Dame i gospodo  narodni poslanici, podneo sam amandman na član 88. Zakona o javnim nabavkama i to tako da se predviđeni iznos od 100.000.000 dinara zamenjuje novim iznosom od         25.000.000 dinara. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, iako je ovo jedan od najvažnijih i možda suštinski član ovoga zakona, pa samim tim i amandman na ovaj član zakona predstavlja jedan od najvažnijih amandmana.
Ovaj član 88. zakona daje puni smisao i baca jedno svetlo na predmet javnih nabavki, koliko ih ima više govori član 85. Podsetiću vas, ovo sve se odnosi na javne nabavke iz oblasti energetike, iz oblasti rudarstva, iz oblasti vodoprivrede, iz oblasti telekomunikacija, iz oblasti saobraćaja itd. Dovoljno je samo pomenuti ove grane privrede, vitalne grane o kojima sam govorio, i da se može zaključiti da postoje mogućnosti za ogromne mahinacije i za ogromne manipulacije kada su u pitanju javne nabavke po ovim privrednim granama.
Građani Srbije, evo vam tipičnog primera kako nastaju tajkuni. Baš u ovim oblastima date neograničeno državna dobra na upravljanje nekim ljudima i onda oni kroz sistem javnih nabavki bogate se i zgrću pare u svoje džepove. Jednostavno i poznato je da su najbogatiji ljudi u ovoj zemlji, a i najbogatiji ljudi u nekim susednim zemljama, svoje bogatstvo i svoje imperije upravo počeli na ovaj način, radom sa ovim privrednim granama, znači elektroprivreda, rudarstvo, energetika i ostalo, da ne pominjem imena, javnost Srbije dobro zna o kojim ljudima se radi.
Što se tiče ovoga amandmana, prethodno zakonsko rešenje u Zakonu o javnim nabavkama predviđalo je da se prethodni raspis mora objaviti najmanje jednom godišnje, i to kada su u pitanju javne nabavke čija je planirana vrednost 50 i više miliona dinara.
Videli smo, a iz iskustva znamo da je praksa pokazala da je u pitanju velika korupcija i sada umesto da se smanjuje taj iznos od 50 miliona, kao što sam predvideo svojim amandmanom, sa 50 na 25 miliona, ovde Vlada predlaže nešto suprotno, znači taj iznos povećava sa 50 na 100 miliona i praktično daje duplu šansu, odnosno povećava mogućnost za manipulaciju. Naravno, manipulacije i zloupotrebe su moguće i kada su u pitanju nabavke velike vrednosti i nabavke male vrednosti.
Evo, juče smo imali priliku da čujemo od jednog kolege poslanika SRS da je prilikom krečenja zdravstvenih objekata u Nišu i u Leskovcu došlo do drastične razlike u cenama, gde je u jednom slučaju cena po kvadratnom metru iznosila 95 dinara, a u drugom 140 dinara. Kada se uporede ova dva iznosa, vidi se da je u jednom slučaju cena veća za punih 50%. Ako se građani i obični ljudi ne razumeju u neke druge stvari, svi mi svakodnevno gledamo u zidove i u svojim sobama, svojim kućama itd, zaista ne može biti toliko odstupanje od cene. Kažem, manipulacije mogu biti ne samo kroz javne nabavke nego, praktično, i privatizacije preduzeća se u određenim uslovima mogu tretirati kao javne nabavke. Tu se rade veoma velike zloupotrebe.
Pošto dolazim iz Niša, nedavno je jedno uspešno niško preduzeće "Niš ekspres" prodato po ceni od 2.750.000 evra, otprilike je to iznos kada se ta cena pretvori u evre. "Niš ekspres" je najveći prevoznik u putničkom saobraćaju i u Srbiji, i u onoj bivšoj Jugoslaviji i u Evropi. Verujem da nema poslanika u ovoj sali koji se barem jednom u životu nije vozio autobusom "Niš ekspresa", a verujem da nema ni građanina Srbije koji se, takođe, nijednom nije vozio autobusom "Niš ekspresa".
Vidimo, "Niš ekspres" je prodat po veoma mizernoj ceni, jer ovo što se radi nema nikakvog smisla. Kolega Radovanović je u prepodnevnoj raspravi pomenuo da samo gume na tim autobusima vrede više nego što je ovo.
Dovoljno je samo da kažem da plac na kome se nalazi lokacija "Niš ekspresa" je izuzetno dobra lokacija, na samom početku Bulevara Nemanjića, atraktivna lokacija u Nišu, da "Niš ekspres" ima fabriku autobusa, da ima turističku agenciju, da ima autoškolu i mnogo toga. Jednostavno, kažem, ovo je najbolji primer na koji način nastaju tajkuni. Još nešto vezano za ovaj amandman. U obrazloženju razloga zbog kojih se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, navodite ono vaše standardno obrazloženje - ubrzanje procesa pridruživanja EU. Tamo se kaže da treba da se donese zakon do novembra, a sada smo na polovini decembra, vi to niste uradili.
