Gospođo predsedavajuća, pre nego što sam završio Pravni fakultet, proučavao sam pedagogiju i završio je. Proučavao sam i Jana Komnenskog. Ovo je vezano za vođenje sednice i za ovu diktaturu, ovakvu političku atmosferu koja se zavodi u Srbiji. Niste vi, gospođo predsedniče, za ovo krivi, to je tačno.  
Podsetiću vas da je Makarenko Anton Semjonović, rođen 1888. godine, umro 1939. godine, napisao knjigu "Pedagoška poema". Trebalo bi da je oni koji prelažu ove zakone i ovakve poslovnike prethodno pročitaju, jer moraju da znaju da će imati posla i susret s narodnim predstavnicima. Jan Komnenski, koji je rođen 1592. godine, a umro 1670. godine, inače mislilac, humanista, teoretičar, takođe je poznat u svetu kao jedan od onih koji je primenjivao određene vaspitne metode. Ovde se primenjuju pogrešne vaspitne metode prema narodnim poslanicima.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, moram reći da su njegove odredbe u suprotnosti s načelima međunarodnog prava, pre svega, s načelom zakonitosti, načelom jednakosti, načelom pravičnosti i načelom srazmernosti.
Dakle, dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, ovo što se događa s pravnom normativom, sa pravom, dakle, s pravnim poretkom u Srbiji, koji je vekovima stvaran i građen... Da li mogu da nastavim?
(Predsednik: Možete.)
Nastaviću kao predstavnik SRS-a. Zahvaljujem gospođi predsedniku. Gospođo predsedniče, imamo spojene ove tačke dnevnog reda koje se odnose na finansiranje terorizma. Postavljam pitanje, jer imam sumnju da se terorizam i terorističke organizacije finansiraju i od strane ''agrarne mafije''.
''Agrarna mafija'' u Srbiji se ne kontroliše. ''Agrarna mafija'' je uzurpirala na stotine hiljada najplodnije srpske zemlje, ušli su u posed uzurpatori, ne plaćaju državi ništa. Prema mojim saznanjima, ta mafija je uskratila budžetu Republike Srbije oko 50 milijardi dinara. Ne treba da nabrajam koja je sve to mafija, ali moram da naglasim da su sva državna preduzeća, bivši PIK-ovi, neke zadruge, bivša poljoprivredna dobra, uzurpirani i da su uzurpatori danas u posedu, a da ih niko ne deposedira, niti ih iko sa tog poseda uklanja.
Zaključuju se štetni ugovori. Navešću samo nekoliko primera. U opštini Kovilj, oko 50 miliona dinara nije ušlo u budžet opštine, ujedno ni na žiro-račun Ministarstva finansija, to jest u budžet Republike Srbije. Pašnjake su, takođe, uzurpirali moćnici, profiteri, tajkuni, preorali, kao što je to slučaj u Omoljici, Banatskom Brestovcu, Skorenovcu, Pločici, Gaju, Delibatu, Dubovcu, Mramorku i ostalim mestima, posebno na teritoriji južnog Banata.
Tajkuni ne plaćaju. Preorali su čak i šume koje su bile zasađene posle Drugog svetskog rata, posekli su ih ovih dana i oterali i niko ih za to ne proganja. Zaključuju se veoma štetni ugovori. Imate ljude koji su zaključili ugovore na hiljade hektara, duguju po milion-dva evra, u budžet Republike Srbije to ne dolazi.
Optužujem ministra finansija i ministra poljoprivrede, pogotovo ministra Milosavljevića. On je najveći krivac i on bi krivično morao da odgovara zbog zloupotreba, zaključenja štetnih ugovora. Zaključio je oko 340, prema mojim saznanjima, ugovora o zakupu državnog zemljišta. Zakupci ne plaćaju određenu zateznu kamatu kada padaju u docnju, kako je to regulisano Zakonom o obligacionim odnosima.
Ministarstva nadležna za finasije i za poljoprivredu ne raskidaju ugovore. Zašto? Ne podnosi tužbe. Zašto? Dakle, profiteri se bogate, a sirotinja trpi. Država je oštećena, ali država ne preduzima nikakve mere. Ponavljam, državno poljoprivredno zemljište predstavlja za našu vladu ''Alajbegovu slamu''. Mogu da rade šta hoće, može da ga koristi ko god hoće, neće da polaže račune, neće niko da ga dira, neće niko čak ni da ga ućutka, a bavi se politikom. Sumnjam da se iz ovih sredstava finansiraju terorističke organizacije i teroristi.
