ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.12.2008.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

18.12.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 00:35

OBRAĆANJA

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, javio sam se da bih nekako pokušao da zaustavim smer i tok ove skupštine, kako je krenulo kod poslednjih nekoliko govornika. Naime, ovo se polako pretvara u lakrdiju, vrlo očigledno i vrlo namerno, posebno na ovoj temi - povodu  koji smo otvorili za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Dakle, to je sramota za ovu skupštinu. Zaista, apelujem, ako je moguće, ne znam da li je to uopšte umesno ovde činiti, da se uozbilje i govornici i publika. Mislim da se vladajućoj većini nije moglo dogoditi, do onoga što je sama sebi priuštila, da tako frenetično i tako često aplaudira govoru jednog Dragana Markovića - Palme.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Samardžiću, molim vas, gospodin Dragan Marković-Palma je poslanik, kao i vi. Dali ste pežorativni prizvuk i molim vas da vodite računa o tome kako se obraćate.

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Znači, bitno je, ako je ikako moguće, da ova skupština govori i privede kraju nekako ovu vrlo ozbiljnu temu dnevnog reda, inače se samo izruguje sebi, sopstvenoj državi, sopstvenoj muci, sopstvenoj sudbini, Kosovu i Metohiji.
Dakle, ovo je bio samo uvod da vam kažem zbog čega sam se javio za reč, a sada bih nastavio samo sa nekoliko rečenica, nekoliko teza. Naime, ovde je bilo reči o tome da se govori o činjenicama. To je jedini način da se ozbiljno govori o ovoj važnoj stvari.
Pokušao sam u uvodnom slovu da se zadržim samo na činjenicama. Možda ih je bilo previše za vašu motivaciju da se o tome razgovara. Možda ih je bilo previše za mogućnost da ih apsorbujete, s obzirom na motivaciju. Ali, to su bile samo činjenice.
Očigledno je da se mesecima ova tema krije od građana Srbije. Bez obzira koliko nastojimo da se o njoj govori, mi nismo znali o čemu se zapravo radi tokom nekih navodnih pregovora o programu šest tačaka, o uslovima itd. Dakle, to je jedna činjenica koju smo, ipak, uspeli nekako da otkrijemo ovde danas.
Danas imamo činjenice dokle se došlo na tim pregovorima. Dakle, došlo se do toga da se napravi jedno predsedničko saopštenje od dve rečenice i da se famozni program šest tačaka, koji garantuje nešto Srbiji i Srbima, gurne u izveštaj Generalnog sekretara, koji pravno ne obavezuje ni Savet bezbednosti, ni Generalnu skupštinu. Došlo se do toga da je tih šest tačaka u izveštaju Generalnog sekretara ravno reagovanju albanske strane, Prištine, budući da je njihov tekst prikačen kao aneks izveštaja Generalnog sekretara.
Govorim nekoliko činjenica da bih pokušao da motivišem poslanike da se oko toga vežemo. Zapravo, naša teza je vrlo jasna. Ovde se radi o jednoj velikoj prevari.
Ako ona prođe tako jednostavno i lako na ovoj skupštini, onda ova država ima velikih problema. Nije više reč samo o Kosovu, nego je reč i o nekim drugim stvarima. Tako ćemo se postaviti i kada bude statut Vojvodine i kada budemo imali još dodatne uslove za pridruživanje EU itd.
Obratite pažnju, ova skupština lavira između lakrdije i evropske dogme.
Dakle, između nečega što je smešno kada ne bi bilo tužno i nečega što je tužno kada ne bi bilo smešno. Mi danas pričamo o EU kao da nam je nadohvat ruke. I dalje pričamo iako nemamo ni ''s'' od sporazuma u realizaciji.
To je sasvim jasno. Jasno je da nije haški uslov presudan, mada jeste važan, već je to KiM. Zar ne vidite da nas ucenjuju sa priznanjem KiM, sa otvaranjem dijaloga? Tih šest tačaka tome služe. Udubite se malo u tu stvar. Moraćete sami da odgovarate.
Ne tvrdim da će ova vlada pasti, o tome nema gotovo govora, video sam kako se većina ponaša. Njoj je važno da se smeje, da aplaudira glupostima i da pravi komediju od ove skupštine.
