Prva teza nas iz NS je da je zakon o diskriminaciji neophodan, jer je neosporno da se stepen demokratičnosti jednog društva može meriti samo odnosom prema ugroženim manjinama, odnosno onim delovima populacije koji nisu obuhvaćeni tzv. normalnom krivom.
Da je Srbija demokratska orijentacija jasno je pokazao Ustav iz 2006. godine, iz čijeg člana 21. su i preuzete osnove za sačinjavanje ovog zakona o zabrani diskriminacije. Naš Ustav utvrđuje da su pred zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
To znači da Srbija, kao država, i njeni građani nisu ni do sada, bar što se tiče Ustava i Zakona o informisanju, donetog 2003. godine, koji predviđa instituciju govora mržnje, bili opredeljeni za, već jasno protiv diskriminacije.
Problem stoga nije u nalaženju savršenog zakonskog rešenja, već njegovog doslednog sprovođenja u praksi, uz tendenciju da se razvije jedan viši nivo svesti, tolerancije ili prihvatanja različitosti. S obzirom na našu slobodarsku tradiciju, na duh gostoljublja i poštovanju univerzalnih vrednosti, poput istine, vere, nade i ljubavi, Srbija je predstavljala kolevku evropske civilizacije i njenih vrednosti, te nam nije bilo strano ili neprihvatljivo donošenje zakona koji su usklađeni sa međunarodnim standardima.
I to ne zato što nas na to obavezuju potpisani međunarodni ugovori i konvencije, već zato što imamo ljudsku, nacionalnu i moralnu obavezu kao naslednici dva svetitelja, osnivača ove države, Svetog Save i Svetog Simeona mirotočivog.
Srbija je svoje demokratsko opredeljenje o zabrani svake diskriminacije dobila samom činjenicom da je jedina država u svetu čiji su osnivači sveti ljudi.
Druga teza NS jeste, zapravo, zašto se ovaj zakon o zabrani diskriminacije donosi na brzinu i bez adekvatne javne rasprave. Upravo zbog jasnog opredeljenja protiv svake diskriminacije ostaje nejasno zašto je donet na brzinu, skoro uz neku vrstu prinude i diskriminatorski stav predlagača prema svima onima koji ispolje kritičke tonove.
Naime, najčešći argument tzv. koalicije protiv diskriminacije, čiju osnovu čine švedski Helsinški komitet za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris, organizacija za lezbijska ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Lambda, Centar za promociju i unapređenje LGBT prava i kvir kulture i drugo, jeste da ova koalicija postoji već pet godina i da je još u martu 2005. godine Komesarijat UN za ljudska prava bio zabrinut zbog odlaganja donošenja zakona protiv diskriminacije.
Pitam se samo da li je taj isti komesarijat UN jednu jedinu reč progovorio na temu diskriminacije Srba na KiM, naročito posle proglašenja lažne države Kosovo, pri čemu svi znamo da su našim sunarodnicima u južnoj srpskoj pokrajini ugrožena sva prava, počev od prava na život i slobodno kretanje.
Još je nejasnije zašto se toliko žuri sa donošenjem ovog zakona, kada institucija čije je uvođenje predviđeno ovim predlogom, institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, može da počne sa radom tek krajem 2010. godine, zbog opštepoznate racionalizacije zvane svetska ekonomska kriza.
Treće pitanje je zašto se zakon o zabrani diskriminacije sveo samo na pitanje diskriminacije tzv. LGBT populacije­?
Ako nam je zaista cilj da napravimo zakon koji ukida svaki oblik diskriminacije, onda je veoma upadljivo što predlagači ovog zakona, uz nabrojane nevladine organizacije, zapravo čine diskriminatorski akt u odnosu na sve druge ugrožene predstavnike populacije, time što problem diskriminacije isključivo svode na diskriminaciju LGBT osoba. Za neupućene, ovo LGBT je skraćenica za lezbo, gej, biseksualne i transeksualne osobe.
Dakle, o čemu se ovde radi, o nekoj vrsti referenduma i pritiska na javno mnjenje od strane veoma moćnog gej lobija ili o stvarnim nastojanjima da se zaštite svi koji su ugroženi?
Zašto tako moćnu medijsku kampanju nisu imali drugi ove koalicije protiv diskriminacije, poput centra "Živeti uspravno", Društva za zaštitu unapređenja mentalnog zdravlja dece i omladine, Inicijative za prava osoba za invaliditetom ili Društva za osobe sa posebnim potrebama.