Prema tome, pre svega, optužujem ministra Milosavljevića, ponavljam, i sadašnjeg ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zbog toga što ne podnosi tužbe, što ne raskida ugovore, što ne preduzima mere da se pokrenu postupci u svim opštinama, da se vrate svim selima pašnjaci i utrine, jer je zakonom od 1946. godine taj posed, dakle, utrina i pašnjak, bio oduzet i pretvoren u opštenarodnu imovinu, da bi 1992. godine bio donet zakon u Parlamentu Repbulike Srbije, dakle, u ovom domu, koji je normirao i predvideo da se svi pašnjaci i utrine vrate seljacima.
Međutim, od tada, do danas, selima se ne vraćaju utrine i pašnjaci.
Utrine i pašnjaci su veoma korisno dobro. Ti pašnjaci i utrine jesu nastali na taj način što su nekada seljaci davali svoju zemlju određenim posedima da bi blizu sela imali pašnjake. Prema tome, oštećeni su po dva osnova.
Optužujem Vladu i Ministarstvo. Moraju da odgovaraju oni koji ne preduzimaju mere protiv lopova, pljačkaša i uzurpatora narodne imovine.

Zahvaljujem. Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 43, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima podneo sam amandman na član 43, koji je u odeljku – Pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja.
Predlažem da se ovaj član briše, zato što je u suprotnosti s Ustavom i zakonima Republike Srbije. SRS smatra da se kroz izmene i dopune Krivičnog zakona može urediti ova materija, a ne na ovaj način kako je predložio zakonodavac.
S druge strane, hteo bih da upoznam vas narodne poslanike da je u poslednje vreme bilo više protesta na teritoriji Kosova i Metohije. Jedan protest je bio protest radnika pravosuđa ispred Suda u Kosovskoj Mitrovici.
Nakon dva dana protesta, zbog toga što je tzv. misija Euleks dovela međunarodne sudije koje su počele da sude i da vode procese u Kosovskoj Mitrovici, iz Ministarstva pravde, verovatno, od gospođe Malović, stigla je zabrana da štrajkuju, da demonstriraju, da protestuju, a razlog je bio taj što su radnici pravosuđa bili ubeđeni da će međunarodne sudije suditi po Ustavu kvazirepublike Kosovo.
(Predsednik: Upozoravam poslanike da ne dobacuju s mesta.)
Dobili su obećanja od Ministarstva pravde i od države da će te sudije koristiti krivični zakon iz 1974. godine. Međutim, nakon prestanka tih protesta, oni su dozvolili da par sudija prisustvuje tom suđenju i onda smo dobili informacije...
Molim vas, samo da nastavim jedan ili dva minuta posle ovog, odbijte mi od vremena Poslaničke grupe.
Oni su sudili po zakonu iz 2004. godine, krivičnom zakonu, privremenom krivičnom zakonu privremenih institucija Kosova. Međutim, taj privremeni zakon i te privremene institucije to više nisu, jer su oni proglasili jednostranu nezavisnost republike Kosovo, a sprečeni su od Beograda da protestuju i da ukažu na problem da se na Kosovu i Metohiji, misijom Euleks, u stvari, sprovodi plan Martija Ahtisarija.
S druge strane, bilo je protesta u Šilovu, zbog višednevnog isključenja struje. Videli ste na koji način reaguju pripadnici tzv. kosovske policijske službe i međunarodnih snaga – tako što tuku naše majke, naše očeve, našu decu.
Jako je tužno bilo gledati kako se palicama premlaćuju stare i iznemogle osobe, a Vlada Republike Srbije ćuti, ne oglašava se nijednog trenutka, ne upozorava, ne poziva na razum i ne reaguje, kako bi ta struja, ipak, došla i u Šilovo, i u Gračanicu, i u Plemetinu, u Babin Most, Prilužje i u Grace. Znači, na sve one legalne proteste koje organizuje jedan skup ljudi, da bi ukazao na nešto što mu se ne sviđa, nešto čime se krše njegova prava, deluje se silom.
