Gospodin Damjanović, pa ćete onda vi, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao pripadnik SRS i pripadnik nacionalne manjine romske zajednice, želim da kažem oko hapšenja generala Mladića.
Da li mi treba da znamo našu istoriju u ovoj državi? Svi je dobro znamo. Da li mi strateški treba da branimo ovu državu, da branimo naš srpski narod i sve manjine koje žive u njoj kada se vrši agresija na našu državu?
Svi znamo kakva je bila nesreća, koje su žrtve bile, koliko je naša država uništena povodom bombardovanja cele Evrope. Niko ništa ne kaže, oni koji su nas ubijali i uništavali našu državu i infrastrukturu, pitam se kako da niko ne odgovara.
A oni ljudi, oni narodni heroji, oni vojni stratezi koji su branili interes naše države, našeg naroda, mi njih hapsimo. Pitam se onda ovako: kako hapsimo nekoga ko brani našu državu, naš narod i našu decu i one koji štite ovu državu od svih tih agresora? Pitam se, ako hapsimo naše strateške ljude, od značaja za odbranu našeg naroda i naše države, a ne one koji su ubijali, uništavali, našu državu, šta to radimo?
Kao član ove zajednice, Republike Srbije, smatram i imam informacija da su general Mladić i gospodin Karadžić odbranili više stotina hiljada ljudi da ne budu žrtve agresora u Krajini, Bosni i širom Hercegovine, gde su se odvijali ratovi. Zar treba da hapsimo njih koji su spasili našu decu, da ne dođe do klanja, ubistva i do genocida? Oprostite, moje mišljenje i moji stavovi, kao čovek ove države, smatram da je to pogrešno.
Podržavam sve ono što je od interesa i odbrane Republike Srbije. Ove stavove SRS imala je uvek i uvek će ih imati za odbranu svoje države i svog naroda. Hvala.

Gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i Boris Tadić jesu tema o kojoj bismo mogli da pričamo sa aspekta kriminala, korupcije i krenuli smo da govorimo o tome, i govorili smo i danas, i juče i ovih dana.
Ali, postoji nešto što je mnogo opasnije, a to je odnos Vlade Srbije i odnos Borisa Tadića prema nacionalnim interesima Srbije. Nije šala ovo što pričamo, nije neozbiljno ovo na šta skrećemo pažnju već danima.
Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ovo što se desilo sa Euleksom je samo prvi korak, sledeći korak je da će se od Srbije tražiti da se ostvare dobrosusedski odnosi sa Kosovom, kako to kažu oni koji priznaju nezavisnost Kosova.
Nažalost, ako se nastavi ovako ponašanje Vlade Republike Srbije i predsednika ove države, mi možemo tako nešto i da očekujemo. Nemojte da mislite da mi sada nešto preuveličavamo, jer svaki put kada smo mi srpski radikali nešto najavljivali, zato što su neke stvari očigledne, onda smo imali mrke poglede ili medijski linč, jer mi, bože, zastrašujemo narod. Nažalost, sve ono što smo predviđali se zaista i desilo i dešavalo.
Zato sada upozoravamo Vladu Republike Srbije, zato sada upozoravamo Borisa Tadića, Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. To je prva stvar.
Druga stvar, ne dirajte generala Mladića, ne dirajte Hadžića. Lažu vas ovi vaši prijatelji iz EU, koji kažu - ako njih uhapsite, Srbija će ići u EU. Ne, ako uhapsite generala Ratka Mladića, Srbija će biti optužena za genocid, Srbi će biti optuženi za genocid, Srbija će morati da plati ogromne odštete po tužbama Hrvatske i najavljenoj ponovljenoj tužbi BiH.
Vama je sve to smešno, vas baš briga, vi ne želite da razmišljate, ne o onome što je interes Srbije sutra. Vi ne želite da razmišljate o onome što je interes Srbije danas. Interes države Srbije i interes građana države Srbije je da se Srbija sačuva u ovim granicama, da KiM ostane u sastavu Republike Srbije, da se okrenemo sebi, da se manemo ovih što nas udaraju, tj. što vas udaraju štapom, pa vam povremeno pruže šargarepu.
Serž Bramerc treba da se izjašnjava o Srbiji, već neki ministri iz Vlade ovih dana su najavljivali da će njegovo izjašnjavanje biti pozitivno i vi zato danas hoćete po svaku cenu da uradite nešto što, nadam se, nije moguće. Zato maltretirate pre neki dan porodicu Darka Mladića, danas ovog čoveka u Aranđelovcu.
Ko sutra treba da očekuje da će upasti neke tamne sile, ko zna odakle i ko zna ko koga predvodi, neko ko zna srpski jezik, a iza su oni koji ne znaju srpski jezik, koji su ovde došli samo da bi ispunili naloge svojih država. Nažalost, naši državnici im to dozvoljavaju.