Ali, svejedno, ova vlada će u ime ove države morati da ispunjava i te naredne uslove. Ona će doći u situaciju da se možda ovde pravda jednog dana što je morala da prizna Kosovo i otvoreno, i verbalno, a ne samo ovako, potpisujući razne sporazume i prihvatajući razne nepovoljne aranžmane. To su stvari o kojima ova skupština mora da govori.
Umesto toga, ovde se propoveda nekakva alternativa i o alternativi se govori u relacijama verovanja, poverenja. Znate šta, u EU se ne govori o vrednostima; vrednosti su filozofska kategorija, o tome se vodi rasprava na filozofskim seminarima, govori se o interesima. Svaka država ima svoje interese, i ona koja je ranije bila tu i one koje dolaze.
Pogledajte šta se događa danas između Slovenije i Hrvatske oko jednog malog parčeta mora. To su ozbiljne stvari. Tako Srbija nikada neće zastupati svoje interese prema EU, kao što čine države koje su ili članice, ili su kandidati. Zašto? Zato što je ova skupština ovakva kakva jeste i zato što pravi šegu od ozbiljnih državnih pitanja, a neozbiljna i pitanja koja nisu na dnevnom redu razmatra kao jednu najobičniju dogmu, kao šarenu lažu, kao obećanja za malu decu ili maloletne građane. O tome se ovde radi.
Znači, moj apel je, ne bih želeo da polemišem, jer nije ni red ni vreme, da se vodi ozbiljna rasprava. To je još jedina šansa ove zemlje da se preko Skupštine nešto pokrene, da se Vladi kaže nešto što bi ona, makar i implicite, mogla prećutno da prihvati, kao nekakvu ideju, kao nekakav predlog za rad itd.
Ovo sada ne vodi ničemu, dajemo teritoriju ni za šta. Ne kažem da treba da je damo za nešto, ali ovo što se događa je ni za šta, za sada ništa nije dobijeno, a javno mnjenje se obmanjuju.
O tome je ovde reč, o tome je bilo reči u uvodnom delu u Skupštini i u govorima nekih predstavnika opozicije.
Molio bih da se stvar, koliko je god moguće, uozbilji. Hvala na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Momo Čolaković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsednice, poštovano radno predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, PUPS je po prvi put uspela da uđe u ovaj parlament zajedno sa SPS-JS i stvorila uslove da se bori za ostvarivanje svog programa i svojih ciljeva označenih pre svega u sferi ekonomskih i socijalnih dimenzija države.
U tom smislu smo i koncipirali naš programski zadatak u vezi sa formiranjem nove vlade i vladajuće koalicije. Prihvatajući formiranje vladajuće koalicije pre svega smo insistirali da jedan od osnovnih ciljeva ove vlade budu ekonomske i socijalne dimenzije države, pre svega zbog toga što ima jako mnogo socijalno ugroženih porodica, jako mnogo osiromašenih penzionera i veliki broj socijalno ugroženih ljudi.
Na to se, pre svega, odnosi i naš program i jedan od osnovnih zadataka je veliki broj, preko milion i 600 hiljada, penzionera.
Istakli smo dva osnovna zadatka. Prvi je da se društveni položaj i društveni status penzionera mora popravljati i on mora biti drugačiji. Naša je procena da su ti procesi u tom zadatku počeli da se ostvaruju i u tom smislu vidimo značajan napredak ove vlade i ministarstava.
Drugi zadatak je da se moraju otvoriti procesi za bolji materijalni i socijalni položaj penzionera. Takođe cenimo da su ti procesi i ti zadaci počeli da se ostvaruju.
Napomenuo bih samo nekoliko stvari koje su i u ovoj skupštini bile prisutne u raspravi, a i u delovanju Vlade. Pozitivni efekti se osećaju donošenjem uredbe o povećanju penzija za 10%. Vidimo značajan napredak u tome. Te procese po našoj proceni treba nastaviti.
Značajni procesi su u ostvarivanju zdravstvene zaštite, posebno starih ljudi, starog dela stanovništva ove naše države.
Treća stvar koja je veoma bitna, osećamo pozitivan proces i pomak u vezi sa predviđanjima značajnih sredstava za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, među kojima su u najvećem broju penzioneri, a koji će osetiti najveći teret ekonomske i finansijske krize u narednom periodu.
U narednom periodu očekujemo da se ovi procesi pre svega u pozitivnom smislu ostvaruju.
