Zahvaljujem, gospodine ministre. Gospodin Lapčević se javlja ponovo po Poslovniku.

Zahvaljujem, gospodine Čipliću. Ako je tačno to što ste vi rekli, pretpostavljam da jeste, onda mora da se konstatuje da je predsednik Vlade obmanuo i Revizorsku instituciju, i nas poslanike i javnost.
On je 9. oktobra, pre dva meseca i nešto više od toga, rekao da je rešen problem sa prostorijama Državne revizorske institucije, da im je dodeljen i da je u toku proces useljavanja. To, gospodine iz četvrtog reda, možete pročitati, uđite na sajt B92, nađite vesti od 9. oktobra i pročitaćete tu izjavu predsednika Vlade. Samo citiram.
Na osnovu ovoga može da se zaključi ko u stvari govori istinu i šta je u stvari problem. Verujem da jeste problem, ali ne mogu da verujem da neko ko predstavlja Vladu Srbije može da da takvu izjavu da je posao završen, a da se u stvari još uvek traži rešenje.
Rešenje može da se traži i dva dana, i dva meseca i dve godine. Nemoguće je da za dva meseca ne može da se problem reši na adekvatniji način. Oni ljudi ne traže ne znam šta, ali je nemoguće da desetak ljudi, koji sada funkcionišu u Državnoj revizorskoj instituciji i 50 koji treba da stupe na dužnost 1. januara, treba da sede u jednoj sali u Saveznoj skupštini i da rade svoj posao. Kako će da ga rade?

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Nikolić, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Srpske radikalne stranke, poslaničkog kluba, podneo sam amandman na član 58. Predloga zakona o javnim nabavkama. Amandman se odnosi na stav 1. u kojem se posle reči "naručilac može" dodaju reči "u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka".
Amandmanom se bliže precizira u kojoj fazi postupka javne nabavke naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna objašnjenja, a tako nešto je moguće isključivo u prvoj fazi restriktivnog postupka ili kvalifikacija. Na ovaj način bi se izbegla svaka zloupotreba i promena ponuda koje su prispele u otvorenom postupku.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sa obrazloženjem da nema opravdanih razloga da se naručiocu onemogućava da u bilo kom postupku javne nabavke od ponuđača zatraži dodatna objašnjenja u vezi sa dostavljenom ponudom.
Prethodni Zakon o javnim nabavkama donet je 2002. godine, to je ovde i rečeno, a po obećanju tadašnjeg Dosa trebalo je da otkloni sve nagomilane probleme i nepravilnosti i korupcije u oblasti javne nabavke. Zbog svoje manjkavosti zakon je dorađivan narednih godina, 2003, 2004, 2005. godine. Rečeno je da nije suština u zakonu nego je suština u načinu ponašanja ljudi koji vode javne nabavke, vezano je za korektnost i moral ljudi koji se time bave. Ovo je sada još jedan pokušaj da se novim zakonom poboljšaju rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupka javnih nabavki i efikasniju zaštitu prava ponuđača.
Zakonodavac je propisao da se javnim nabavkama smatra svaka nabavka dobara, usluga ili radova od strane državnih organa, ustanova i organizacija koje se finansiraju javnim sredstvima. Zakon se primenjuje na gotovo sve državne institucije, ministarstva, opštine, javna preduzeća itd. Za javne nabavke troše se velika sredstva, a gde su pare tu cveta korupcija i bezakonje.
U Srbiji se godišnje za javne nabavke, po proceni, potroši negde oko tri milijarde evra, zaključi se negde oko 250 hiljada ugovora, učestvuje oko 80 hiljada ponuđača i oko 12 hiljada naručilaca.
Analizom dosadašnje nepravilnosti postupka javnih nabavki možemo svrstati u dve grupe: pod jedan, nezakonitost u pripremi konkursne dokumentacije, pod dva, nezakonitost u stručnoj oceni ponude, ponderisanje i bodovanje.
Priprema tenderske dokumentacije često je predmet zloupotreba, a to se sastoji u sledećem: nepostojanje konkursne dokumentacije, sa jasnim uputstvima za dostavljanje ponude; rokovi za dostavljanje ponuda neprecizni, uglavnom kraći od zakonskog roka, što ponuđačima smanjuje mogućnost da kompletiraju i dostave ispravnu ponudu; previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije, na osnovu koje se sastavlja ponuda, pa ponuđač često odustaje. Tu je dosta i papira, tu je dosta i obaveza koje ponuđač mora da ispuni, da ispuni sve obaveze prema državi, koje su u nekim momentima i veće nego što je pomenuta javna nabavka.