Molim vas, nemojte više obmanjivati i varati svoje evropske prijatelje kako ćemo uraditi nešto u predviđenom roku, jer na taj način nanosite lošu reputaciju ne samo ovoj vladi, nego i celoj državi i građanima Srbije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 90. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS Aleksandar Martinović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 92. stav 1. Ovim amandmanom kolega iz poslaničke grupe SRS traži da se u stavu 1. reči "Vlada može" zamene rečima "Vlada mora", a reč "privremeno" se briše.
O čemu se radi? U članu 92. stav 1. Predloga zakona kaže se: "Vlada može, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, privremeno da obustavi postupak javne nabavke". Amandmanom se predviđa da Vlada, u tom slučaju, ne da može da interveniše, nego da mora da interveniše i da se reč "privremeno" briše.
U istom članu Predloga zakona navode se slučajevi pod kojim uslovima, kako stoji u Predlogu zakona, Vlada može da interveniše, odnosno da obustavi postupak javne nabavke usluga: kada ponuđači koji imaju sedište u državi s kojom Republika Srbija nema zaključen ugovor o jednakom tretmanu domaćih ili inostranih ponuđača i još u dva slučajeva kada su u pitanju povezana lica države s kojom država Srbija ima zaključen ugovor, ali ne postoje neposredne i delotvorne veze između Republike Srbije i te države o kojoj se radi.
Problematično je šta to znači - karakter neposredne i delotvorne veze. Ostavljeno je u ovom slučaju da Vlada sama procenjuje, u svakom konkretnom postupku i u svakom konkretnom slučaju javne nabavke, da li postoje neposredne i delotvorne veze.
Nadalje, postoji treći slučaj - kada su ponuđači podneli ponudu, a predmet ponude dolazi iz države sa kojom Republika Srbija nema zaključen ugovor o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača.
Ne treba Srbija u toj trgovinskoj i ekonomskoj razmeni da trpi monopol neke države, a pri tom da služi kao sirovinska baza onima koji rade i dolaze do finalnih proizvoda i to povratno plasiraju na tržište Srbije.
Vi znate da je, maltene, Vojvodina u velikoj meri postala vlasništvo pojedinih firmi iz Hrvatske. Tu se pominje "Agrokor" Ivice Todorića i drugih koji su kupili velike parcele, odnosno veliki deo zemljišta u plodnoj Vojvodini.
Ima još jedna situacija o kojoj treba vlast, pre svega Vlada i nadležno ministarstvo, da obrate pažnju. Ovo je podložno proveri, naravno, a informacija je da je jedna hrvatska firma, naziv te firme znam, ali neću namerno javno da je pomenem, plasirala velike količine novca, tajnim kanalima, preko jedne firme iz Niša koja je u međuvremenu privatizovana, a radi se o trgovinskoj firmi, za kupovinu tržišta na jugu Srbije. Znači, tu se radi o kriminalu, o korupciji, što treba sprečiti.
Nadam se, mada razumem i vas, predstavnike Vlade u sali, a i uopšte članove Vlade i druga lica u Vladi koja prate ovu oblast i celu situaciju, mnogo se kaže za ovom govornicom, mnogo toga je tačno, mnogo toga je neprovereno, ali mnogo toga je ono što mi, narodni poslanici, izgovorimo misleći ili smo ubeđeni da je to istina, a ne radi se o potpuno tačnoj informaciji.
Ne možete vi sve to da pratite i da proveravate, a obzirom da se radi o budućnosti nabavke odgovarajućih proizvoda, robe široke potrošnje, koja se plasira iz nekih zemalja, da li u sistemu javne nabavke ili ne, da li je to slobodno tržište, za koje možemo da kažemo da su još uvek neprijateljski raspoložene prema nama, a da treba da postoji ekonomska i trgovinska saradnja - treba, ali uz određenu kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva.
Rekao sam vam da je za to izdvojen ogroman novac koji se slio u džepove pojedinaca i određenih privatnih firmi. Koji su to slučajevi u kojima Vlada može, po Predlogu zakona, a ne mora da obustavi postupak javne nabavke? Vlada će sigurno, na predlog, kako se kaže, nadležnog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, da to uradi. Da li će to biti isključivo od koristi naručioca, odnosno nabavljača posla, odnosno usluga, pretpostavljam da će da ceni da je to od opšteg interesa za Srbiju.
Naravno da ima u velikoj meri logike i opravdanosti za ovakvo rešenje u članu 92. Predloga zakona. Obzirom na naše prilike, na naš mentalitet u Srbiji i praksu u ponašanju kod pojedinih slučajeva, sigurnije, čistije i jasnije je za sve nas, a pogotovo vas koji učestvujete u sprovođenju ovih zakona i radu u izvršnoj vlasti, da se obustavlja postupak tako što Vlada mora, a ne da može.
Tu će dolaziti do uticaja određenih moćnika, kako u Vladi tako i van Vlade, da ne govorim o uticaju moćnika, ovih tajkuna. Zloupotrebe su, siguran sam da gospođo ministar vi znate, tu ste u javnom sektoru, u javnom životu, da je moć i uticaj tajkuna ogroman za Srbiju.
Pojedini tajkuni se ponašaju kao vlasnici ove Srbije, vlasnici tržišta i kapitala, i finansija, i vlasnici političke volje pojedinih ljudi, pa čak i ovih iz Skupštine, čak mislim na ove naše odbegle, bivše radikale. Tajkune upravo prave ljudi iz vlasti.
