Zaista, gospođo predsedavajuća, neviđenu diskriminaciju sprovodimo upravo ovde u Narodnoj skupštini. Podsetiću vas na Poslovnik i na član 1, jer vi nas stalno upozoravate na to da se mi javljamo po Poslovniku zbog kršenja procedure. Ne javljamo se zbog toga. U samom članu 1. piše da Poslovnik reguliše način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Nama ovaj poslovnik omogućava mnogo štošta. Ne vodimo mi samo računa o tome šta vi radite, pa ste nešto pogrešili, pa sad mi vas opominjemo, ne, nego ste ugrozili, recimo, vi nešto ili neko drugi od narodnih poslanika ono pravo koje nama Poslovnik daje i mi onda negodujemo ili nešto predlažemo, ili tražimo.
Dakle, to je smisao Poslovnika. Taj vaš učitelj, gospođa Čomić, to je uvela u parlament - procedura povređena. Kakva procedura, molim vas? Replika je upravo ustanovljena zbog toga da mi možemo da komuniciramo jedni s drugima. Ministar takođe može da se koristi pravom na repliku, može da izađe kad god hoće za govornicu i da kaže, a onda svih 249 poslanika može da mu izađe na repliku jer misli drugačije. To je valjda smisao svega ovoga.
To što ste vi sveli parlament na to da mi za dva minuta treba da kažemo nešto što je esencija onoga što sadrži neki zakon ili neki predlog, to pokazuje kako vi vidite značaj svega onoga što mi ovde radimo. Pravo da vam kažem, mislim da je ovaj zakon došao na dnevni red ovog trenutka samo zbog toga što su veliki i nagomilani socijalni i ekonomski problemi, takvi da vi ne smete da se njih dotaknete, pa hajde da se malo mlatimo sa nečim što je već regulisano našim pozitivnim zakonodavstvom.

Zahvaljujem. Nije bilo osnova za repliku. Upozoravam vas da ste se javili po povredi Poslovnika, a zapravo niste rekli ni koji je član. U proceduri ne možete biti meni edukator, to prosto nije predviđeno Poslovnikom.

Zaista, zahvaljujem vam se, neke vaše sugestije ću primiti na drugom mestu, ali ne možete na ovoj sednici. Možete, ali ću biti prinuđena da vam izreknem meru.

Ne možete razgovarati sa mesta sa mnom.

Izričem vam opomenu.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS, Nova Srbija, LDP, G17, ZES, SRS, Napred Srbijo i DSS. Poslanička grupa manjina se takođe javila i mislim da su oni prvi.

Dajem reč po Poslovniku gospođici Nataši Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povredili ste čl. 96, 105. i 106. i već sad da vam kažem, pošto kasnije samo mogu da komuniciram sa vama tamo a da ne čuje javnost, da tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da ste to uradili.
Naime, vi ste izrekli bez ikakvog osnova gospođi Pop-Lazić opomenu. Ona nije s vama vodila polemiku, nije vam dobacivala, samo je pokušala da vam kaže kao zamenik šefa poslaničke grupe, u ovom trenutku ona je ovlašćena ispred naše poslaničke grupe, da je interpretacija Poslovnika sa vaše strane neprihvatljiva za poslaničku grupu SRS, što je njeno pravo i njena obaveza u ime svih poslanika SRS u trenutku kada ona štiti naša prava i naše interese.
Ako je Poslovnik predvideo da predsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe ukazuje predsedavajućem u određenom trenutku na povredu koja je učinjena, izvinite molim vas, vi ste sada potpuno bezrazložno našem zameniku predsednika dali opomenu. Ona rizikuje, dakle, da i sledeći put do kraja sednice kada izađe da zaštiti poslaničku grupu ili da kaže da nešto niste uradili po Poslovniku dobije drugu opomenu, oduzimanje reči.
Ne znam stvarno šta vam to znači, gospođo Đukić-Dejanović. Kažete - izrekla sam vam upozorenje. Malopre ste to rekli gospođi Marini Raguš. Ne treba nama nikakvo upozorenje, dajte odmah opomenu, jednu, drugu, isključenje, udaljenje sa sednice, nemojte vi nama uopšte da tetošite ovde ako vi mislite da mi kršimo Poslovnik, pa nas kao mazite i pazite. Nema upozorenja u Poslovniku, opomena jedna, druga, terajte tako redom, pa onda će narod da vidi o čemu se ovde radi.
Tu je ministar koji treba da štiti naša prava. Mi smo diskriminisani. Gospodine ministre, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope postoji tzv. "gej lobi", to je njihovo pravo, ali moram da vam kažem da i mi nastojimo kao normalni, kao verujući ljudi, da takav lobi ne postoji ovde i... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem. Gospođice Jovanović, naravno da će se Skupština u danu za glasanje izjasniti o vašem predlogu. Međutim, član 102. kaže da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine. Gospođa Pop-Lazić je sa mesta govorila i uporno komunicirala sa mnom, iako nije dobila reč, a sa mesta se ne može govoriti.