Često postoje diskriminatorski uslovi, to su zahtev za dostavljanje sertifikata određenih institucija, mada odgovaraju i druge ustanove. Zatim, reference određenih korisnika, kao i vrednost ugovora koji su realizovani. Kada naručilac u tehničkim specifikacijama propiše tehničke karakteristike i dimenzije tačno određenog uređaja koji je predmet nabavke, takoreći napiše se ko treba da ponudi konkretnu robu. Često se na otvaranju ponuda zahteva dostavljanje uzoraka nuđenog proizvoda, kao i nerealno kratki rokovi isporuke, a što favorizuje određenog ponuđača. Šta znači dostavljanje uzoraka? Otkud će ponuđač da zna šta će naručilac na naruči? Ako je u pitanju standardna roba, to se zna šta je, to propisuju propisi i standardna roba je takva kakva je. Ponuđač može nešto uzeti iz trgovine, ponuditi i zavarati naručioca.
Bio sam učesnik kada je, pod zahtevom da se dostavljaju uzorci, ponuđač doterao kamion jer su uzorci bili teški, pa je komisija morala da izlazi da gleda šta je na kamionu i kakvi su uzorci, tako da ti uzorci smatram da nisu potrebni u procesu javne nabavke.
Česta je zloupotreba kod određivanja kriterijuma i elemenata na osnovu kojih se ponuda ocenjuje i rangira. Navešću neke nepravilnosti. Vrednuje se većim brojem pondera sertifikati koje poseduje samo određeni ponuđač, a koji su suštinski nepotrebni sa stanovišta konkretne nabavke; vrednovanje određenih stručnih referenci, koje takođe nisu bitne za nabavku; kada se metodologija vrednovanja bodovanja formira posle otvaranja ponude, pa se podešava prema favoritu; često se zloupotrebljava kvalitet kao kriterijum jer se vrednuje na osnovu subjektivne ocene članova komisije, pa često kvalitet donosi više od 50 bodova.
Ovo su neke nepravilnosti, pa ako još uvedemo da naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna obaveštenja koja će mu pomoći da vrednuje i upoređuje ponudu, to može biti dobra podloga za nepravilnosti. Korišćenje dodatnih objašnjenja, kao i provere ponuđača, moguće su i svrsishodne kod restriktivnog i kvalifikacionog postupka.
U prvoj fazi restriktivnog postupka naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova. U tom postupku može da sagleda, a i da obiđe ponuđača, upozna sa svim bitnim elementima koji mogu biti vezani za javnu nabavku.
Osvrnuo bih se i na stav 3. člana 58. koji glasi - naručilac može, uz saglasnost ponuđača, da izvrši ispravke računske greške uočene prilikom razmatranja po okončanju postupka otvaranja ponude. Smatram da ovaj stav treba izbrisati zbog moguće zloupotrebe. Računska greška može biti stvarna, a može biti namerna, da bi se po otvaranju ponude mogla tumačiti dvosmisleno, ispravkom onako kako favoritu odgovara.
Ovaj zakon predviđa Upravu za javne nabavke, koja obavlja stručne poslove u oblasti javne nabavke i treba da obezbedi efikasnu, transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke.
Uprava obavlja pripremu propisa za javne nabavke, pruža savete naručiocu i ponuđaču, prati postupak javne nabavke, izdaje sertifikate službenicima za javne nabavke, kao i vođenje evidencije o javnim nabavkama. Zakon predviđa i uvodi službenika za javne nabavke, koji je stalno zaposleno lice kod naručioca i koji je obučen za obavljanje poslova iz oblasti javne nabavke, a za koje je dobilo sertifikat.
Naručilac, po potrebi, može da odredi veći broj službenika za javne nabavke. Ovo će povećati broj administrativnih radnika, povećaće i troškove iz budžeta, odnosno trošenje javnih sredstava.
Imajući u vidu napred izneto, kao i da će se javnim nabavkama baviti stručna lica sa sertifikatom, osposobljena za vođenje javnih nabavki, onda je suvišno omogućavati dodatna obaveštenja od podnosilaca ponuda, a koja mogu biti uzrok zloupotrebe. Zato je potrebno da Vlada prihvati ovaj amandman. Nadam se da ste razumeli.

Da li još neko želi reč? Gospođa Radeta. Imate još šest i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog od amandmana za koji ne postoji logično obrazloženje zašto nije prihvaćen.
Gospodine Čipliću, pretpostavljam, sad kada ste i zvanično ovlašćeni da predstavljate ovaj zakon, da ćete razumeti da je ovo zaista jedan smislen i koristan, pre svega, amandman. Odnosi se na član 58. stav 1, a član 58. Predloga zakona o javnim nabavkama govori o dodatnim objašnjenjima, kontroli i dopuštenim ispravkama.
