Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2008.

25. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja

25. dan rada

15.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:35

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Narodni poslanik Meho Omerović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Za evropsku Srbiju
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. U skladu sa članom 225. Poslovnika tražim dopunske informacije od predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Slavice Đukić-Dejanović, o dešavanjima u SO Sjenica.
Naime, jutros od 11 časova je u toku redovna sednica SO, na kojoj su oni koji su do juče predstavljali vladajuću koaliciju na sve moguće načine, na nelegitiman način, na način koji narušava bezbednost i odbornika i građana SO Sjenice, pokušali da spreče novouspostavljenu vladajuću koaliciju da normalno preuzme funkcionisanje SO Sjenica. Zato tražim od predsednice Parlamenta da od nadležnih državnih organa obezbedi, pre svega, nesmetano funkcionisanje lokalne samouprave Sjenica u skladu sa zakonom, a na prijatelje iz Stranke demokratske akcije i na G17 plus, koji su do jutros u 11 sati vršili vlast i činili vladajuću koaliciju, molim da ni na koji način ne utiču da se podgrejavaju strasti i da se čini nešto što može narušiti javni red i mir.
Naime, apelujem još jedanput na one koji su izgubili vlast danas od 11 sati da ne čine ništa što može dovesti do remećenja javnog reda i mira.
Imamo informacije da je jedan čovek povređen i zbog toga i koristim ovo svoje pravo, izvinjavam se, poštovane kolege narodni poslanici, što tražim intervenciju u skladu sa članom 225. predsednice Skupštine Republike Srbije da traži dodatne informacije.
Podsetio bih da Sandžačka demokratska partija, od 11. maja, kada je bila opozicija u SO Sjenica, nije pravila nikakve probleme onima koji su činili vladajuću koaliciju i zato molim i apelujem na njih iako su izgubili vlast, nije vlast sve u životu, možda jednoga dana povrate vlast u Sjenici, u nekim drugim opštinama, od danas u 11 časova vladajuću koaliciju čine neke druge partije a ne SDA i G17, da obezbede normalno funkcionisanje SO Sjenica,. jer je to, pre svega, u interesu građana Sjenice i nadam se da je to jedini način da ne šaljemo ponovo lošu poruku ostalim lokalnim samoupravama.
Zbog toga ova moja intervencija i još jednom izvinjenje svim kolegama poslanicima. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Vaš predlog i zahtev će biti prosleđen kabinetu predsednice Skupštine Republike Srbije odmah.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pre nego što počnem konkretno da pričam o ovom amandmanu koji se odnosi na član 4. Predloga zakona, u uvodu moram da skrenem pažnju na ono što je jutros bila glavna tema, a to je ovaj pokušaj da se u isti koš statusno stave fizička i pravna lica. Zbog toga što je Vlada, praktično od prvog člana Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, ubacila termine "mala i srednja preduzeća", "mala i srednja pravna lica". Ona je izazvala jedan, ne samo pravnotehnički, nego čak i ustavni problem.
Svrha ovog zakona o osiguranju depozita jeste da država garantuje štedne uloge i depozite fizičkih lica. Fizičko lice je građanin, jer građaninu pripada i suverenitet u Republici Srbiji. U početnom tekstu, ili tekstu Zakona koji danas važi, on se primenjuje samo u odnosu na depozite fizičkih lica kod banaka. To je dobro rešenje, jer, obaveza države, kao garanta, postoji prema građanima, prema fizičkim licima, a ne prema pravnim licima. Tako da ova priča, koja je jutros vođena oko toga – mala ili srednja preduzeća ili mala i srednja pravna lica, izvučeno iz onoga preduzeća, jeste potpuno neustavna kategorija za ovaj zakon. Znači, država garantuje samo tamo gde propisuje obavezu.
Da biste to bolje shvatili, uzeću jedan primer, koji svi znate. Država propisuje obavezu obezbeđenja obaveznog penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja. Tu je država garant. Ali, ona može biti garant samo prema fizičkim licima, prema građanima, prema onome što nosi suverenitet ove države. Pravno lice ne nosi suverenitet. Tu je početak i kraj priče.
Međutim, zbog čega je ova tema interesantna? Šta je motivisalo Vladu da predloži da se ovaj zakon protegne, pored fizičkih lica i na još dve kategorije pravnih lica? Motivisalo ih je to što se menja osnovica, povećava se osnovica, prividno se stvaraju veće obaveze prema bankama, prividno se povećava fond osiguranja depozita i na taj način stvara fikcija o većoj garanciji i većem iznosu sredstava koja su obezbeđena. Ali, to je samo fikcija. Jer, način raspolaganja sredstava pravnih lica i način raspolaganja sredstava fizičkih lica je potpuno različit. Znači, odredba, i odredbe, gde se pored ili iza reči "fizičko lice" dodaje "pravno lice", u bilo kojoj varijanti, kao "malo i srednje", jeste duboko neustavna odredba. To je prva stvar koja bi morala da se zna.
