Gospodin Srboljub Živanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, izvinjavam se što prekidam ovako divnu diskusiju, ali bih hteo da iskoristim ovde dolazak ministra za finansije da bih postavio pitanje po Poslovniku, a to je član 225. i 226, gde postavljam pitanje šta je sa subvencijama vezano za poljoprivredu, odnosno po zasejanoj površini po jednom hektaru i po predatim grlima, koje je država trebalo da uplati?
Dobro znate da je rebalansom budžeta predviđeno da je Ministarstvo za poljoprivredu donelo negde oko sedam milijardi, da je bilo reči da će se baš tim novcem isplatiti dug, onaj koji dugujete poljoprivrednim proizvođačima. Međutim, to se u ovom periodu nije desilo i zbog toga i postavljam pitanje koje je vezano za ove subvencije.
Mislim da je potrebno da se u što kraćem roku obaveze države prema poljoprivrednim proizvođačima ispune, zbog toga što znate da i od subvencija koje su bile vezane za jesenju setvu seljaci nisu imali ništa, nikakve pomoći od države, da li u obliku repromaterijala, da li u obliku nafte ili bilo čega drugog, koje bi omogućilo da što lakše prebrode, odnosno da što više zaseju, da im bude lakše u tom njihovom radu.
Drugo pitanje, izvinjavam se, da li bi hteli da me saslušate, jer je vrlo bitno, oprostite mi, molim vas, na Odboru za privatizaciju postavio sam jedno vrlo bolno pitanje.
Vi dobro znate da kada izađem za ovu govornicu pominjem te kriminalne privatizacije. Vidim da je otprilike i Agencija za privatizaciju pokrenula tužbe vezano za određene kriminalne privatizacije koje su se desile, što naročiti pominjem jer dolazim iz opštine Šabac i dobro poznajem šabačku privredu.
Moram vam reći da mnogo puta pominjem bivšeg ministra za privatizaciju, Vlahovića, tražeći određene odgovore na pitanja koje je on sam čuo još kada je bio ministar. Za to vreme određena, da nazovem – kriminalna privatizacija koja je urađena u pojedinim šabačkim preduzećima nije rešena ni preko suda. Čuo sam da određene tužbe treba da se rešavaju pred Vrhovnim sudom Srbije. To je privatizacija ugostiteljskog preduzeća „Sava“.
Nije mi jasno na osnovu čega ti trgovinski sudovi ili privredni sudovi ne mogu da reše te probleme oko te privatizacije, jer je očigledno da je došlo do kriminalne privatizacije baš u tom preduzeću, sa čim je lično upoznat Aleksandar Vlahović, kada je u TV emisiji izneo da je to stvarno kriminalno urađeno i da će to po zakonu biti rešeno.
To je bilo pre četiri godine. Radnici nisu rešili taj svoj problem. Pitam vas – kako za četiri godine pojedini radnici, koji ne rade nigde, kako i na koji način treba da izdržavaju svoje porodice?
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Kako i na koji način da prema državi svoj dug, kroz dažbine, treba da ispunjavaju? Država prema njima nije ništa učinila za ovo vreme, da reši taj njihov poslovni status. Mnogi ljudi, kažem iskreno, nalaze se na ulici, baš iz tog preduzeća, odakle potiče jedan veliki kriminal. Hvala.

Poštovani narodni poslanici samo da vas obavestim, Odbor za saobraćaj i veze će održati sednicu u 13 časova, u Prescentru u prizemlju.

Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni Odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođa Radeta, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče, malopre rekoste da je zakazan Odbor za saobraćaj u 13 časova. Da li ste vi zakazali taj odbor ili predsednik odbora?
Mislim da nije dobro, s obzirom da smo juče dobar deo dana proveli u raspravi oko gasnog sporazuma i na insistiranje narodnih poslanika zakazana su ova dva odbora, gde treba da se pojave dva ministra, s obzirom da jedan ministar priča jednu priču, drugi drugu i da se to raščisti, koliko je to uopšte moguće i bilo bi logičnije da se čak i prekine sednica u tom periodu, da svi zainteresovani narodni poslanici prisustvuju tom odboru, ali to ne tražimo, ne insistiramo.
U najmanju ruku je neprimereno i trebalo je da se vodi računa o tome da se bar istovremeno ne zakazuju i drugi odbori, jer je sasvim sigurno da postoji veliki interes narodnih poslanika da prisustvuju ovim odborima vezano za ovaj Gasni sporazum sa Ruskom federacijom.
Da li je neko namerno razvodnjavanje, razvlačenje, da li je nekome stalo da se konačno utvrdi o čemu se to radi ili nekome nije stalo? Da ne bude zabune, mi srpski radikali smo glasali za taj sporazum i mi podržavamo svaku vrstu saradnje sa Ruskom federacijom, ali nemamo ništa protiv toga. Zato je kolega Buha juče odmah prihvatio da se zakaže odbor koji on predsedava.
Nemamo ništa protiv da se sve što je eventualno sporno raščisti, da se ministri ne dopisuju preko novina, nego ako već neće da dođu ovde i ako vi nećete da zakažete sednicu o nepoverenju Vladi, onda dajte neka bar na odborima može da prisustvuje što veći broj narodnih poslanika, jer inače stav srpskih radikala je da se odbori ne zakazuju za vreme trajanja sednice parlamenta, jer čovek ne može da se raspoluti da prisustvuje na dva mesta istovremeno, a mi mislimo da je upravo rad u ovoj sali prevashodan.
I zbog javnosti, a naravno i zbog narodnih poslanika, evo samo sugestija, ako je moguće, da se ovaj odbor koji ste najavili pomeri dok se ne završe ova dva, trenutno aktuelna i bitna odbora.