Gospođa Pop-Lazić.

Pošto smo mi ovde svi jednaki, je li tako, nas 250, tako barem Ustav kaže, gospođo predsedavajuća, zbog toga Poslovnik i predviđa da kada vi želite da kao narodni poslanik sa nekim polemišete siđete za ovu govornicu. To vam član 96. omogućava. Onda ne bih bila u situaciji da s vama razgovaram iz klupe.
Vi odatle možete šta hoćete, ali ako dođete ovde pa mi se obratite, opet imam pravo da zatražim repliku, za to vreme će vas zamenjivati neko od vaših kolega. Vi to još nikada niste uradili.
(Predsednik: Hoćete samo reći koji je član povređen?)
Rekla sam vam, član 96. Htela sam da vas samo podsetim nešto, a verujem da znate, šta je bilo načelo francuske buržoaske revolucije. Za njih je osnovno načelo da nema demokratije...
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, samo trenutak.)
Gospođo predsednik, pustite me molim vas da ovo moje vreme istekne, pa mi onda recite šta imate. Nemojte da me prekidate dok vam skrećem pažnju kako vi ugrožavate demokratiju.
Ako ćemo da se vratimo u vreme francuske buržoaske revolucije, da svi oni koji govore drugačije, ne onako kako vi mislite, da je to demokratija, onda šta smo mi radili ovih 200 godina? Šta je sa 200 godina srpske državnosti i razvoja demokratije uopšte u Evropi? Samo vas na to podsećam.
Molim vas, ako govorimo o diskriminaciji, hajde malo da progovorimo o diskriminaciji onih milion ljudi koji danas ne rade u Srbiji.

Gospođo Pop-Lazić, nije povređen član 96. Ovaj član kaže da predsednik, kad predsedava sednicom, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine i govori.

Samo sam vam odgovarala na primedbu koju ste učinili vezano za povredu Poslovnika i to je bila moja obaveza da to učinim. Dakle, nisam učestvovala u pretresu. Opet nema povrede Poslovnika i prema tome vas upozoravam da ću morati dalje sankcije da izričem.

Gospodine Milane, izvolite.

Molim vas, nemojte sa mesta govoriti.

Izričem vam drugu opomenu, ne možete govoriti sa mesta.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Hoćete mene da zaplašite?)

Molim vas da sednete na mesto, inače ću izreći sledeću sankciju. Idite na mesto.

Uopšte vas ne plašim, samo vam izričem sankcije koje su na redu, pošto ne poštujete Poslovnik.

Gospodine Milane, možete da govorite. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, izgleda da su mere svetske ekonomske krize uticale i na vašu svest kada delite opomene. Ako vam je potreban novac pozajmite od Bože Đelića, nemojte nas da reketirate, stvarno nema smisla.
Pozivam se na član 27. Sada ću najprostijim primerom da vam ukažem kako kršite Poslovnik i Ustav Republike Srbije. Članom 27. predviđene su vaše nadležnosti. U toku obraćanja šefa poslaničke grupe G17 plus jedan tekst kaže ovako - na kraju moram da pomenem da je i Skupština južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija donela zakon o zabrani diskriminacije još 2004. godine. Koji je to zakon? Koja je to skupština? Šta priznajete ovde, gospođo Grubješić, a šta vi tolerišete gospođo predsedavajuća? Da li je ovo kršenje člana 8. Ustava Republike Srbije? Da li radite svoj posao onako kako treba? To je prvo.
Druga zamerka se odnosi na član 104, na dostojanstvo. Gospođa Kolundžija je optužila SRS zato što je podnela veliki broj amandmana i samim time je prekršila član 147. koji reguliše obavezu ili dužnost poslanika da u skladu sa dnevnim redom učestvuje u radu predviđenih tačaka koje su na dnevnom redu. Na to niste reagovali i niste izrekli meru opomene, čak niste ni meru upozorenja, koja vam je praksa, izrekli, a ovde sa druge strane izričite opomenu zato što vam je neko sa mesta nešto rekao. Niste ni čuli ni ko, ni šta.
Sada vam kažem, gospodine ministre, najbolji primer diskriminacije imate na delu u praksi danas. Dakle, kada budete takve probleme rešili, onda možemo i kvalitetno raspravljati o zakonu. Do tada sve ostalo je nemoguće.