Druga stvar, koja se konkretno odnosi na član 4. Predloga zakona, jeste u tome što predlagač formulacijom člana 4. omogućava Vladi da menja osigurani iznos nezavisno od zakona. Da budem precizniji, ovde se traži promena zakonom tako što bi osigurani iznos bio do 50 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, itd. Član 4. daje mogućnost Vladi da to promeni. To ne sme zakonom da se radi.
Vlada bi bila ovlašćena pod određenim uslovima koji liče na indeksaciju da menja iznos osiguranog iznosa. Ali, član 4. ne govori o indeksaciji, nego govori o nekim novim imaginarnim uslovima koji treba da se ispune, gde Vlada duboko zalazi u ono što je zakonodavna nadležnost.
U tom pogledu je ispravan prethodni amandman Arsena Đurića, kojim je tražio da se član 4. briše. Znači, to je pravno ispravniji amandman od ovog amandmana koji ja obrazlažem, kojim se vrši svojevrsna inovacija šta bi to bilo finansijski rizik. Znači, to su neki okviri.
Ovaj zakon bi imao smisla da je samo promenjen jedan član, gde je bilo 3 hiljade evra, da se stavilo 50 hiljada evra i nijedna druga intervencija više nije bila potrebna. Tu je početak i kraj ove priče. Međutim, gledajući ovaj predlog zakona i ovu inicijativu Vlade stičem utisak da mi radimo nepotreban posao.
Prvo i osnovno, kod nas je toliko teško stanje da teže ne može biti. Vi se sećate da sam vrlo često odavde postavljao neka pitanja da mi Narodna banka Srbije odgovori šta je sa deviznim rezervama. Nekako sam došao do nekih podataka. Evo, radi javnosti, da pročitam podatke koje imam. "Devizne rezerve Narodne banke Srbije se sastoje od: 1) deviza koje se čuvaju na računima kod drugih centralnih banaka"...pre svega, tu se misli na Centralnu banku Nemačke i SAD, i možda još nekoliko centralnih banaka nekih velikih država,..."kao i kod prvoklasnih banaka u svetu. Ova devizna sredstva se čuvaju u vidu depozita'';
(Pričamo o deviznim rezervama.)
''2) devize koje su uložene u državne obveznice najrazvijenijih zemalja u svetu...", to su, pre svega, Nemačka, SAD, Velika Britanija i Kanada. Naše devizne rezerve se nalaze u državnim obveznicama tih država. Te država sada imaju velikih problema na svom finansijskom tržištu,..."kao i obveznice koje izdaju međunarodne finansijske organizacije, Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka i druge međunarodne institucije bankarskog sistema; ''
''3) zlato". Manji deo se drži u zlatu, a ta količina se povećava otkupom zlatnih poluga iz domaće proizvodnje zlata.
"4) devizne rezerve kao gotovina u stranoj valuti koje se čuvaju u Trezoru Narodne banke Srbije, a koja se može isplatiti bankama radi potreba stanovništva, kao što su: devizna štednja, menjački poslovi, i slično;''
''5) specijalno obučena prava i rezervne pozicije kod MMF." To i nije toliko problematično.
Čemu služe devizne rezerve kojima upravlja Narodna banka Srbije?
1) Izmirivanju obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocima, da ne ulazim u detalje.
2) Održavanje stabilnosti kursa dinara. Znači, stabilnost kursa dinara održava se intervencijom koju Narodna banka Srbije vrši na međubankarskom deviznom tržištu, a to je do sada, čini mi se, već preko 650 miliona evra, a cilj te intervencije jeste da se ublaže preterane devizne promene kursa dinara prema evru. Znači, da se očuva domaća valuta.
3) One služe za održavanje stabilnosti bankarskog sistema.
Uopšte to ne mogu da shvatim. Mi imamo najsigurniji bankarski sistem. On je zasnovan na principu – ubijene su naše banke, došle su nove banke. Apelujem da se ovaj model primeni i u SAD, Velikoj Britaniji, gde grcaju od finansijskih problema. Jedva čekam da izvezemo Dinkića i Jelašića, svetski priznati stručnjaci, lideri.
Dalje – i, služe za zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih kriza.
Ako uzmete u obzir kolike su naše devizne rezerve, mi smo apsolutno zaštićeni na papiru. Ali, što se tiče deviza, videli ste gde se one nalaze.
Da ne bih trošio mnogo vremena, pošto o ovome mogu da pričam tri dana.