Zahvaljujem na zapažanju. No, gospodin Velimir Ilić, koji je predsednik ovog odbora, zakazao je bez ikakve konsultacije sa svima nama, izuzev, verovatno, sa članovima. Može biti da će ta sednica biti kratka i da će poslužiti kao povod da se pridruže i ovoj drugoj sednici.

Vaše zapažanje je sasvim na mestu, ali mogu koristiti i vaše reči, vašu diskusiju i prosto kao jedan komentar i podsećanje predsedniku da je to tako. Ne verujem da ima bilo čega tendencioznog, ali mislim da je dobro da prokomentarišemo da je već zajednička sednica dva odbora u isto vreme, a neka članovi odbora i gospodin predsednik odbora ipak imaju na umu našu konstataciju.

Izvolite, Srboljub Živanović, ponovo po Poslovniku.

Dame i gospodo, još jednom vam se izvinjavam što sam prekinuo ovu diskusiju, ali imam jednu veliku obavezu prema vama poslanicima. Verovatno mnogi niste u tom periodu devedesetih godina pa do 2000. godine bili privrednici, vrlo je bitno da dam jedno objašnjenje ili da sami shvatite ili da donesete jednom odluku koja će verovatno u jednom periodu biti vrlo bitna za sve nas.
To je, moram vam iskreno reći, da kada je bila velika ekonomska blokada u Srbiji koja nam je nametnuta, jedini prijatelj, jedina zemlja koja je omogućila da privreda Srbije može nesmetano da funkcioniše jeste Rusija.
Zbog čega vam to govorim? Naše hemijske industrije, koje nisu mogle da zamisle svoj rad bez gasa, ipak je tada ruska privreda omogućila, nezavisno od te ekonomske blokade, da ti naši privredni objekti funkcionišu, odnosno da Srbija i srpski narod ne bude gladan.
Omogućavala je da fabrike mineralnih đubriva mogu nesmetano da rade. To je ono što treba svi dobro da znate, kada dolazi do ovog sporazuma da se setite i da znate da se ponekad okrenete prema onima koji su bili patriote, rodoljubi, oni koji su nam mislili dobro, a to je majka Rusija. Jedina zemlja u vremenu kada smo takođe bombardovani mislila je na nas. Nemojte da mislite na one koji su nam ubijali decu, na one koji su nam rušili obdaništa, one koji su rušili bolnice, one koji su hteli da unište našu privredu, one koji su rušili sve ono što je za 50-60 godina stvarano. Hvala vam.

