Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zaista član, kao i amandman, koji je uvaženi kolega podneo, o kojima treba razgovarati. U prethodnoj diskusiji smo rekli da je pritvor izuzetna mera, jer ona lišava slobode, faktički, narušava slobodu koja je građanima definisana Ustavom. Sada mi dovodimo naše državne organe u situaciju da, mimo podnete zamolnice, podnese zahtev za pritvaranje, ako zahtev sadrži izjavu. U tački 4. stava 1. se kaže – izjava će biti podneta zamolnica.
Pogledajte odredbe člana 5. ovog zakona, koji precizno definiše sadržaj zamolnice. Ovde imamo najavu da će biti podneta zamolnica, a u isto vreme imamo nalog stranog državnog organa da se pritvori određeno lice, bez ikakvih posebnih obrazloženja. Ovde se kaže – postoji obrazloženje, ali taj zahtev je toliko sužen, da je pitanje da li naš državni organ treba da postupa po takvom zahtevu. Imate jedan pravni standard u prvoj rečenici – hitni slučajevi. Šta su hitni slučajevi? Kako se cene hitni slučajevi, da bi se jedno lice, bez detaljnog obrazloženja koje sadrži zamolnica, pritvorilo, i šta ćemo u slučaju ako ta zamolnica ne bude podneta nikad, a jedno lice je pritvoreno?
Imam utisak da se, i kada su u pitanju odredbe člana 22. i kada je u pitanju kontrolisan pritvor, član 24, mi olako igramo s pritvaranjem pojedinih lica i lišavanjem slobode, bez obzira na to što se ovde radi o stranom državljaninu. Kao ozbiljna država, moramo da razmišljamo o tome i da cenimo slobodu pojedinca i da u izuzetnim, detaljno obrazloženim slučajevima, određena lica lišimo slobode. Nije u pitanju samo naš unutrašnji pravni poredak, u pitanju su mnoge međunarodne konvencije, a ovde, na osnovu jednog pravnog standarda – hitnih slučajeva, na osnovu dobre volje, država će, možda, jednog dana podneti zamolnicu, mi pojedinca lišavamo slobode.
Apelujem ovde na Ministarstvo, uvažena ministarka je tu, da usvoji amandman koji je podneo kolega Miroslav Petković na član 22. i da se skrati pritvor na šest meseci, a u ovom slučaju je ovaj član apsolutno nedopustiv i zaista je bilo neophodno da se on obriše. Ne treba dopustiti da se olako pritvaraju lica bez ikakvog ozbiljnog obrazloženja.

Gospođa Pop-Lazić, o amandmanu. Izvolite.