Ovo je važno – ''Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama'' kako oni to kažu, ''konzervativno, a naročito u uslovima svetske finansijske krize.'' To mi nije jasno. ''Najveći deo deviznih rezervi od oko 86% čuva se kod drugih centralnih banaka,'' Amerika, Nemačka, to je taj koncept, "i Amerika i Engleska biće zemlja proleterska", naše devize tamo, ''ili je investiran u državne hartije od vrednosti,'' a znate kako prolaze te hartije kod njih, ''ili u hartije od vrednosti međunarodnih finansijskih organizacija.''
Baš mi je neprijatno, ode Nada, da čuje ove podatke, vrlo su značajni podaci za onu priču o pajserima kojima treba čuvati radna mesta. Šta da radim, pobeže mi Nada.
''Samo deo od oko 4% deviznih rezervi nalazi se na računima komercijalnih banaka prvoklasnog rejtinga, a koje nisu izložene riziku finansijske krize, dok je oko 10% rezervi u zlatu i efektivnom stranom novcu.''
Znači, situacija je jasna. Sa gledišta naslova i naziva banaka i mesta gde se nalaze naše državne rezerve – mi smo osigurani. Sa gledišta finansijskih problema u tim državama – mi smo pukli ko zvečka. To je sve rezultat jedne pogubne politike koja se vodi već osam godina u kontinuitetu, a samo se menjaju akteri, oni prvi, na listi koji sprovode ove mere.
Za početak bih da vam skrenem pažnju na još nekoliko značajnih podataka. Zapamtite ovo građani Republike Srbije, podaci se odnose na period od 2001. do 2008. godine. Robni deficit po godinama iznosio je u milijardama evra, 2001 – 2,86 milijarde; 2002 – 3,73; 2003 –4,15; 2004 – 5,79; 2005 – 4,83; 2006 – 5,36; 2007 – 7,07; 2008 – 6,9, to je za prvih deset meseci, iako se ubace ova dva meseca gde se planira još 1,5, a ako se to sve sabere po godinama, to je 42,19.
Da vam skrenem pažnju, gospodine Iliću, 2001. godine kad ste preuzeli vlast, ne vi nego ovi vaši, realni sektori u 2001. učestvovali su u ukupnom bruto društvenom proizvodu sa 54,16%, dok je nerobni sektor učestvovao sa 45,84%. Godine 2006, pogledajte, kakva promena, realni sektor učestvuje sa 40,37%, a nerobni sektor skoro 60%. Dakle, za samo šest godina domaća robna proizvodnja je smanjena za četvrtinu, tačnije za 25,5%. Gasi se domaća proizvodnja, uvozi se roba i takva je i struktura budžeta, ukoliko nema uvoza, nema budžeta. To je ta cela priča. I, gde mi srljamo sa ovom vladom?
Moram da obavestim simpatizere, članove i funkcionere Demokratske stranke, rekao sam vam pre nekoliko meseci, nemojte da se veselite kada mečka zaigra ispred nekih vrata, jer može meca da zaigra i ispred vaših vrata. Čini mi se da meca igra ispred vaših vrata, Kruševac, evo, Beograd, da ne ređam dalje. Ne likujem, odmah da vam kažem. Ta unutrašnja previranja, to je čisto unutrašnja stvar. Ako vam se ta unutrašnja previranja prevale ovde u pogledu mandata, uvek ćemo vas podržati da vratite mandate do vašeg broja koje ste dobili na izborima. Tu budite sigurni. Uvek ćemo vas podržati da se poštuje izborna volja građana, a na sledećim izborima šta bude neka bude. Ovo je samo radi principijelnosti. Ovo je samo radi toga da biste shvatili da se sa ove govornice izašlo 1.600, 1.200 puta, kako reče Nada, koliko se puta izašlo odavde, da bi vam se skrenula pažnja da loše vodite državu, da je vodite u pogrešnom smeru.
Nadam se da ću u nekom od sledećih javljanja da vam ispričam i pričicu o tome koliko je ljudi izgubilo posao zahvaljujući tome kako vi ne znate da vodite politiku. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Aleksandar Pejčić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, 15. je decembar i umesto da čestitamo građanima Srbije novi budžet, mi moramo da konstatujemo da je Vlada Srbije prekršila Ustav. U svakoj normalnoj zemlji gde su ministri časni i pošteni, što se tiče ovakvog gesta, ministri podnose ostavku. U nekoliko navrata naši poslanici su vam o tome i pričali i rekli da je vreme, gospođo Dragutinović, da vi već podnesete ostavku, pošto nemamo budžet još dan-danas.
Da podsetimo građane Srbije da je ovaj zakon o osiguranju depozita, tj. Nacrt zakona o osiguranju depozita DSS podnela još 8. oktobra. Taj zakon govori da DSS ide u susret problemima, a ne kao neke opozicione stranke samo da kritikuju, već mi želimo da rešavamo probleme građana. Naš Nacrta zakona govori o tome da se depozit poveća od 3 hiljade na 20 hiljada i to je ono što je realno, a država je predložila da to bude 50 hiljada evra.
