Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne strane podneo sam amandman na član 122. stav 2. kojim tražim da se reči ''20.000 do 50.000 dinara'' zamene rečima ''50.000 do 100.000 dinara''.
Predložena izmena raspona kazni ima za cilj da oštrije sankcioniše utvrđeno krivično kršenje procedure javnih nabavki od strane odgovornog lica u pravnom licu koje se u smislu zakona tretira kao naručilac. Postojeća kaznena politika je loša, a naročito treba imati u vidu i to da su javne nabavke sfera u kojoj ima najviše korupcije u Srbiji.
Za iste prekršaje naručilac kao pravno lice se kažnjava u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, iz čega proizilazi da ova kazna pada na teret budžeta Republike Srbije, dok odgovorno lice koje direktno krši zakon, štimuje tendere i stvara posledice po budžet republike ostaje nekažnjeno ili u retkim slučajevima blago kažnjeno.
Upravo loša kaznena politika dovodi do toga da se kršenje zakona kontinuirano ponavlja, korupcija širi, a odgovorni ne sankcionišu.
Kao razlog za veće kazne navešću vam primere bivših rukovodilaca Aerodrom "Beograd" i direktore nekoliko beogradskih preduzeća; oni su od marta 2003. godine do aprila 2004. godine putem javnih nabavki oštetili ovo preduzeće i za sebe pribavili korist od oko 60 miliona dinara.
Dame i gospodo, da li neko ko pribavi nezakonitu korist od 60 miliona dinara može platiti novčanu kaznu od 50 hiljada dinara? Oni su samo na rekonstrukciji terminala pribavili korist od blizu 30 miliona, a sećate se samo nabavke slika čija je tržišna vrednost bila oko 700 hiljada dinara, a u tu svrhu je sa računa Aerodroma skinuto 3,7 miliona dinara.
Dame i gospodo, vi se sigurno sećate, a za one koji su zaboravili podsetiću vas kako je nabavljana i ostala oprema za aerodrom: četvorosedi, fotelje, kašičice za kafu, držači za salvete, kante za smeće i drugo.
Da ovo nije usamljeni slučaj u sferi javnih nabavki pokazuje nam primer opštine Zrenjanin, čiji je gradonačelnik Goran Knežević, inače kadar DS, uhapšen zbog korupcije. Dakle, potpuna odsutnost kaznene politike ostavlja mešetare da bez sankcija krše Zakon o javnim nabavkama, stavljajući sebi na taj način milione budžetskih sredstava u duboke džepove.
Upravo iz ovih razloga Zakon o javnim nabavkama je danas izgubio smisao, a korisno je podsetiti da se on donosi sa ciljem uštede i racionalne upotrebe budžetskih sredstava, jačanje konkurencije, jačanje antikorupcijskih mehanizama i bržeg pristupanja EU. Nažalost, ovaj propis je danas komotno postao instrument enormnog i brzog bogaćenja.
Dame i gospodo, ovakav kriminal treba sankcionisati zatvorskim kaznama, a ne novčanim, ma kolike one bile. Zato mi u SRS smatramo da je ovaj i ovakav zakon loš za državu i njene građane, a dobar za Gorana Kneževića, Branislava Vitoševića i njima slične.

Narodni poslanik Momir Marković, o istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću u odbrani i ovog amandmana i zakona uopšte sa suprotne strane, tačnije sa strane zadnjeg lista na kome piše: Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku.
"Zakon je potrebno doneti po hitnom postupku, kako bi se antikorupcijskim organima omogućio efikasan rad u obavljanju poslova kontrole trošenja javnih sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure".
Pazite sad ovo, narodni poslanici: "Na potrebu donošenja zakona po hitnom postupku upućuje i okolnost da je ovaj zakon u grupi zakona koje prioritetno treba doneti, kako bi se ubrzao proces pridruživanja EU, obzirom na to da komisija EU novembra 2008. godine treba da pripremi izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU".
Gospođo ministar, ako ste izgubili kalendar, onda da vas podsetim da je danas 12. decembar i da je Evropa već odmakla ovih mesec i po dana, tako da ćemo teško da je stignemo.
Da pogledamo šta kaže član 128. ovog istog zakona. Kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu šezdesetog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS"". A da vas podsetim, donosimo ga po hitnom postupku.
