Dame i gospodo narodni poslanici, treći mi je mandat u ovoj skupštini. Juče sam doživeo jednu od najvećih poniženja kao poslanik Narodne skupštine.
Naime, Odbor za inostrane poslove umesto da se sastane, znate koliko je interesovanje narodnih poslanika i novinara bilo, jer je juče prisustvovao ministar inostranih poslova, umesto da se sastane u nekoj od velikih sala, spakovali su nas na treći sprat, u salu koja ne može da primi ni sam odbor. Kada smo došli, nismo mogli da nađemo mesto da sednemo. Zahvaljujući tome što je sekretar Odbora ustala, ustupila je mesto, mogao sam da sednem.
Toliko je bilo interesovanje i narodnih poslanika, i članova koji su prisustvovali, kao i članova odbora, za razgovor, za pitanja ministru inostranih poslova. On je rekao: Uz sve uvažavanje svih vas, u pola dva imam sednicu Vlade i moram da budem u Vladi do dva. Pošto nisam uspeo da ga juče pitam, po čl. 225. i 226, gospođo predsedavajuća, pitam ga sada.
Ko je dozvolio da se Euleks instalira na onakav način? Boris Tadić, tačno. Jedan od zaključaka subotičkog plenuma bio i taj da Srbija treba da ćuti dok se poslednja slamka spasa za KiM, Rezolucija 1244, brutalno gazi, da Srbija ćuti i da se, umesto onih u koje su Srbi na KiM imali poverenja, postavlja Euleks i Ahtisarijev plan za otimanje KiM, za pravljenje države na delu srpske teritorije, sprovodi polako u delo.
Pitam Borisa Tadića, predsednika ove države, koji je položio zakletvu pred nama, u onom Domu gore, da će poštovati Ustav, da će se boriti se za teritorijalni, državni integritet države Srbije, zašto danas taj isti Boris Tadić ćuti? Zašto žuto preduzeće ćuti? Zašto Vlada Srbije ćuti? Zašto ministar inostranih poslova nema vremena za narodne poslanike, za predstavnike vlasti?
Da vas podsetim, dame i gospodo, od tri ravnopravne grane vlasti, izvršne, zakonodavne i sudske, zakonodavna je malo ravnopravnija, jer oni pred nama polažu zakletvu, a ne mi pred njima. Oni nama treba da polažu račune, a ne mi njima. Zahvaljujem.