Zbog čega kažemo da je normalno i realno da bude 20 hiljada evra? Naime, imajući u vidu činjenice da su prethodne dve Vlade Vojislava Koštunice ostavile budžetske rezerve oko devet milijardi i trista, toliko se baratalo cifrom, ovoj vladi da ih baštini, kad uzmemo sve realno vidimo da u ovom trenutku kad bi deponenti iz banaka povukli sredstva svoje devizne štednje da bi država bila u deficitu oko 500 miliona dinara i zbog toga kažemo da je ova cifra od 20 hiljada evra izuzetno realna.
Neke države u našem okruženju su ovim zakonom regulisale da država garantuje 50, 100 pa i više hiljada evra, međutim, s obzirom na to da smo mi jedna siromašna zemlja, naša vlada se opredelila na 50 hiljada evra što je u ovom trenutku izuzetno nerealno.
Postavljali smo pitanje guverneru Narodne banke, gospodinu Jelašiću, kolike su sadašnje rezerve naše države, pričamo o deviznim rezervama, do dan-danas nismo dobili jedan ozbiljan, adekvatan odgovor. Mislim da i sam gospodin Jelašić nema tu pravu informaciju.
Naime, država je ovih meseci da bi očuvala stabilnost dinara reagovala nekoliko puta, neki kažu oko 720 miliona evra, neki kažu i više, da bi očuvala stabilnost dinara. Poslanici DSS-a postavljali su nekoliko puta pitanje u vezi s tim i tražili da im se da odgovor na to pitanje, ali kao što rekoh, ni do dan-danas nemamo takvu informaciju.
Poslanici DSS-a, su predložili da se oformi komisija koja bi pratila efekte svetske finansijske krize. I tada ste nam se, gospodine Iliću, podrugivali i govorili da to nije potrebno, kao i u onom trenutku kad smo predložili ovaj nacrt zakona, kada ste rekli da širimo propagandu u narodu i da nema razloga da se donosi ovakav zakon. Međutim, izgleda da su poslanici DSS-a bili u pravu. Ubuduće bi bilo dobro da slušate poslanike DSS-a, jer, kao što rekoh, oni idu u susret problemu i detektuju te probleme.
Da bi se ovaj zakon održao, on mora da ima i neku svoju materijalnu logistiku. Naime, ovih dana smo čuli od ministra, odnosno od guvernera Narodne banke, gospodina Jelašića, da MMF neće dati Srbiji tih 520 miliona rezervi. Trebalo je bord direktora da zaseda na ''Nikoljdan'', 19. decembra, međutim, kako reče gospodin Jelašić, odlučio je da sastanak bude sredinom januara, i da se ta sredstva prolongiraju kako se ne bi dala Vladi Republike Srbije.
Postavlja se pitanje zbog čega MMF nije dao Vladi Republike Srbije ova sredstva? Samo iz jednog razloga. Zato što Vlada Republike Srbije ni do danas nije usvojila budžet, što je budžet u proceduru podnela ovoj skupštini 7. decembra, eto, to je osnovni razlog zbog čega MMF nije odobrio ta sredstva našoj vladi.
Čuli smo skoro premijera Cvetkovića da je on oformio Komisiju koja će pratiti efekte svetske finansijske krize, ali smo čuli i disonantne tonove od gospodina Jelašića koji govori da on o tome nema pojma i da ne zna zbog čega je stavljen za predsednika te komisije, da prati svetsku finansijsku krizu. Ti disonantni tonovi upravo stvaraju zabunu kod našeg naroda. Ti disonantni tonovi govore o tome da ova vlada nema poverenje kod građana Srbije.
Ova svetska finansijska kriza pogodiće najviše siromašne krajeve Srbije, pre svega mislim na jug Srbije, odakle i ja dolazim. Najviše će pogoditi ona mesta koja su devastirana. U Jablaničkom okrugu imamo dve opštine koje su devastirane, opština Leskovac i opština Medveđa. Stopa nezaposlenosti sada iznosi 42%, a ako Agencija za privatne preduzetnike kaže da će ove godine biti otpušteno oko 120 hiljada radnika što bi značilo da će to u narednom periodu upravo najviše pogoditi jug Srbije i da će mnogi radnici sa juga Srbije ostati bez posla.
Takođe, mnogi građani juga Srbije povukli su svoje depozite iz banaka, iz jednog prostor razloga, zato što ne veruju ovoj državi. Mnogi privatni preduzetnici razmišljaju o tome da li da nastave sa svojom delatnošću ili, pak, da ugase svoja preduzeća.