Član 127. ovog istog zakona kaže: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim nabavkama, "Službeni glasnik RS'', broj 39, od 2002, 43 od 2003, 55 od 2004, 101 od 2005", osim odredaba članova" itd.
To znači da je država Srbija i dosad imala Zakon o javnim nabavkama, zakon koji reguliše kažnjavanje prekršilaca u ovoj oblasti, pa ne vidim zašto je baš po hitnom postupku morao da se usvoji ovaj zakon, osim ako nismo žurili ovo u novembru da budemo u Evropi. Jeste, gospodo u novembru.
Da pročitam ponovo: "Na potrebu donošenja zakona po hitnom postupku upućuje okolnost da je ovaj zakon u grupi zakona koje prioritetno treba doneti, kako bi se ubrzao proces pridruživanja EU, s obzirom na to da komisija EU do novembra 2008. godine treba da pripremi izveštaj" itd, ne bi li nas eventualno primili u tu EU, odnosno ne bi li smo i mi zakoračili u Evropu. Kako je krenulo, izgleda da smo krenuli.
Narodni poslanik, moj kolega Vlada Milojković je podneo amandman na član 122. Jer jedna nelogičnost iz ovog člana proizilazi i naravno da smo morali da pokušamo amandmanski da reagujemo da upodobimo bar malo ovaj zakon.
Kaže ovako: u amandmanu na član 122. stav 2: reči 20 hiljada dinara do 50 hiljada dinara zamenjuju se rečima 50 hiljada do 100 hiljada dinara.
Zašto je nelogičnost? Kolega koji radi u Ministarstvu maločas je rekao da su koristili Zakon o prekršajima. Najviše kazne koje su propisane Zakonom o prekršajima su u ovom slučaju. To znači da nam i Zakon o prekršajima ne valja, jer kaže, novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara kazniće se naručilac odnosno pravno lice, a za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice, to znači direktor, to je onaj koji rukovodi, to znači onaj koji će organizovati recimo javne nabavke.
Da vidimo zašta će se kazniti kaznom od 20 do 50 hiljada dinara. "Ako ponuđaču ne omogući uvid u podatke o sprovedenom postupku javne nabavke". Kaže, omogućiće ti uvid, ali to, brate, košta. "Ako zaključi ugovor suprotno načelu jednakosti ponuđača", znači ako svi ponuđači nisu svi jednaki, jedan mu je malo jednakiji, jer je našao način da mu se približi srcu i kazniće ga 20 hiljada dinara.
"Ako ne zaštiti podatke navedene u ponudi, saglasno odgovarajućem stepenu poverljivosti". Znači, ako nekome od tih jednakih, onom najjednakijem, kaže sve podatke iz ponude mnogo ranije nego ostalima ili ostalima ne kaže, a njemu kaže.
''Ako ne vodi evidenciju ili ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavci.'' Zašto bi vodio evidenciju i čuvao dokumentaciju ako je ovo sve prethodno uradio sa onim svojim jednakim. On je spreman da rizikuje 20 hiljada dinara. "Ako zaključi ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka propisanog ovim zakonom." Naravno da će zaključiti ugovor i da to ima svoju cenu, i onda će velikodušno da se odrekne 20 hiljada, do 50, u korist države.
"Ako započne postupak javne nabavke pre nego što se ispune predviđeni uslovi, ako ne dostavi konkursnu dokumentaciju svima koji su je tražili, u skladu sa javnim pozivom ili je naplati više od troškova umnožavanja" itd. Dakle, ako ne dostavi svu konkursnu dokumentaciju svima, nego samo onom jednakijem ili dvojici tih jednakijih, odraće ga država, naplatiće mu 20 hiljada.
"Ako predmet ugovora, uslove, tehničke specifikacije ili druge elemente konkursne dokumentacije prilagodi konkretnom ponuđaču ili ako ne odbije ponudu ponuđača koji je učestvovao u pripremi konkursne dokumentacije". Vidite, omogućava se da čak i jedan od ponuđača učestvuje u pripremi konkursne dokumentacije. Zato će direktora rebnuti država sa 20 do 50 hiljada dinara, a koliko će direktor da rebne onoga kome je omogućio da uđe u pripremu dokumentacije, to za sada ostaje tajna.