Gospodin Slađan Mijaljević, pa zatim gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo kolege, ovih dana dobijamo predloge zakona od strane Vlade u skupštinsku proceduru. Tokom kampanje smo imali najavu od strane novoformirane Vlade ili ove skupštinske većine da će biti borba protiv korupcije, kriminala, nepotizma. Govorili su o tome da su socijalno odgovorna Vlada, da će pokrenuti proizvodnju, zaposliti veliki broj ljudi i da će na taj način napuniti budžet Republike Srbije. Međutim, ovih dana nam je u skupštinsku proceduru došao jedan sporazum koji sam ovde već citiramo, a sada postavljam pitanje po članu 226, može i ministarki finansija i nekom drugom ministru. Čuveni ugovor koji je potpisao Boris Tadić sa Kondolizom Rajs 7. septembra 2006. godine.
Ugovori, član 8. stav 1: "Za potrebe sprovođenja ovog sporazuma i tehničkih aranžmana, Ministarstvo odbrane SAD može da zaključuje ugovore koji se odnose na isporuku materijala, zaliha i opreme, kao i pružanja usluga, uključujući i izgradnju u Republici Srbiji, bez ograničenja u pogledu izbora partnera, dobavljača i lica koja obezbeđuju robu ili pružaju usluge. Ovi ugovori se potražuju, dodeljuju i realizuju u skladu sa zakonima i propisima SAD". Ne Republike Srbije u Republici Srbiji, nego - SAD.
"Nabavke dobara i vršenje usluga u Republici Srbiji od strane ili u ime SAD radi sprovođenja ovog sporazuma ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina u Republici Srbiji".
Još jednom postavljam pitanje: da li su institucije i građani Republike Srbije građani drugog reda u odnosu na Ministarstvo odbrane i oružane snage SAD ovde kod nas, ili nam se možda priprema, kroz razne sporazume kao što je ovaj - tiha okupacija? U kojoj mi to zemlji živimo? Gde je ovde bilo kakav vid patriotizma, pa makar i onog ekonomskog? Kako možete da se odričete carina, dažbina i poreza? Kažite nam lepo da treba da poklonimo nekom ovu zemlju, da odemo odavde, da se ne borimo više za nju. Kako vas više nije sramota?

Gospodin Zoran Krasić.

Moram da se pozovem na član 27. Poslovnika Narodne skupštine, jer ne vidim drugi član na koji bih mogao da se pozovem. Taj član se odnosi, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, na vas i mislim da vi u vođenju ove Narodne skupštine ne postupate u skladu sa Ustavom, zakonima i Poslovnikom.
O čemu se radi? Mislim da, po funkciji, doduše možda malo više po profesiji, u obavezi ste da obavite jedan razgovor sa Vladom Republike Srbije, bez obzira ko je predsednik Vlade, da l' Dinkić, da l' Cvetković, da l' Tadić, i da im kažete, pošto vi vrlo dobro znate šta znači ovo što malo-malo pa neko iz Vlade ili nekog drugog organa uradi na ulici, da ovo samo podstiče strah kod građana Srbije.
Otprilike na sedam dana neko trenira strogoću u ovoj zemlji, malo kod Vujića, malo kod Mladića, sad malo u Aranđelovcu, sutra će u vašem stanu građani, i uvek pod izgovorom – traži se neko. Sad je možda Mladić, prekosutra će biti Hadžić, naksutra ko zna ko će da bude na dnevnom redu koga će da traže.
Mogu da vam dam otprilike i odgovor na pitanje – zašto se sve fudbalske utakmice i košarkaški mečevi drže na tom nivou bezbednosnog rizika jer oni jednostavno vežbaju, s jedne strane navijači, s druge strane kornjače, žandarmerija. U nedostatku poligona, u nedostatku neke bolje i kvalitetnije pripreme za borbenu gotovost, oni sprovode interne vežbe ovde. A Zvezda – Partizan, opsada Beograda, autoputeva, kornjače - navijači i oni vežbaju. Ko se to igra sa nama?
Gospodin Mijaljević vam je pročitao nešto iz sporazuma koji je potpisao Boris Tadić. Po tom sporazumu mi nemamo suverenitet. Ova zemlja je predata Amerikancima. Oni mogu sve da urade ovde, šta god žele.
Mislim da vi morate da pozovete ove iz Vlade, da im kažete da terapeutski delujete na njih, bez obzira što Đilas i ovi promovišu putem medija, što gore–to bolje, naravno za neke iz DS, ali vi morate malo da relaksirate ovaj narod, jer ovaj narod živi pod stalnim stresom. Malo – malo, pa se desi nešto.
Valjda građane treba da oslobodimo tog straha i da im skrenemo pažnju, kad ovaj „simplon ekspres“ prođe kroz Srbiju i kada dođe ta finansijska svetska kriza, da će njima da bude bolje, kako reče Mlađan Dinkić i Đelić. Ovima u Evropi je pala plata ili će im pasti sa 3.000 na 2.000 evra, pošto mi idemo u Evropu, praktično će nama ovde da poraste.
(Predsednik: Vreme.)
Mi jedva čekamo tu ekonomsku krizu da bi građani Srbije dobili veću platu, a kako smo čuli posle ovog subotičkog plenuma, pajsere u ruke i čuvajte radno mesto, ne sme niko da vas istera s posla.
Molim vas, hitno preduzmite te političko-terapeutske aktivnosti prema Vladi ovog gospodina Cvetkovića, jer ovo je stvarno neizdrživo, malo-malo pa neko mora da alarmira šta se dešava u zemlji, jer ovde nas vi uspavljujete nekim zakonima.
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
Javiću se ponovo.