Naše je mišljenje da će Vlada u tome uspeti. Očekujemo u narednim godinama, a posebno u narednoj godini, da bi se procesi dalje nastavili, da dođemo do novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, da dođemo do novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, ili bar do izmena i dopuna, da dođemo do novog zakona o socijalnoj zaštiti i posebno insistiramo i mislimo da treba da dođe do novog zakona o radu.
Time bismo stavili brigu Vlade i svih nas u približno istu ravan kao i brigu o razvoju, kao i brigu o ekonomskoj i socijalnoj dimenziji, kao brigu koja će u istoj ravni ići sa ekonomskim i političkim razvojem. Cenimo da je ulaganje pre svega u mlade ljude, u radnike, a zašto ne reći i u penzionere, takođe razvojna funkcija, i to ne smemo zanemariti.
Još jednom da kažem, na nekoliko diskusija koje su ovde bile, ne pristajemo nikada, a to je bilo u raspravi u proteklih dva meseca, da je penzija socijalna kategorija. Ona je ekonomska kategorija i mi to moramo očuvati.
Na kraju da kažem, iz ovih i mnogo drugih razloga mislimo da Vlada treba da nastavi ove procese i, moram da kažem, tek započete reforme na ekonomskom, političkom, razvojnom planu, a pre svega ono na čemu mi posebno insistiramo, na socijalnim dimenzijama u interesu građana i cele Srbije. U tom smislu podržavamo Vladu i nastojimo da damo svoj doprinos u njenom uspešnom radu. Hvala vam lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Čolakoviću.        
Gospodin Balint Pastor, Poslanička grupa manjina.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM neće podržati inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi. I dalje imamo poverenje u Vladu gospodina Mirka Cvetkovića i podržavamo rad Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
Ubeđeni smo da bi novi izbori u ovom trenutku ili u toku sledeće godine bili izuzetno štetni. Za SVM je od izuzetne važnosti prioritet da krajem sledeće godine građani Republike Srbije putuju bez viza i za nas je neprikosnoveni prioritet da Srbija postane kandidat za članstvo u EU u toku sledeće godine.
Ubeđeni smo da ta dva cilja možemo postići isključivo ukoliko bude bilo političke stabilnosti i ukoliko ova vlada opstane. Iz tih razloga nećemo uskratiti podršku Vladi gospodina Mirka Cvetkovića.
Istovremeno bih želeo da kažem nekoliko rečenica o tome šta očekujemo od Vlade Republike Srbije, od Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
SVM očekuje da se poštuje SVM kao deo ove vladajuće koalicije, kao stranke bez čijih poslanika nema većine u ovom parlamentu. Očekujemo poštovanje osnovnih prioriteta, osnovnih programskih načela SVM. Očekujemo da se energično radi na približavanju EU. Očekujemo da se još energičnije radi na odomaćivanju evropskih vrednosti u Republici Srbiji. Očekujemo da se mnogo energičnije radi na pitanju autonomije Vojvodine i očekujemo da se mnogo ozbiljnije radi na proširivanju prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
To su naša osnovna programska opredeljenja i očekujemo poštovanje tih naših osnovnih programskih opredeljenja. Ukoliko će to tako biti u budućnosti, onda ćete u SVM imati pouzdanog partnera na koga se uvek može računati. Na ovom mestu želim da govorim o dva pitanja iz bliske prošlosti u vezi kojih je došlo do određenih nesuglasica. Jedno je pitanje budžeta Republike Srbije za sledeću godinu i pitanje toga da li će Vojvodina dobiti najmanje 7% iz budžeta Republike Srbije.
Mislim da nije bio dobar signal građanima Vojvodine da je Vlada u radnom nacrtu budžeta za sledeću godinu pokušala da ta cifra bude svega nešto ispod 5%. Na sreću, uspeli smo u proteklim nedeljama da tu cifru ispravimo, uspeli smo da se izborimo za to da u Skupštinu ne dođe predlog budžeta koji je apsolutno protivustavan i koji je apsolutno protivan interesima građana Vojvodine. Zbog toga ćemo podržati budžet Republike Srbije za sledeću godinu i nećemo imati amandmane. Malo ću o ovom pitanju detaljnije govoriti u raspravi o budžetu, nadam se, već u ponedeljak.
