Zahvaljujem, gospođo Čomić, na ovom zaista detaljnom pojašnjenju odredbe člana 143. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana na član 16. koji je podnela uvažena koleginica Nataša Jovanović, apsolutno ima smisla, pogotovo u onom kontekstu koji je ona pominjala, kada je obrazlagala svoj amandman.
Naime, Vlada se, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti amandmane narodnih poslanika SRS-a, poziva na činjenicu da je potvrđena Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, objavljena u ''Službenom listu SRJ'' iz 2001. godine, Evropska konvencija o ekstradiciji, takođe, objavljena u ''Službenom listu SRJ'' 2001. godine, i Konvencija UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ''Službeni list SRJ'' iz 2001. godine. Sva ova tri međunarodna dokumenta doneta su, odnosno zaključena su pre 2001. godine.
Vi sada kažete, u članu 16, koja je pretpostavka za izručenje, odnosno, u članu 16. stav 1. tačka 1) kažete – da lice čije se izručenje zahteva nije državljanin Republike Srbije. Vi na taj način priznajete da su vas sve ove evropske konvencije obavezivale i 2001. godine i pre toga, dakle, obavezivale su vas i u trenutku kada ste isporučili Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, u junu 2001. godine, na Vidovdan, a tada ste to prećutali.
Sada se ispostavlja da je Slobodan Milošević isporučen ne samo protivno Ustavu Srbije koji je tada važio, dakle, Ustavu iz 1999. godine, niste bili još doneli Zakon o saradnji s Haškim tribunalom, a evo sada vidimo iz obrazloženja Vlade da su vas obavezivale i ove tri međunarodne konvencije da Slobodana Miloševića ne isporučite Haškom tribunalu. Vi ste, ipak, to uradili. Na današnji dan je Slobodan Milošević ubijen u Haškom tribunalu, pre tri godine.
Tužna je činjenica da o tome ne smeju da govore ljudi koji, makar formalno, pripadaju partiji čiji je osnivač Slobodan Milošević, ali narodni poslanici SRS-a, zbog poštovanja istorijske činjenice da se Slobodan Milošević junački borio u Haškom tribunalu da dokaže da Srbija i srpski narod nisu odgovorni za razbijanje bivše Jugoslavije, nego da su odgovorne SAD, Nemačka, Vatikan i Evropska zajednica, na današnji dan, nakon tri godine od sudskog ubistva Slobodana Miloševića, o tome govore.
Ovo je neka, makar, mala satisfakcija njemu i svima onima koji su poštovali njegovu borbu u Haškom tribunalu, da isporučenje Slobodana Miloševića 2001. godine nije moglo da se izvrši, jer su vas na to obavezivali i Ustav Srbije i ove međunarodne konvencije na koje se vi danas pozivate kao na obrazloženje zašto treba doneti ovaj zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Da ne bih trošio vreme mojim kolegama iz SRS-a, završiću, a vas, gospođo Čomić, molim da se u naše ime zahvalite Borisu Tadiću što nam je omogućio da u Parlamentu ćutimo, umesto da govorimo.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se postavi pitanje pravne norme, a pogleda Predlog ovog zakona, onda ćete videti da se nikako ne uklapamo u međunarodne pravne norme.
Šta je pravna norma? Pravna norma jeste pravilo ponašanja ljudi, a imamo pravnu normu pretpostavke za izručenje. Da li je ovo pravna norma koja se uklapa u međunarodno pravo? Nikako.
Drugo, da li je pravna norma predmet izručenja? Nije, jer pravna norma, pre svega, treba da govori o konkretnom slučaju, a kada je ovaj zakon u pitanju, jeste pravilo ponašanja ljudi. Nastaviću kasnije.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 16, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17, amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Sulejman Spaho.

Gospođo Čomić, pokušaću da za ova dva minuta objasnim svoj stav prema ovom amandmanu, ako bude moguće, a jedini živi stvor na ovoj planeti koji za dva minuta može učiniti nešto korisno i konstruktivno, to je zec.        
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman da član 17. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima treba da se briše.
Predlagač zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima imao je tri rešenja da reguliše ove oblasti. Prvi je – postojeću materiju ugraditi u postojeći Zakonik o krivičnom postupku. Drugi, predložiti kodifikovani zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći koji bi obuhvatio sve oblike pravne pomoći u oblasti spoljnih i unutrašnjih poslova, takođe, i carinskih poslova. Treći je ovaj zakon koji ste predložili i izabrali ste najgori mogući način.
Zato SRS smatra da se ova oblast ne sme izvući iz svoje jedinstvene celine, a to je Zakonik o krivičnom postupku. Normirajući ove poslove specijalnim zakonom, vi morate sada pristupiti donošenju zakona za svaku oblast u kojoj se obavlja međunarodna pravna pomoć. Ovako, pravno-tehničkom regulativom, dobijamo više desetina pravnih propisa koji su nepotpuni i nejasni. Zato SRS neće glasati za ovaj zakon.
Gospođo Čomić, i ja sam primio karakteristike zeca, iako već 60 godina pokušavam da se oslobodim te karakteristike.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li još neko želi reč?

Zaista je teško u ovakvom ambijentu braniti neke amandmane od kojih nekim ljudima mogu da zavise godine života po nekim zatvorima, nekim kazamatima. Više sam nego zbunjen ovim ambijentom, ali probaću.
Na član 18. sam podneo amandman, koji glasi da se ceo član 18. briše. SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba Zakonika o krivičnom postupku i isti uskladiti s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana.
Pošto mi je vrlo teško da u ovom ambijentu nastavim dalje obrazlaganje, jer to neće ličiti ni na šta, osim na neku trku s vremenom, mogu samo da kažem i da poručim jednom našem kolegi – Nenade, vrati se, ne znaš šta propuštaš.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li još neko želi reč?

Poštovani, međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima regulisana je odredbama Glave 32 Zakonika o krivičnom postupku, što znači, u stvari, postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivično-pravnim stvarima, takođe, Glave 33, a to je postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih ugovora koji su postali deo pravnog sistema Republike Srbije.
Međunarodna pravna pomoć, pored krivično-pravne, obuhvata i poslove u oblasti spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, državne uprave i slično. Predlagač zakona je izabrao pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije.
Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora, naročito po pitanju Haškog tribunala, a zatim slučaja Kovačević i mnogo toga sličnog, ne mogu biti valjana osnova za opravdanje propusta koji se čine u pravnoj regulativi.
Ovo sam uspeo da pročitam za nekih minut i sedam sekundi, ako se ne varam, a sumnjam da me je iko od poštovanih gledalaca naroda Srbije razumeo.
Treba nam mnogo više vremena, nego što nam dozvoljavate ovim našim novim poslovnikom, da to objasnimo narodu. Pokušaću da sve stavim u dve rečenice kako bi narod shvatio.
Suština ovih naših amandmana je u tome da donosimo zakone kakvi su potrebni ovoj Srbiji, koji su prilagođeni našem narodu, našem mentalitetu, našem životu, našim socijalnim mogućnostima, svemu onome što nas čini građanima Srbije, a ne da prepisujemo zakone iz EU. Prepisujemo ih, u nekoj abnormalnoj trci s vremenom, da bismo što pre ušli u tu Evropsku uniju.

Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana narodni poslanik Jadranko Vuković.