U situaciji kada svakog dana postoje agresivni ispadi među decom i to u nižim razredima osnovne škole, zlostavljanja žena i dece u porodici, na poslu, diskriminacija na osnovu uzrasta, pa za mnoge poslodavce idealan profil, čini radnica koja ima 35 godina, samohrana majka sa jednim detetom koja će bukvalno morati da grebe na poslu da bi izdržavala dete, a za koga, naravno, sudskim putem nikako da naplati alimentaciju, u uslovima drastičnog šikaniranja osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama, u uslovima kada mesečno 10 hiljada ljudi ostaje bez posla, a kao da ga je do sada i imalo, mi smo sveli svoju pažnju na to da se izjasnimo da li je gej ok.
Kampanja koja je u medijima i široj javnosti postoji od kada je ovaj zakon bez ikakvih prethodnih konsultacija sa predstavnicima tradicionalnih verskih zajednica i 19 nevladinih organizacija koji čine srpsku nevladinu mrežu ili bilo koje druge grupacije koja bi imala neko kritičko mišljenje u odnosu na ovaj LGBT lobi, ta kampanja je toliko ostrašćena i pristrasna da čak i kod onih koji nisu imali animozitet prema homoseksualcima, sada stvara opravdan otpor i potrebu da dokažu kako ih heteroseksualci imaju svoja prava.
Da stvar bude paradoksalnija, ovakav tretman od strane LGBT lobija nije ništa drugo do diskriminacija svih onih koji tom lobiju ne pripadaju, čak i ako se izjašnjavaju kao homoseksualci.
Imala sam priliku da ovih dana razgovaram sa nekolicinom mladin ljudi, koji su mi rekli da jesu gej, ali da nikako ne mogu da dozvole da ih javno predstavljaju ovi eksponenti gej populacije, a sa čijim stavovima se ne slažu.
Mladić, po zanimanju novinar koji će sutra javno da se oglasi preko novina, me je do slovce pitao, odakle im pravo da govore u moje ime, nisu oni politička stranka niti sam dao glas da oni budu moji delegati, to što sam gej nema veze sa njima, jer kao Hrišćanin nosim svoj krst i ne dozvoljavam da mi vređaju crkvu kao jedino mesto gde se zaista osećam prihvaćenim i da me niko ne maltretira.
Naravno da su ovi mladi ljudi u pravu. Uz čije to ovlašćenje i ogromnu finansijsku podršku koja je bila neophodna za ovakvu medijsku kampanju se ovi aktivisti gej lobija predstavljaju kao legitimni predstavnici gej populacije. Koliko je njih stvarno briga za sve ostale koji su diskriminisani, koliko su para dali nekim drugim diskriminisanim grupacijama da oni eventualno pokriju medijsku kampanju.
Nemam ništa protiv da pripadnici LGBT populacije informišu javnost o svojim potrebama, problemima sa kojima se suočavaju, slučajevima diskriminacije, sve dotle dok mi koji takođe zastupamo LGBT populaciju imamo pravo na svoj stav. LGBT u našem slučaju znači legitimni građanski branioci tradicije.
Nije reč ni o kakvom konzervativizmu niti o robovanju mrtvim normama, već o naporu da se restituišu ili očuvaju vrednosti u cilju života i prava svakog čoveka da se slobodno razvija. "Sve mi je dozvoljeno, ali nije mi sve na korist, sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome", čak i vi gospodine Mićunoviću prepoznajete, to je drevni psihoterapeut Sveti Apostol Pavle rekao.
Svakom ljudskom biću je dato pravo da se slobodno razvija, pri čemu je oblast ljudske slobode jedino područje u kojoj se i sam Gospod Bog ne meša. Dati smo za savršenstvo, za napredovanje do božanskog rasta, predviđeni da svakog dana u svakom pogledu treniramo ljubav na bližnjima, ma kako oni različiti od nas bili, ali tako da svojom slobodom ne ugrožavamo slobodu drugih ljudi.