Drugi problem koji je nastao i zbog koga je došlo do razmimoilaženja i do različitih tumačenja da li je Savez vojvođanskih Mađara i dalje deo vladajuće koalicije ili nije, to je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. O tome smo mi jako puno govorili u proteklim nedeljama i jako puno smo govorili o tome da u predloženom obliku taj Predlog zakona jeste štetan za građane Vojvodine i za građane Srbije.
Mi smo izneli sve argumente protiv tog Predloga zakona u raspravi i naravno da ne bih želeo da oduzimam vreme i da ponavljam te argumente koji su svima poznati, i kolegama poslanicima, i ministrima i celoj javnosti, ali bih želeo da kažem još jedanput da je vrlo loše da o takvom jednom pitanju sa nama na vreme nije bilo razgovarano i da je zbog toga Skupština došla u situaciju da taj zakon očigledno neće biti usvojen u Narodnoj skupštini, taj jedan zakon iz seta pravosudnih zakona.
Zbog toga će i Vlada i Skupština doći u jedan težak položaj, ali za to mi ne osećamo odgovornost, pošto smo na to upozoravali mesec i po dana unazad, a niko nije želeo da nas sasluša i niko nije želeo da ozbiljnije s nama porazgovara o tim problemima i da postignemo nekakav kompromis.
Mi smo bili spremni na kompromise, kao što smo uvek spremni na kompromise, ali nismo imali s kime, nažalost, da razgovaramo na tu temu argumentima. Zbog toga će taj zakon nažalost pasti u danu za glasanje i to je veoma loše. Bilo bi mnogo bolje da smo o tome razgovarali i da je taj zakon usvojen u malo izmenjenoj formi, da su prihvaćeni naši amandmani i još neki amandmani razumni iz opozicionih stranaka.
Šta se dešava, dame i gospodo ministri i dame i gospodo narodni poslanici? Umesto da o tome razgovaramo, a to moram da kažem sa ovog mesta, znači, umesto da o tim amandmanima razgovaramo, pojedine stranke vladajuće većine i dan-danas pokušavaju nečasno da vrbuju poslanike iz Poslaničke grupe manjina iza mojih leđa. To nije dobro. To ne doprinosi partnerskom odnosu u Vladi.
Umesto da razgovaramo, vi dame i gospodo pokušavate da ubedite gospodina Rizu Halimija, pošto znate da fali jedan glas za započinjanje glasanja o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, umesto da razgovaramo, vi Savezu vojvođanskih Mađara radite iza leđa. To nije dobro i to ne doprinosi partnerskom odnosu.
Taj vaš stav, naravno, neće promeniti ovo naše mišljenje i naš stav da mi i dalje podržavamo ovu Vladu, da ćemo mi večeras glasati protiv izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Mirka Cvetkovića, ali vas najlepše molim da ova koaliciona Vlada u budućnosti uvažava interese svih partnera iz Vlade i da u Vladi i u vladajućoj većini u budućnosti vlada atmosfera saradnje, atmosfera razumevanja.
Ukoliko će to tako biti, onda sam ubeđen da će ova Vlada opstati četiri godine i ubeđen sam da je moguće možda već na kraju sledeće godine postizanje dva strateška cilja, a to je bela šengenska lista i kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković, želi da povodom Predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije da odgovori na pitanja izneta u dosadašnjim diskusijama? Izvolite.

Mirko Cvetković

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih želeo da se svima zahvalim, a posebno onima koji su podneli Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, jer su time pružili mogućnost Vladi da izloži šta je to što je ona uradila i da pruži odgovore na sva pitanja koja su postavljena.
U isto vreme, neko je rekao da se ovo događa pred Novu godinu, tako da ovim na izvestan način pravimo neki inventar šta je to što je Vlada uradila od momenta formiranja do kraja kalendarske 2008. godine.
U okviru svog odgovora koncentrisaću se na tri ili četiri osnovna pitanja, ne ulazeći u detalje, a kasnije ćemo kroz diskusiju, u kojoj će učestvovati i moji ministri, da detaljnije razgovaramo o svim pitanjima. Vezano za te osnovne, fundamentalne stvari na kojima je formirana Vlada, krenuo bih upravo od pitanja odnosa prema Kosovu i Metohiji, imajući u vidu da je ovo pitanje suština Predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Želim da kažem generalno da je Vlada kada je formirana u julu zatekla određenu, da tako kažem, startnu ili nultu poziciju na raznim nivoima i ocena o tome da li je ona dobro radila i šta je radila zapravo predstavlja ocenu o tome da li je u odnosu na zatečenu poziciju - pod jedan, poštovala ono što je obećala da će poštovati, i drugo, da li je učinila neki pomak u pravom pravcu.
