Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 87. Poslovnika Narodne skupštine – na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Mi smo sada u situaciji kada su maksimalno redukovana prava opozicije da govori. Trudimo se da u kratkom vremenskom periodu ispričamo sve ono što imamo da kažemo.
Koliko vidim, ministar pravde nije u sali, a u sali nije ni Slobodan Homen, a ni Jovan Ćosić. Sada se pitam, kome narodni poslanici govore? Da li pričamo u vetar, da li pričamo samo zbog ovih stenografskih beležaka?
Koja je svrha naše rasprave ako predstavnik Vlade nije ovde? Em ste maksimalno redukovali vreme za raspravu, em kontradiktorno tumačite odredbe člana 143. Poslovnika, em sada ministar prave ne nađe za shodno da makar sluša ono što narodni poslanici za dva minuta treba da kažu. Treba da usvajamo Zakon o međunarodnoj krivičnoj pomoći. Zbog ovog zakona neko će da završi u zatvoru, ko zna gde, da mu se desi nešto strašno u životu. Sada narodni poslanici pričaju u vetar.
Gospođo Čomić, obezbedite da u sali, dok se raspravlja o amandmanima, prisustvuje ministar pravde i drugi ovlašćeni predstavnici Vlade, inače, ova rasprava i, uopšte, ovaj rad u Skupštini Srbije postaje potpuno besmislen. Kome mi govorimo? Kome pokušavamo da iznesemo argumente? Da je gospođa ministar ovde, možda bi prihvatila neki amandman, kada čuje našu argumentaciju. Kako da prihvati, kada žena nije ovde?
Molim vas, obezbedite da ministar pravde bude prisutan i da nam kaže zašto naši amandmani ne valjaju, ili makar neka sluša ono što imamo da kažemo.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, obavestila je da je na ovu sednicu pozvala gospodina Zlatka Petrovića i on je prisutan u sali u ime Ministarstva, a ministarka pravde na kratkoj je pauzi i pridružiće nam se u toku popodnevnog rada sednice.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema ovlašćenog predstavnika ovde, trebalo bi da se napravi pauza da dođe ministar pravde. Što reče moj kolega Martinović, da ne bismo svi pričali u vetar, pridružujem se toj konstataciji.
Želim da kažem da ''u vetar'' pričamo o ovom zakonskom projektu i da je izlišno pričati, zato što, pre svega, ovaj zakonski projekat nije u saglasnosti s Ustavom. Mi smo naveli u obrazloženju da odredbe ovog zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima sadrže glave 23 i 22 ZKP. Ako mi ceo dan govorimo ovde da ovo nije u saglasnosti s Ustavom, da je protivustavno, pa, zar to nisu dovoljni argumenti da se ovaj zakonski projekat povuče, da se doradi i da se o njemu ne raspravlja.
Gledajući na ovu represiju koju sprovodi ovde ova vlast novim poslovnikom, želim gospođu Čomić da podsetim, a i mnoge poslanike koji ovde sede i koji su se 90-ih godina borili za demokratske procese, da su se borili da ovde poslanik može javno da iznese svoje mišljenje a da za to ne bude kažnjen i ne odgovara. Borili su se da građani slobodno izražavaju svoje mišljenje.
Nažalost, građani Srbije dobro pamte koliko je bilo mitinga, koliko je bilo revolta građana, a ima i mnogo žrtava. Poslednja žrtva je bila na našem mitingu, koji je bio organizovan u vezi s hapšenjem Radovana Karadžića. Zbog tih mrtvih duša, oni koji se zovu demokratama, ne bi smeli da gaze demokratiju i da ugrožavaju prava poslanika, a i prava građana. Vidite i sami, neka hapšenja koja se sprovode ...

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Molim vas da se vratite na mesto. Želite da govorite i u okviru vremena Poslaničke grupe? Naravno. Izvolite.

