Narodni poslanici koji traže reč, želeći da govore o povredi Poslovnika, neće dobiti reč, jer povrede Poslovnika nije bilo. Molim vas za tišinu. Diskreciono pravo predsedavajućeg je da narodnim poslanicima daje pravo na repliku i pravo na repliku može biti dato po članu 101, usled toga da je neko pogrešno tumačio, da se uvredljivo izrazio i ostalo. Vaš osnov za repliku je?
Molim narodne poslanike da sa pažnjom saslušaju narodnog poslanika koji traži pravo na repliku. Pravo na repliku ima predsednik vaše poslaničke grupe kad god to zaželi, a vi želite da objasnite da su izneti neistiniti podaci. Izvolite, tri minuta.

Dame i gospodo poslanici, ne znamo odakle je ovaj čovek. Samo znam da je ovo što se čulo za ovu Vladu Republike Srbije prosto neverovatno, a da to izgovaraju oni ljudi koji su do juče bili tu i ništa nisu krivi za sve ovo što govore ovoj Vladi i onda su ovi svetski rekorderi jer su uspeli za šest meseci da naprave sve ovo čudo o kome se čulo.
Ništa gore nije od toga no da govorite nešto u šta se uopšte ne razumete. Voleo bih da dođete u Kragujevac, pa da vidite prvo kako ste prošli na izborima, pošto ste dobro radili, da ste jedva prošli cenzus na izborima, pošto sete dobro radili, a da smo mi osvojili apsolutnu većinu, jer smo u Kragujevcu radili.
U Kragujevcu će biti "Fijat", iako to vama teško pada, u Kragujevcu će se uložiti te investicije, iako vam to teško pada. Znam da ćete vi i onda nešto ružno reći o onima koji su na vlasti, jer će oni i tada biti tu. Vama sve vreme smeta jedan čovek koji nije u mojoj stranci, to je gospodin Dinkić. Sve vreme vam je to cilj. Nije vama cilj ova priča zbog priče. Vama uvek smeta neko ko ima viziju, ko ima snagu, ko sme da se uhvati za nešto vruće. Jeste, jao.
Dakle, vama smeta što je u Kragujevcu trenutno budžet veći nego niški, a bio je dvostruko manji pre četiri godine. Vama smeta sve što je napredno u Kragujevcu. Obzirom da vam to smeta, možete da pričate šta god hoćete, ali će se desiti ono što će se desiti, i neće biti samo "Fijat". Nemojte govoriti u budućem vremenu, jer da ste hteli da pričate istinu, vi biste rekli šta piše u ugovoru, pa biste rekli šta je čiji zadatak u sledećoj, pa u onoj tamo godini, a ne biste pričali odoka, kako pričate.
Kad već pričate o poljoprivredi, jedno prosto pitanje - gde ste bili do pre šest meseci? Kragujevac sve vreme ima agrarni budžet, koji je za ovu godinu 120 miliona dinara. Zamislite da ste vi u vašoj vladi imali približan budžet.
To su, gospodine, neistine i mnogo toga ćete tek čuti u replikama ili diskusijama naših poslanika. Ako smo mi predmet ove sednice, nije vam dobro, jer ova vlada i vizija ove vlade je takva da vam ništa ne vredi ta priča. Dobili ste onoliko poslanika koliko ste dobili, ali zapamtite, sledeći put nećete imati nijednog.

Reč ima ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić.
Nemate prava replike na repliku. Nije povređen Poslovnik. Narodni poslanik je dobio repliku i iskoristio je. Narodni poslanik Veroljub Stevanović dobio je pravo na repliku. Nije dobio pravo da govori o povredi Poslovnika.
Narodni poslaniče, molim vas da zauzmete mesto. Dobićete reč kada budete dali osnov za repliku. Izvolite, zauzmite svoje mesto. Molim vas da ne ometate govornike i ministra. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, želeo bih da odgovorim na neka od pitanja koja su poslanici opozicije postavili ovde. Ipak, glavna tema današnje rasprave je situacija na Kosovu, rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva u pokrajini i odnos ove države prema onome što verujem da je možda i najvažnije državno pitanje ove države, a to je pitanje odbrane ustavnog poretka, pitanje odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.