U tom smislu niko od nas ne osporava nijednom čoveku pravo na privatnost seksualne orijentacije, niti dozvoljava mogućnost da se osoba prinudi da prizna koje je orijentacije. Privatni život, intima, individualne sklonosti jesu deo lične slobode i podjednako bi bilo neadekvatno da svako od heteroseksualaca javno izražava svoju seksualnu orijentaciju pa da iznosi, recimo, detalje iz bračne postelje, probleme u seksualnom funkcionisanju, maštarije sopstvene ili svoje partnerke. Nismo mi stvarno svi skloni debelom egzibicionizmu, pa da svoj život i intimu jednostavno prenesemo u "Velikog brata" npr.
Ono protiv čega jesmo i na šta su ukazali predstavnici tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, koji su imali više nego jedinstven stav, jeste da ne može od privatne sklonosti da se napravi nova društvena vrednost.
Ako bismo se vodili idejom da imamo prava da izražavamo svoje sklonosti, bolje rečeno strasti, onda bismo zapali u stanje anarhije. Jedni bi bili bludnici, pa bi heftali sve što stignu, drugi bi pili i drogirali se do izbezumljenja, oni agresivniji bi verovatno funkcionisali po principu pukne živac i otkači se ruka.
Da ne spominjem mogućnost da svoju seksualnu orijentaciju, kako je već rekao gospodin Martinović, ako ne postoje univerzalne norme, izraze i pedofili, i zoofili, i nekrofili, sve pod uslovom, naravno, da imaju dovoljno jak lobi koji brzo nalazi …
(Dragan Todorović: Nema prenosa.)
… znači, u ovom trenutku je prekinut prenos. Jeste ili nije?
(Dragan Todorović: Jeste, prekinut je i biće prekinut pola sata. Više nema smisla šta se radi u Skupštini.)

Izvinjavam se, prenos će biti prekinut 20 minuta zbog dnevnika TV Vojvodine, sada sam seo i sada sam to video, tako da je to ta priča. Izvolite, gospođo Janković, nastavite.)

Čekajte, sada je ozbiljan problem da li su u stvari diskriminisana moja prava kao narodnog poslanika da govorim javnosti Srbije ako je prekinut prenos.
Govorim vama ovde prisutnim, od kojih polovinu to uopšte ne zanima, a naročito ovu ovde većinu koja je odlučila da izglasa gej brakove i sve ostalo.
Zaista me zanima da li ćete vi odrediti pauzu za to vreme. Ako je prekinut prenos, zašto ne bi bilo i pauze.
Niste nam dozvolili da produžimo vreme koje je predviđeno za raspravu o ovom problemu, a sada nam ne dozvoljavate ni u okviru tog skraćenog vremena.
(Predsedavajući: Obavestio sam vas…)
Kako ćete sada da rešite taj problem, vi me diskriminišete, ali stvarno (Predsedavajući: Ne pada mi napamet da vas diskriminišem…) kažem vam, vi sada treba da na sudu da dokažete da to nije tačno…
(Predsedavajući: Vaše izlaganje će biti u odloženom prenosu prezentirano u celosti i ako bude trebalo od početka do kraja. Izvolite.)
U redu, na vašu reč, oduzmite ovih sada minut-dva koliko je bilo u ovoj raspravi. Hvala.
(Predsedavajući: Naravno, izvolite.)
Dakle, ako bismo se svi vodili idejom da imamo prava da izražavamo svoje sklonosti, nastao bi kompletan haos i, naravno, zaista bi ulicama krenuli pedofili, nekrofili, zoofili, ko god šta voli. U sve to, ako imaju dovoljno para, našli bi oni i dokaze da je sve to genetski uslovljeno.
Moje pitanje za predstavnike gej lobija, koji tvrde da se homoseksualac ne postaje, nego se homoseksualac kao takav rađa, jeste kako to da neki ljudi u poznijim godinama izmene orijentaciju, pa eto postanu homoseksualci kada za to nisu imali genetsku predispoziciju.
Drugo, šta to znači? Tu smo na ivici predestinacije. Ako mi zaista nikakvu mogućnost nemamo da izmenimo ono što je genotip, ono kako smo došli na svet, onda smo zapravo potpuno nemoćni da išta učinimo od sopstvenog života. Kakvog smisla onda ima ljudski život, vaspitanje, obrazovanje, socijalizacija?
U tom slučaju, ako je to tačno, ako je zaista sve unapred određeno, onda ne treba da zakonski gonimo ni silovatelje, ni nasilnike, ni ubice, alkoholičare ili narkomane koji su izvršili krivična dela, jer šta će ljudi, taj poriv je bio jednostavno jači od njih.