Gospodine poslaniče, predsednik Narodne skupštine dužan je da narodnom poslaniku, koji se ne pridržava odredaba članova 1, 2, 4. i 6, ili na očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izreknem mere predviđene članom 105, 106, 107. i 108. ovog poslovnika. Prema tome, ponašam se u skladu sa tim, ovde nema povrede Poslovnika. Vi ste i dalje analizirali sve ono što su govorili ministri i prethodni govornici. Nema povrede procedure.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što krenem sa izlaganjem i primedbama na predloženi zakon o zabrani diskriminacije ispred JS, želim da upozorim stručnu službu na jednu grešku koju je napravila, pretpostavljam da nije namerno nego je tehnička greška, jer je na listu gde su prijavljeni govornici za današnju raspravu, pored mog imena stavljeno ''SPS-JS'' i "za".
Kažem da je u prijavi za reč bilo napisano i zaokruženo, proverite, protiv, i JS, sa svoja tri poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacije ukoliko se ne prihvate amandmani JS kojima želimo da poboljšamo tekst predloženog zakona.
Mi iz JS nismo protiv toga da se zabrani diskriminacija po osnovu vere, rase, pola, diskriminacija dece, diskriminacija invalidnih lica, diskriminacija po bilo kom osnovu, ali jesmo, i javno smo to rekli, da se kažnjavaju ljudi i da se to podvodi pod diskriminaciju ukoliko su protiv homoseksualaca ili, kako se to nekada u vreme kada sam bio mlad govorilo, protiv pedera.
Naročito smo podneli odnosno apostrofirali u ovom zakonu pet članova ovog zakona, a to su član 13, član 18, član 21, član 35. i član 56.
Ovde se govori i govorilo se o ustavnim pravima, ustavnim slobodama građana Republike Srbije, bez obzira na veru, pol, rasu i svaku drugu pripadnost. Mi iz JS smo glasali za ovaj Ustav koji je usvojen i koji je na važnosti, i smatramo da dovoljno reguliše prava slobode i obaveze građana Republike Srbije, ali nigde, bar mi nismo mogli da pročitamo, da govori i o seksualnom opredeljenju odnosno o slobodi seksualnog opredeljenja i kažnjavanja nekih koji su protiv takvog opredeljenja odnosno lica koja izražavaju takvo svoje opredeljenje.
Mi iz JS nemamo ništa protiv takvih lica, neka to svoje opredeljenje rade u četiri zida, ali nemoj da truju iovako otrovanu omladinu naše države, nemoj da nešto što svi normalni u ovoj državi smatraju kao nemoral bude sankcionisano i da oni koji su protiv toga budu primorani da plaćaju kaznu.
Ako imamo pred sobom stavove verskih zajednica, najvažnijih verskih zajednica u državi Srbiji, a pripadnik sam SPC i ne mogu a da ne stanem iza saopštenja Sinoda SPC, koji je rekao i uputio dopis Vladi Republike Srbije. Taj stav Sinoda SPC su podržale i ostale verske zajednice, kao što je Katolička crkva, Islamska verska zajednica i druge, da ih ne nabrajam.
Prema tome, ako je 70-80% građana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, protiv određenih odredbi zakona o zabrani diskriminacije, naročito protiv članova koje sam naveo a koji se odnose na tzv. slobodu seksualnog opredeljenja, pa da li mi kao narodni poslanici treba da idemo za većinom i da smatramo da ono što većina želi u ovoj državi Srbiji, da takve zakone donosimo ili da štitimo manjinu? O tome neka razmisle oni kada dođe vreme za glasanje koje će dugme na ovom stolu da pritisnu.
S druge strane, mnogo je bilo govora oko toga zašto se verske zajednice mešaju u državne poslove i u donošenje zakona koje predlaže Vlade Republike Srbije a usvaja Narodna skupština. Pitao bih te i sa ove i sa ove strane zašto sada napadaju prvenstveno SPC? Da li se sećaju da je pre nekoliko godina, kada je narod izašao na ulice, kada je tražio promenu vlasti u državi Srbiji, tada je njegova svetost gospodin Pavle stao na čelo narodne kolone i zajedno sa nezadovoljnim građanima tražio promenu režima u Republici Srbiji?
Da li je tada crkva trebalo da bude po strani ili da ide tamo gde želi većina naroda i građana Republike Srbije? Ako je tada crkva stala na stranu građana i sada ako je stala na stranu većine građana Republike Srbije, da ih poslušamo šta kažu crkve u Republici Srbiji?