Godina 2008. je bila godina velikih izazova. Rekao bih i najdramatičnija godina političke tranzicije u Srbiji. Izuzetno sam zadovoljan, zato što iz te godine izlazimo ojačani, odnosno izlazimo pokazavši celom svetu da smo jedno zrelo demokratsko društvo koje je u stanju da podnese i najteže udarce i da je odbranom demokratije, odbranom zakona, odbranom ustava u stanju da odbije i najteže udarce na sebe.
Mi smo 2008. godine preživeli direktni atak na ustavni poredak Srbije. Preživeli smo pokušaj secesije dela naše teritorije, preživeli smo ilegalno proglašavanje nezavisnosti od strane kosovskih institucija 17. februara ove godine.
Srbija je na ovaj pokušaj urušavanja ustavnog poretka reagovala mirno, reagovala je diplomatski i reagovala je pravno, reagovala je politički i time učinila presedan u balkanskoj istoriji. Ne samo novijoj balkanskoj istoriji, već rekao bih uopšte u balkanskoj istoriji, a to je da se na ovakav izazov, na ovakvu provokaciju, na ovakav udarac odgovara svetski, odgovara diplomatski i odgovara koristeći svoje pravo suverene države i članstva u institucijama međunarodne zajednice.
Moje je mišljenje da su prethodna Vlada Srbije i ova Vlada Srbije, koje su bile suočene sa ovim izazovom, na ovo odgovorile prilično dobro, snažno, jasno, nepokolebljivo. Politika koju je prošla Vlada zacrtala, kada je reč o KiM, jeste politika koju i ova Vlada sprovodi u delo. Dakle, naša kosovska politika je politika punog kontinuiteta. U samom temelju te politike je korišćenje svih pravnih, političkih i diplomatskih sredstava u odbrani ustavnog poretka ove zemlje.
Najvažniji korak koji smo u 2008. godini preuzeli u međunarodnoj areni je naš nastup u Generalnoj skupštini UN. Pošto smo odabrali da Kosovo branimo međunarodnim pravom, odlučili smo da tu bitku prenesemo u arenu međunarodnog prava, odnosno u Međunarodni sud pravde. Da bi to uradili morali smo da dobijemo podršku celog sveta, odnosno većina zemalja članica Ujedinjenih nacija trebalo je da stane iza Srbije u ovom pokušaju da pravnim sredstvima odbranimo ustavni poredak i teritorijalnu celovitost cele zemlje.
Iako su mnogi gajili skepsu prema tome, iako su mnogi mislili da to nije moguće, prethodna Vlada i ova Vlada su činile sve što je u njihovoj moći da dobiju većinu. Mi smo dobili većinu u Generalnoj skupštini i sada će se pred Međunarodnim sudom pravde razmatrati pitanje pokušaja secesije od strane jednog dela teritorije suverene zemlje.
U odbrani nacionalnih interesa Srbije postigli smo i nešto više. Ovo je prvi put u istoriji Međunarodnog suda pravde da Međunarodni sud pravde razmatra pitanje secesije jednog dela teritorije neke suverene države. I kako bude sud pravde odlučio u ovom slučaju, to će biti presedan za sve ostale slučajeve u 21. veku. Stvar smo postavili tako da sada i pred Međunarodnim sudom pravde, ako i Generalnoj skupštini možemo da računamo na podršku velike većine zemalja članica Ujedinjenih nacija. To ćemo nastaviti da činimo i u budućnosti.
Drugi veliki izazov pred kojim smo se našli je pitanje rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva u našoj južnoj pokrajini. Ta rekonfiguracija je počela nelegalno, bez mandata Saveta bezbednosti UN, i po formiranju nove Vlade 7. jula našli smo se u jako teškoj poziciji. Proces rekonfiguracije je počeo bez pristanka Srbije.
