je nadležan po sedištu BIA i nadležan za neke druge predmete. Aligrudić je lepo primetio – čekajte, svuda ste pričali gde je sedište nekog suda, šta ste napravili kod ova dva beogradska? Gde je sedište? U vazduhu?
Znači, sprovodi se državni terorizam. Ko je osmislio ovaj državni terorizam u pravosuđu? Ono što je, po ponašanju, primitivno, prosto, anticivilizacijsko, prepoznaćete ga po tome - glasaj iz Bodruma, glasaj iz Soluna, pa se predstavlja kao da je to evropska tekovina.
Ne znam da li ste primetili ovaj kvalitet, od ove vlasti se ograđuje i EU. Imali ste prilike da čujete danas izjavu ovog Miškovog malog, Jeremića, kaže – Srbija je ugrožena od EU. Zamislite koji je fluid proradio kod njega odozdo na gore, pa mu došlo u glavu. Mi o tome pričamo 15 godina, a vi ste rekli – to su naši partneri.
Samo da vas podsetim, kada je bio na dnevnom redu rebalans Zakona o budžetu za 2008. godinu ovde je izneta, sa ove strane, najargumentovanija kritika rebalansa budžeta. Ova strana je to nonšalantno odbila, računajući "pas laje, vetar nosi".
Zašto bi građani bili zadovoljni nekom diskusijom i nekom kritikom kada se suštinski ništa ne može promeniti? Taj je osećaj prisutan kod građana, a kod nas su svi građani manjina. Većina je u ovoj maloj grupi na vlasti koja putem medija, BIA, CIA, svega i svačega vlada ovom zemljom, vlada dušama ljudi.
Srbija je jedna od retkih država gde čovek glasajući za ono što je primitivno, prosto, anticivilizacijsko u stvari glasa protiv sebe. Zamislite čoveka koji zaokruži broj ispred naziva one stranke čiji visoki funkcioneri glasaju iz Bodruma! Čim je zaokružio, on je glasao protiv sebe. Pod kakvom je fatamorganom bio kad se latio olovke na biračkom mestu, to je nešto što će nauka tek da objasni.
Sve vas pozivam, dajte da izađemo iz ove podvale u koju je Vlada Republike Srbije, kao predlagač, gurnula celu Skupštinu. Neko je primetio – ni manji zakon po broju članova, ni veći broj amandmana. Koliko je podnela opozicija? Nešto malo manje ili prilično manje stranke koje čine vlast. Svaka stranka koja na neki način participira u vlasti, da li na nivou pokrajine, grada Beograda, opštine ili Republike, nalazi neke svoje razloge za uslovljavanje, ali sa puno osnova oni mogu da kažu da to nije uslovljavanje. Zašto? Naš amandman se zasniva na principu koji je bio nešto što je rukovodilo i SRS, i DSS, i NS, i LDP, i G17 plus, i ove stranke manjina i predstavnike DS-a, ali oni su imali taj kuriozitet da su njihovi amandmani usvojeni. Ali, princip je isti. Ako usvojite amandman Srđana Milivojevića, vi nemate odgovor zašto niste usvojili druge amandmane. Nije valjda da Srđan Milivojević više voli Kruševac nego što Milovan Radovanović voli Aleksinac? Da li je to ta poruka koja ide prema građanima – kad si poslanik vlasti amandman ti prolazi, a kad si poslanik opozicije onda ne prolazi?
A onda ovde slušamo na momente nešto što deluje kao uslovljavanje. Ja sam kao svojevrsnu paradigmu morao da iskoristim priliku da kažem da se i ja osećam kao manjina, ne samo kao politička manjina u Narodnoj skupštini, ja se osećam kao manjina u Beogradu. Za beogradske sudove će važiti princip koji ne važi ni za jednu drugu lokaciju. Ovi izmislili opštinu Vračar, a ona je gradska opština.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Mnogo vam se izvinjavam, gospodine.

Za repliku se javio gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.