Kada se radi o Kosovu i Metohiji, želim da vam kažem da je zvanična politika na osnovu koje je i formirana Vlada bila da će se Vlada po svaku cenu boriti za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali naravno koristeći isključivo diplomatska, pravna i uopšte miroljubiva sredstva.
Dakle, u okviru takve definicije, Vlada je odbacila sve ekstremne politike, pri čemu s jedne strane imate ekstrem koji kaže - nema veze, neka rade šta god hoće, mi ćemo aplaudirati, i s druge strane ekstrem - uzećemo pušku i onda ćemo se boriti. Dakle, između ova dva ekstrema, Vlada je izabrala politiku da se bori beskompromisno do kraja, ali koristeći pravna, diplomatska i miroljubiva sredstva.
U okviru takvog pristupa, mi smo pokrenuli pitanje izglasavanje rezolucije, koja je izglasana, kao što vam je poznato, velikom većinom glasova u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, o angažovanju suda pravde u Hagu za procenu pravne zasnovanosti proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, jednostrano proglašene nezavisnosti, i tom prilikom mi smo kroz tako veliku podršku koju je naša inicijativa dobila i uprkos protivljenju jednog broja veoma moćnih zemalja time postigli verovatno najveći diplomatski uspeh u poslednjih nekoliko decenija.
To je jedno dostignuće koje je vrlo teško zanemariti, a moramo imati u vidu da su alternative bile da pokrenemo sudske procese protiv zemalja koje su priznale, da uđemo u izolaciju. Dakle, Vlada je odbacila takve predloge i prihvatila opciju o kojoj sam govorio.
Drugo pitanje je pitanje Euleksa, koje je u samoj osnovi Predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi. Kod razmatranja ovog pitanja opet moramo znati da su na raspolaganju alternative. Imate alternativu da kažete - ne interesuje me to, imate alternativu da kažete - neću, isto tako imate alternativu da oružjem branite i imate neku četvrtu alternativu koju je prihvatila Vlada Republike Srbije.
Želeo bih, radi činjenica, odnosno fakta, kako je jedan od govornika rekao, koji su nužni, a onda ih možemo procenjivati različito, činjenica jeste da je pitanje Euleksa počelo bez ikakvog involviranja, odnosno pitanja i učešća Vlade Republike Srbije.
Takođe je činjenica da su, vezano za Euleks, postojala mišljenja izvesnih pravnika iz nekih evropskih zemalja da nikakva rezolucija nije potrebna. Ako se uvaže te dve stvari, da je krenula aktivnost u nekim zemljama Evrope i da je možda postojala možda mogućnost da se nađe neko pravno tumačenje, mogli smo da ostanemo potpuno van tog procesa. Oni koji nas kritikuju, ne kažu šta je bila druga alternativa, nego da se mi uključimo u proces, da postanemo deo tog procesa i da, u meri u kojoj je moguće, u osnovi učestvujemo i praktično u njegovom toku.
Mislim da se Euleks takođe može smatrati jednim od diplomatskih uspeha Vlade Republike Srbije, jer smo mi uspeli da Euleks vratimo u UN, da reafirmišemo Rezoluciju 1244, da postanemo aktivni činilac celog tog procesa.
Alternativa tome je - Euleks je tamo, on efektivno sprovodi plan Marti Ahtisarija, Srbija nema nikakvog uticaja i to je ono što pretpostavljam da bi bio rezultat da smo krenuli nekim drugim putem, uključujući i put koji se ovde predlaže, da kažemo - nećemo, jer ne znam da li je predlog čak i toliko drastičan, da ne samo kažemo - nećemo, nego još i da to na drugi način branimo, a koji nije miroljubiv.
Dakle, fakt je da smo mi ostali aktivan činilac, da i dalje imamo učešće u čitavom tom procesu, pitamo se, a isto tako održavamo odnose sa našim ljudima koji tamo žive.