Svaka čast onim sposobnim ljudima koji na tržištu, u sistemu pružanja usluga, u sistemu proizvodnje dolaze do profita. Taj profit nagomilavaju. To je sasvim u redu. Svaka čast njima. Njih treba pozdraviti i podržati. Ali, tajkuni koji dolaze do ogromne količine novca, to rade na protivzakonit, nelegalan način. Ko im to omogućava? Upravo ljudi iz sistema vlasti. Ti tajkuni koji već postoje u Srbiji, od Miroslava Miškovića, Beka itd, da ne navodim njihova imena, stvaraju i stvorili su neke nove tajkune, da li svoju konkurenciju ili konkurenciju nekim budućim tajkunima, a oni su nažalost nekada bili i u SRS, govorim o dvojici ljudi iz vrha nekada SRS koji su vodili ovde u zemlji SRS, naravno, sa predsednikom SRS koji je u Hagu.
Tajkuni su napravili te nove tajkune iz politike. Mora taj sistem, ta sprega tajkuna i političara koji ide na štetu Srbije, na štetu mnogih ljudi, na štetu onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem, koji nemaju posla, a i ako imaju posla nemaju dovoljno materijalnih sredstava za egzistenciju, o tome država i Vlada Srbije treba da vodi računa i kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona o javnim nabavkama.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Aleksandar Martinović je podneo amandman na član 92. Predloga zakona o javnim nabavkama.
Ono što je kolega Milovan Radovanović govorio malopre u prilog obrazloženju ovog amandmana zapravo samo potvrđuje stav SRS, a to je svakako i opšti stav, da je osnovni krivac za korupciju u Srbiji upravo javne nabavke, a da je opet, s druge strane, korupcija osnovni uzrok socijalne bede i ekonomske krize u Srbiji. Sve to, naravno, ide pod okriljem Vlade Republike Srbije.
Kažete vi u vašem predlogu zakona, gospođo Dragutinović, a govori se o obustavi postupka javne nabavke usluga, kažete da Vlada mora, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, privremeno da obustavi postupak javne nabavke usluga, pa onda kažete kojim sve ponuđačima, koji imaju sedište u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen ugovor o jednakom tretmanu domaćih i inostranih ponuđača.
Govorili smo o tome juče, sinoć kada smo već pričali o ovom predlogu zakona, i kolega Martinović je rekao u obrazloženju svog amandmana da je on predložio da stoji da Vlada mora da, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, ne privremeno, nego da obustavi postupak javne nabavke usluga sa svim ovim ponuđačima koji su predviđeni u članu 92. Predloga zakona.
Lepo je u obrazloženju amandmana napisano da je potrebno da se strane firme i fizička lica u našoj zemlji tretiraju na isti način na koji se naše firme i fizička lica tretiraju u zemljama iz kojih ponuđač dolazi. Morate priznati da nema ničeg pravičnijeg i ničeg pravednijeg i u nekim normalnim okolnostima, a kamoli kada su u pitanju okolnosti u kojima se nalazi država Srbija sa državama koje nas okružuju. Nažalost, nemamo prijatelje u tim državama, u vladama tih zemalja. Oni se tako i ponašaju.
Naša su vrata u ekonomiji širom otvorena firmama iz Hrvatske, firmama iz Slovenije, ponuđačima iz Hrvatske i Slovenije, a srpski ponuđači tamo ne mogu ni da privire. To mora najpre jasno i glasno i otvoreno da se kaže. Nemamo razloga da se nikom dodvoravamo, da se nikom udvaramo. Nemamo razloga, pogotovo ne na štetu svojih građana i svoje države, da zaključujemo štetne ugovore, da bi nam negde neko rekao da smo mi dobri susedi. Kolega Petar Jojić je u više navrata od raznih ministarstava tražio informacije o učešću hrvatskih i slovenačkih firmi u privatizaciji u Srbiji, pa je pre neki dan dobio jedno pet kilograma papira u obliku odgovora, čućete sasvim sigurno ovih dana, gospođo Dragutinović, šta sve tu ima i koliko smo mi u pravu.
Ovaj amandman, kao i onaj prethodni, kao i amandman gospodina Prelića koji će doći posle ovog, moraju da se posmatraju istovremeno i jedino tako imaju smisla, jer smo mi tako i koncipirali naše amandmane, pre svega zbog toga da bismo zadržali pravnu sigurnost u Srbiji, da bismo očuvali naš pravni sistem.
A ne da bi, kako je jutros gospodin Čiplić, koji je umesto vas ovde bio jedno vreme, rekao da postoje neki vetrovi sa zapada koji kažu da treba da pravne norme budu što je moguće fleksibilnije. To je van zdravog razuma i van pameti i u najuređenijim državama i tamo gde su pošteni ljudi u vlasti, fleksibilna norma nema pravne sigurnosti. Pravna norma mora da bude jasna, precizna, koncizna. Tako je u pravnom sistemu Srbije.
Neće vam sigurno niko zameriti od onih koji vam nalažu da donosite ovakve ili onakve zakone ako vi to poštujete. U tom smislu su naši amandmani, a vidim da mi ostalo još malo vremena, a moram da vas upoznam, a pre svega javnost, sa nekoliko činjenica objavljenih danas u jednim dnevnim novinama.