Stav 1. kaže: "Naručilac može da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog proizvođača".
Amandmanom je kolega Nikolić predložio da stav 1. glasi da naručilac može u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka dalje da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja itd. Amandmanom se, očigledno je, precizira u kojoj fazi postupka javne nabavke naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna objašnjenja, a tako nešto je moguće isključivo u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka. To je valjda jasno. Prihvatanjem ovog amandmana bi se izbegla svaka zloupotreba i promena ponuda koje su prispele u otvorenom postupku.
Zašto je ovo neophodno? Zato što znate i sami da su javne nabavke izvor, nažalost, velike korupcije na svim nivoima i da, kada se donosi novi zakon, taj zakon mora da bude takav – znate, imate iskustva i kao sudija Ustavnog suda koliko znači kada je zakonska norma koncizna, precizna, tačna i dovoljno jasna – da ne ostavlja mogućnost zloupotreba, da ostavlja što manje mogućnosti diskrecione primene.
Ovaj stav ima još jedan propust, jer kaže da naručilac može da zahteva. Svako može, u pravnoj normi je nešto što ostavlja mogućnost da to "može" i "mora", a i ne mora da bude, a to nije dobro. Zakonopisac treba da zaboravi reč "može" u zakonu. Kad god kažete da nešto može, naći će se neko, naći će se onaj kome to odgovara da to "može", zapravo, ne iskoristi.
Opet nešto iz vašeg resornog ministarstva, a odnosi se na primenu Zakona o radu. Znate koliko taj Zakon o radu ima "može"? Poslodavac može da utvrđuje i daje naknadu za topli obrok. Poslodavac može da plaća regres za godišnji odmor. Poslodavac može prekovremeni rad. Poslodavac može, može, može. Sigurno vam je Ministarstvo prepuno takvih primedbi.
Mi u poslaničkoj grupi SRS imamo veliki broj takvih primedbi. Sve što poslodavac može, poslodavac, u stvari, ne radi zato što ne mora. Njemu je u interesu da ga radnik što manje košta i sa aspekta poslodavca je to potpuno legitimno, ali država, pogotovo vi kao, kako volite da kažete, socijalno odgovorna Vlada, morate da vodite računa da zaposleni u ovako teškim vremenima moraju da imaju državnu zaštitu, a teško je obezbediti, priznaćete, državnu zaštitu ako nemate zakon koji poslodavca obavezuje.
Vi ste svojevremeno doneli Zakon o radu koji je isključivo u interesu poslodavaca i jedna grupacija koja čini vladajuću koaliciju i koja je u sastavu Vlade Republike Srbije zaklinjala se da će prvi zadatak ili jedan od prioriteta ove nove vlade biti upravo novi zakon o radu, ali izborna obećanja se, nažalost, lako i brzo zaboravljaju.
Dovoljno je da onaj ko obeća da će da uradi nešto u interesu svih ili u interesu jedne grupacije, u ovom slučaju interesu zaposlenih, da dobije nešto u svom ličnom interesu i da zaboravi obećanja.
Zato smo mi tu da podsećamo, a vas bih molila da ovo Vladino obrazloženje na amandman kolege Milana Nikolića, a obrazloženje je da se amandman ne prihvata zato što nema opravdanog razloga da se naručiocu onemogućava da u bilo kom postupku javne nabavke od ponuđača zatraži dodatno objašnjenje u vezi sa dostavljenom ponudom, malo preciznije objasnite.
Znate, ako nam Vlada kaže da nema opravdanog razloga, a mi smo tvrdili u amandmanu koji su to opravdani razlozi, onda je ovakvo obrazloženje Vlade, u najmanju ruku, neozbiljno, neodgovorno i predstavlja izrugivanje parlamentu i narodnim poslanicima.
Mi zato insistiramo da se poštuje Poslovnik i da ovlašćeni predlagač Vlade sedi ovde s nama. Ubeđena sam da ćete vi sada da nam objasnite šta znači ovo da nema opravdanih razloga, odnosno šta je konkretno rukovodilo Vladu da ne prihvati ovaj amandman koji, sasvim izvesno, vrlo logično poboljšava tekst ovoga člana, a samim tim i celog zakona.

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Da, gospodin Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 58. stav 3. Predloga zakona o javnim nabavkama, kojim sam tražio da se u stavu
3. reči "uz saglasnost ponuđača" zamene rečima "uz informisanje ponuđača".