Gospodin Zoran Antić se javio po amandmanu gospodina Igora Bečića na član 69.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Igor Bečić podneo je amandman na član 69, koji mi se čini jako važan, isto tako i kolega iz Socijalističke partije, Zoran Kasalović, sličan amandman, mislim da su u potpunosti pogodili temu, jer zakon koji je pred nama je faktički zakon prošlosti.
Ono o čemu mi treba da razmišljamo, to je o elektronskim javnim nabavkama. Elektronske javne nabavke se danas primenjuju u skoro svim zemljama Evrope, primenjuju se i u našem okruženju i stvarno je sramno da Uprava za javne nabavke, makar i na svom Portalu, ne može tromesečno da ažurira sve ugovore i sve javne nabavke.
Amandman koji su podnele kolege odnosi se na to da ne bude ograničenja u smislu iznosa koji moraju da pokriju javne nabavke, znači za javne nabavke pet miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 20 miliona dinara za radove. Valjda baš za toliko Uprava za javne nabavke mora da učini da sve javne nabavke posle tri meseca budu dostupne javnosti, bar za toliko transparentnost moramo da poštujemo, i ako se zalažemo za borbu protiv korupcije, mislim da je zalaganje mojih kolega za elektronske javne nabavke i te kako značajno.
Još par podataka u korist elektronskih javnih nabavki, nadam se da ćemo uskoro imati i taj novi zakon, jer ovaj zakon je faktički prevaziđen, jeste i činjenica da recimo samo za oglase, kada su u pitanju javne nabavke, u Srbiji se godišnje potroši oko 190 miliona dinara, negde oko preko 2-2,5 miliona evra ode samo na oglase u novinama.
Isto tako, pokrenut je i nacionalni projekat elektronskih javnih nabavki u novembru 2006. godine i možda je pravo pitanje za ministarstvo i prilika da se Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave postavi pitanje: šta je sa projektom elektronskih javnih nabavki koji je pokrenut u novembru 2006. godine?
Cilj tog projekta je i bio da se kroz elektronske javne nabavke stekne znatno bolji uvid u ponudu, da se poveća broj ponuda za javne nabavke, da može sa bilo kog mesta u bilo koje vreme da bude kontrolisan proces javnih nabavki.
Što se samog internet Portala tiče, u svakom slučaju, značio bi kraće vreme kada su u pitanju javne nabavke, to je jedna od velikih zamerki od strane privrednika na temu javnih nabavki, smanjili bi se bitno i troškovi, nešto o tome sam već rekao, a i na neki način se standardizovao i sam proces, i standardizovale robe i usluge koje se nude kada su u pitanju javne nabavke.
Srpska napredna stranka, poslanička grupa Napred Srbijo Tomislava Nikolića, uvek se zalagala protiv korupcije, i sam Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su najprepoznatljiviji kada je u pitanju borba protiv korupcije.
Ovo je prilika da se i kroz elektronske javne nabavke, isto onako kao što se zalažemo za Državnu revizorsku instituciju, založimo za borbu protiv korupcije.
Mi ćemo u toj borbi istrajavati i ubuduće, a mislim da je od izuzetnog značaja iskustvo i drugih zemalja u okruženju kada su pitanju elektronske javne nabavke, u smislu opšteg nivoa informativnog razvoja, ne samo u zemlji, već i u privredi, to je dalo i te kako dobre rezultate. Uvođenje informacionih tehnologija u tim privredama je na znatno većem nivou nego što je kod nas, a samim tim i konkurentnost njihove privrede u odnosu na našu je znatno bolja.
Prema tome, na kraju još jedan put u ime Srpske napredne stranke, u ime poslaničke grupe Tomislava Nikolića, u ime predlagača Igora Bečića, molim vas da porazmislite i da ne dozvolimo Upravi za javne nabavke da se ovako olako odnosi prema ovom problemu. Jer u članu 100, o kojem ćemo imati prilike da raspravljamo malo kasnije, vidi se da je jedan od zadataka Uprave za javne nabavke jeste da se proces javnih nabavki i plati i prilagodi svetskim trendovima i da se unapređuje.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali su o klupe.)

Gospodin Milan Avramović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po osnovu člana 225. i 226. Da iskoristim prisustvo ministarke da mi da odgovor na jedno pitanje koje je veoma važno.
Dakle, kontrola rashoda koji su ostvareni u opštini iz koje dolazim, na osnovu isplate plata zaposlenih službenika i funkcionera, pokazala je da je opština poštovala Uredbu Vlade Srbije po kojoj je ispravno utvrdila i obračunala osnovice za platu zaposlenih, ali su plate na drugi način nezakonito naduvane. Zbog čega mi treba ovaj odgovor?
Naime, inspekcija je utvrdila da je opštinska vlast linearno svim zaposlenima u opštinskoj upravi isplaćivala stimulativni dodatak, i to 30% na zaradu, što je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa važećom Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata, ali i sa odredbom člana 36. stava 3. Zakona o budžetskom sistemu, gde se navodi da takve isplate nisu mogle da padnu na teret budžeta Republike Srbije.
Zbog toga je inspekcija opštinskim vlastima naložila da u roku od tri meseca u budžet Republike Srbije vrate neto iznos od 5,7 miliona, odnosno bruto iznos od 8,4 miliona dinara, koliko je nezakonito isplaćeno tokom samo 2005. godine na ime stimulativnih dodataka.
Međutim, ovde se priča o platama ne završava, jer je inspekcija utvrdila da je opština zaposlenima u opštinskoj upravi koji su imali visoku stručnu spremu nezakonito uvećavala koeficijente i do 20%, i to po osnovu kvaliteta rada i rezultata rada u 2005. godini.
Mogućnost isplata po ovom osnovu dala je Vlada Srbije svojom uredbom, ali je opština Savski Venac tu mogućnost zloupotrebljavala i to isplatama većih iznosa od dozvoljenih.
Upravo zbog toga je inspekcija dala nalog da se u roku od tri meseca u budžet republike izvrši povraćaj nezakonito isplaćenih stimulacija po osnovu kvaliteta rada i rezultata, i to u neto iznosu dva miliona i 1,1 milion dinara u bruto iznosu.
Moje pitanje ministru - jesu li ova sredstva vraćena u budžet Republike Srbije?
Kakve su sankcije ako nisu vraćena i kada će i da li će Budžetska inspekcija opet posetiti opštinu Savski Venac, obzirom da je ovo izveštaj iz 2006. godine? Hvala.