"Ako predvidi uslove za učestvovanje i kriterijume koji nisu saglasni sa ovim zakonom, ako ne poštuje rokove, ako ne objavi propisane oglase, ako ne dostavi podatke o sprovedenim postupcima javnih nabavki Upravi za javne nabavke". Takođe, "ako svojim internim aktom ne odredi radno mesto za obavljanje poslova" itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li mora ova vrsta krivičnog dela da se kažnjava prekršajno? Zašto se ne bi prema čoveku koji je ovo uradio napisala krivična prijava, pa neka tužilaštvo radi svoj posao. Sada smo nedavno doneli zakon o tužilaštvu, odnosno tek ćemo glasati, bio je zakon i u načelu i u pojedinostima na javnoj raspravi, pa s obzirom na većinu, sigurno ćete usvojiti, objedinili smo tužilaštva, objedinili smo sudove u Beogradu, ima dva, jedan za centralni deo, a drugi za prigradske opštine. Biće tu nekoliko stotina tužilaca, tako da mogu oni ovo da rade. Neka mi se objasni zašto ne može da se izvršiocu ovog dela napiše krivična prijava, da komisija, da inspekcija, da revizija, da bilo ko u ovoj državi može da pokrene krivični postupak.
Da iskoristim priliku, pošto je ministarka tu, gospođo ministarka, vaša je služba, poreska uprava je iz vašeg ministarstva, broj 135 strana 55 od 2004. godine "Službeni glasnik" je propisao svojevremeno onu fiskalizaciju, sećate se toga.
Kaže, obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na poljoprivrednog proizvođača... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se, samo da završim... i vlasnika samostalne zanatske radnje koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, odnosno sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.
Čovek koji ima zanatsku radnju, proizvodi kore za pitu, prodaje na Kalenić pijaci, ima neki kiosk, nema obavezu po ovom zakonu da izdaje fiskalne račune. Dođe poreska uprava, dva puta mu već zatvaraju radnju. Molim vas, daću vam ove papire, pogledajte o čemu se radi i regulišite, od toga čovek živi.

Da li još neko želi po amandmanu?

Na član 123. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, ovaj član Predloga zakona govori o visini kazne koju će dobavljač morati da plati ukoliko obmane naručioca javne nabavke. Konkretno, ukoliko u dokumentaciji koju dostavi na javni tender navede netačne podatke.
Predlagač, Vlada Republike Srbije, predlaže da ta kazna bude u rasponu između 25 hiljada i 50 hiljada dinara, a svojim amandmanom predlažem da se kazna duplira. Ukoliko je svrha kaznene politike da spreči da bi se izbeglo lečenje, lečenje je uvek skuplje, a često i bezuspješno, moje je mišljenje da ta kazna treba da bude povećana na iznos u rasponu od 50 do 100 hiljada dinara.
Po podacima Uprave za javne nabavke Srbije, u Srbiji je prošle godine bilo oko 12 hiljada naručilaca javnih nabavki. Međutim, samo njih dve hiljade, jedna šestina, ispunili su svoju zakonsku obavezu i na kraju kalendarske godine dostavili izveštaj o javnim nabavkama i o sredstvima koja su utrošili za te javne nabavke.
Po tim izveštajima proizilazi da je tih dve hiljade naručilaca javnih nabavki za tu svrhu izdvojilo nešto više od dve i po milijarde evra. Za ovih ostalih 10 hiljada naručilaca ne postoje podaci, zato što oni izveštaje dostavljaju povremeno ili ih uopšte ne dostavljaju. Neke realne procene govore o tome da oni u tu svrhu godišnje potroše negde oko milijardu i po evra. To znači da se godišnje u Srbiji na javne nabavke potroši ukupno oko četiri milijarde evra.
Procene koje rade zemlje EU, koje imaju više iskustva u ovoj oblasti, pokazuju da oko 20% sredstava koja se izdvajaju za javne nabavke idu na korupciju, znači na mito i na plaćanje provizije. U jednom intervjuu koji je pre nekoliko dana dao jednom dnevnom listu, direktor Uprave za javne nabavke Republike Srbije tvrdi da je otprilike taj procenat prisutan i kada su u pitanju javne nabavke u Srbiji. Šta to konkretno znači? To znači da od ove četiri milijarde koje se potroše za javne nabavke, 800 miliona evra na nezakonit način završi u privatnim džepovima kao sredstva mita i korupcije. Ove cifre izgledaju još veće ako se ima u vidu činjenica da je 60% ovih sredstava potrošeno od strane javnih preduzeća, znači iz državnog budžeta, iz džepova građana Srbije.