Mi svi znamo, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo kao poslanici nego i svi građani, da se najvažnije, najkrupnije i najbitnije stvari u međunarodnim unutrašnjim odnosima, u stvari, rade tajno. Znamo mi šta rade tajne službe SAD i Velike Britanije itd.
Javne i tajne nabavke dobara, i usluga i izvođenje radova i prava koja su vezana za lično ime, rade se i sprovode u celom svetu, pa i kod nas, na nedozvoljeni način.
Samo da vas podsetim, nedavno je senator iz Ilinoisa Milorad Rod Blagojević je uhapšen samo zbog toga što je pokušao ili već uradio da proda svoje lično pravo, to je senatorsko mesto nekome, i uhapšen je zbog toga. Šta ovde radimo? Kako rade pravne države i civilizovane zemlje, a ovde je režim na vlasti, u konkretnom slučaju SRS, na čelu sa Borisom Tadićem tajno je nabavio poslaničke mandate.
Šta sam rekao? Boris Tadić, predsednik Srbije, u slučaju SRS, dobro sam rekao, u slučaju SRS, kada je tajnom nabavkom i raspolaganjem poslaničkim mandatima naših bivših radikala, a da ne govorim dalje, EU i Havijer Solana, koji je na tajni način odvojio 200 miliona evra za razbijanje SRS i kupovinu određenog broja ljudi iz SRS.
Imamo primer, još nije glasano po tom pitanju, ovde je vršena rasprava i u načelu i u pojedinostima o setu pravosudnih zakona. To je ono što javno svi znamo, to je ono što narod zna i građani imaju priliku da čuju. Ali se tajno radi po tom pitanju, po pitanju pretnji sudijama i ostalim članovima pravosudnih organa, a mislim na tužioce i sudije za prekršaje, o tome kako će biti postavljeni, kako će kada dođe vreme za reizbor biti pretnja da ostanu na svojim mestima.
Imamo primer, a sa ove govornice nije prvi put da o tome govorim, da se vrši strahovit pritisak i pretnje sudijama veća Okružnog suda u Nišu za slučaj u Aleksincu da se uvaži žalba nezadovoljnoj strani i poništi odluka SO Aleksinac, jer smo uspeli da sprečimo uvođenje prinudne uprave, privremenih mera i tako omogućili građanima opštine Aleksinca da se dogodi ono šta je urađeno i šta je bilo na izborima 11. maja.
Imamo polutajne nabavke, odnosno kupovinu kasarne u Aleksincu. Vlasnik te kasarne je u stvari vlasnik cele Srbije, vlasnik Delta kompanije. Kada sam već kog toga, još samo ovo, polujavno se prodaje Nišekspres za svega tri miliona i 270 hiljada evra. Upućeni kažu, a najviše oni koji su radnici u Nišekspresu, da samo gume na tim vozilima, a radi se o 500 autobusa i 14 kamiona, vrede više od te cene prodaje Nišekspresa.
Velike zloupotrebe su u pitanju kada je reč o nabavkama i sprovođenju Zakona o nabavkama. Ovaj zakon od 2002. godine, koji je nekoliko puta menjan, nije mogao da se sprovodi na terenu, odnosno sprovodi u celosti, zbog toga što nismo imali poštene i časne ljude koji su to radili, i u tim nabavkama robe i u izvršenju usluga, a pogotovo u izvođenju radova.
Primer, neću da trošim vreme svojim kolegama, primer Difens Rouda oko izgradnje, rekonstrukcije i revitalizacije puteva. Imamo još jedan primer, isto iz ove oblasti, kada je od decembra 2001. godine do februara 2002. godine postojala vertikalna signalizacija kod Ražnja na autoputu i za tri meseca država je ko zna koliko para dala tom budućem izvođaču radova.
Nažalost, kao laik u toj oblasti smatram da je upravo to bio razlog zbog čega je došlo do tragičnog udesa, gde je, a mislim da je bio potpredsednik Vlade iz DSS Aleksandar Pravdić, doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, a mislim, sa izvinjenjem što pominjem ovaj tragičan slučaj, da je vozač u tom udesu i stradao.
O čestoj promeni asfalta na putevima, uz javne ili tajne nabavke, da ne govorim, o krpljenju rupa na autoputu odmah posle promene celokupne površine na tim delovima. Zloupotrebe su česte kod javnih nabavki. Imamo primer iz 2002. godine gde je javno o tome pričano, gde je jedan član Vlade izvršio zloupotrebu kod pitanja javnih nabavki, prehrambena roba je u pitanju, hemijska roba, čak izvođenje građevinskih radova, gde imamo podatke i o cenama, o vrsti robe itd.