Proces rekonfiguracije je počeo na način da se Euleks praktično razmesti po delu teritorije Republike Srbije bez odluke Saveta bezbednosti, sa mandatom da sprovodi Ahtisarijev plan i sa ciljem da izgradi nezavisne institucije tzv. Republike Kosovo. To je naravno za Srbiju bilo potpuno neprihvatljivo. Za ovu vladu je to potpuno neprihvatljivo. Uveren sam i da za svaku buduću Vladu Srbije bilo koji akt koji direktno urušava ustavni poredak naše zemlje neće biti prihvatljiv. Zbog toga smo ušli u pregovore. Diplomatskim putem smo se angažovali sa predstavnicima međunarodne zajednice i rezultat je na kraju, po meni, više nego dobar.

Gospodine ministre, izvinite, moram iz tehničkih i poslovničkih razloga da obavestim poslanike da ćemo raditi posle 18 časova, do završetka jedine tačke dnevnog reda koju imamo. To moramo, po Poslovniku, učiniti do 16 časova. Izvinite, molim vas.

Hvala, gospođo predsednice.
Rezultat naših diplomatskih napore je sledeći - rekonfiguracija je potvrđena u Savetu bezbednosti, na eksplicitan način međunarodno civilno prisustvo se obavezalo na statusnu neutralnost pod okriljem UN i uz puno poštovanje Rezolucije 1244. Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva ne urušava ustavni poredak Srbije i to nije bilo lako postići. Pregovori su bili teški. U nekom trenutku je pretilo i da dođe do prekida tih pregovora. U nekom trenutku je postojala opasnost da međunarodna zajednica pred nas postavi neki uslov koji je za ovu zemlju nemoguće prihvatiti. Do toga nije došlo.
Mi smo se izborili za rekonfiguraciju koja potvrđuje politiku Srbije prema Kosovu, rekonfiguraciju koja je zasnovana na Rezoluciji 1244, koja ne zadire u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Za to smo dobili 15 glasova u Savetu bezbednosti.
Zemlje koje su priznale Kosovo, zemlje koje nisu priznale Kosovo, sve zemlje su stale iza te rekonfiguracije u Savetu bezbednosti. Mislim da je u tom trenutku to bilo najbolje što je moglo da se postigne, naša crvena linija je bila Ustav Republike Srbije i tu crvenu liniju nismo prešli.
Gospodin Samardžić i drugi poslanici opozicije su pominjali izjave određenih funkcionera EU, funkcionera zemalja članica EU, u kojima se govori o tome da je Euleks ovakav ili onakav, da nije statusno neutralan, da je on tu da bi sproveo Ahtisarijev plan. Mogao bih ovde da citiram izjave koje govore potpuno suprotno. Postoje funkcioneri EU, postoje funkcioneri zemalja članica EU koji kažu upravo obrnuto. Šta očekujete drugo od predstavnika zemalja koje su priznale Kosovo?
Pokušavali su do sada, i pokušavaće u budućnosti da nas slome, da nam nametnu nezavisnost Kosova. Naš je zadatak da se protiv toga borimo. Naša snaga nije velika. Mi nismo supersila. Mi smo jedna mala zemlja koja koristi sve pravne institute i sve diplomatske resurse koje ima u međunarodnoj areni da bi odbranila svoju teritoriju, da bi odbranila svoj Ustav, da bi odbranila svoje istorijsko pravo.
Ali, najjače oružje koje u toj odbrani imamo, i tu želim da se obratim pre svega vama, gospodo narodni poslanici, najjače oružje koje imamo je državno jedinstvo. Bez državnog jedinstva ne verujem da ćemo uspeti u ovoj borbi.
Velika je sila protiv nas i ako ne budemo jedinstveni, kao što smo do sada bili, nisam siguran da ćemo moći da budemo uspešni u nastavku ove borbe. Svaka prethodna Vlada, svaka prethodna Skupština je postizala jedinstvo kada je reč o ovom pitanju, pitanju KiM, to mora da uradi i ova. Ako ne bude jedinstva, nećemo uspeti kakva god da je politika.
Gospodo narodni poslanici, u ovoj zemlji postoji vlast i postoji opozicija. Normalno je da opozicija kritikuje vlast i to je potpuno u redu. Međutim, kada je reč o Kosovu, kada je reč o ovom istorijskom, državnom, nacionalnom, za neke i duhovnom pitanju, tu moramo da imamo jedinstvo i tu opozicija treba da podrži vlast. Svaki put do sada je opozicija podržavala vlast.