Narodne poslanike, građane Srbije, samo podsećam na činjenicu da je ovogodišnji budžetski deficit Republike Srbije otprilike oko 500 miliona evra. Sredstva koja se, narodski rečeno, ukradu na javnim nabavkama su za 300 miliona evra veća od budžetskog deficita Republike Srbije.
Upravo ovih dana moji prethodnici su govorili o jednom klasičnom primeru zloupotrebe javnih nabavki, i verovatno i korupcije. U pitanju je nabavka nameštaja za pet domova zdravlja i kliničko-bolničkih centara u Beogradu, koji su za tu namenu isplatili nekoliko miliona evra. Nameštaj su platili po višestruko većoj ceni od tržišne, uz jedno obrazloženje, da su toliko platili zato što je bila u pitanju hitna nabavka.
Ispada da je bilo mnogo važnije da pacijenti koji mesecima čekaju na preglede skenerom i magnetnom rezonancom u čekaonicama imaju klupe na kojima će sedeti, a koje su plaćene po 200 hiljada dinara. Imamo još jedan drastičniji primer u nešto daljoj prošlosti. Sećate se, a mislim da je bilo pre tri-četiri godine, dosovski režim je platio više od 100 miliona dolara za nabavku opreme za izradu novih ličnih dokumenata, pasoša i ličnih karti.
To je uradio ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, oprema je nabavljena od američke "Motorole", a ono što je najvažnije u svemu tome jeste da je oprema nabavljena bez javnog tendera, direktnom pogodbom.
Govorio sam jednom o tom slučaju i ponoviću još jednom. Znači, kada se sklapaju ti poslovi takve vrste na zapadu, otprilike se podrazumeva da se daje provizija negde do 10%, međutim, kada su u pitanju poslovi koji se sklapaju bez javnog tendera onda ta provizija ide i do 15%, što znači da je neko na ovome poslu mogao da zaradi otprilike oko 15 miliona evra.
Takođe, imali smo u skorijoj prošlosti aferu Davinić, zatim aferu oko nabavke vakcina za grip koje su bile neupotrebljive, pa su morale da budu uništene. Javno i bezobrazno preplaćivanje određene robe ili određenih poslova koji se nalaze u sferi javnih radova nije najopasniji vid korupcije o javnim nabavkama.
Sada ću govoriti još o nekoliko vidova korupcije u javnim nabavkama. Zahvaljujući korupciji poslove na tenderu često dobijaju slabiji ponuđači, ponuđači koji ne znaju kako na kvalitetan način da urade dobijeni posao, pa se zbog toga taj posao ponovo mora raditi ili se roba koja je nabavljena, koja je dobavljena ponovo mora kupovati. To se najčešće događa u izgradnji putne infrastrukture, prilikom asfaltiranja puteva.
Takođe, ponovo skrećem pažnju javnosti na ovaj slučaj sa nabavkom uniformi za policiju. U sredstvima informisanja se pominje iznos od 8 miliona evra novca iz budžeta, koji je potrošen za nabavku uniformi koje praktično nemaju potrebni kvalitet i trebalo bi ih ponovo nabavljati.
Drugi slučaj korupcije jeste izigravanje zakona kroz direktno pogađanje.
Zbog toga je u svetu praksa da se, onoliko koliko je to maksimalno moguće, izbjegava nabavka kroz direktno pogađanje i da se nabavljači biraju preko javnog konkursa. Praksa pokazuje da se na taj način u proseku uštedi više od 10% sredstava.
Međutim, u Srbiji se još uvek više od 30% nabavki nabavlja direktnom pogodbom. Znači, od četiri milijarde koje se potroši u ovu svrhu, otprilike milijardu i 300 miliona se potroše na tenderima, potroši se na poslovima koji se sklapaju direktno pogodbom. Ako prihvatimo ovo pravilo da se na tom poslu može uštedeti do 10%, dođemo do cifre od 130 miliona evra.