Moram da se javim na repliku gospodinu Krasiću jer me je pomenuo u više navrata.
Kada me je prvi put pomenuo govorio je o tome da ovaj član u sebi pokazuje izvesni tektonski poremećaj. Naravno, pri tom nije mislio na mene, govorio je o zakonu, govorio je o predlagaču zakona itd., ali je pomenuo jednu interesantnu stvar na koju sam se ja osvrnuo, ali mi se čini da ili mene gospodin Krasić nije najbolje razumeo ili me je dobro razumeo ali ja onda nisam dobro razumeo ono što je on rekao, a replike zato i služe, da se stvari razjasne i da oni koji prate prenos vide kako stvari stoje.
Po Ustavu ove države, svi gradovi, i grad Beograd naravno, imaju gradske opštine. Ta opština koju Ustav pominje, koja se zove gradska opština, nije što i svaka druga opština, to je prirodno, jer je u osnovi ono što čini opštinu opštinom zapravo i sam grad Beograd. To nije bitno promenjeno u odnosu na stari Ustav, to stoji i u novom Ustavu, jedino što je sada to pojašnjeno i što stvari sada tako stoje.
Zašto smo mi u našem amandmanu napisali samo opštine i nismo naveli gradske opštine? To je mali nesporazum i to hoću da objasnim. Zato što je cilj naših amandmana bio, zašto da ne, otvoreno ću to reći, da u nekom profesionalnom smislu i ponizimo one koji su podneli ovaj predlog zakona, predlažući time da se tekst kompletno vrati na staro.
U starom zakonu, važećem zakonu stoji - opština, ne - gradska opština, naravno pogrešno, tako da cilj amandmana nije bio da usaglasi postojeći predlog zakona sa Ustavom, jer bi tada moralo da piše - gradska opština, nego je cilj amandmana bio da ukaže da je bolje ostaviti postojeći zakon i ovaj zakon povući iz procedure i napraviti bolji zakon od ovoga. E, to je bio jedini cilj ovih amandmana.
Što se tiče ostalog što je gospodin Krasić pričao, on je potpuno u pravu. Prosto je neverovatno da predlagač zakona ne zna Ustav Republike Srbije i da u svom predlogu zakona ne napiše ono što treba da piše a to je - gradska opština, jer se drugačije nije ni moglo napisati.
Da smo kojim slučajem mi učestvovali kao politička stranka u Vladi Republike Srbije, takav nemar nam se ne bi desio. Pišući novi zakon, u skladu sa strategijom pravosuđa i u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ne bismo prevideli to. Svakako da bismo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, napisali sve odredbe kao ustavne odredbe, a ne kao neustavne predloge odredaba, kao što je slučaj sa članom 3. i, kao što je gospodine Krasić rekao, tektonskim poremećajem koji se u ovom članu 3. desio.
Istina je, postoji tektonski poremećaj i taj tektonski poremećaj je u tome što postoje odredbe koje nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i drugim pozitivnim propisima.
Bio sam dužan da iskoristim ovo pravo na repliku da objasnim zbog čega je to ovako u samom tekstu amandmana i, naravno, da se složim oko toga zbog čega to nije u Predlogu zakona, a moralo bi da bude, pa sam na to skrenuo pažnju u svom izlaganju, ako ste me pažljivo slušali. Hvala.