Na kraju vam predlažem, pre svega, da i dalje slušate predloge poslanika DSS-a, da sve ove stvari koje vam govore poslanici opozicije prihvatite. Lepo bi bilo da prihvatite sve ove amandmane, jer ovi amandmani bi i te kako poboljšali ove zakone. Hvala puno.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vlajko Senić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vlajko Senić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. stav 2, i predložio sam brisanje stava 2. člana 7. ovog predloga zakona.
Stav 2, kaže: ''Deponent nema pravo da zahteva isplatu osiguranog iznosa ako mu je u toku postupka likvidacije banke isplaćen osigurani iznos i ako je posle te isplate nad tom bankom otvoren postupak stečaja.''
U obrazloženju amandmana naveo sam da je nepotrebno pravno normirati isključenje iz određenog prava, ako je to pravo već ostvareno u nekom drugom postupku. Ostvarivanje određenog prava, automatski isključuje ostvarivanje istog tog prava na osnovu istog pravnog posla. Dakle, ako je deponentu isplaćen osigurani iznos, isti ne može pokrenuti postupak za ostvarivanje prava po istom pravnom osnovu.
U obrazloženju Vlade na ovaj amandman rečeno je – ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predložena izmena Zakona o osiguranju depozita nedvosmisleno određuje da deponent ima pravo da zahteva isplatu osiguranog iznosa u postupku likvidacije banke. Ako se nad tom bankom otvori stečajni postupak deponent nema pravo da ponovo traži isplatu osiguranog iznosa u postupku stečaja.'' Opet nerazumevanje od strane Vlade ili onoga koji piše odgovore u ime Vlade, ali krenućemo od bitnih stvari vezanih za osiguranje depozita.
Opredeljenje aktuelne vlasti jeste da postigne maksimum u smislu stvaranja uslova za zaštitu građana i malih i srednjih preduzeća. Umesto da su krenuli od realne osnove, realnih sredstava sa kojima raspolaže država, koji se elementiraju, da li u fondu za osiguranje depozita ili u budžetu Republike, ili u drugim vidovima koji su predviđeni Zakonom o formiranju fonda za osiguranje depozita, odnosno Agencije za osiguranje depozita i unutar toga zakona o Fondu za osiguranje depozita, Vlada je iz čisto psiholoških razloga prihvatila varijantu da osigura gotovo sve. Tako smo imali situaciju da je pred sobom imala više rešenja zemalja u okruženju evropskih modela osiguranja depozita, ali je prevazišla sve to. Ajde da mi osiguramo, bez obzira imamo li ili nemamo.
Ovde sam u dva navrata postavio pitanje – iz kojih će sredstava u slučaju stečaja i likvidacije banaka isplatiti sredstva? Dobio sam odgovore, pa ću probati da ih komentarišem, ali pre toga moramo ukazati javnosti, građanima Srbije, na neodgovornu politiku aktuelne vlasti, neodgovornu u smislu upravljanja, rukovođenja kapitalom, sredstvima u vlasništvu države.
U prvom delu sam rekao o tome na koji način posluju državne banke, tamo gde je većinski kapital države. Imamo, rekli smo, osam banaka koje su sada u pripremi za privatizaciju. Prosto čudi da to Vlada već nije učinila.
Pre neki dan guverner Narodne banke reče da će krenuti u postupak privatizacije, ali na taj način da od četiri banke formira jednu banku, od četiri loše banke formiraćemo jednu banku, pa ćemo iz te mase i tog kapitala, od te četiri banke, dobiti daleko više nego da prodajemo pojedinačno banke. Greška.
Ako se država opredelila za privatizaciju bankarskog sistema, ona je morala to završiti. Da se vratimo na 2000. godinu. U bankarskom sistemu imali smo 105 banaka, štedionica i štedno-kreditnih zadruga. Nova vlast koja je došla posle 2000. godine rekla je da idemo u reformu bankarskog sistema. Reforma podrazumeva gašenje, brisanje bankarskog sistema u celosti. Slobodno otvaranje bankarskog sistema kapitalu i sredstvima stranih investitora, stranih banaka i stranih finansijskih institucija.
Danas imamo tu situaciju da u bankarskom sistemu Srbije nemamo nijednu banku za koju možemo reći da će biti okosnica bankarskog sistema Republike Srbije. Da li je to ''Komercijalna banka''? Nije. Zašto nije? Zato što sve države sveta imaju svoju nacionalnu banku, ali poslovnu banku, ne mislim na ovu centralnu banku, preko koje obavljaju sve poslove i u okviru celokupnog poslovanja te nacionalne banke stvore se i rezerve za razvoj te banke, ostane i za državu, ostane i za građane, ostane i za društvo.