Uz dužno poštovanje svim gej manjinama, mi kao većina, jer se 95% građana Srbije na popisu izjasnilo kao vernici, imamo prava da budu zaštićena i naša sloboda vere, savesti i delovanja, odnosno poštovanje univerzalnih vrednosti prirodnih zakona.
Pokažite mi koje je to društvo u istoriji bilo zasnovano na homoseksualizmu kao univerzalnoj vrednosti. Kako to da superliberalne zakone o gej pravima imaju samo četiri evropske zemlje: Norveška, Švedska, Holandija i Španija. Nema ih čak ni u SAD, samo u tri države. Dok čitavi paketi zakona kasne, sve su to navodno zakoni koji nas stavljaju na belu šengen listu, ispada da je ovaj zakon uslov svih uslova da Srbija uđe u EU. Kako to da, recimo, Grčka smatra, grčka vojska, homoseksualizam mentalnim poremećajem, a tzv. transrodne osobe ne mogu biti regrutovane? Policija u Grčkoj ima pravo da od gejeva zahteva testiranje na seksualno prenosive bolesti. Da li je Grčka član EU? Jeste.
Možda je motiv za donošenje ovog zakona u ovom obliku i bez ozbiljne kritičke rasprave, uz omalovažavanje tradicionih verskih zajednica i već poslovično obrušavanje na Srpsku pravoslavnu crkvu, rezultat nečijeg nastojanja da se kao podobni dodvorimo EU, koja nam uz Mladića sada traži da ozvaničimo i ljubav između mladića.
U prilog tome, nažalost, govori izjava vaša, gospodine ministre za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, jer ste prilikom dodele nagrade za borbu protiv diskriminacije, 22. januara rekli - antidiskriminacioni zakon podrazumeva da ćemo, ne samo u odnosu na druge zemlje u regionu, biti evropksije. Divno, evropskiji i od zemalja u regionu, i od same Evrope.
Inače, od svih država koje su nastale iz bivšeg SFRJ, jedino je Hrvatska donela ovaj antidiskriminacioni zakon, pri čemu je i tamo bilo ozbiljnih kritičkih tonova tradicionih verskih zajednica. Ako se utrkujemo sa Hrvatskom i hoćemo da bude evropskiji od Hrvata, neka nam se to otvoreno kaže.
Ako se iznesu rezultati istraživanja koje je pokazalo da 62,4% građana Srbije misli da je homoseksualizam poremećaj, 35,4% kaže da nisu ugrožena prava homoseksualaca, 68,9% ne bi dozvolilo homoseksualne skupove, a 80,5% sklapanje gej brakova, onda je to "diskriminacija, nazadnost, primitivizam i neinformisanost".
Informacije radi, moram da objasnim građanima Srbije, ne bi li izbegli tužbe u slučaju da ova vladajuća većina usvoji zakon, da postoji kategorija pola i kategorija roda koje se ne poklapaju, jer je rodna uloga samo rezultat društvenog koda. Tako pol najčešće predstavlja ono između nogu, a rod ono što je između ušiju. Izvor - sajt Kvir, Beograd, organizacija.
Dalje, kako bi se izbegla pežorativna tumačenja seksualne orijentacije, postoji nova tendencija, a to je da se osobe ne definišu kao muško i žensko, već na osnovu pola, odnosno na osnovu roda, poželjnog partnera ili partnerke.
Postoje tri kategorije: androfilici - oni koji vole muško, ginekofilici - oni koji vole žensko i ambifilici - osoba koja voli oba. Nisam žena, ja sam androfilik, kao i većina gejeva, a većinu vas koji ste se do sada predstavljali i izjašnjavali kao muškarci, molim za malo tolerancije i naučite da ste vi ginekofilici, kao i lezbejke. To je iz onog vica, kad muškarac kaže - nemam ništa protiv ljubavi prema ženama, u tom smislu sam i ja lezbejka.
Seksualna orijentacija, koja je uvedena kao zvaničan termin, predstavlja trajno emotivno, romantično, seksualno ili platonsko stanje privlačnosti prema drugoj osobi, pri čemu postoje sledeći modaliteti seksualne orijentacije: biseksualnost, heteroseksualnost, homoseksualnost, panseksualnost i aseksualnost. To znači, ako se usvoji član 21. ovog predloga zakona, moći ću da presavijem tabak pa da tužim nekog, jer me je diskriminisao na osnovu aseksualnosti. Da ne pričam o tome da će debelo da plaćaju oni koji pričaju viceve o plavušama.