Hvala. Mislim da smo sada razjasnili ovo. Reč ima gospodin Krasić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, vi ste to pogrešno protumačili, nisam konfliktna osoba. Vidite da dajem izuzetan doprinos da se, ako može, popravi nešto od ovih naših predloga zakona, mada po svoj prilici najbolji amandmani su oni - briše se član.
Naravno, pozivam se na član 136. To nema nikakve dodirne tačke sa ovim što je gospodin Aligrudić pričao, pošto se mi očigledno slažemo. Ali, kada bi naši predlozi zakona imali detaljna obrazloženja na osnovu kojih bismo mogli da vidimo šta su bili kriterijumi, koja merila, verovatno ni 90% ovih problema, sa ovim brojem amandmana ne bi bilo.
Gospodin Aligrudić je u suštini dobro najavio nešto što je tema. Ako su ove "opštine" u stvari gradske opštine, onda, gospođo Malović, upozorite gospodina Đilasa i one koji mu sufliraju, one pravnike tamo, da je nemoguće uvesti prinudnu upravu u gradskoj opštini, nemoguće je raspustiti skupštinu gradske opštine, jer gradska opština nije jedinica lokalne samouprave. A to što je babi milo, pa je u Statut grada upisala, radi se o nečemu što je očigledno neustavno.
Zapamtite jednu stvar, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore, i one dopunske, kada se raspusti neka skupština jedinice lokalne samouprave. Skupština gradske opštine Zemun nije skupština jedinice lokalne samouprave.
Znači, to sa tim statutom vežite mački o rep, jer ako bi se to tako primenilo onda bi morale da se uvedu privremene mere u gradu Beogradu, da se prvo raspusti Skupština grada Beograda, na predlog ministra za lokalnu samoupravu, aktom Vlade i da predsednik Narodne skupštine raspiše izbore za Skupštinu grada Beograda i sve skupštine gradskih opština. To bi jedino moglo da bude ustavno, a vi procenite, ako zbog vaših problema, zato što po svaku cenu Vučić, Đilas, Rakić i Delić žele da osvoje vlast kako bi se kod tajkuna opravdali za lokaciju koju su prodali pre izbora... To je prava istina.

Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Na član 3. ovog zakona gospodin je podneo amandman na tačke 1) i 2). Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti, ali pre nego što kažem nešto o samom amandmanu iskoristio bih priliku da kažem nešto načelno o zakonu. Dakle, kada na jedan zakon koji ima 19 članova bude podneseno 122 amandmana od strane pozicije i opozicije u većini, kakav zaključak iz toga može da se izvede? Dakle, zakon ne valja ništa. Zakon je neprimenljiv. Toliko je loš da nanosi štetu građanima Srbije, nanosi štetu i celoj državi. Jednostavno, zakon treba povući iz procedure. To je najjednostavnije rešenje.
Da li je moguće da poslanici pozicije podnose ovoliki broj amandmana na ovaj zakon? Šta ovo znači? Sa kime se Ministarstvo konsultovalo? Da li je bilo javne rasprave o ovome? Šta kaže Društvo sudija o ovome?
Opšta je halabuka u društvu povodom ovog zakona. Čini mi se da se ovde radi o svojevrsnoj lustraciji u pravosuđu. Šta ćemo raditi sa ovolikim brojem sudija? Gde će oni da rade? Šta ćemo raditi sa onim zgradama koje će biti prazne? Koliko košta izdržavanje tih zgrada? Koliko košta grejanje, struja, voda? Dakle, šta je cilj ovog zakona? Cilj zakona je lustracija.
U obrazloženju zakona je navedeno da je jedan od glavnih parametara o kojima se vodilo računa geografski položaj gradova. Molim vas, hajde da vidimo da li je to baš tako. Navešću vam dva primera. Recimo, primer jednog okruga koji ima svega četiri opštine i ima dva osnovna suda, primer drugog okruga koji ima 12 opština a ima jedan osnovni sud. Dakle, kakvi su to kriterijumi?
Danas je u toku rasprave poslanik SRS gospodin Sreto Perić naveo primer opštine Ljubovija, odnosno razlike između dva osnovna suda, Užica i Loznice, 150 kilometara. Da li neko zna kakva je putna mreža u tom delu Srbije? Da li neko zna kakva je saobraćajna mreža u tom delu Srbije, kako će ljudi da putuju? Onaj ko to zna ne bi predložio da bude ovakva mreža sudova.
Evo, vreme mi ne dozvoljava, sa time ću završiti, ali ima još amandmana pa ću se javiti svakako povodom tih amandmana. Zahvaljujem.

Hvala. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Završili smo današnji rad. Nastavljamo sutra u 10.00 časova, amandmanom na član 3. narodnog poslanika gospodina Milisava Petronijevića. Hvala na kooperativnosti.