Mi smo rasturili bankarski sistem, ugasili smo sedamdesetak banaka i bankarskih organizacija, evo i sada imamo u sistemu stečaja i likvidacije 16-17 banaka koje nisu dovedene do kraja. U praktičnoj primeni u stečaju i likvidaciji imamo najveće gluposti koje se mogu zamisliti i najveće zloupotrebe. Niko, odgovorno tvrdim, ni u ovoj Skupštini, a ni u Vladi, ne zna šta se sve dešava u stečaju i likvidaciji. To su najveće moguće malverzacije, od činjenice da se poklanjaju, da se daju, da se prenose sredstva bez ičijeg znanja, stečajni upravitelji Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju, nekad, a danas, Agencije za osiguranje depozita, sami, po nahođenju ili dogovoru, ili mitu i korupciji, prenose sredstva.
Dalje, poslovni prostori na najelitnijim lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima dodeljuju se opet po nečijem nahođenju. Kredine linije koje su tekle do 2002. godine, a i kasnije, i kamate koje se uplaćuju na račune ovih banaka u stečaju i likvidaciji troše se po nekom rezonu, a mi ne znamo kom. To su milijarde i milijarde dinara koje se pretaču, nema kontrole.
Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka naložio je Agenciji da podnosi izveštaje Narodnoj banci, Vladi i Skupštini Srbije. Pitam vas, da li je iko video takav izveštaj ovde? Da li su članovi Odbora za finansije videli takav izveštaj? Nisu. Prepustili smo to stihiji.
Šta donosi stihija? Mito, kriminal, korupciju, odlivanje sredstava iz tih banaka koje su u stečaju i likvidaciji bez nadzora i bez kontrole. Sada, trenutno imamo ono što treba još više da zabrine. Znači, ono što je otišlo, ajde da kažeš, otišlo je to sve u nepovrat. To su sredstva građana Srbije, ali gotovo, otišla su. Ova Vlada ne čini ništa da ispravi, da otkloni, ove nezakonite radnje.
Trenutno imamo devet banaka sa većinskim kapitalom države. Kakva je sudbina ovih banaka? Uglavnom gubitaši. Imamo podatak za 2007. godinu, celokupni bankarski sistem ostvario je dobit od 29,8 milijardi dinara, što je oko 375 miliona evra, ali istovremeno određeni broj banaka je ostvario gubitak od 6,3 milijardi dinara, odnosno 75 miliona evra i možemo reći da je bankarski sistem dobro poslovao.
Ali, opet su problematične državne banke. Zašto? Zato što nema kontrole. Ko je to trebalo da kontroliše? Tu kontrolu trebalo je da vrši Agencija za osiguranje depozita. Sada ću vam pročitati odredbu koja obavezuje Agenciju da vrši kontrolu i upravlja bankama, ali ona to ne čini, odnosno verovatno i čini, obaveštava Narodnu banku, ali dalje efekata nema.
Član 7. postojećeg Zakona o Agenciji za osiguranje depozita kaže da: Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Sada ću vam pročitati podatke o gubicima koje ostvaruju nekoliko banaka i koji su efekti tih gubitaka na ukupni bankarski sistem. Poštanska štedionica, kao banka koja je u većinskom državnom vlasništvu, u 2007. godini ostvarila je gubitak od 2 milijarde 800 miliona dinara.
U prvih šest meseci ove godine ostvarila je gubitak od 2 milijarde 780 miliona dinara, do kraja godine to će završiti na 4 milijarde. Ko će pokriti taj gubitak? Iz kojih sredstava ćemo pokriti gubitke samo ove banke? Šta je sa ''Kredi bankom'', sa ''Privrednom bankom'' Pančevo, sa ''Srpskom bankom'', itd.?
I celokupan bankarski sistem od desetog meseca ove godine, posle psihološkog pritiska koji je krenuo sa Zapada prema nama treba da zabrine aktuelnu vlast i morate se zabrinuti. Morate formirati daleko više komisija koje će se baviti pojedinim segmentima, a unutar bankarskog sistema morate imati mobilne ekipe koje će svakodnevno rešavati probleme. Ne činite ništa. Gledajte, ovo što se tiče državnih banaka, imali ste i 2005, i 2006, i 2007, i 2008. godine, a 2009. godinu nećemo ni spominjati, jer i ove velike banke treba da se zapitaju dokle će to doći.
Ali, da nas sada ne brinu upravni odbori i akcionari ovih banaka, posebno stranih banaka, ali bilansna suma tih banaka treba da nas zabrine, a posebno kod državnih banaka, jer niste ništa učinili da otklonite sve one probleme koje imamo u tom sektoru.
Da vidimo iz kojih sredstava alimentirati i pokriti pojedine banke koje odu u stečaj i likvidaciju.