Tako nešto imamo i ovde, u Parlamentu, gde se demonstrira diktatura nad poslanicima. Onda nije ni čudo što je pokrajinski odbor SPS-a, održan pre dva dana u Štrpcu, doneo odluku da predloži Vladi Republike Srbije da se uvedu privremene mere u svim lokalnim samoupravama na KiM-u gde vlast čini SRS i DSS. Na osnovu čega? Samo zbog njihove volje, njihove moći, zato što imaju mehanizam vlasti, zato što imaju izvršnu vlast, a to je teror ne samo nad tim lokalnim samoupravama, nego, upravo, nad narodom koji je birao te lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 44, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite, gospodine Munjiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 44. odnosi se na dostavljanje zamolnice i krivičnih spisa javnom tužiocu, kao i mišljenja o ispunjenosti određenih pretpostavki koje se odnose na pružanje međunarodne pravne pomoći.
Vlada je, normalno, odbila ovaj amandman, s obrazloženjem koje je napisala i za 60 drugih naših amandmana, tako da zbog kratkog vremena neću čitati to obrazloženje.
Samo bih želeo da preko gospođe ministra, koja je ovde, kažem nekoliko rečenica u prilog odgovoru Vlade na moj amandman.
Kaže se – ako hoćeš da vidiš kakva ti je država i kakva je njena budućnost, onda prvo pogledaj koliko je u zatvoru nevinih ljudi, a koliko je na slobodi zlikovaca i lopova.
Kada bi se u našoj državi, a sa vama na vlasti, analizirala ova činjenica, mislim da bismo došli do frapantnih podataka, pogotovo u odnosu na ovu drugu okolnost, na okolnost koliko na slobodi ima zlikovaca i lopova.
Zaista sam zanimljivu rečenicu povodom ovoga skoro pročitao. Ona kaže, otprilike, ovako – kad bi kod nas nekim slučajem, a ja kažem ne dao Bog, došlo do otmice aviona, zahtev otmičara ne bi bio, kao što je to uobičajeno, da se neko pusti na slobodu, već naprotiv, da mnogi odu u zatvor. Mislim da bi taj spisak bio veliki.

Isteklo je vreme za amandman. Zahvaljujem. Ako želite, možete da nastavite. Ako nećete, dobro.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite, gospodine Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog ovog restriktivnog poslovnika, ne znam da li ću uspeti da pojasnim ovaj član 45. u onoj meri u kojoj bi trebalo da ga pojasni poslanik koji se konsultovao s vrhunskim pravnicima iz Poslaničkog kluba SRS-a i onima koji nam pomažu, mislim na eminentne stručnjake i advokate.
Član 45. kaže – nadležni javni tužilac može odlučiti da preuzme gonjenje ako su ispunjene pretpostavke predviđene čl. 7. i 43. ovog zakona.
Gospodo, pretpostavka je jedno, ali ako javni tužilac dođe do onih dokumenta, prilikom prisluškivanja, ako dolazi do budućih svedoka, nema pretpostavke da će javni tužilac preuzeti radnju i gonjenje, nema pretpostavke, on kreće. Ako preuzmemo pretpostavku, ide pretpostavka, znači, nedeljna pretpostavka, mesečna pretpostavka, godišnja, a mi ovde, gospodo, baš iz ove većina koja čini ovu vladu, imamo građevinsku mafiju, imamo carinsku, putnu, naftnu, energetsku, medicinsku, agrarnu mafiju.
Šta mislite, kako bi to bilo kada bi se i dalje taj javni tužilac pripremao i vršio pretpostavke da li treba da krene na ovu mafiju, pa mu kažu oni iz Vlade – ne na tu mafiju, ali kucni malo, tamo je taj manje važan?! Zato i imate tu mafiju, koja je u Zrenjaninu oličenje Demokratske stranke, ''građevinsku mafiju'', imate ''agrarnu mafiju'', koja je oličenje u G17.
Izvinjavam se građanima Srbije, ali nemam vremena da pojasnim o ostalim mafijama koje su obuhvatile ovu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?

Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koje smo podneli na sve ove zakone čiji je predlagač Vlada Republike Srbije i suština pokušaja vlasti da redukuje prava opozicije u ovom parlamentu, pre svega, mislim na SRS, jeste sledeća.
Građani Srbije u 2009. godini, a verovatno, nažalost, i narednih nekoliko godina, teško žive i teško će živeti, možda najmanje zbog svetske ekonomske krize, nego zbog nečeg drugog, zbog Mlađana Dinkića, zbog Božidara Đelića, zbog činjenice da se u vrhu države dešavaju brojne malverzacije, da cveta kriminal i korupcija. Sada je najlakše reći – građani, teško živite zbog svetske ekonomske krize. Jedino su SRS i pojedine opozicione stranke u ovom parlamentu, za ovom govornicom, u prilici da građanima objasne suštinu društvene i ekonomske situacije.
Svi mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju u Republici Srbiji su stavljeni pod kontrolu režima Borisa Tadića. Više nigde nema slobodne reči u Srbiji. Pre dva dana, SPO je slavio godišnjicu devetomartovskih demonstracija. Sada, u 2009. godini, nadam se da se vi iz SPO-a slažete sa mnom, sto puta je gora situacija u medijima nego kada je RTS vodio Dušan Mitrović. Danas je RTS sto puta gore od one televizije ''Bastilja'' iz 1991. godine.
Predstavnici opozicije imaju malo prostora u medijima s nacionalnom frekvencijom da građanima Srbije objasne suštinu društvene situacije u Srbiji.
Šta je bilo, gospođo Malović, vi kao ministar u Vladi Srbije na to pitanje treba da nam odgovorite, recimo, sa Bojanom Krištom?
Da nije bilo SRS-a i da nije bilo gospodina Dragana Todorovića koji je otvorio tu aferu, a sve vreme ste tvrdili da kršimo Poslovnik, da nije bilo ukazivanja na povredu Poslovnika, a vezano za poslovanje direktora Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, niko živ u Srbiji ne bi znao da je jedan visoki funkcioner G17 plus, jedan ekspert, Bojan Krišto, samo u junu 2008. godine uzeo preko 800 hiljada dinara na ime plate.
Otišao čovek u Dizeldorf nekoliko dana, verovatno u šoping, da se malo slegnu strasti, dok ne stigne neka nova afera koja će da pokrije ovu s njim. Vratio se živ i zdrav. Da li mu fali dlaka s glave? Da li je neko nešto uradio protiv tog čoveka?
Poručujete građanima Srbije da stežu kaiš, da gase svetlo kada izlaze iz stana, da ne stavljaju vruću supu u frižider. Na drugoj strani, gospođo Malović, to najbolje znate, ako ste član DS-a, možete da imate dve i tri plate, da uzmete toliko para koliko običan čovek teško može da potroši za 10 godina života.
Za građane Srbije nema novca. Građani Srbije treba da osete svu težinu ekonomske krize, građani, a ne mafijaši, ne kriminalci, ne tajkuni, ne oni koji sede u Vladi, ne Boris Tadić, za njih nema krize. Oni će da se baškare i da žive lagodno, kao što su živeli sve vreme od 2000. godine, a vi, građani Srbije, stežite kaiš, posmatrajte na medijima s nacionalnom frekvencijom kako po Srbiji teče med i mleko, kako samo što nismo ušli u EU. Evo, još jedan, i još jedan, i još jedan zakon da se donese u Skupštini Srbije, evo nas u EU, evo bele šengenske vize.
Gde će da putuju, gospođo Malović, građani Srbije s tom vašom famoznom belom šengenskom vizom, čak i da je dobiju? Gde da putuje čovek koga ste ostavili bez posla, bez hleba, koji ne može da se leči, koji ne može da školuje svoje dete, zato što ste, po uzoru na svoje evropske prijatelje, odredili astronomske školarine na fakultetima? Kako da putuje negde čovek koji ima penziju od nekoliko hiljada dinara? Gde da putuje? Dajte mu sto tih vaših belih šengenskih viza, čovek i da hoće, nema para da putuje. Zamajavate građane Srbije.