Da se vratim na taj drugi deo, politika Vlade je i u tom delu ostala neizmenjena, oko podrške onima koji tamo žive. Primera radi, u Pomoravlju Kosovskom smo za ovih nekoliko meseci izgradili nekoliko obdaništa, u Osojanama izgrađena je osnovna škola i srednja škola i čitav niz drugih aktivnosti koje su u toku, ali o čijim detaljima neću govoriti. Ako mogu da zaključim iz ova dva fakta, mislim da se Vlada čvrsto držala, sprovodila strategiju u vezi sa KiM i da je u okviru sprovođenja te strategije učinila kvalitativni pomak napred, odnosno da u odnosu na zatečeno stanje se mi ne nalazimo u lošijoj poziciji nego u onoj u kojoj smo bili kada je Vlada preuzela tu politiku.
Drugo pitanje jeste pitanje evropskih integracija. Pre svega želim da kažem da su naše evropske integracije, u suštini, uslovljene idejom da treba da budemo efikasna, pravna, po svemu uređena zemlja, na način kako su uređene zemlje EU i mi želimo da postanemo član porodice jednog razvijenog i uređenog dela sveta. Da bismo to postali, potrebno je da unutar sebe učinimo jedan ogroman broj promena, kako u zakonskoj regulativi, u načinu ponašanja, u stvaranju institucija itd.
Jednom rečju, pitanje Evrope je usko povezano sa pitanjem boljeg standarda. Postavlja se pitanje - šta smo uradili za ovih nekoliko meseci na tom planu i da li smo učinili neki pomak, da li se sada nalazimo bliže ili se nalazimo dalje u odnosu na Evropu, ovako shvaćenu, nego što smo bili u momentu formiranja Vlade?
Cifre koje ću vam sada saopštiti razlikuju se od cifara koje smo imali prilike da čujemo, vezano za zakonsku regulativu, a one se razlikuju upravo zbog toga što se ovde radi o ciframa onoga što je Vlada uradila, a ne parlament.
Dakle, neću da kažem da je ovo dovoljno. Potrebno je i da je parlament završio mnoge stvari. Ne kritikujem parlament, Vladu je izabrao parlament, a nije Vlada izabrala parlament, uvek uvažavam tu činjenicu i odnos između Vlade i parlamenta, ali ovde se radi o izglasavanju nepoverenja Vladi, pa mi dozvolite da vam kažem šta je Vlada uradila u pogledu zakonske regulative i gde se sada nalazimo.
Vlada je, od formiranja do danas, utvrdila i prosledila parlamentu 64 predloga zakona. Ona je takođe uradila tri strategije i jedan veliki nacionalni program evropskih integracija. To je impozantan broj zakona koje je Vlada procesuirala, predala u dalji tok, šta se sa njima događa, vi o tome bolje znate nego ja.
Šta je to što nam nedostaje? Nedostaje nam za beli šengen da uradimo još dva zakona, govorim o Vladi, da se preda parlamentu pet konvencija na ratifikaciju, da se donese šest strategija i da se uspostave tri institucije. Ono što će Vlada uraditi vrlo brzo, do kraja prvog kvartala sledeće godine mi ćemo uraditi ova dva zakona, upućivanje konvencija na ratifikaciju nije nikakav problem, pošto je to jedna formalnost, i pripremićemo neophodne strategije.
Međutim, institucije ne možemo da uspostavimo sve dok se zakoni, kojima se te institucije formiraju, ne donesu u ovom parlamentu, a čim do toga dođe, Vlada će odmah i njih uspostaviti. Od institucija, to su sledeće institucije: 1) Agencija za borbu protiv korupcije, 2) Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom i 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, treba da se ujedine u jednu kancelariju.
Treće pitanje, koje je takođe bilo pomenuto, jeste pitanje ekonomske politike i šta je to što je Vlada uradila u okviru ekonomske politike. Kao i za druge dve tačke, podsetio bih vas da je naš bazni koncept kod ekonomske politike bio otprilike da formiramo socijalno odgovornu vladu, da je ekonomska politika, pre svega, razvojna i da mora da se uvaži balans između tekuće potrošnje i budućnosti ove države. To su bile osnove iz kojih je rađena ekonomska politika za kraj 2008. i za 2009. godinu.