U prilog ovom amandmanu, možda bismo mogli da otvorimo oči i narodnim poslanicima i građanima Srbije, da shvate da smo mi država s ograničenim suverenitetom. Dovoljno je da neko iz bilo koje države takvu jednu zamolnicu uputi, bez ikakvog obrazloženja. Mi već, kako to umemo da radimo i kako, očigledno, pokazujemo spremnost i dajemo signal tamo nekome da smo spremni, uradimo to što se od nas traži, iako je to protivno našim pozitivnim pravnim propisima koji regulišu tu materiju i protivno Ustavu Srbije.
Do te mere smo spremni da se ponižavamo da se građanin u Srbiji pita – zašto meni uopšte treba država, ako ona ne ispunjava ono što kao građanin od nje očekujem? Država ima, to je obostrani odnos, očekivanja od mene, kao građanina, pored ostalog, da plaćam poreze, takse, doprinose i sve ono što sam dužna, ali ja, isto tako, tražim od države da me ona, kada treba, zaštiti u odnosu na tamo neke koji možda hoće nešto nažao da mi učine, što ne bi trebalo. Od toga me Ustav štiti. Nemamo lojalnost države prema građanima Srbije, zašto bi građani bili lojalni državi?
Ovo uopšte nije tako prazna priča, ili bajkovit zakon, ili nevažan zakon, kao što biste vi hteli da ga, kroz ova dva minuta, koliko nam dajete vremena da o njemu pričamo, provučete, da usvojimo zakon, pa ćemo posle da se hvatamo za glavu i čupamo kosu i ko zna ko će od vas svih da bude pod udarom ovog zakona i ko će, eventualno, da trpi štetne posledice ovakvog zakona.
Čitajte barem dnevnu štampu, ako ne slušate šta se dešava u zemljama koje su se do sada dokazale kao naši neprijatelji – nisu završili posao na Balkanu. Vidite šta se sprema u Federaciji BiH, vidite da se naoružavaju vehabije, vidite da je, ukoliko Republika Srpska samo pokaže želju da se prisajedini jednog dana, ili izrazi želju da bude u sastavu Srbije, već sve spremno da tamo bude ''krvi do kolena'', kao što govore u zapadnoj štampi.
Vidite šta se dešava na KiM-u. Niko u državi ne reaguje na ovo nasilje na KiM-u, ovo što se dešava u Šilovu i okolnim selima. Po 10 dana ljudi nemaju struje, sukobljavaju se sa tzv. šiptarskom policijom, niko nema da ih zaštiti, a govorimo, makar, i o ograničenom suverenitetu, ali to je naša zemlja. Naravno, sprema nam se i u Raškoj oblasti to što već godinama najavljujemo da im je poslednja namera, pošto su proces oko izdvajanja Vojvodine već započeli.
Igramo se ovde s ovakvim zakonima. Ko će, pod kojim uslovima, za koja krivična dela biti pod udarom ovog zakona, da država Srbija ne može da ga zaštiti kako treba? O tom potom, ali mi vas upozoravamo da ste možda baš zbog ovog zakona doneli ovako restriktivan Poslovnik, a ne možemo da naširoko o tome govorimo.
Stoje argumenti da ste od 2000. naovamo sve protivustavno i protiv međunarodnih konvencija uradili što se tiče isporučenja srpskih državljana Haškom tribunalu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 25, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospodin Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, s obzirom na to da je ovo Predlog zakona o međunarodnoj pomoći, a znamo da je i Dekada Roma međunarodna pomoć, dozvolite mi, imate pisan moj amandman, da se osvrnem na nešto drugo što se dešava u našem gradu, a što treba i Skupština da zna, i naše institucije.
Imamo komunalno preduzeće "Zvezdara", koje radi 16 godina i dobilo je otkaz od ''Gradskih pijaca'' Beograda. Zašto su dobili otkaz? Zato što treba da se privatizuje; možemo to da razumemo. Tu ima 280 do 300 Roma, primio sam ih i izneli su mi sve svoje probleme. Apelujem na našu državu, apelujem na sve naše institucije i na gospođu ministra, koja je ovde prisutna i koja je vrlo ekspeditivna, za koju verujem da će učiniti sve da se ovo ne dešava romskoj zajednici, jer svi znamo da smo na najnižoj margini, najsiromašniji narod.
Bila je Dekada – povratak Roma, sada kada Romi rade, dobijaju otkaze. Kako se sada manipuliše romskom zajednicom? Oni su ugasili ovo preduzeće i Rome prebacuju na Omladinsku zadrugu. Rade 10,15 dana i daju otkaz. Romi ostaju na ulici.
Neću da govorim o tome da li hoće neko ovo preduzeće, kako hoće da ga otkupi, zakupi, manevriše itd., ali imate danas 300 Roma koji su bez posla, a svi imaju po četvoro-petoro dece. To je negde oko 1200 ljudi koji nemaju šta da jedu. Javili su mi se danas, poštovana gospodo, telefonom, ti Romi i kažu da 15 dana jedu samo kuvani krompir sa svojom porodicom.

Vreme za obrazloženje amandmana je isteklo, mada vi niste obrazlagali amandman, tako da će vaše dalje vreme ići od drugog vremena, ako želite, izvolite, zajedničkog vremena. Ako želite, nastavite.

Hvala vam.
Apelujem i molim za razumevanje i poštovanje svih građana, bez obzira kojoj nacionalnosti ili veri pripadaju. Imamo zagarantovano pravo na rad, imamo pravo na obrazovanje, na sve što i većina građana ima. Molim da se ovim građanima romske zajednice ne manipuliše, da se vrate na posao.
Apelujem na gospodina direktora ''Pijaca'', Dragana Pušara, da nađe rešenje. Najlakše je izbaciti Rome na ulicu. Ne kažem da je to diskriminacija.
Ne kažem da naša država vrši diskriminaciju prema nacionalnim manjinama, ali nemojmo ni dozvoliti ovakve pojave, koje deluju diskriminatorski na nacionalne manjine, na romsku zajednicu.
Molim i apelujem još jednom da se nađe razumevanje, da se ti ljudi vrate, da ne pravimo od radnih ljudi, od poštenih građana, Roma, kriminalce i da ih bacamo na ulicu.
Verujem da će ova skupština i institucije koje će čuti ovo omogućiti normalan rad građana romske nacionalnosti u komunalnom preduzeću "Zvezdara".