Već sam govorila o onome što su novine SRS "Velika Srbija" objavile, mnogo sličnih podataka ima. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, govorio je za "Kurir" o javnim nabavkama, a između ostalog stoji da je vrednost nabavke u MUP-u na godišnjem nivou, sada pričam o ovom kriminalu u MUP-u koji je ovih dana aktuelan, na godišnjem nivou prelazi 35 miliona evra, a četvrtina tog novca, odnosno nešto više od osam miliona evra odlazi firmama za koje se nameštaju tenderi.
To tvrde neki izvori iz MUP, a o kojoj količini robe i novca je reč, može da ilustruje primer da MUP radi oko 40.000 ljudi, slušajte ovo, kojima se godišnje kupuje šest pari čarapa. To znači 240.000 pari čarapa. Na isti broj ljudi godišnje dolaze po dve košulje, kravate, pantalone itd. Zamislite koje su pare u pitanju i kaže se, kroz ovu istragu policije otkrivene su ne samo malverzacije u MUP-u, nego i u drugim firmama, ali i u vojsci, gde uglavnom iste firme rade iste stvari.
Gospođo Čomić, želim da postavim jedno pitanje na osnovu Poslovnika gospođi ministar, da li treba da idem na mesto ili da nastavim?
(Predsedavajuća: Nastavite.)
Hvala lepo. Mislila sam da ću stići u ovih šest minuta, ali nešto brzo protekne vreme.
Dakle, šta kaže ovaj izvor "Kurira"? Kod prethodnih ministara, misli se na ministra policije, štelovanje tendera bilo je rutina, što pokazuje i slučaj uhapšenog Božidara Stojiljkovića, vlasnika firmi "Bim teks" i "Mari bo", koji je bio član stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića.
Dakle, mnogo su duboki koreni onoga što se sada onako začačka u vrhu i opet nikom neće dlaka s glave da hvali zbog svih ovih malverzacija u javnim nabavkama, otići će u zatvor neki ljudi koji jesu učestvovali o tome, ali koji su mnogo manje krivi i mnogo manje odgovorni od onih koji su njihovi nalogodavci.
Kaže dalje Predrag Jovanović, dakle, direktor Uprave za javne nabavke - dve milijarde evra vrednosti prijavljenih javnih nabavki učestvuje sa 8% u bruto domaćem proizvodu Srbije, dok u svim tranzicionim zemljama javne nabavke učestvuju sa oko 16%. Prema tome, još 8% fali, što znači da dve milijarde evra ostaje neprijavljeno. Opet ista boljka.
Problem je što veliki broj preduzeća ne dostavlja izveštaj, a posebno javna komunalna preduzeća. Ne znamo tačno koliko je tendera namešteno, ali znači zna da neki jesu, ali to može donekle da ilustruje podatak da je prošle godine bilo 700 žalbi na regularnost tendera i pola tih tendera je poništeno, što u celosti, što delimično.
Toliko o poštenju kada su u pitanju javne nabavke. A pitanje za vas, gospođo ministar, pitala sam vas juče i juče sam vam rekla da neću do danas da vas prozivam, pa sam vas već pitala i vi opet ne reagujete, vi ste se izgleda pomirili sa Mlađom, mislim vi žuti i Mlađa, Mlađan Dinkić, što me čudno gledate.
Juče ste bili u svađi kad ste otišli, onda nas je ovde gospođa Kalanović obavestila, nas i javnost, da je došlo do velike svađe u Vladi Republike Srbije, da je Laki bio mnogo nervozan, da je vraćao neke udarce za Bojana Krišta ili šta je već u pitanju.
Moje pitanje i naše pitanje je: šta bi sa finansijskom inspekcijom na Aerodromu? Šta je to Bojan Krišto stvarno uradio? Da li tamo ima malverzacija, da li nema? Da li će biti "pojela maca", da bi Mlađa ostao u Vladi ili ćemo da se suočimo sa istinom, pa makar se neki kupovali i bez tendera?

Da li još neko želi reč?  
Ako ne, na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 93. Zakona o javnim nabavkama. Gospođa ministar na sugestije gospođe Vjerice Radete na odgovara, očigledno nema šta da kaže ni poslanicima ni građanima Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 93. Zakona o javnim nabavkama jer je on logičan sled amandmana podnetog na član 92, koji je podneo moj kolega gospodin Martinović Aleksandar.
Ako se usvoji amandman na član 92, koji je više nego logičan, član 93. tačka 1. stav 1. nema smisla jer se odnosi na član 92. koji ima jasniji stav i značenje usvajanjem amandmana kolege Martinovića. Zamenom reči "Vlada može" rečima "Vlada mora da obustavi postupak javne nabavke i usluga" prestaje potreba za tačkom 1) i stavom 1. iz člana 93. zakona.
Član 92. i član 93. ovog zakona je proistekao iz loše navike predlagača zakona, jer se uvek ostavlja mogućnost za manipulaciju rečima "može" umesto da tu stoji reč "mora", i svaku eventualnu nepravilnost kod tendera ili javnih nabavki odmah obustavi.