Suština redukovanja prava opozicije je da Parlament postane mesto u kome se ćuti, mesto u kome niko neće smeti ništa da kaže o Borisu Tadiću, o Mlađanu Dinkiću, o Božidaru Đeliću, o kriminalcima, o ljudima koji su od 2000. godine potpuno uništili Srbiju, u svakom pogledu, u političkom, ekonomskom, obrazovnom. Uništavaju zdravstveni sistem. Zato treba ućutkati opoziciju, zato treba ućutkati SRS, zato treba onemogućiti SRS da kaže šta radite po lokalnim samoupravama – otimate jednu po jednu opštinu.
Sada je Zemun, pre nekoliko dana Kraljevo. Spremate se da otmete opštinu Odžaci. Vaši koalicioni partneri, socijalisti, traže da se ukinu sve lokalne samouprave na KiM-u gde je na vlasti SRS.
Šta to radite? Desilo nam se sve najgore što je moglo da se desi, i sankcije, i bombardovanje, i otimanje teritorije, i hapšenje naših građana, i ubistvo naših građana u Hagu, još nam se samo nije desio građanski rat. Da li to izazivate građanski rat? Da li hoćete da kažete da ti srpski radikali ne smeju da budu na vlasti ni u jednoj opštini u Srbiji, uprkos rezultatima izbora od 11. maja? Gde piše da DS mora da bude na vlasti na svim nivoima? Na republičkom, na pokrajinskom, u svakoj opštini, u svakom gradu, u svakoj mesnoj zajednici je samo DS.
Žive li u Srbiji građani koji ne misle kao vi? Žive li u Srbiji građani koji kažu – u pravu je SRS, zato što se bori za nacionalne i državne interese, u pravu je dr Vojislav Šešelj zato što neće da prizna da su Srbi krivi za sva zla ovoga sveta? Žive li u Srbiji takvi građani? Žive. Imaju li oni neka prava? Ne.
Vaši ljudi u lokalnim samoupravama, i ovi u Zemunu, i ovi u Skupštini grada Beograda, razmišljaju na sledeći način – šta je nas briga šta piše u Ustavu, šta piše u Zakonu o lokalnoj samoupravi, šta piše u Zakonu o glavnom gradu, imamo naše ljude u Vladi, pokriće sve naše brljotine; možemo da radimo šta hoćemo, da isterujemo ljude na ulicu, da pretimo otkazima, da selektivno sprovodimo racionalizaciju opštinskih uprava u lokalnim samoupravama u Srbiji, samo su radikali višak, svi ostali su dobro došli.
U pojedinim opštinama u Srbiji otpuštate ljude za koje sumnjate da su članovi ili simpatizeri SRS-a, ali zato primate šakom i kapom svoje partijske kadrove, o tome se radi. Zato ne date da SRS govori u ovom parlamentu, zato je Parlament Srbije jedini parlament u Evropi u kome podnosilac amandmana ima pravo da kaže u dve minute zašto je napisao baš takav amandman. Gde to ima? Gde to ima da je parlament mesto u kome se ćuti, u kome se kažnjava poslanik zato što je rekao nešto što se ne sviđa Borisu Tadiću? Gde su vam ti evropski standardi, gde su vam ti evropski principi? O tome se radi.
Donosite zakon o saradnji u međunarodnim krivičnim stvarima, vadite jednu materiju koja je već regulisana Zakonikom o krivičnom postupku. Šta je sledeće? Sutra ćete da kažete – dragi građani, poštovani poslanici, da bismo ušli u EU, treba da donesemo specijalni zakon o izuzeću sudija, pa specijalni zakon o pritvoru, pa specijalni zakon o određivanju novčane kazne, pa specijalni zakon o određivanju kazne zatvora, pa specijalni zakon o žalbi, pa specijalni zakon o zahtevu za zaštitu zakonitosti. Iscepkajte potpuno krivičnopravnu materiju, zamažite oči građanima Srbije kao da nešto radite. Ne radite ništa, uništavate Srbiju.