Naravno, ni tu nije kraj. U okviru seksualne orijentacije za koju je predviđeno da se javno izražava, postoji transrodnost koja obuhvata transfertizam, transseksualne osobe koje imaju želju da promene pol, zatim nešto što se zove kroz-dreser, a definisano je kao osoba koja nosi odeću suprotnog pola u cilju zavođenja, zabave, postizanja političkih ciljeva. Nisam izmislila. Pogledajte na zvaničnom sajtu organizacije Lambda.
Kako bi to izgledalo da neko od poslanika, koji su po polu muškarci, jednostavno odluči da više neće da krije svoje sklonosti ka oblačenje u žensku odeću i dođe ovde u Skupštinu u štiklicama i helankama. Ili da namenski u kampanji obilazi svoje birače istopolne ili ove suprotnog pola, tako što se oblači u odeću koja je dovoljno zavodljiva, jer ima pravo da na taj način stekne političke poene?
Ima i dalje. Da li bi Srbija zaista lakše ušla u EU i postala deo globalnog sela kada bi njen predsednik, ministar inostranih poslova ili premijer odlučili da postanu transrodni? Ako tranziciju definišemo po Lambdi, kao period prelaska iz jednog pola u drugi, onda bi za Srbiju u tranziciji mogli da uvedemo unikatni naziv "trans Srbija" iliti "Srbija u transu", a njene građane i građanke krstimo u trans žene i trans muškarce.
Ako ste mislili da je to sve, nije. Postoji u okviru seksualne orijentacije nešto što odgovara političkom principu nesvrstanosti, a to su androgene osobe, koje se ne priklanjaju ni ženskom ni muškom.
Šta mi trenutno u Srbiji imamo? Strah u svim oblicima. Strah od budućnosti, od toga šta nam naredne godine donose, jer nas stalno upozoravaju da se kriza još nije ni zahuktala. Strah od gubitka posla ili nekretnina, jer su mnogi uzeli na kredit, a kako rate skaču, verovatno će izgubiti i nekretninu i pare koje su uložili.
Naravno, tu je strah od bolesti, jer kako stvari stoje, koliko para, toliko lečenja, pa se događa da se pacijenti oporave uprkos terapiji. No, onaj najveći, veoma univerzalan i nezavisan od socio-kulturnih i ekonomskih okolnosti, jeste strah za budućnost svog potomstva, kako u smislu fizičkog, tako i u smislu duhovnog i duševnog zdravlja. Gotovo da nema roditelja koji nije ...
(Predsednik: Vreme.)
... proživljavao besane noći, čekajući da mu se dete vrati iz noćnog provoda, moleći Boga da delovi vršnjačke grupe ne učine uticaj koji je veći od onog koje je ponelo u porodici, pa da se vine putem alkohola, droga, probanja raznih novotarija, sekti, pa i različitih seksualnih orijentacija.

Zahvaljujem. Gospodin Todorović je reklamirao Poslovnik.

Što bi rekao naš narod, sačuvaj me bože, šta nas sve očekuje slušajući ovo izlaganje koje ukazuje na sve probleme sa kojima se suočavaju naša država i naši građani.
Hteo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 1, gospođo predsedavajuća, i da vas opomenem da prekinete brutalno da kršite Poslovnik. Neverovatno je čime se sve služite, pokušavajući na svaki mogući način da ostvarite vašu vlast ili sve ciljeve koje ste sebi postavili. Malo vam je što sa privatnim obezbeđenjem, koje se lažno predstavlja kao policija, upadate u SO Zemun, nego se tim istim metodama služite i ovde u Skupštini.
Ne mogu da vas shvatim, gospođo predsedavajuća, zašto dopis koji ste dobili niste pročitali poslanicima Skupštine Republike Srbije. Verovatno ste ga dobili još jutros.
Imali bi vremena da se zapitamo - kako to odjednom Televizija Beograd na Drugom programu prikazuje dnevnik TV Vojvodine, kada je on od uvek bio na Prvom programu. Vi ne obaveštavate o tome poslanike, računajući APP - ako prođe, prođe. To govori o vašoj sklonosti i nameri.