Pošto mi je uskraćeno vreme, nisam rekao glavno. U toj borbi za civilizovano društvo i demokratiju, najviše je od sebe dao SRS, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljem. Taj čovek je robijao dva puta, 1993. i 1994. godine, zato što je za govornicom slobodno izražavao svoje mišljenje, a uz njega su i mnogi od nas privođeni u Saveznom parlamentu.
Taj čovek danas leži u Haškom kazamatu, bez ikakve osnove, i da vidimo koju mu je pravnu pomoć pružila ova vlast poslednjih šest godina. Jedino su mu pružili to da mu dodaju još neku krivicu, ili da nađu nekog svedoka koji tamo laže i priča izmišljotine. Zato, s ove govornice želim da kažem vama kvazidemokratama da će se ovo što radite ovde obiti vama o glavu, i to, ako Bog da, brzo, na sledećim izborima, jer narod Srbije sve vidi.
Narod Srbije sve vidi, narod Srbije ste sada uništili, narod Srbije je ostao gladan, ostao je bez posla, narod Srbije je ostao bez osnovnih prava, da izrazi svoj revolt protiv ove vlade i vlasti, jer ga na svakom koraku proterujete, lažete, i preko nekih agencija. Narod Srbije svoje nezadovoljstvo više ne može na demokratski način da izrazi, i nas poslanike ste ograničili, tako da ne možemo da ih zastupamo legalno i legitimno.
Podsećam vas da u parlamentima lokalnih samouprava odbornik ima pravo pet minuta da govori o zakonskom projektu, ima pravo tri minuta na repliku. Ove mere koje uvodite, i koje ste uveli, ubeđen sam u to da će vas to koštati, ako Bog da, brzih dana. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Gospodin Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneti amandman odnosi se na brisanje člana 24. Predloga zakona, jer je ova materija izručenja okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi regulisana Zakonikom o krivičnom postupku i drugim odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih sporazuma koji su postali deo pravnog sistema naše države.
Razumem da aktuelna vlast ispunjava sve zahteve svojih zapadnih mentora, koji ne poznaju naš pravni sistem i ne znaju da je logičnije bilo izmeniti ZKP u jednom delu, ali ne znam kako ta ista vlast gubi dragoceno vreme na svom putu ka EU, istovremeno ne rešavajući osnovne životne probleme naših građana, posebno u trećoj opštini po prostranstvu u Srbiji, Kuršumliji.
Zbog katastrofalne privatizacije ''Žubora'' u Kuršumlijskoj Banji, ''Metalca'', Modne konfekcije "7. jul" i danas posebno aktuelnog Šumsko-industrijskog kombinata "Kopaonik", kuršumlijska privreda je potpuno uništena. Ovih dana, radnici "Kopaonika" izbacili su iz fabrike vlasnika Ristić Slavišu, koji nije ispunjavao ugovorne obaveze, nije plaćao poreze, doprinose; po ugovoru je mogao da proda samo 5% vlasništva, a rasprodao je gotovo sve. Samoj agenciji za privatizaciji prijavio je gubitak od 14,5 miliona evra, iako je realno stanje oko 20 miliona.
U konzorcijumu od 17 članova, 15 članova je iz DS-a. Radnici "Kopaonika" su se, tražeći pomoć, obratili predsedniku Narodne skupštine, predsedniku države, predsedniku Vlade, Agenciji za privatizaciju, koja danas odlučuje o poništenju privatizacije...
(Predsednik: Vreme.)
Najmanje što se moglo učiniti za ove ugrožene ljude, jeste da se danas poništi ugovor o privatizaciji, ali te informacije još uvek nemamo.
(Predsednik: Da li želite da nastavite u okviru vremena koje je na raspolaganju vašoj stranci?)
Ne, samo ću pozvati nekoga iz vladajuće strukture da nam da informaciju da li je Agencija za privatizaciju poništila ugovor o privatizaciji ''Kopaonika'' u Kuršumliji.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?

Gospodin Jojić, izvolite. Kao ovlašćeni predstavnik, imate još tri minuta i 20 sekundi u okviru tog vremena. Hoćete li to iskoristiti?

Samo vas podsećam da niste iskoristili vreme kao ovlašćeni predstavnik po ovoj tački, tako da možete koristiti i to vreme.

Ovom prilikom ću govoriti u svojstvu predstavnika stranke. Kada je u pitanju član 24, on je u direktnoj suprotnosti i koliziji s članom 30. Ustava Republike Srbije. Ko je dao pravo predlagaču da predlaže ovakvu glupost? Ovo je glupo predložiti narodnim poslanicima. Ovo je besmisleno. Zar je dozvoljeno da nekoga pritvorite, a da nema za to garancije međunarodnih institucija, da nema garancije međunarodnog suda?
Znači, neko može telefonom sada da javi iz EU i kaže – hapsite tog i tog predsednika Vlade, ili – hapsite tog i tog ministra. Zamislite sada, nadležna institucija, odnosno neko od nadležnih organa u Srbiji kaže – hajde da ga isporučimo odmah. Plakala bi i zemlja i nebo kad bi nam nekog ministra neko isporučio.
Dame i gospodo, u suprotnosti je ova odredba s Ustavom, jer ne može niko biti izručen bez nadležnog organa i odgovarajuće pravosnažne odluke nadležne institucije, tj. suda, ali naš ustav to onemogućava. Prema tome, član 24. ovog predloga zakona je u direktnoj suprotnosti s odredbama člana 30. Ustava Republike Srbije i ovo ne treba prihvatiti.

Zahvaljujem. Gospodin Palalić, izvolite. Hoćete o ovom amandmanu od vremena? U redu.