Često se putem javnih nabavki kupuje roba koja uopšte nije potrebna naručiocu ili se ne nalazi u vrhu prioriteta. Upravo ovaj slučaj koji imamo u domovima zdrava i kliničko-bolničkim centrima je školski primer jedne takve zloupotrebe.
Nije sporno da je potrebno da sve zdravstvene ustanove imaju što bolji nameštaj, međutim prioritet je nabaviti aparate za neophodne lekarske preglede, obezbediti lekove, obezbediti stručni medicinski kadar, a tek kada sve to uradi onda posle toga pristupiti nabavci nameštaja i ostalih manje bitnih stvari.
Takođe jedan od oblika kriminala jeste plaćanje naručene robe po višestruko višoj ceni od realne. Ovde smo čuli da jedna klupa za sedenje, koja je postavljena u čekaonici jednog od ovih domova zdravlja, plaćena je 200.000 dinara, ofinger sa držačem za kišobran plaćen je 13.000 dinara, polica za kartoteku 120.000 dinara, a čajna kuhinja plaćena je 750.000 dinara. Kolega Avramović je ovde govorio da je njena realna cena, čini mi se, negde otprilike oko 75.000 dinara. Ukupno za kupovinu ovog nameštaja samo Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa je potrošio 106 miliona dinara.
Ovde je već bilo riječi o zloupotrebi javnih nabavki prilikom nabavke inventara na Aerodromu Nikola Tesla, u Železnicama Srbije, pa ću to preskočiti.
Često se praktikuje planiranje nabavki koje ne odgovaraju potrebama naručioca, već su po pravilu mnogo obimnije. Jedan plastičan primer: jednom javnom preduzeću je potrebno 10 automobila, rukovodstvo preduzeća kupi 15 automobila, uz dogovor sa naručiocem da na ime provizije njima ostavi jedan ili dva automobila.
Nedavno smo imali jedan slučaj da je nama jedna susedna država, bez ikakve potrebe, bez ikakvih prethodnih analiza na kraju, na isteku mandata vlade kupila 130 tenkova. Ispostavilo se da je kupila staro gvožđe.
Jedan od primera zloupotrebe jeste i navođenje određenih specifičnih uslova prilikom raspisivanja tendera.
Praktično u tenderu malo nedostaje pa da se navede tačno marka robe koje se traži i samo što se ne navede ime dobavljača, ime proizvođača. To je otprilike slično kao kada pročitate jedan konkurs u novinama, pa kaže tražimo komercijalnog direktora sa radnim iskustvom od 13 godina, da je sedam godina proveo na rukovodećim radnim mjestima, da je tri godine bio recimo direktor u komercijali itd. i onda kad sve to pročitate, zamislite da još jedino nedostaje fotografija tog čoveka.
Konkretno smo imali slučaj ovde u Republici Srbiji da su Železnice Srbije nabavile lokomotive na tenderu, gde su bukvalno nacrtale koji tip lokomotive im treba i od kojeg proizvođača.
Ono što je takođe bitno i što omogućava ove zloupotrebe jeste i činjenica da je kaznena politika u Republici Srbiji u ovoj oblasti veoma blaga. Jedan od mojih prethodnika je govorio da je prošle godine izrečeno samo 28 prekršajnih kazni odgovornim licima, od čega je 13 kazni bilo do 5.000 dinara, a 12 kazni do 10.000 dinara.
Za iste prekršaje kažnjeno je 27 pravnih lica, a za njih 17 kazna je bila više nego simbolična, samo 10.000 dinara. Sada napravite paralelu. Za javne nabavke potrošeno je četiri milijarde evra, procenjuje se da je 800 miliona evra završilo kao mito i provizija, a kazna za tu krađu od 800 miliona evra je manja od 7.000 evra.
Najčešći oblik zloupotrebe i kršenja zakona u oblasti javnih nabavki jeste nepoštovanje potpisanih ugovora. Kolega Stevanović je juče ovde govorio o jednom slučaju gde je nakon javnog tendera potpisan ugovor o izgradnji nekih građevinskih objekata po ceni od 150 miliona dinara, da bi se na kraju ispostavilo da je za iste radove isplaćeno preko 500 miliona dinara.