Mi smo pobedili na izborima, mi smo dobili većinu, mi smo dobili pravo da kreiramo politiku ove zemlje, a od vas tražimo solidarnost, od vas tražimo podršku po samo jednom pitanju, a to je pitanje Kosova.
Kritikujte nas za sve ostalo, a što se tiče Kosova, pomozite nam da kreiramo politiku. Mislim da je ova rasprava dobra, mislim da je plodotvorna, mislim da možemo da uzmemo mnogo toga iz kritika koje ste nam danas uputili. Spremni smo s vama da razgovaramo, spremni smo da primimo svaku kritiku, spremni smo da formulišemo politiku o Kosovu u dogovoru sa vama, ali na kraju krajeva, Vlada je ta koja kreira politiku.
Molim vas da nas podržite i da stanete iza jedinstvene platforme koja za svoj cilj ima očuvanje ustavnog poretka ove zemlje. Ne može Kosovo da se sačuva ni bez demokrata, ni bez radikala, ne može ni bez naprednjaka, ni bez narodnjaka, ni bez socijalista, ni bez manjina, ni bez bilo koje druge partije, G17 i svih ostalih partija u ovoj Skupštini.
Moramo biti jedinstveni. Verujte nam, branimo ustavni poredak, branimo ga najbolje što možemo, branimo ga diplomatskim sredstvima, postigli smo neke opipljive rezultate.
Da li smo mogli bolje? Verovatno jesmo, svako može bolje. Ali, molim vas, podržite nas, jer bez podrške cele Srbije Kosovo neće biti odbranjeno. Kritikujte, primićemo kritiku, uzećemo u obzir kritiku, ali na kraju potrebno nam je jedinstvo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Reč ima gospodin Samardžić, kao predstavnik predlagača tačke. Molim vas, pravo na repliku u ime poslaničke grupe imaju isključivo šefovi poslaničkih grupa i po tom osnovu će dobiti gospodin Todorović i gospodin Jovanović reč. Molim vas, morate sesti na mesto. Molim vas, nemate reč.

Molim vas, gospodo narodni poslanici, vi znate da pravo na repliku imate ako je poslanik rekao nešto što je uvredljivo, govorio je ministar.

U ime poslaničke grupe može govoriti predsednik. Kako je Verko dobio reč, ne znam. Dobićete reč gospodine Aligrudiću i vi. Dozvolite prvo da predlagač kaže šta ima da kaže.

Izvolite, gospodine Samardžiću.

Za ovo obećanje, predsednice Narodne skupštine, uzeću reč, jer stvarno je red da se radi po Poslovniku, kolega Popović ima pravo na repliku i mislim da je to u redu.

Gospodine Samardžiću, kada vi budete predsedavali, onda ćete vi biti odgovorni za vođenje sednice. Molim vas, dozvolite da vodim sednicu.

U redu. Samo sam izrazio svoju nelagodu što sam  stao za ovu govornicu umesto gospodina Popovića. Toliko sam hteo da kažem i hvala vam.
Dakle, kratko ću reagovati na ono što je ministar spoljnih poslova govorio i krenuću od onoga sa čim je on završio, a to je taj apel za državno jedinstvo. Naime, to je jedna priča koja ne drži vodu, koja je prazna priča.
Državno jedinstvo oko KiM se gradilo jedno vreme, jedno vreme je čak i dalo neke rezultate, nije to ni kratko trajalo, bar dve godine, a onda se rastočilo. Rastočilo se na iskušenju na koje je EU stavila Srbiju. EU je, ne govoreći ovo što kažem, ali dajući takav znak, Srbiji rekla - ili Kosovo ili EU. Jedan deo Vlade se opredelio za Kosovo, a jedan deo Vlade se opredelio za EU i tako se ono rastočilo. O tome se zaista mora reći nešto vrlo konkretno.
