Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pridružio bih se gospodinu Nandoru Maraciju, vezano za njegov amandman da se ovi osnovni sudovi ostave u ovim opštinskim mestima i skrenuo bih vam pažnju, principijalno, kada je u pitanju SRS, da ste morali da vodite mnogo više računa o opštinama gde je mešovit sastav, odnosno gde dominiraju neke nacionalne manjine. To država Srbija treba da radi. Nema nikakvog razloga da ne pokaže više razumevanja baš za takve opštine, jer država mora da vodi računa i o nekim stvarima ne samo iz finansijskog aspekta, da li je to skuplje za državu ili ne; čak i ako je skuplje, mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i da pokaže da je država Srbija država svih njenih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Već ste upozoreni od strane mnogih poslanika da je ovaj predlog zakona prosto neverovatan. Kao da vam je neko podmetnuo.
Ovde se ne radi samo o poslanicima opozicije, ovde se radi, praktično, o poslanicima svih političkih stranaka koji govore o tome da ovaj predlog zakona nije dobar. Sama činjenica da ima ovoliko amandmana ide u prilog tome da biste vi stvarno morali da povedete računa i najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon sa dnevnog reda, da to uradite mnogo ozbiljnije, mnogo bolje. Mislim da biste na takav način stvarno ostvarili ciljeve koje imate nameru da postignete.
Između ostalog, pokušaću, u okviru vremena za ovaj amandman, da na neki način upozorim i građane i poslanike povodom situacije u kojoj se nalazi naša država, vezano za veliku svetsku ekonomsku krizu koja nas pogađa kao cunami, a naša vlada i svi oni koji su odgovorni bukvalno se ponašaju kao u onoj priči "Selo gori, a baba se češlja".
Pokušaću to plastično da vam prikažem, gospođo ministre, da vidite u kakvom se položaju nalaze naši građani, svi građani. Jednostavno, ova država nije učinila ništa da ih zaštiti, prepustila ih je na milost i nemilost bankama, i to su sve strane banke, uopšte ne vodeći računa o tome koliko će to pojedinačno koštati svakog građanina.
Reći ću vam kako to, recimo, može da izgleda u jednom primeru: ako ste vi pre 45 dana platili PDV koji je bio 10.000 evra, za 45 dana, pošto onaj ko vam daje kredit obračunava to u švajcarskim francima, za 45 dana je 20% dinar izgubio vrednost u odnosu na evro. Pazite, ako ste dali 10.000 evra za PDV, vi sada morate da vratite 12.000 evra. Banku to uopšte ne interesuje, građanin je to dao državi, država se služila 45 dana i, praktično, ukrala vam 2000 evra. Isti taj privrednik, recimo, ima potraživanja koja će da naplati u roku od 30 do 60 dana; od 30 do 60 dana, kolika god da su, on je izgubio najmanje 20% i tu je izgubio 2.000 ili 3.000 evra. Kad pogledate, on neće imati nikakve šanse da opstane na tržištu.
Naša vlada ne radi apsolutno ništa. Ne samo da ne radi, nego je prosto neverovatno kakvi šarlatani i šibicari se nalaze na mestima ministara, predsednika Vlade. Podsećam vas, dame i gospodo poslanici, 26. oktobra 2008. godine Mlađan Dinkić, najbolji ministar, svetski ministar, dobio svetsku nagradu, kaže: "Srbija će profitirati od svetske krize. Srbija će zaraditi na svetskoj finansijskoj krizi, a strani investitori će shvatiti da se više isplati ulagati u našu nego u neke druge evropske zemlje". To tvrdi Mlađan Dinkić. Pogledajte vi, molim vas, kakav čovek se nalazi na ovakvom mestu, kaže: "Srbija će zaraditi". Pokazaću vam primer da će neko zaraditi, ali ne građani Srbije, zaradiće na grbači i na leđima građana Srbije.
Onaj drugi šarlatan, koji viče "hajmo u Evropu", kaže: "Očekujem da će kriza biti sanirana pre nego što bi se ti negativni efekti odrazili na našu zemlju". To kaže Đelić novinarima na prvom Niškom investicionom forumu.
Pogledajte, dame i gospodo narodni poslanici, kakvi ljudi i kakvi šarlatani vode državu Srbiju i građane Srbije. Prosto da čovek ne veruje. Kaže: "Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručio je građanima Srbije da nemaju razloga za brigu zbog aktuelne međunarodne ekonomske krize. Građani nemaju razloga za brigu, keš je tu." Gde je keš? "Devizne rezerve su plasirane u prvoklasnim bankama." U kojim bankama? Ko to kontroliše? "Likvidnost našeg bankarskog sektora nam i te kako daje razlog da mirno spavamo. "
Gospodo, ovo su samo neke od izjava ljudi koji, praktično, upravljaju celokupnim finansijskim sistemom naše države. Vezano za ovu globalnu ekonomsku krizu, za koju čitav svet traži odgovor, sastalo se dvadeset najmoćnijih država sveta i nisu, praktično, definisale, nisu rekle "treba ovim pravcem", nego samo nagoveštavaju šta bi trebalo da se uradi. Naši sve znaju, rešenja su tu, nema nikakvih razloga za brigu.