Na jedno od mojih pitanja koje sam ovde za skupštinskom govornicom uputio, iz kojih sredstava planirate izvršiti otkup potencijalnih gubitaka, itd, odgovara mi se na sledeći način, to je vezano za član 9. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, gde kaže da Agencija u skladu sa aktom Vlade može kod banaka iz člana 7. ovoga zakona preduzeti sledeće mere: Pokriti potencijalne gubitke, preuzeti, kupiti i na drugi način steći lošu aktivu, upravljati lošom aktivom, prodavati tu aktivu, dakle, vi mi odgovarate na sledeći način – predloženim izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita data je mogućnost Vladi da na predlog Narodne banke Srbije interveniše na finansijskom tržištu na navedeni način, u cilju hitnog reagovanja u slučajevima kada banka u otežanim uslovima, koji su posledica prisutne svetske krize, svojim poslovanjem značajno naruši i ugrozi finansijsku stabilnost na tržištu. Sredstva za ove namene su interventna sredstva i predviđena su budžetom za 2009. godinu. Pitam vas, gde ja to mogu da vidim?
Dobili smo sada Predlog budžeta da vidimo gde su ta sredstva i kako vi planirate izvršiti saniranje banaka koje imaju potencijalne gubitke, imaju sve. Sa kojim sredstvima u budžetu raspolažemo i kako intervenisati u tim situacijama? Banka odlazi u stečaj i likvidaciju –kako u stečaju i likvidaciji vi vršite otkup potencijalnih gubitaka?
(Predsedavajući: Vreme)
Završavam. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Po amandmanu, izvolite. Za reč se javila gospođa Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, kolege narodni poslanici, gospodin Milorad Buha je podneo amandman na član 7. i predlaže da se izbriše stav 2. u tom članu i to je jedan častan pokušaj da se popravi celokupan zakon, koji inače ima, čini mi se, 9 članova, a ima tu 14 amandmana. Međutim, očigledno je da Vlada nema sluha za amandmane koji dolaze od opozicije, tako da predlažem gospodinu Buhi da sledeći put zamoli da Vlajko Senić potpiše amandman, pa će možda i biti prihvaćen.
DSS smatra da Vlada Republike Srbije, inače, ima veoma neodgovoran odnos prema finansijskoj i ekonomskoj krizi koje vladaju u Srbiji. Podsećam vas da su ministri u Vladi Srbije i da je guverner NBS, gospodin Jelašić, nedavno izjavio da je bankarski sistem u Srbiji veoma stabilan i da se ekonomska kriza neće nešto naročito osetiti u Srbiji.
Poslanička grupa DSS je početkom oktobra predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, jer smo mi svesni da u Srbiji postoji finansijska kriza i svesni smo da je potrebno preduzeti ne samo ovu meru, nego čitav niz mera kako bi se efekti te krize ublažili.
Predlog DSS predviđa da se osiguranje depozita poveća sa sadašnjih 3 hiljade evra na 20 hiljada evra. Međutim, kada se taj predlog zakona pojavio u Skupštini, održana je sednica Odbora za finansije i tada je državni sekretar u Ministarstvu finansija, ovde prisutni gospodin Slobodan Ilić, optužio opoziciju i poslanike DSS kako mi širimo paniku i kako ne postoji potreba da se poveća iznos na osiguranje depozita.
Samo mesec dana kasnije, negde, 14. novembra, mi smo započeli raspravu u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji je pripremila Vlada Srbije. Naime, u njihovom predlogu stoji da se iznos za osiguranje depozita povećava sa 3 hiljade na 50 hiljada evra, što je slučaj i u većini nekih evropskih zemalja, s tim što, recimo, u Nemačkoj, koja je bogata zemlja, ne postoji limit na osiguranje.
Dakle, ovaj predlog zakona je dokaz da Poslanička grupa DSS nije širila paniku, niti su poslanici iz opozicije širili paniku, već, pre svega, pokazuje da mi ozbiljno razmišljamo o problemima u kojima se Srbija nalazi.
Ono što je dobro jeste da je možda ovaj predlog zakona podstakao ministre u Vladi Srbije i ministra finansija, koji je ovde prisutan, da razmišljaju i oni, pa pred nama se nalazi ovaj predlog zakona koji, nažalost, nije realan. U poređenju sa Predlogom zakona DSS, može se reći da je apsolutno nerealan. Zašto je nerealan? Zato što ne postoje sredstva u svakom trenutku, niti u Agenciji za osiguranje depozita, niti u NBS, da bi se mogao pokriti tako veliki depozit, odnosno štednja građana gde imate 50 hiljada evra.
Dakle, bolje je bilo prihvatiti da maksimalna visina za osiguranje iznosi 20 hiljada evra, pa onda znate da u svakom trenutku država zaista stoji iza takve odluke i da postoje sredstva za to. Kada vi tako odredite 50 hiljada, a nemate u svakom trenutku osiguranje, onda vi, praktično, ne ulivate poverenje građana i oni nemaju poverenje, tako da će se verovatno nastaviti povlačenje sredstava iz banaka.