Gospodin Munjić, pa zatim gospođa Vjerica Radeta.

Član 226. Dame i gospodo, za 15-20 dana u Srbiji se formalno-pravno završava privatizacija, okončava se proces privatizacije, tako da, shodno tome, preduzeća koja do tog datuma nisu ušla u privatizaciju formalno, nisu prijavila tender ili aukciju, biće u stečaju ili će biti likvidirana.
Pošto su radnici ozbiljno zabrinuti i mnoga njihova udruženja pokušavaju da intervenišu kod ove države da se taj proces produži, jer oni do sada nisu uspeli da se privatizuju, nisu uspeli da nađu kupca za svoje društveno preduzeće, to shodno članu 226. postavljam odgovarajuća pitanja Agenciji za privatizaciju i nadležnom ministarstvu, a to je: Koliko je do današnjeg dana neprivatizovanih preduzeća u Srbiji, koliko je poništenih privatizacija, koliko je krivičnih prijava protiv odgovornih lica i vlasnika privatizovanih preduzeća i da li su te krivične prijave procesuirane i u kom obimu?
Svedoci smo da u ovoj državi poslednjih godina padaju vlade, prave se koalicioni dogovori, sve se radi samo privatizacija traje non-stop i neprekidno ljudi se plaše da govore o ovoj privatizaciji, mnogi se plaše za svoje položaje i fotelje, tako da čak i medijski servis RTS o tome maltene nije napravio nijednu ozbiljnu emisiju. Ni nevladine organizacije na ovu temu ništa ne govore, a mislim da je to jako tendenciozno što i oni o tome ništa ne pričaju.
Ima li u ovoj zemlji onih koji će da se pozabave ovom privatizacionom mafijom, ali prethodno da im se postave određena pitanja, a to su: Zašto je početna cena u privatizaciji baš 20% od procenjene vrednosti? Zašto se većinski vlasnici uvode u preduzeće koje kupuju odmah nakon isplate prve rate?
Zatim, ko uzime proviziju od 5%; zašto su mnogi od kupaca ovih privatizacionih preduzeća, koja se privatizuju, na Interpolovim poternicama; zašto su manjinski akcionari prepušteni sami sebi i o njima niko ne brine i niko ih ne štiti; zašto se dozvoljava da tajkuni iz bivših republika kupuju naše firme, da bi iste odmah zatvorili, a da bi njihova preduzeća normalno radila; zašto se odbacuju krivične prijave protiv vlasnika i tajkuna ili se iste ne procesuiraju i drže u fiokama; koji su ministri, bivši i sadašnji, kupili određena preduzeća u Srbiji i zašto berza služi za otimačinu preduzeća? Hiljadu zašto, a privatizacija se bliži kraju. Hvala.