Ovako ozbiljan zakon, koji treba da se primenjuje sa ciljem da spreči mito i korupciju, ima u svojim članovima neodređene stavove i ostavlja mogućnost da se naručioci tendera i Vlada uvek pravdaju rečima - pa lepo vam piše da može, što ne znači da mora. Time se stvaraju uslovi za malverzacije i ostavlja mogućnost rupa u zakonu kako bi slični nekima koji su ovih dana uhapšeni mogli da ostvaruju ogromne lične koristi na račun države i njenog stanovništva.
Zakon o javnim nabavkama koji se predlaže na usvajanje ima za cilj opet podmirivanje obaveza prema usklađivanju zakona radi evrointegracija.
To je u redu, ali ako se ne usvoje amandmani koji koliko-toliko i popravljaju ovaj vrlo loš predlog, kako ćete da izađete pred Savet Evrope i razne evropske komisije koje će ocenjivati svaki ovako loš zakon i da ćete im mogućnost i verujem zadovoljstvo da otkažu gostoprimstvo u Evropsku zajednicu.
Zakon o javnim nabavkama u delu gde se nalazi član 93. govori i odnosi se na nabavku dobara, radova i usluga, vodosnabdevanja, energetike, telekomunikacija i saobraćaja. Ovo su ujedno i oblasti u kojima se vrše najveće javne nabavke i u kojima je do sada bilo najviše problema sa tenderima i nabavkama.
Da podsetim samo slučaj oko nabavke električne energije od strane Hamovića i Janjuševića. Anketni odbor je formiran kako bi istraživali sve malverzacije oko toga, ali normalno ništa se nije preduzelo jer su to kadrovi DS.
U obrazloženju razloga donošenja zakona spominje se kako treba po hitnom postupku doneti zakon radi antikorupcijske kontrole od strane ovlašćenog organa. Još jedna licemernost Vlade i skupštinske većine. Pa, zar nismo svedoci svakodnevnih izjava Verice Barać kako nema saradnju sa Vladom i kao je njen rad i rad nadležnih organa više nego obesmislen i potcenjen?
Zakon o javnim nabavkama u osnovi ima potrebu i značaj da zaštiti utrošak javnih sredstava i uvede finansijsku disciplinu u državnim organima i preduzećima, kao i kod drugih pravnih lica koja potpadaju pod ovaj zakon.
Međutim, zakon o javnim nabavkama kod nas najčešće se zloupotrebljava i striktno se primenjuje samo prema onim organima i preduzećima koji nisu pod okriljem vlasti.
Nije redak slučaj da zakon o javnim nabavkama usporava ili onemogućuje brz i preko potreban posao, najčešće zbog vremenskih termina koji su dugi da se ceo proces završi oko radova ili nabavke, pa onda žalbe i sporost nadležnih ministarstava, pogotovo kod izvođenja radova i nabavki u opštinama gde vladaju partije i stranke iz vladajuće većine.
Celokupan ambijent u Skupštini, Vladi i svim relevantnim organima za sprovođenje i donošenje zakona je takav da se još uvek zakoni i akti tumače na više načina, u zavisnosti na koga se odnose.
Nas opoziciju optužujete za opstrukciju, a na svaki zakon podnosimo niz amandmana koji u svakom smislu popravljaju predloge zakona, ali vi na nivou deteta demokratije ne usvajate amandmane iz principa i negativnog odnosa prema opoziciji, a pogotovo prema SRS.
Uveren sam da Evropska komisija kada bi imala mogućnost da dobije vaš predlog zakona i naš sa amandmanskim izmenama, da bi svaki naš predlog usvojili, s tim da ne znaju unapred čiji je predlog zakona.
Kao opozicija imamo pravo da ne glasamo za zakon iako usvojite sve naše amandmane jer je to normalno, kao što je normalno da vam popravimo sve zakone, ne zbog vas, već zbog građana koje predstavljamo, a i zbog onih koji su se prevarili pa vama dali svoj glas.
Naš je politički cilj da dokazujemo da ne znate da vladate, a ujedno da svojim amandmanima donosimo kvalitet zakona koji se tiče pre svega građana Srbije.
Gospođo ministre, kada su javne nabavke u pitanju mislim da je direktno sa tim povezana i AP Vojvodina, pre svega mislim na Fond za kapitalne investicije. Naime, sredstva koja dodeljuje Fond za kapitalne investicije – pretpostavljam da znate da je i predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća, to po vama verovatno nije sukob interesa – Fond je 3.11.2008. godine raspodelio sredstva u iznosu od 2.677.820.386,055 para.
Opštinama koje su bile spremne sa projektima na osnovu njih su odobrena sredstva, pa i opštinama gde ne vladaju demokrate, doduše to su bila minimalna sredstva, sredstva koja su morali da odobre, jer ne bi imali opravdanje nikakvo. Ali, mnogo veća sredstva idu opštinama gde su demokrate na vlasti.
Šta želim ovim da vam kažem? Kada su javne nabavke u pitanju, Izvršno veće Vojvodine ima delegaciju koja ide od škole do škole, od ustanove do ustanove, gde pita šta treba da se radi. Normalno, njihovo je da kažu šta treba da se radi, a sve ostalo je problem njihovog Izvršnog veća. Znači, oni biraju izvođača radova i sve ostalo.