Govoreno je ovde da je bila javna rasprava iz obrazloženja predloga ovoga zakona JS je utvrdila da se javna rasprava vodila uglavnom u Beogradu i u još tri grada. Postavljamo pitanje da li je moguće da u Srbiji građani, koji na neki način su zainteresovani za ovaj zakon, žive samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu? Nešto se ne sećam da smo mi iz JS, a sedište JS je u Jagodini, dobili poziv da učestvujemo u nekoj od javnih rasprava koje su se održale u ovim gradovima, a jesmo parlamentarna stranka. To je zamerka, gospodine ministre za sve te koji su vodili tu tzv. javnu raspravu koja je trajala dva meseca.
Bojim se da trčimo malo ispred rude, kako mi to kažemo u centralnoj Srbiji, kada donosimo ovakve zakone odnosno neke odredbe u ovakvim zakonima. Bojim se, govorim u ime većinske Srbije, u ime domaćinske Srbije, u ime one Srbije koja poštuje veru i tradiciju, a slogan JS je domaćinski i mi poslanici JS ćemo se i tako ponašati u ovom parlamentu, da smo morali i da li moramo da u zakonu o zabrani diskriminacije unesemo i odredbe o seksualnoj slobodi odnosno o slobodnom seksualnom opredeljenju.
Bojim se, kao što sam rekao, da je to prvi korak, mali korak, ali velikog značaja, da će nas sutra naterati, da bismo mogli da dođemo na belu šengen listu i da bismo ušli u EU, da dozvolimo i homoseksualne brakove i da ozakonimo mnogo štošta drugo.
Dame i gospodo, da li mi moramo sve to da radimo, a mislim da ne moramo. Bojim se da ćemo morati da menjamo mnoge zakone, na prvom mestu Zakon o braku i porodici, pa ćemo možda kažnjavati nekog državnog činovnika, matičara koji radi u organima uprave, ako sutra odbije, jer se to kosi sa njegovim verskim i moralnim shvatanjima, da venča dva homoseksualca. Ili će morati na kraju, kada završi taj čin, da im pročita ono što se uglavnom čita, onaj dobro poznati tekst Duška Radovića "mazite se, pazite se i budite ljubomorni u ljubavi jedno na drugo"? Da li Srbija ide tim pravcem? Što se JS tiče, mi ćemo dosledno biti protiv takvog opredeljenja.
Ono što posebno želim da naglasim, to je da u mnogim zemljama EU, kao što je gospodin ministar rekao, nema ovakvih odredbi u zakonima o zabrani diskriminacije. Kažem, da li mi u Srbiji moramo uvek da budemo preteča u nekim stvarima ili, kad vidimo da u dve ili tri zemlje se nešto usvaja, da brže-bolje i mi to usvojimo. Inače, kada sam govorio, sada ću samo da ponovim, o tome da mi jesmo za to da zaštitimo decu, da nema diskriminacije dece, da nema diskriminacije starih, da nema diskriminacije invalidnih lica, uzmite program JS, uzmite opštine gde JS drži vlast na lokalnom nivou, pa ćete videti kako se to štite deca, kako se štite stari ljudi, kako se štite invalidna lica.
Hoću da vam kažem sledeće: u Jagodini svako dete, bez obzira na versku, rasnu i socijalnu potrebu ili socijalni status, ravnopravno je i dobija pomoć od lokalne samouprave. Svako dete to dobija, svako lice koje je starije od 65 godina, bez obzira kojoj veri, rasi ili bilo čemu drugom pripada, ima isti tretman. Sve invalidske organizacije na teritoriji grada Jagodina imaju jednak tretman, iz budžeta grada Jagodine dobijaju sredstva. To je pravi odnos prema tim licima, bez obzira, kao što sam rekao, na versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu pripadnost.
Dame i gospodo, gospodine ministre, molio bih vas, u ime tri poslanika JS, da ove sugestije, kao pripadnici većine, a podržali smo do sada i podržaćemo i dalje sve zakone koje Vlada Republike Srbije bude podnela ovom parlamentu, a koji su od značaja da bi Srbija što pre stekla uslove za ulazak u EU, ali nešto što se kosi sa srpskom tradicijom, sa moralom, sa nečim što svaki ozbiljan čovek, da ne kažem nešto drugo, smatra da je protivprirodno, ne možemo i nećemo podržati.
Ukoliko prihvatite naših pet amandmana, na čl. 13, 18, 21. u vezi je sa članom 56. i član 35, onda možemo razgovarati o tome da podržimo zakon. U protivnom, još jednom ponavljam, JS sa svoja tri poslanika neće podržati ovakav predlog zakona u načelu.

Reč ima Miroslav Markićević, zamenik šefa poslaničke grupe NS.