Danas pričamo o Nacionalnom prosvetnom savetu, a nema ministra prosvete. Da li znate gde je bio? Na televiziji ''Foks''. Televizija ''Foks'' je važnija nego Skupština Srbije? Šta je koga briga što je Mihajlo Đurić podneo ostavku na mesto člana Nacionalnog prosvetnog saveta? Imate vi vaše poltrone, imate vaše sluge, imate vaše poslušne akademike, profesore, naučnike, koji će da aminuju sve ono što radite po nalogu zapadnih ambasadora ovde u Beogradu. Sve je važnije, i televizija ''Foks'', i Sofija, i ko zna šta, samo nije važna Narodna skupština.
Boris Tadić je rekao da poslanici SRS-a treba da se ućutkaju; oduzeli smo im pravo da gostuju na nacionalnim televizijama, teramo ih iz lokalnih samouprava u Srbiji, još je ostala skupštinska govornica. Treba ukinuti pravo srpskim radikalima da i sa skupštinske govornice kažu bilo šta i onda više nema slobodne reči u Srbiji, onda ste potpuno zaveli diktaturu, onda više nema opozicije, sem ovih vaših omiljenih opozicionara. O tome se radi.
Gospođo Đukić-Dejanović, čudite me vi, kao žena koja pripada partiji čiji je predsednik bio Slobodan Milošević, koji je na današnji dan ubijen u Haškom tribunalu, ubili su ga neprijatelji srpskoga naroda. Ti neprijatelji ne misle dobro ni vama, kao što ne misle dobro ni nama. O tome se radi. Jednu jedinu reč da je danas neko rekao na tu temu. Da li se Vlada Srbije pita šta se dešava s jednim građaninom Srbije u Haškom tribunalu? Jeste da ga mrzimo, jeste da mrzimo njegovu političku partiju, jeste da radimo sve da uništimo njegovu političku partiju, ali, čekajte, on je građanin Srbije. Gde to u svetu ima da okrivljeni može da odgovara za nepoštovanje suda? U Americi, u Velikoj Britaniji, u Francuskoj, okrivljeni ima pravo da laže, ima pravo da prećutkuje činjenice koje zna, samo da bi se odbranio.
U Haškom tribunalu, kada nekom ne možete da dokažete krivicu posle šest godina, posle svih mogućih arhiva koje ste otvorili u ovoj državi, kažete – da, ali on ne poštuje sud.
Da li vi poštujete državu Srbiju? Vidim kako je poštujete. Poštujete je tako što ministri mogu da imaju tri plate, a običan građanin Srbije ne može da ima nijednu. Vaša deca mogu da se školuju u SAD-u, u Velikoj Britaniji, u Francuskoj, a naša ne mogu da se školuju ni ovde u Beogradu. Krenuli ste sada da uništite sve državne fakultete. Dajete akreditaciju raznim fakultetima. Zamislite, gospođo Malović, vi ste pravnik, u Novom Sadu ima fakultet koji se zove "Direktorski fakultet", dobio je akreditaciju. Živo me zanima da li ministar prosvete zna koje zvanje dobija čovek kada završi "Direktorski fakultet"? Diplomirani direktor? On ne može da radi ništa nego da bude direktor. Eto, na šta ste vi sveli prosvetni i obrazovni sistem Srbije i, uopšte, na šta ste sveli državu Srbiju.
Da o tim temama ne bi moglo da se govori, treba ućutkati SRS u Skupštini Srbije.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da ste, koristeći vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a, 12 minuta i 30 sekundi izlagali van dnevnog reda, odnosno kršeći član 103. Poslovnika Narodne skupštine.
U obavezi sam da narodnog poslanika koji namerno zloupotrebljava Poslovnik Narodne skupštine, omalovažava Narodnu skupštinu i ne govori o dnevnom redu, upozorim i podsetim da je to zabranjeno. Znači, 12 minuta i 30 sekundi sam očekivala da, na bilo koji način, sve ono što ste izgovorili dovedete u vezu s tačkom dnevnog reda i, na našu zajedničku žalost, to se nije desilo. Stoga vas najlepše molim da sledeći put, kada dobijete reč, vodite računa i da govorite o tački dnevnog reda, ne sumnjajući da vi to umete.
(Sve vreme govora predsedavajuće Gordane Čomić, poslanici poslaničke grupe SRS-a su aplaudirali.)
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.
Zahvaljujem poslanicima SRS-a koji podržavaju da se govori o temi dnevnog reda, a ne da se član 103. krši, kao što je to uradio narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.