Gospođo predsedniče, najpre bih se javila po Poslovniku, ali mislim da je taj član iscrpen po ovom nakaradnom i diktatorskom Poslovniku. Svakako sam izašla da podržim, kao poslanik SRS-a, amandman koji je na Predlog ovog zakona podneo uvaženi kolega Branimir Đokić, najpre zbog činjenice da je, kao i ostali srpski radikali, ne samo u skladu s onim što je Ustav Republike Srbije, već i članom na koji je podneo amandman, dao dovoljno argumenata, gospođo Malović, da prihvatite ovaj amandman.
Kako sedim na mestu potpredsednika i ne želim da oduzimam više vremena našoj poslaničkoj grupi, gospođo Đukić-Dejanović, vi i ja više možemo da čujemo nego poslanici u sali. Tako, pre nego što je gospodin Đokić, koji se ozbiljni spremio, baš kao i svi poslanici SRS-a, krenuo za govornicu, jedan nesrećnik mu je dobacio – da li će da priča iz C ili D-mola.
Gospodin Đokić je maestro Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije, poznat, ugledan čovek, ne samo kao estradni umetnik i kao vrhunski muzičar, već kao srpski patriota i srpski radikal. Taj koji mu je to dobacio, a vođa je jedne sektaške grupe ovde, izvesni građanin Nikolić, odavno je odsvirao svoje, a kada budu uradili državni organi i sud svoj posao, sviraće tamo, kao što gospodin Krasić kaže, za šta je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna, za sve one zloupotrebe i ono što je počinio.
Prema tome, ako neko dobacuje Branimiru Đokiću, koji je omiljen ne samo među onima koji su simpatizeri, birači i članovi SRS-a, taj više govori o sebi i svaki moj dalji komentar nije potreban. Hvala.