Da li još neko želi reč? Gospodin Martinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojite ovaj zakon sa članom 24. i članom 25, o kojem je maločas pričao gospodin Jovan Damjanović, onda ćete doći u situaciju da će vam BiH tražiti da izručite po hitnom postupku, pre nego što vam dostave zamolnicu, recimo, predsednika Vlade Republike Srpske, ministre u toj vladi, političke funkcionere srpskog naroda u BiH. Vi ćete, možda, čak, kaže mi kolega Krasić, i Borisa Tadića, pošto je, ako se ne varam, on rođen u Sarajevu.
Ako usvojite ovaj zakon ovako kao što ste ga predložili, imaćete tu obavezu. Prosto je neverovatno da predlagač zakona ne shvata vreme u kojem živi, ne shvata politički kontekst događaja na Balkanu, odnosno na prostorima bivše Jugoslavije. Pune su novine članaka, informacija, činjenica o tome da se pojedine ekstremne islamističke grupe u BiH naoružavaju. Imali ste neki dan izjavu jednog upućenog čoveka iz Republike Srpske, koji je rekao da se u pojedinim delovima BiH, pod firmom vatrogasnih jedinica, u stvari, kriju naoružani muslimanski ekstremisti.
Imate pritisak sa Zapada da se smanje ingerencije Republike Srpske. Govori se o novom Dejtonu, o prekrajanju Dejtonskog sporazuma. Radi se o jednom političkom davljenju Republike Srpske. Preti se krivičnim postupcima protiv najviših funkcionera Republike Srpske. Vama će možda BiH da traži da uhapsite po hitnom postupku ljude koji vode Republiku Srpsku, odnosno ministre u njihovoj vladi, i vi ćete biti dužni da po ovom zahtevu postupite.
Ovde se, gospođo ministre, postavlja još jedno pitanje. Vi ste u ovom zakonu predvideli nadležnost različitih pravosudnih organa. Konkretno, u članu 25, o kome je govorio gospodin Jojić, pominje se istražni sudija. Ponekad se pitam zašto ste se vi uopšte mučili da pominjete sve te pravosudne organe u Republici Srbiji? Mogli ste sve da ih obrišete i da kažete da će sve poslove koji se tiču pravosuđa da radi Ministarstvo pravde.
Ovih dana, pokreće se postupak za razrešenje nekih sudija Vrhovnog suda Srbije, samo zato što su primenili zakon. Više sudija ne sme da primenjuje zakon kako on smatra da treba. Treba da se nazove Ministarstvo pravde, da se ministar pravde, ili neko od njegovih savetnika i pomoćnika pita sme li se doneti neka odluka, pa ako se dobije zeleno svetlo, onda možete doneti odluku kakvu hoćete.
Srbija je presedan u Evropi da se preti otpuštanjem sudija, odnosno njihovim razrešenjem samo zato što je čovek primenio zakon. Više sudija ne sme da procenjuje šta je zakonito, a šta nije zakonito. To ekskluzivno ovlašćenje sada ima Ministarstvo pravde. Nama je kompletan pravosudni sistem u v.d. stanju. Ne znam da li se neko setio te činjenice, ali to je zaista tako.
Vi sada imenujete za vršioca dužnosti predsednika, ako se ne varam, Vrhovnog suda Srbije, gospođu Natu Mesarević, jel tako? Ženu koja je ostala upamćena u sudskim analima kada je saopštavala presudu Miloradu Ulemeku Legiji, kada je napravila lapsus i rekla – dobili smo presudu, pardon, doneli smo presudu. Takvi ljudi će da vode pravosuđe, takvi ljudi će da odlučuju o ovim vašim hitnim slučajevima, bez zamolnice, da hapsite lica koja možda nisu državljani Republike Srbije, ali su, na kraju krajeva, pripadnici srpskog naroda.
Republika Srbija je, valjda, garant poštovanja Dejtonskog sporazuma, i Rusija. Valjda, imamo specijalne odnose s Republikom Srpskom. Kako mislite da funkcionišu veze između Srbije i Republike Srpske ako donesete jedan ovakav zakon, čak i da je zakon idealan, a daleko je od idealnog?
Vi ste uradili sve što je moglo da se uradi da se uništi pravosudni sistem Srbije; sudije su sada u strahu. Neki su u strahu da li će uopšte imati posao, jer im pretite reizborom. Drugi su u strahu, možda se Ministarstvu pravde neće svideti neka odluka. Ko zna, nisu pitali ministra da li smeju da donesu odluku; ode čovek da se razreši. Ljudi su u strahu. Svi koji rade u pravosuđu, boje se za nasušni hleb.
U toj situaciji, ko će dosledno da primenjuje ovaj zakon? Moguća je hiljadu i jedna zloupotreba. Vreme oko nas je teško, ljudi u Srbiji teško žive, ekonomska je kriza, preti se uništenjem Republike Srpske, na Kosovu i Metohiji deset dana ljudi u Šilovu nemaju struju, niko iz Vlade da kaže jednu jedinu reč, a na vaš poziv došao je Euleks na Kosovo i Metohiju. Tvrdite da je Euleks, navodno, misija vladavine prava. Evo, vidimo ovih dana. Pitajte ljude u Šilovu kako se na njihovim leđima sprovodi ta vladavina prava. Ako mislite tako da sprovodite vladavinu prava i nad svim građanima Srbije, onda se spustila, zaista, tamna zavesa nad svima nama.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Plećević, izvolite. Ostalo vam je 49 minuta.