Pazite šta kaže sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, takođe iz G 17: "Bankarski sistem Srbije je izuzetno stabilan i najverovatnije se neće osetiti posledice svetske finansijske krize." Ljudi moji, da li je ovo moguće? Da li je moguće da se ovakvi ljudi nalaze na ovakvim mestima?
Pazite šta kaže predsednik Vlade: 1. oktobra u intervjuu agenciji "Rojters" Cvetković je naglasio da je formiran tim, predvođen Dianom Dragutinović i guvernerom NBS Radovanom Jelašićem, koji će nastaviti da na duži rok, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, pažljivo analizira razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije. Istog dana pitaju Radovana Jelašića o timu, ali: "Iako je upitan Radovan Jelašić šta će tim tačno raditi, guverner Jelašić još uvek nije ni znao da je formiran, kao ni da je on član tog tima".
Da li je moguće da mi imamo ovakve ljude i da imamo ovakvu Vladu, u državi gde je danas evro već 90 i nešto, a sećate se da je bio 74 i još je išao nadole zato što je toliko stabilan, i to u državi gde građani po osnovu kredita duguju 344,89 milijardi? Izgubili su 20% od početka krize. To je 70 milijardi. Građani su zaduženi za stambene kredite 151 milijardu. Svi znate da su svi stambeni krediti u švajcarskim francima; "švajcarac" je otišao skoro za 25%, nije bitno sada, procenat gore-dole. To je 30 milijardi. To će da se sruči na one koji svoj stambeni problem rešavaju kreditima, a Vlada kaže – mi ćemo zaraditi na ovoj krizi. Sada se pitamo ko će zaraditi i kako će zaraditi? Neko će sigurno zaraditi.
Vidite, svi znate da u velikim trgovačkim lancima od momenta kad date robu pa dok tu robu naplatite prođe najmanje 90 dana. To je posebno vezano za sistem "Delta"; čak morate, što kažu, da se "utalite", da platite da biste uopšte mogli da uđete i da snabdevate "Deltu". Dakle, 90 dana je najmanji rok kada možete da naplatite svoju robu.
Pazite, "Delta" svakog dana na kasi u velikoj meri ubira (ima nešto čekova, kartica) gotov novac. Sada postavite pitanje – ko na deviznom tržištu otkupljuje ove evre koji se plasiraju za sanaciju, odnosno za kurs dinara? Kako to da se svakog dana 20, 30, 40 miliona evra otkupi, ko to otkupljuje? Pogledajte sada: danas kupite, za 90 dana platite, prodate to za 90 dana, najmanje ćete zaraditi 30%, najmanje. Mesečno, kako stvari stoje, dinar gubi 10% u odnosu na evro, a u odnosu na "švajcarac" nešto više. Sve se to odražava na građane Srbije. Ovi koji vode Srbiju nikom ništa, kažu – mi ćemo da zaradimo.
Vidite ko zarađuje. To su ovi tajkuni: Mišković, Beko, redom. Ko im je to omogućio? Ko je uopšte omogućio da se ovoliki broj monopolista nađe na srpskom tržištu? Nažalost, tu su ovi iz Slovenije, iz Hrvatske. Pa šta mislite, kako su došli? Kako su došli? Kako je došao "Merkator"? Sećate se kako je 2001. godine izgrađen "Merkator", kako je sve ekspresno završeno da se dobije zemljište. Pazite na koji način: oni dobiju (tada je Svilanović to završio, jer mu je žena bila jedan od direktora "Merkatora") građevinsko zemljište, sa tim papirom odu u banku, banka im da kredit, oni izgrade objekat, pa onda prodaju prostor unutar tog objekta ili ga izdaju, vrate kredit i njima objekat ostaje za džabe. Ko im je to omogućio? Na koji način? Za šta? Ko je omogućio da pokupuju silno poljoprivredno zemljište po Srbiji, fabrike, sve što su hteli? Ko je to omogućio? Omogućili ste vi, vi koji hoćete u Evropu.
Ne možete vi nigde da odete. Ima samo jedno jedino mesto na koje ćete morati da odete, a to su ovi zavodi za izdržavanje kazne, zbog pljačke koju ste izvršili u Srbiji nad građanima Srbije. Vi jednog dana morate za to da odgovarate.
To bi, gospođo ministre, bio najveći doprinos, vaš doprinos – ako biste se potrudili da naš pravosudni sistem stvarno radi. Znate, možda ovi zakoni nisu najbolji, ali su sigurno dobri da se osudi svaki kriminalac za svako počinjeno delo, ali samo pod jednim uslovom – da sudije sude nepristrasno, bez političkog pritiska od strane vladajućih stranaka. Budite sigurni, red u našoj državi bi vrlo brzo bio uveden samo kada bismo oslobodili sudije da sude po važećim zakonima, a onda ćemo polako doći do ovih evropskih, kada očistimo ove kriminalce iz naših redova. Hvala.