Što se tiče konkretno ovog amandmana, da preciziram da je u ovom slučaju, pogotovo što predlagač zakona, a to je Vlada, kaže u obrazloženju - da bi se sproveo ovaj zakon i omogućilo naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki. Na ovom primeru stava 3. člana 58, gde smo intervenisali ovim amandmanom koji sam podneo, upravo stoji obrnuto. Traži se saglasnost od ponuđača za određene tehničke ispravke, da li su to matematičke greške, da li su to greške u sabiranju, oduzimanju itd. Nema efikasnosti ako se traži saglasnost od strane naručioca ponuđaču da ispravi te greške u ponudi.
Amandman upravo to kaže, da naručilac izvrši te tehničke greške. Banalizovaću stvari, ako je tehničkom greškom ponuđač naveo da su dva i dva pet, a ne četiri, treba saglasnost naručilac da traži za ispravku te greške od strane ponuđača, prolazi vreme u pisanom obliku da ponuđač ispravi grešku. Banalizujem stvari, radi se o mnogo složenijim matematičkim operacijama oko utvrđivanja cene radova, o izvođenju radova, skica, programa itd.
Ovo usporava efikasnost realizacije javnih nabavki, bez obzira da li je reč o uslugama, dobrima, robi ili o izvršenju određenih radova. Obzirom da se radi o tehničkim greškama, smatram da je celishodno i opravdano da predstavnik predlagača, gospodin ministar Čiplić, prihvati ovaj amandman, jer se ne radi o krucijalnim, suštinskim promenama teksta amandmana.
Radi se najviše o tehničkim promenama ovim amandmanom, ali može mnogo uštedeti vremena u praksi, da bi se nešto što pre završilo, a što je vezano za rok, bez obzira da li je to sezona oko izvođenja radova ili oko nabavke recimo prehrambenih proizvoda, ili bilo čega što može da koristi efikasnom i ubrzanom završavanju posla. Toliko, a ostalo vreme poslanici SRS će nešto isto reći u prilog ovog amandmana.

Zahvaljujem. Najpre po Poslovniku gospođica Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Gospodine Čipliću, vi ste davali izjave medijima da je to zloupotreba rada Skupštine, ali mislim da je ovo što se danas dešava, i tražim informaciju od nadležnih državnih organa, u šumadijskom gradu Aranđelovac, zaista uznemiravajuće je za sve građane.
Zato, a to je moja informacija sa lica mesta, u Puškinovoj ulici nalaze jake snage bezbednosti srpske policije tzv. Sajovci, sa oklopnim vozilima i opkolili su jednu kuću u kojoj se ne zna ni ko živi, ni šta oni tamo traže. Pronela se vest gradom da je u toku hapšenje generala Ratka Mladića i da je to jedna od lokacija, u stvari danas ona na koju je krenuo MUP.
Tražim informaciju, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da je to grad u kome žive mirni ljudi, ljudi koji su i te kako pogođeni celokupnom ekonomskom situacijom u našoj zemlji. Inače se Puškinova ulica nalazi u blizini fabrike Šamot u Aranđelovcu, čije restruktuiranje i vajni pokušaji nesposobne vlade, jedne, druge, treće, nisu urodili plodom, pa su i ti ljudi sada prepušteni sami sebi, jer država o njima ne brine.
Uz tu njihovu muku još im sada treba i to da se ovakve stvari dešavaju i da se dodatno uznemiravaju građani. Dakle, vi koji ste krenuli, ne obraćam se vama gospođo Đukić-Dejanović, jer vaš predsednik je tragično nastradao u Haškom kazamatu, ali zato će naš, hvala bogu, i njegovoj pameti i odlučnoj odbrani, što ste mogli sinoć da vidite, uskoro da dođe u otadžbinu i pobediće Haški kazamat, i za ubijenog Miloševića, i za ostalih 14 Srba koji su tamo nastradali, i za generala Mladića. Ali, nemojte ovo da radite, svuda po gradovima Srbije, svaki pet dana, jer to ne vodi ničemu.
Ako mislite da se time dodvorite vašim mentorima i ako mislite da ćete na taj način da dođete do slavnog srpskog generala, na koga smo svi ponosni, grdno se varate. Uverena sam da će general Ratko Mladić znati, kao što je i do sada umeo, da sačuva svoju glavu, a time ćuva i svoj ponos, i svoju vojničku čast, i naše dostojanstvo, i čuva ne samo sećanje, nego zaista naše duboko poštovanje prema svim žrtvama koje su poginule u otadžbinskim ratovima za odbranu svetih srpskih zemalja. Hvala.