U ovoj tranši sada, koja je odobrena, moram da kažem da je najviše pripalo subotičkoj regiji, da tako kažem, znači sredinama gde su nacionalne manjine, odnosno Mađarska koalicija. To je verovatno predizborno obećanje i to su argumenti koje oni imaju da ucenjuju, ne samo Vladu, već i Izvršno veće Vojvodine.
Ali, projekti koje ima opština Odžaci, sa već izabranim izvođačem radova, neće biti ostvareni ove godine. Kažu - nema para. Gde su te pare potrošene, ili je to sve odrađeno mnogo ranije u kampanji, pa sada moraju da se pokriju ti troškovi?
Pitam vas da li imate kontrolu i da li imate pravo da iskontrolišete na taj način i kako se troše pare iz Fonda za kapitalne investicije?
Od poslaničke grupe Nove Srbije čuli ste da su rebalansom budžeta bila opredeljena sredstva za osobe sa invaliditetom u iznosu od 12 miliona dinara i da nije ostvareno ništa.
Reći ću vam da je opština Odžaci pretprošle godine konkurisala na osnovu tendera. Ministarstvo za sport i omladinu je raspisalo konkurs za otvaranje sportskih terena i dečijih igrališta, konkurisali smo i odobreno nam je 6,5 miliona dinara. Odmah smo se dali na posao, obišli smo osnovne i srednje škole i izradili šest projekata. Odobreno nam je 6,5 miliona dinara, a do današnjeg dana nismo dobili ni jedan jedini dinar.
Bio sam u vlasti Odžaci četiri godine i, gospođo, ovo je proverena informacija. Ne pričam vam na pamet. Znači, odobrena su nam sredstva u iznosu od šest miliona i 500 hiljada za otvorene sportske terene i dečija igrališta 2006. godine.
Do današnjeg dana sredstva nisu dobijena, uz razna obrazloženja Ministarstva sporta i omladine, koje nijedno nije bilo adekvatno, svi projekti su postojali, izvođač radova je izabran, međutim, dobijali smo obrazloženje da oni moraju da izaberu izvođače radova. Bitno je da sredstva nisu dobijena.
Gospodin Krasić vam je u šaljivom tonu juče rekao za ovaj zakon o javnim nabavkama da je to drp-sistem, koji se proteže i do lokalnih samouprava i do mesnih zajednica, a sada ću vam navesti jedan primer gde je mesna zajednica u pitanju. To je mesna zajednica Ratkovo, koja je počela kanalizaciju, drugu ekološku u Srbiji.
Početna investicija je bila 2005. godine 126 miliona dinara, a sami priključci su bili tada, u to vreme, po projektnoj dokumentaciji oko 60 miliona dinara. Mi smo raspisali tender, jer smo odvojili priključke od samog izvođenja radova. Tu su se javile tri-četiri firme. Verovatno su se, gospođo ministre, te tri firme dogovorile oko samog konkursa. Nećete verovati, najniža ponuda te tri firme je bila 120 miliona, a najveća 145 miliona.
Ova firma, koja verovatno nije bila u dogovoru sa njima, njena ponuda je bila 68 miliona dinara. Oni su verovatno slučajno upali u tu igru, ali je neverovatno da bude tolika razlika u ceni, maltene duplo.
Normalno, izabrali smo najjeftinijeg ponuđača, ali je ovaj ponuđač, koji je imao ovako visoku ponudu, uložio žalbu. Normalno, žalba nije prihvaćena, odbijena je. Sve ovo vam govorim iz razloga što je stvarno neverovatno koliko pokušavate da držite, ali apsolutno sve, pod kontrolom.
Hteo bih još da se vratim na ovaj amandman. Znam da će neko reći da nije sve vezano, ovo što pričam, za amandman koji sam podneo, ali gospodo - jeste. Evo vam konkretan primer, koji možemo da izvučemo iz članova 92. i 93. ovog predloga zakona.
U članu 92. se kaže da se može obustaviti javna nabavka, ako se ponuđač pojavi iz zemlje koja nema s nama ugovor o saradnji za usluge i nabavke. To je u redu, ako se zamene reči "može" za "mora" i izbaci reč "privremeno".
Pitam vas da li imamo uopšte takvih ugovora sa stranim zemljama? Verovatno imamo, ali su fiktivne prirode, jer sam ubeđen da imamo korektan odnos, da bi naša preduzeća preplavila te zemlje, jer su naše cene na najnižem nivou, a kvalitet rada i stručnosti na najvišem nivou. Da se takvi ugovori prave u pravom smislu, Srbija za pola godine ne bi imala nijednog nezaposlenog radnika, štaviše uvozili bi radnu snagu. Hvala vam na pažnji.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 98. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim predložio da se naziv odeljka 6, naslov iznad člana 99. i član 99. brišu.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, najzad je još jedan od evropskih zakona stigao pred ovaj visoki dom. Drago mi je što učestvujem po amandmanu ispred poslaničke grupe SRS.
Naime, podneo sam amandman na naziv odeljka 6, da se briše naslov iznad člana 99. i sam član 99. Poznat je stav SRS, koja je protiv osnivanja novih uprava, agencija, zavoda i raznih drugih organizacija kojima se povećava državna administracija i birokratski aparat, što može dovesti do raznih zloupotreba i mahinacija. Uzeo sam onda regulisanu materiju po važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 18, pa sam uzeo Predlog zakona o javnim nabavkama, čl. 99. i 100, a ovde 18. i 19.