Naime, mi u ovoj skupštini nismo imali prilike četiri meseca da usvojimo rezoluciju o KiM. Od kraja 2005. godine do negde 2007. godine, ova skupština je usvojila pet rezolucija o KiM, i sa vrlo pristojnim većinama, od 200 do 220 poslanika. To je zaista ilustrovano jedno državno jedinstvo.
Međutim, mi imamo situaciju da ne možemo da usvojimo rezoluciju, da vladajuća većina dva puta izlaže rezoluciju i da je povlači, da ministar pokušava, post festum, doduše, da privoli druge poslaničke klubove da prihvate tekst rezolucije i to ne uspeva. Reći ću vam zbog čega. Samo zbog toga što je vladajuća većina sve učinila da se u tekstu te rezolucije ne nađe jedna reč i jedna stvar, a to je Euleks.
Tu je ministar za KiM i mi smo par puta razgovarali o tome, može da potvrdi ili da demantuje ovo što govorim. U tom grmu leži zec. Problem se, dakle, koncentriše oko Euleksa i nije važno šta ko priča nego šta ko radi.
Ova Vlada ima jednu, tako da kažem, politiku izgleda. Ona daje jednu fasadu svega onoga što radi, a ponajviše na planu odnosa sa međunarodnom zajednicom povodom KiM. Velika se priča priča i velika se radnja radi iza te priče. Odnos priče i radnje je dijametralno suprotan. Dakle, priča se da se Kosovo nikada neće izdati, da će se održati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije itd, a radi se na pregovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice ili konkretno rečeno zapadnih sila, koje zapravo samo traže od Srbije da da dobar pozitivan znak, zeleno svetlo, za ono što oni čine na KiM. Šta oni čine na KiM, to je sasvim jasno, mislim da u to nikoga ovde ne moramo da ubeđujemo. Oni su doneli jedan plan za nezavisnost KiM. Oni su počeli da se ponašaju po tom planu bez odobrenja Saveta bezbednosti. Oni su doveli već prethodnicu misije Euleksa. Savet bezbednosti je odbio 2007. godine prihvatanje Ahtisarijevog plana. Već su stavili Srbiju pred svršen čin i Srbija tu zaista ništa nije mogla da učini.
Ne mislim da je tu Srbija imala bilo kakve šanse da nešto konkretno učini protiv jednostranih akata zapadnih sila, protiv te feta complete politike. Ono što je Srbija učinila, a što nije smela, i to je replika ministru Jeremiću, jeste da je zapravo počela da prihvata tu igru i tu politiku, i da prihvata i akcije, i predloge i dokumenta, štaviše, gde se zapravo daje odobrenje za ono što zapadne sile čine. To je dakle sasvim jasno. Molim i ministra spoljnih poslova i agencije za odnose sa javnošću, Vladine i nevladine, da objave Predsedničko saopštenje konačno našoj javnosti, da vidimo kakve mi to garancije imamo za ono što smo tražili. Kaže se - počela je rekonfiguracija Unmika, a da Srbija u tome nije učestvovala, pa sad Srbija kao učestvuje uz odobrenje Saveta bezbednosti.
Da vidimo to odobrenje, molim vas. Da li tu postoji bilo koja rečenica o Euleksu? Da li se Euleks tu pominje? Euleks se, gospodo, tu uopšte ne pominje. Da li se pominju tih famoznih šest tačaka? Tu se ne pominje šest tačaka, šest tačaka su deo onog izveštaja Ban Ki Muna. Taj izveštaj, kao što sam maločas rekao, nema nikakvu pravnu snagu. To je samo popis činjenica i ništa više. U tom izveštaju našao se i aneks albanske strane, isto onih šest rečenica u kojima oni kažu: "Ne prihvatamo ni Rezoluciju, ni Euleks, ni UN, jedino su za nas važni SAD, EU i NATO".
Dakle, to je ono što smo mi dobili. Hoću da vam kažem da nismo ništa dobili. To je ta velika pregovaračka igra o kojoj ministar spoljnih poslova ponovo ponavlja priču, kao da čitamo novine i gledamo televiziju. Dakle, ponovo se farba ružičastim bojama ta fasada iza koje postoji jedna jasna stvar - Euleks se stacionirao na Kosovu i Metohiji nedelju dana pre nego što je Vlada Srbije to odobrila.