Kao što vam je poznato, nakon formiranja Vlade, počeli su da stižu prvi signali iz inostranstva o ekonomskoj krizi, a pre dva do tri meseca postalo je potpuno jasno da kriza neće nas zaobići. Tada je Vlada formirala operativnu grupu, koja je oktobra dala prve informacije i prve preporuke u vezi sa krizom.
Želeo bih da kažem ono što je posebno važno, a to je da i nakon svih sagledavanja i to velikih sagledavanja koja su urađena, i velikih saznanja koja imamo, mera koje smo pripremili za krizu, došli smo do zaključka da osnovni ekonomski principi na kojima je formirana Vlada i dalje ostaju na snazi, samo što smo ih malo drugačije formulisali.
Kada se radi o socijalnoj odgovornosti Vlade, taj princip sada zovemo solidarnost i pod solidarnošću podrazumevamo da svi, bukvalno svi, moraju da podnesu svoj deo tereta.
Kada kažemo da se mora napraviti balans između tekuće potrošnje i budućnosti, to zovemo restriktivno-podsticajnim programom mera, gde se restrikcije primenjuju pre svega na sektoru države, a podsticaji na privredi u delu koji treba da nam omogući da ostvarimo razvoj i u narednoj godini.
To su identični principi, samo drugačije formulisani, što govori o opravdanosti stavova od kojih smo krenuli prilikom formiranja Vlade.
Kao što sam rekao, u okviru dosadašnjeg angažmana Vlada tačno poznaje mehanizme preko kojih se preliva kriza iz sveta u našu privredu i takođe imamo odgovarajuće mere koje smo predložili. Mere idu u raznim pravcima. Jedna od značajnih mera jeste budžet, o kome neću govoriti, jer je to stvar posebne sednice koja će krenuti.
Dakle, još želim da kažem da su razvojni projekti oko Koridora 10, koji su takođe bili u osnovi programa Vlade i dalje na stolu i oni su i dalje u prioritetima i biće realizovani, iako sam čuo da neki diskutanti smatraju da od toga nema ništa. To prosto nije tačno. Koridor 10 i dalje ostaje naš glavni produkt.
Na kraju, u vezi sa ekonomskim merama, želim da kažem da je činjenica da program kao takav postoji. On je objavljen, da se od izvornih principa ne odustaje, onih koji su bili u vreme kada je formirana Vlada i konačno, ako govorimo o faktima, moramo da kažemo da ni rezultati nisu izostali, uprkos svim negativnim najavama, kritikovanja našeg bankarskog sistema, poziva ljudima da povlače pare iz banaka.
Mi smo pokazali da je sistem stabilan, održiv i pokazali smo da ćemo kroz mere koje pripremamo moći da narednu godinu prođemo ipak sa nekom pozitivnom stopom rasta, koja je planirana sa 3,5% u odnosu na ovu godinu.
Ovu godinu očekujemo da završimo dosta dobro, sa stopom rasta blizu 7% i inflacijom koja će jedva preći jedva 8%, iako je bilo tako veličanstvenih najava ne samo o dvocifrenim inflacijama, nego o čitavim katastrofama koje nas čekaju.
Dakle, objektivno su rezultati tu, mere su tu. Mi se suočavamo, i toga moramo biti svesni, sa krizom čije dimenzije još uvek niko na svetu nije uspeo da utvrdi koje su, niti dubinu, ali ono što znamo jeste da je to kriza najveća koju smo svi mi koji smo u ovoj sali i koji smo živi imali prilike da u našem životu osetimo i da se sukobimo.
Na osnovu svega što sam rekao, odgovorio bih na još jedno, četvrto pitanje, koje se takođe okreće i stavlja kao primedba Vladi. To je primedba tipa - ova Vlada ne radi ništa. Kada imate generičku primedbu, tipa - ništa, sve itd, to je siguran znak da vi nemate argumenata. Ta primedba bi bila potpuno na mestu kada ne bi bilo ni Euleksa, ni Rezolucije UN, ni 64 usvojena zakona, odnosno ne usvojenih nego utvrđenih predloga, ni mera ekonomske politike, ni visokog rasta privrede u ovoj godini, ni relativno niske inflacije.
Dakle, da svega toga nije bilo, onda bi ta primedba bila na mestu, a ovako moraju kritičari da ostanu na opštim floskulama. Toliko bih rekao za početak, a oko detalja će, kao što sam rekao, moji ministri da se obrate. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću. Gospodin Samardžić ima reč. Izvolite.