Po važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 18 kaže: "Obrazuje se Uprava za javne nabavke, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki, radi obezbeđivanja uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupku javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava). Na rad i organizaciju uprave primenjuju se propisi u državnoj upravi".
Isto to, znači reč je o šestom odeljku Predloga zakona o javnim nabavkama i obliku organizovanja. Član 99, trebalo bi da pratite, videćete da je to identično - Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja je obavljala stručne poslove iz oblasti javnih nabavki, obezbeđuje uslove za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih i finansijskih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki. Na rad i realizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi.
Zatim, u važećem Zakonu o javnim nabavkama, član 19, gde iznad isto piše poslovi, član 100. gde pišu poslovi, vidi se da su identični, ali o tome će koleginica, da ne bih sad pričao o članu 100. i uzimao njenu temu, pa ću preći na onu diskusiju koja je veoma bitna, a to znači, kao i do sada, Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja obavlja stručne poslove u oblasti javnih nabavki, a to kod vas izgleda da su zaduženi da stručno zabašure javne nabavke.
Da li da nabrojim ono svojevremeno ili sadašnjih vozova i železnica, trošenje novca za puteve u Srbiji i još milion nabavki javnih iz budžeta, kada govorim mislim i na gradove, mislim na opštine, javna preduzeća i ustanove gde se novac građana sliva u džep zaslužnih članova vladajuće koalicije ili žutog preduzeća i G17.
Kažete da će Uprava za javne nabavke organizovati efikasnu i transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke. To će biti isto kao i dosad, sve sem efikasno i transparentno. Efikasno jedino kad treba da se zaposli neko iz vladajuće koalicije i da se otmu državne pare tako što će se zataškati sve nebuloze prilikom javnih nabavki.
Na kraju, kao i dosad, navodi se da će Uprava za javne nabavke, podsticanjem konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki, ovo je posebno do sada funkcionisalo, pa će tako i po ovom zakonu: konkurentnost se meri količinom korupcije. Ako neko da više, njegovo je.
Nije ni čudo što nas smatraju za najkorumpiraniju zemlju u Evropi, jer samo smišljate kako da uokvirite zakonski manipulisanje državnom imovinom i parama.
Pogotovo je dobro što se u odeljku sedam ovog zakona organizuje zaštita ponuđača i javnog interesa i proširujete broj činovnika koji ćete imenovati po zasluzi i čije će plate padati na teret građana, odnosno budžeta, a čiji će efekti rada, kao i sve dosad, biti ravni nuli, mutne vode oko javnih nabavki će biti još mutnije, a informacije o trošenju para još nedostupnije.
Zato smatram da treba prihvatiti ovaj amandman, odnosno treba povući ceo zakon iz procedure i ozbiljno razmisliti kuda sve ovo vodi. SRS ima rešenje.
Još malo sad da proširimo ono i da dokumentujemo nešto. Samo se vi smejte, nećete dugo.
Uprava za javne nabavke je od 12 hiljada naručilaca u Srbiji uspela da pribavi svega 2.100 izveštaja o sprovedenim javnim nabavkama tokom 2007. godine i da u periodu od 2003. do 2007. godine potroši više od 108 miliona dinara iz budžeta, umesto da delokrug rada ovog beskorisnog budžetskog parazita bude poveren nekom od sektora, odnosno odeljenja Ministarstva finansija.
Upravo iz ovih razloga, Zakon o javnim nabavkama je danas izgubio smisao, a korisno je podsetiti da je on donet sa ciljevima uštede i racionalne upotrebe budžetskih sredstava, jačanja antikorupcijskih mehanizama, jačanja konkurencije i jačanja privatnog sektora. Nažalost, ovaj propis je danas postao instrument enormno brzog i lakog bogaćenja režima.
Da bismo to malo potkrepili, izneću činjenice, a danas su mnogi građani Srbije mogli da se uvere, opet u novinama DS, opet hapšenje, a čuli ste to juče i od Vjerice Radete i kolege Todorovića, vidimo da je opet ovde ta korupcija prešla iz Zrenjanina ka Novom Sadu, pa se ovde našao i direktor Vojvodinavoda, Branislav Radanović, pa direktor zrenjaninske hale sportova u izgradnji Zorana Stojačića, muža Snežane Lakićević-Stojačić, visokog funkcionera DS.
A sve zbog toga što je gospodin Branislav Radovanović, direktor Vojvodinavode, omogućio Goranu Kneževiću i mužu Snežane Lakićević-Stojačić da naprave onu marinu, svaki dan prolazim putem pored, pa smo se dugo pitali kako će marina biti ogromna, kako će jahtice, brodići, roštilji i roštiljdžije tu se nalaziti... samo gledajte gospođo Kolundžija, sve je ovo istina, ako treba, odvešću vas da vidite kako ta marina izgleda, jer da bi se napravila ta marina, tu je izvađeno 40.520 kubika mulja.