Nedelju dana pre toga našoj javnosti se govorilo da će Unmik da ostane u srpskim sredinama u oblasti policije, pravosuđa, carine itd. Unmik se, gospodo, iselio sa Kosova i Metohije. Unmik je predao svoje nadležnosti, i rezervisane i specijalne, iz Rezolucije 1244 Privremenim institucijama, pa ih je preneo, na osnovu plana Martija Ahtisarija i institucijama Kosova, sve dok nisu napravili taj svoj ustav.
Ostalo je još par desetina Unmikovih službenika, koji treba ovde da izigravaju neki kontinuitet sa Unmikom. Unmik se povlači. Ostaće nekoliko policajaca i izričito u Planu šest tačaka za carine konkretno stoji: doći će Unmikovi carinici na administrativni prelaz 1 i 31 i radiće po Unmikovim uredbama, ali to će važiti 60 dana od kad carinici dođu. Čitajte te dokumente.
Dakle, molim vas, objavite Predsedničko saopštenje. Ako vam je teško da ubedite novine da objave ceo izveštaj Ban Ki Muna, objavite one tačke koje, zapravo, pokrivaju taj program šest tačaka. Dakle, u pitanju je ponovo jedna prevara. To je naš glavni problem. Nije problem što je Srbija slaba, nejaka i nemoćna da se odupre onome što joj se događa. Reč je o tome da tome pogledamo u oči i da vidimo šta možemo da uradimo, da vidimo da li možemo i kako da se odupremo.
Ako već pričamo o tome da nećemo kapitulirati, onda to ne treba ni da činimo. Ne treba to da činimo narodu ili javnosti iza leđa, tako što ćemo korak po korak, ispunjavajući uslove SAD i EU, da prihvatamo te razne inicijative: SSP, Euleks, dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom. To su čl. 15, 16. i 17. SSP. Mi ćemo morati to da ispunimo. Na to nas upozoravaju.
To što mi citiramo strane državnike jeste samo ilustracija onoga što mi govorimo. Neka ministar Jeremić citira nekog važnog britanskog, francuskog ili nemačkog državnika koji je rekao nešto u korist nama, koji nije potvrdio da je Euleks po planu Martija Ahtisarija ili da Kosovo nije nezavisno. Ne mogu oni to da učine iz prostog razloga što su priznali Kosovo i Metohiju.
To je najelementarnija činjenica. Da li možemo da je sakrijemo od naroda? Da li možemo da sakrijemo od naroda činjenicu da mi sa tim državama, ne sarađujemo nego zaključujemo vrlo dugoročne, složene i dalekosežne međudržavne ugovore?
O tome se, gospodo, radi. Nemojte kriti ono što radite, to je jedina moja poruka u ovom trenutku sa ovog mesta. Radite to otvoreno i nemojte lakirati stvari, frazama diskutovati o ovako važnim stvarima. Činjenice se znaju iako ih ne objavljujete, činjenice se znaju iako kontrolišete štampu i medije koji to ne smeju da objave.
Evo moj test. Neka bilo koji medij objavi Predsedničko saopštenje, neka bilo koji medij za narednih dan-dva objavi šest tačaka iz izveštaja Ban Ki Muna, pa ćemo otvoriti javnu diskusiju o tome. To je moje pitanje.
Na kraju, statusna neutralnost. Dakle, jedna fraza koja je neodrživa sa stanovišta interesa naše zemlje. Ne može nijedna misija UN koja dolazi na tlo Srbije, na njen deo koji je međunarodno priznat, na Kosovu i Metohiji biti statusno neutralna. To je praktično negiranje Rezolucije 1244.
Mi znamo da oni nisu statusno neutralni, nego su oni vrlo statusno pristrasni. Oni su tu došli da ostvare status Kosova kao nezavisne države. Dakle, to je jasno kao jedan i jedan = dva.
Tek polazeći od ovih premisa, mi možemo razgovarati otvoreno i graditi to famozno državno jedinstvo. Nemam ništa protiv, za to sam, ali ne zatvarajući oči pred činjenicama nego gledajući tim činjenicama pravo u oči.