Ni u Predlogu budžeta za 2009. godinu, koji jeste u skupštinskoj proceduri, pa smo svi imali vremena da malo pogledamo taj predlog budžeta, čak i tu nisu predviđena sredstva. Da ne govorim o tome da ne postoji čitav niz ekonomskih mera koji će sprečiti otpuštanje radnika iz firmi i koji će ublažiti sveukupnu ekonomsku krizu.
Još jedan neodgovoran potez i neodgovorna odluka ove vlade je odluka da se Prelazni trgovinski sporazum primenjuje jednostrano.
Mislim da niko od nas ranije nije čuo o tome da, kada dve strane potpišu neki ugovor i obavežu se na nešto, ako jedna strana kaže "ne stojim iza tog ugovora", da ta druga strana nastoji da primenjuje odluke iz tog ugovora. To bi isto bilo kao kada bismo se ja i gospođa Dragutinović dogovorile da prodam njoj neki polovan automobil, dam joj automobil, a ona meni ne plati taj automobil. Znači, to bi bila moja jednostrana primena takvog ugovora.
Štampa piše o tome da će šteta u budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma o trgovini, iznositi 300 miliona evra. Dakle, pored deficita koji je predviđen u budžetu, imaćemo još jednu veliku rupu koja se zove 300 miliona evra.
Međutim, Vlada ima i tu neka svoja rešenja, a ta rešenja baš i nisu popularna i, da kažem, nije ni pošteno. Dakle, Vlada predviđa da poveća akcize na kafu, na pivo, na gorivo, tako da će, praktično, svaki građanin Srbije iz svog džepa izdvajati za odluku Vlade da jednostrano primeni Trgovinski sporazum, zato što tih 300 miliona evra na neki način treba nadoknaditi.
Takođe, moglo se pročitati ovih dana, dok su trajali pregovori sa MMF o pozajmici i o novom aranžmanu da su neki ministri u Vladi Srbije predlagali da se podigne PDV, odnosno da se poveća porez na dodatu vrednost. Verovali ili ne, MMF je odbio takvu ideju, tako da ispada, ljudi, da MMF više štiti standard građana Srbije nego sopstvena Vlada.
Prema poslednjim istraživanjima cena osnovnih namirnica u regionu, izvršila je Agencija za statistiku EU, čak nije ni za region, nego za svih 37 država u Evropi, u Srbiji prehrambeni proizvodi beleže najveći rast. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 13,4%, što je jedno od najvećih poskupljenja u Evropi ove godine. Je li je to način da se živi bolje? Da li je to način da se ispuni predizborno obećanje "živeće se bolje"? E, pa, blokirani SSP, zamrznuti SSP se ne maže na hleb. Dakle, to nije način da se bolje živi.
Kada se posmatraju poljoprivredni proizvodi i njihove cene, onda se beleži poskupljenje od 28,5%. Cene mleka i mlečnih proizvoda su porasle za 18,2%, a rekordne cene su na tržištu ispostavili i uljari, gde je litar ulja skuplji za 6,5%, odnosno domaći zejtin je skuplji od ulja i u Nemačkoj i u Holandiji.
U poređenju sa prosekom naših plata, u Srbiji je, uz hranu, skuplja i odeća i obuća, tako da je zapanjujuća činjenica da je, kada se uzmu u obzir primanja, odeća u Srbiji skuplja nego u Francuskoj.
Još jedan dokaz o tome da je Vlada Republike Srbije, sa svim ministrima, veoma neodgovorna, jeste činjenica da mi ni do dan-danas nemamo sve zakone koji spadaju u tzv. evropski paket zakona.
Naime, članovi Odbora za evropske integracije redovno dobijaju izveštaj od ministra Đelića, koji je zadužen za te poslove, tako da u poslednjem izveštaju piše, a mi u Skupštini znamo, da je u skupštinskoj proceduri svega 13 zakona, od predviđenog paketa od 51 zakona.
Naravno, Skupština se optužuje kako opstruiše naš put u Evropu, kako Skupština ne radi dovoljno brzo i efikasno i kako zbog toga čekaju evropski zakoni. Dakle, podsećam i građane i nas sve da se trenutno u proceduri nalazi samo 13 zakona, a da smo pre mesec dana usvojili devet zakona.
Kada će ostali zakoni stići na red, bog zna, zato što se u tom izveštaju lepo vidi da su predlozi zakona u različitim fazama. Dakle, imate čitav set jako važnih zakona koji još nisu ni započeti. Znači, ne postoji ni prednacrt niti nacrt. Molim u ime Poslaničke grupe DSS, a pretpostavljam i u ime poslanika opozicije, da prestanete da optužujete ovaj dom, kako ovaj dom opstruiše naš put u Evropu ili naš put ka boljem standardu, zato što to apsolutno nije tačno. Hvala.