Nažalost, Branislav Radovanović je zaboravio da treba te usluge da naplati, mada, po nekim zakonima ne smeju trećem licu da se izdaju ti bageri i to je njegova velika greška. Ta greška ga košta tako što su ti radovi u vrednosti od 11 miliona dinara.
To je još jedna kap u moru korupcije i kriminala oko tih javnih nabavki, pa da potkrepim iz ovog članka gde se spominje i taj David Dimkić, načelnik za finansije SO Zrenjanin, Bratislav Tomić, poznati Baćko, koji je pokrajinski poslanik.
Piše - predsednik privremenog organa. Nije on tamo bio privremeni organ, on je tamo bio glavni organ.
Nikola Halas je bio najglavniji organ tamo, ima manji organ, pa veći organ, pa levi organ, pa desni organ, imate kod njih šta hoćete.
Zato kaže - prijavljeni su prekoračenjem svojih službenih ovlašćenja naneli štetu veću od 132 miliona dinara, tako što su sproveli javne nabavke za kupovinu različite opreme za koju nije bila predviđena pozicija u budžetu, a organizovana grupa je na taj način pribavila imovinsku korist u iznosu iznad 56 miliona dinara, oko 700 hiljada evra. To je samo deo žutog preduzeća. Hoćete malo da pričamo i o belim mantilima u Beogradu? I tu se selite sad malo.
Nemam još puno vremena, ali ću uspeti da vam dočaram nešto što je veoma interesantno. Dolazim iz opštine Zrenjanin, imam još četiri opštine u Srednjebanatskom okrugu, gde sam predsednik srednjebanatskog okružnog odbora SRS i potrudiću se da ih sve ovde iznesem, ne danas, neću uspeti.
Ali, kaže - sredstva za marketing i promociju postojećih resursa i mogućnosti investiranja u opštinu Zrenjanin u cilju privlačenja stranih investitora; pa se kaže - od 1.01. do 10.11.2008. godine je izdvojeno 16.682.042. Ali, ovde neka ''Multikompani", njih znam, 2.583.888, nego "CP Cosmopolitan" 13.569.410 dinara.
Ove sitne neću ni da nabrajam, ali ovo je bitno, građani Srbije - program raspodele sredstava za marketing, promociju postojećih resursa i investiranje u opštinu Zrenjanin u cilju privlačenja stranih investitora, ovo je urađeno 25.01.2008. godine.
Pa se kaže - na osnovu odluke o budžetu opštine Zrenjanin, u cilju privlačenja stranih investitora, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara raspoređuju se na sledeći način - za ozvučenje grada Zrenjanina 2,5 miliona, a privlačenje stranih investitora, ovaj drugi deo je 7,5 miliona.
Ali, sledeći program o izmeni programa, koji je urađen 17. aprila, tri meseca kasnije, kaže - umesto 10 miliona dinara, stavljamo iznos od 16 miliona dinara. Umesto onih 7,5 sada stavljamo 13,5 miliona dinara.
Opet sledeći program o izmeni programa od 22. jula, sve tako lepo po tri meseca, kaže - sada menjamo onih 16 miliona dinara i umesto toga stavljamo iznos od 21 milion dinara. Umesto onih 13,5 miliona dinara stavljamo iznos od 18,5 miliona dinara.
Vidite, građani Srbije, kako je vlast u gradu Zrenjaninu trošila enormno pare tako što su samo izglasavali, a nisu vodili računa o tome da treba da još neko živi pored njih. Ovo je za 2007. godinu za opštinu Zrenjanin, usluge po ugovoru su 26 miliona. Onda imamo tu reprezentaciju 5.599.700 dinara. Imamo naknade članovima skupštinskih komisija nepuna četiri miliona, članovima saveta za strateški razvoj 2,5 miliona. Pa objava tendera informativnog oglasa tri miliona. To je u 2007.
Evo u 2008, od 1.1. do 31.10.2008, isto to, sa 26 miliona 884 hiljade 934 dinara.
Ostale stručne usluge 5.888.430 dinara. Reprezentacija smanjena na 4.258, doduše, ovde za svega deset meseci, pa 4.100.000 objavljivanje tendera i oglasa, te 3.600.000 naknade članovima skupštinskih komisija. Pokloni 3.045.000.
Voleo bih da mi neko objasni koji su tu, ali ću na osnovu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja doći do toga koji su pokloni tako kupljeni sa tri miliona dinara.
Verujte mi, kada sam došao do ovih podataka, izvinjavam se građanima grada i opštine Zrenjanin, ali oni su hteli da imaju žutu vlast, žuto preduzeće. Evo, imate ih.
Ali, ako narod bude prosuđivao u sledećim izborima, ne bi smeli više na političkoj sceni Srbije niko od vas ni da se pojavi, a ne da dođete još da vršite marketing i da otvarate po dva-tri puta neke puteve, bolnice, porodilišta, jedan s jedne strane ulaz, a drugi sa druge strane ulaz.
Tako ste vi radili, januara se ulazi prvo odavde, a onda majski izbori ulazite sa drugog ulaza i otvarate to.

Narodni poslanik Zoran Bortić je pisanim putem povukao amandman koji je prethodio ovom amandmanu, a podneo ga je na član 98. Predloga zakona. Čitam ovu informaciju samo radi stenograma.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.