Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče člana 35, amandmanom se predlaže brisanje ovog člana, jer ne pruža nikakve garancije, može ostati mrtvo slovo na papiru, da će privremeno izručeno lice nekoj drugoj zemlji molilji biti vraćeno pravosuđu Republike Srbije. Ovo se odnosi, da pojasnimo, za građane, na lica koja su strani državljani, koja su kod nas pritvorena ili osuđena zbog nekog krivičnog dela, a traži ih njihova matična država zbog krivičnih dela koja su počinili u svojoj zemlji. Može se odnositi i na naše državljane koje traži neka druga država, uz navodne garancije da će biti vraćeni posle izvesnog vremena u Srbiju. U ovom slučaju se krši Ustav Republike Srbije.
U praksi bi to moglo da izgleda ovako. Državljanin Albanije uhvaćen je u Srbiji prilikom pokušaja šverca narkotika, oružja ili pokušaja trgovine ljudima. To lice se procesuira po zakonima Republike Srbije. Međutim, to lice je možda pripadnik tajne službe Albanije, ili lice koje je pod nekim vidom zaštite, možda, nekog korumpiranog visokog političara u Albaniji. Ministar pravde donese rešenje posle izvesnog vremena, na osnovu zakona države molilje, da se pomenuto lice privremeno izruči Albaniji. Republika Albanija, kao država molilja, daje garancije da će privremeno izručeno lice, na zahtev našeg ministra nadležnog za pravosuđe, biti vraćeno u Republiku Srbiju.
Šta se onda može dogoditi? Lice koje je počinilo teška krivična dela u Srbiji, privremeno se izruči Albaniji i Republika Albanija, posle izvesnog vremena, obavesti naše pravosudne organe da je pomenuto lice pobeglo iz pritvora, ili da je preminulo, i to je kraj priče...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ko će to više da proverava i ko će da utvrdi činjenice da li...

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 36, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a podneo sam amandman na član 36. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji glasi: "briše se".
Vi ste ovde iz ZKP-a izdvojili jednu celinu i stavili je u poseban zakon, a sve to da biste ispunili uslove za dobijanje bele šengen vize, pri tom ne vodeći računa o Ustavu Republike Srbije. U članu 36. stoji da ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica. Ovaj član ostavlja ministru na volju da sam odlučuje o sudbini privremeno izručenih. Zato sam predložio brisanje člana 36.

Zahvaljujem. Gospodin Jojić, o ovom amandmanu, izvolite.

 Dame i gospodo, ima li veće zavrzlame, ima li takve formulacije, koja nije prihvaćena ni u međunarodnom pravu, ni kod nas, formulacije i terminologije kao što je to u Predlogu ovog zakona?
U članu 36. stav 1. piše – ako je lice privremeno izručeno, ima mu se uračunati pritvor koje je proveo kao privremeno izručeno lice. Šta će se dogoditi ako ministar nadležan za pravdu ne bude dao zahtev za to lice da bude vraćeno da bi mu se uračunao pritvor?
Naime, to je normirano, kao što je rečeno, u članu 36. stav 2 – uzimajući u obzir okolnost iz stava 1. ovog člana, ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica. Naš državljanin bude privremeno izručen, ministar kaže – ja ne tražim njegovo vraćanje u državu Srbiju. Ovo je protivno Ustavu Republike Srbije i ovo je sigurno po narudžbini predložena norma, namenjena za pojedinačne slučajeve.
Znate da Amerika traži Miladina Kovačevića. Da li će on biti privremeno izručen ili ne, to zavisi od vlasti u Srbiji. Ako bude, s motivom i pod nazivom – privremeno izručivanje, a ministar za pravosuđe u Republici Srbiji kaže – neću da podnesem zahtev da bude vraćen, eto kako se zloupotrebljava norma koja se predlaže, eto vam nakaradnog zakona, eto vam zloupotrebe, gde se mogu naši građani šikanirati, izručivati...
(Predsednik: Vreme.)
... i po tuđim kazamatima u inostranstvu boraviti. Prema tome, ne treba dozvoliti, ovaj zakon je naopak.

Da li još neko želi o ovom amandmanu?

Gospodin Palalić, izvolite. O amandmanu ili kao ovlašćeni predstavnik? Kao ovlašćeni predstavnik imate 12 minuta. Izvolite.

 Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je izuzetno važan amandman, pogotovo prethodni član 35, koji je obuhvaćen u jednom odeljku koji se zove – postupak pred ministrom.
U obrazloženju ovog predloga zakona smo, kao jedan od važnijih razloga zašto se zakon donosi, naveli da se preciznije uredi nadležnost ministra. Ima se utisak, kada se analiziraju odredbe od čl. 31. do 37, da su ministru data izuzetno velika ovlašćenja. Ova dva člana, 35. i 36, moraju se posmatrati u vezi sa članom 8, na koji je Poslanička grupa DSS-a podnela amandman. Ovde se definiše mogućnost privremenog izručenja, koje je isključivo u nadležnosti ministra pravde. U članu 36. daje se veliko ovlašćenje ministru, da ne mora da zahteva, nakon privremenog izručenja, povratak ovog lica u Srbiju.
Postavlja se pitanje – koji je racio ove odredbe da, iako je doneto rešenje o izručenju, iako se, eventualno, protiv tog lica vodi krivični postupak u državi Srbiji, mi ipak, na zahtev države molilje, donosimo odluku da to lice izručimo? Vezano sa članom 8, mi nemamo predstavu o tome, jer član 8. tako definiše. Da li postoji uzajamnost s tom državom? Postoji samo pretpostavka, iako nemamo nikakav podatak da uzajamnost postoji.
Šta će se desiti ako uzajamnosti nema, ako naši nadležni državni organi nemaju nijedan podatak da uzajamnost postoji? Mi to lice, za koje imamo interes da se okonča krivični postupak u Srbiji, da ono izdržava sankciju u Srbiji, izručimo drugoj državi; ta država treba da pruži neke garancije da će da ga vrati, ali pošto u prethodnom periodu nije pružila nikakve dokaze da želi da sarađuje s nama, nema reciprociteta, ona to lice nikad ne mora da vrati. Time se interes države Srbije da protiv tog lica vodi krivični postupak u Srbiji u potpunosti devalvira.
Suština ovih odredaba jeste da se na veoma čudan i vrlo širok način daju ovlašćenja ministru pravde. Mislimo da to nije bilo potrebno, bile su sasvim dovoljne one odredbe koje se odnose na nadležnost sudova, na istražnog sudiju, na veće koje odlučuje u postupku za izručenje, da se taj postupak obuhvati. Ovde ministar pravde, s takvim ovlašćenjima, dobija neku vrstu superiornosti, supremacije nad pravosuđem, da odlučuje da li će nekog privremeno da izruči i da li će uopšte da ga vrati u državu Srbiju, ako za to postoji interes., ponavljam, pogotovo u situaciji kad nema nijednog podatka o reciprocitetu između države Srbije i te države kojoj lice privremeno izručujemo, a mi očekujemo da postoji dobra volja da će država dati garancije da to lice vrati.
Zaista je vrlo čudno i želimo da čujemo od ministra pravde jedan konkretan, racionalan razlog – zašto ova ovlašćenja Ministarstvo pravde dobija?

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 37, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u vremenu od dva minuta, ili 120 sekundi, koje je novim poslovnikom određeno, građanima Srbije obrazložim zbog čega sam podnela amandman, ispred Poslaničke grupe SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na član 37, koji se odnosi na predaju okrivljenog ili osuđenog, koji glasi: "Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove izvršava rešenje kojim se dozvoljava izručenje.
Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dogovara s nadležnim organom države molilje mesto, vreme i način predaje okrivljenog ili osuđenog. Predaja se izvršava u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja iz člana 32. ovog zakona. Ako država molilja, bez opravdanog razloga, ne preuzme okrivljenog ili osuđenog dogovorenog dana predaje, on se pušta na slobodu. Na obrazloženi zahtev države molilje može biti određen drugi dan predaje.".
Amandmanom sam predložila brisanje člana 37, jer ovaj član treba brisati, kao i sve ostale članove ovog predloga zakona i ne treba ga usvojiti.
U našem pravnom sistemu postoji Zakonik o krivičnom postupku i njegovim odredbama je regulisana međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima, kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih ugovora.
Kao razloge za donošenje ovog zakona, predlagač navodi da je Republika Srbija preuzela obavezu implementiranja u svoj pravni sistem dokumenata koje je potvrdila, a to su Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o ekstradiciji i Konvencija UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, s dodatnim protokolima.
Uskoro ističe Poslovnikom predviđeno vreme od dva minuta. Izvinjavam se građanima Srbije što nisam uspela da obrazložim svoj amandman.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?

Po Poslovniku, izvolite.