Imamo slučaj ovog Poslovnog centra Ušće. Kada je počela procedura tog objekata, u tenderu je bilo navedeno da ponuđač treba da izgradi zgradu koja će biti poslovni centar, koji će biti površine 20.000 kvadrata, pa je to posle dignuto na 70.000 kvadrata, da bi sada tamo nicao objekat koji ima otprilike oko 170.000 kvadratnih metara.
Naravno, sve to ne bi bilo moguće da državni organi proveravaju zloupotrebe u oblasti javnih nabavki. Međutim, činjenica da otprilike 5/6 naručilaca ne dostavlja nadležnim državnim organima izveštaje o izvršenim javnim nabavkama, a da nadležni organi ne provjeravaju količinu utrošenih sredstava i način trošenja sredstava, govore o tome kakve su sve mogućnosti za zloupotrebe u pitanju.
Možda to i nije čudno jer živimo u državi u kojoj već pet-šest godina vlada ne podnosi završni račun, ne usvaja se završni račun o izvršenju budžeta.
Na kraju ću samo još navesti primer Slovenije, neko od mojih prethodnika je o tome govorio.
Tamo postoji komisija koja ispituje sve te nepravilnosti, kad komisija utvrdi nepravilnost, ona obavještava nadležni državni organ, nadležno ministarstvo, oni odmah postupaju, ispravlja se ta nepravilnost.
Čak ima slučajeva da postupaju po nalazima te komisije čak i ako komisija nije u pravu zato što se ministri boje reakcije javnosti, plaše se da će javnost steći utisak kako oni na jedan neracionalan način troše njihov novac. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 128. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đura Mučenski i Pavel Marčok.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanik Milan J. Nikolić pisanim putem je povukao amandman koji je podneo na član 128. Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača, odnosno da li gospođa ministar želi reč?

Izvolite, gospođo ministar. Reč ima ministar, gospođa Diana Dragutinović.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, ovakva rasprava povodom ovog zakona bila je očekivana zato što je ovo zaista veoma važan zakon.
Javni sektor na svim svojim nivoima, plus javna preduzeća, institucije i agencije u vlasništvu države, troše u proseku 15 do 17% društvenog proizvoda ili 350 do 400 milijardi dinara na kupovinu različitih roba i usluga.
Podsećam da je prvi zakon koji reguliše ovu oblast donet 2002. godine. Pre toga nije bilo zakona. Sigurno je da situacija kada imate zakon i kada nemate zakon, daje prednost sistemu u kome zakon imate.
Takođe, izmene ovog zakona bile su 2004. godine i suština te izmene je bila da se da prednost domaćim ponuđačima.
Ovaj zakon, koji je pred vama, definitivno jeste bolji od sadašnjeg zakona. Ali, i kod ovog, kao i kod ostalih zakona, ključ je primena i to je neosporno. Dakle, sigurna sam i znam da postoje isti zakoni u različitim zemljama i ti isti zakoni, kao rezultat, zaista daju različit nivo korupcije.
Zašto smo želeli da promenimo ovaj zakon? Prvo, nedostatke možete uočiti samo u primeni zakona. Dakle, konstatovani su problemi u primeni zakona.
Dakle, konstatovani su problemi u primeni zakona. Zakon je u mnogim delovima bio neprecizan. Bilo je veliko administriranje, što znači da je bilo potrebno i trošeno dosta vremena, složene procedure, postupak javnih nabavki, iako neki ne vole da to čuju, nije bio dovoljno transparentan ili prozračan, nije bilo regulisano pitanje obustave postupka javne nabavke, nabavke finansijskih usluga nisu bile precizno definisane.
Takođe, nisu bile jasne odredbe koje se odnose na tehničke standarde. Fizička i pravna lica nemaju isti tretman. Naručioci nisu zaštićeni od nesavesnih ponuđača, preferencijali, odnosno prednosti koje su date domaćim ponuđačima treba da se usklade sa Sporazumom o slobodnoj trgovini. Nabavke male vrednosti nisu na jedinstven način uređene itd.
Novim zakonom ovi nedostaci su otklonjeni. Ovo je sigurno bolji zakon za privredu, za građane i za javni sektor u celini. Sigurno je da svaki novi zakon smanjuje troškove javnih nabavki.
Dakle, kao što sam rekla, najgore je kada nemate zakon. Činjenica jeste da u proseku smatra se da do 20-30% javnih nabavki mogu da se dovedu u vezu sa sistemskom korupcijom. Ali, svaki novi zakon, koji praktično smanjuje nedostatke ili otklanja nedostatke prethodnog, praktično smanjuje te izdatke za po pet procentnih poena.
Žao mi je ako je način na koji smo diskutovali o amandmanima vas zbunio. Ali, odgovarali smo po redosledu dobijanja, što je za vas tehnički bilo bolje, zato što ste, ukoliko je amandman bio tehnički neispravan, mogli brzo da reagujete. Možda bi bilo najbolje rešenje da imate praktično dva načina predstavljanja naših odgovora: jedan po redosledu, a drugi da se složi po članovima. Pokušaćemo tako da radimo u budućnosti.
Zahvaljujem se svima vama na veoma korisnim amandmanima. Oni jesu poboljšali ovaj zakon.
Da vas podsetim da ste vi dali 67 amandmana na ovaj zakon, tri je dao Odbor za privredu i finansije, tri su povučena, od toga je 24 amandmana usvojeno. Dakle, jedna trećina. Hvala vam što ste poboljšali ovaj zakon. Molim vas stvarno da podržite ovaj zakon.
Iskoristila bih ovu priliku da odgovorim na neka od najčešće postavljenih pitanja. Prvo pitanje - budžetska inspekcija i Aerodrom Beograd. Lično sam mislila da budžetsku inspekciju ne treba poslati samo u jedno javno preduzeće, nego u veći broj. Potpisala sam da budžetska inspekcija istovremeno ode u više javnih preduzeća. Jedno od njih je i Aerodrom.
Budžetska inspekcija je otišla 2. decembra, tu je dve nedelje i treba još dve nedelje. Oni su tamo. Moram samo da vam kažem da ima 12 budžetskih inspektora, a javna preduzeća su obično velika.
Činjenica jeste da se budžetska inspekcija u Javnom preduzeću Aerodrom praktično fokusirala na politiku zarada tog preduzeća, što znači da joj neće trebati toliki broj dana, ali definitivno oni će biti tamo još dve nedelje i nakon te dve nedelje imaćemo zapisnik ili izveštaj, kako god, budžetskih inspektora.
Što se tiče amandmana na rebalans budžeta poslanika Markićevića, vezano za 12 miliona dinara za sportske terene za invalide, mogu da kažem da je bilo i ima volje, i pare su rezervisane. Ono što je najvažnije, znači ima volje, ima sredstava, ali treba poštovati proceduru.
Dakle, dobila sam izveštaj da niko od Ministarstva sporta, a sećam se dobro kako je bilo, pošto sam bila prisutna sve vreme dok smo usvajali rebalans, dakle, budžetska rezerva je smanjena za 12 miliona dinara i ta sredstva su prenesena Ministarstvu za sport i omladinu.
Dobila sam danas izveštaj od Ministarstva za sport i omladinu da formalno niko nije tražio ta sredstva. Dakle, što pre traže, pre će dobiti. Moraju da traže, i ne samo to, moraju da prilože tehničku dokumentaciju, a to nije novo.
Ja bih da oslobodim ovaj skup svog prisustva. Hvala vam puno.

Zahvaljujem gospođi ministar. Zahvaljujem svima vama na vrlo kvalitetnom učešću u radu.
Moram da kažem nešto, što možda neće biti mnogo prijatno, zaista smo danas puno radili, ali znate da nas čekaju izuzetno značajni zakoni koji iziskuju vreme, a limitirani smo krajem ove kalendarske godine.
Možda ne bi bilo zgodno da čekamo Novu godinu u ovoj sali. Zbog toga imam vrlo konkretan predlog, pre nego što zaključim današnji rad, da sutra radimo od 10.00 do 16.00 časova, da imamo slobodnu nedelju, a da u ponedeljak nastavimo rad. Zaista imamo izuzetno značajne zakone, a jedan posebno značajan za građane Srbije - budžet, i drugi za opoziciju - poverenje Vladi.
Dozvolite, nisam zaključila pretres. Samo sam iskoristila priliku, uz zahvalnost ministarki i svima vama, da vas informišem kako ćemo sutra raditi.
Inače, zaključujem pretres Predloga zakona o javnim nabavkama u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem još jednom.