Opet Gordana Čomić šapuće. Mislim da vi, gospođo Čomić, potcenjujete gospođu Đukić-Dejanović, a i zamenika sekretara ili drugog sekretara, time što vi upozoravate gospođu Đukić kako bi trebalo da mi odgovori.
Gospođo Dejanović, trudite se da Skupštinu vodite u skladu sa Poslovnikom. Sve ovo što radite, polako ali sigurno će vam se vratiti kao bumerang i siguran sam da ćete imati mnogo većih problema s nama neto što (Predsednik: Vreme.) ste do sada imali, jer ovakva brutalnost i rešenost da kršite i zloupotrebljavate vaše mesto prelazi granice koje mogu da se tolerišu.

Gospodo narodni poslanici, obaveštenje RTS-a da od 17.00 do 17.25 časova neće biti direktnog prenosa nikako ne ugrožava našu mogućnost da radimo. Taj deo koji ne bude bio u direktnom prenosu biće u odloženom tokom večeri. Dakle, to je nešto što je apsolutno prihvatljivo. Sve ovo što se događa u sali u tih 25 minuta biće emitovano tokom ove iste večeri.

Nemojte sa mesta sa mnom razgovarati. Ako niste zadovoljni odgovorom, imate pravo da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome da li sam povredila Poslovnik time što vas nisam informisala.

Gospodin Martinović, po Poslovniku. Koji član? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član 104. Poslovnika, povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine. U 17.20, tek posle intervencije gospodina Dragana Todorovića, „post festum“, obaveštavate nas da je RTS prekinula direktan prenos i to rasprave o Predlogu zakona koji je izazvao pravu buru u srpskoj javnosti. Ovo nije bilo koji zakon. Ovo je zakon protiv koga su zajednički ustali SPC, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, brojne političke stranke, javne ličnosti, patriotske nevladine organizacije itd.
Dakle, radi se o izuzetno važnom zakonu. O zakonu koji ako se usvoji, gospođo Đukić-Dejanović, ko zna u kakav moralni, društveni, politički, sociološki, biološki sunovrat može da odvede Srbiju.
Krajnje je kukavički, krajnje je neviteški, krajnje je nekorektno prema poslanicima koji ovde sede i prema građanima Srbije da vi tek posle intervencije šefa poslaničke grupe SRS, 20 minuta nakon što je prekinut prenos, čitate nam saopštenje RTS. Zašto to niste uradili pet minuta pre 17.00 časova? Ljudi sede kraj malih ekrana i prate šta se dešava u Skupštini.
Pitaju se šta će biti sa njihovom decom ako se usvoji ovaj suludi zakon? Šta će biti sa srpskom nacijom i vi prekidate takav jedan prenos.
To je diverzija protiv Narodne skupštine, protiv srpskog naroda, ali i protiv većine građana Srbije, čije su verske zajednice ustale protiv pojedinih rešenja ovog predloga zakona, koji je zaista sraman i dramatičan.

Ako ocenjujete da je dostojanstvo Skupštine narušeno time što niste bili informisani da će biti odloženog prenosa uvremenjeno, a niste zadovoljni informacijama koje sam do sada iznela i želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni, evo činim u vaše i svoje ime taj predlog.

Gospodin Todorović, kao šef poslaničke grupe, pa onda gospodin Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, prekršili ste član 88. Njegov drugi stav kaže – istovremeno predsednik Narodne skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Kao što ste prekršili i član 98, koji u drugom stavu kaže – predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo neko mišljenje.
Imali ste mogućnost za to, gospođo Dejanović, pre nego što sam vas upozorio da je prekinut prenos. A vi ste to znali i ovde se radi o tome da ste vi znali, da ste vi svesno pokušali da obmanete poslanike Skupštine Republike Srbije.
Sa moje leve strane poslanici DS kažu – nismo znali i čude se zašto je prekinut prenos i zašto se prenosi TV Dnevnik Vojvodine na Drugom kanalu.
Prosto ne mogu da se otmem utisku da se stvarno nešto ozbiljno dešava u našem društvu i u našoj državi. Naoko imate sada izuzetno lagodnu poziciju, većina koja nije ugrožena, imate i rezervne varijante, ali činite poteze koji pokazuju da ste vi u položaju očajnika.
Izgleda da mnoge stvari dolaze u pitanje. Sigurno je jedna od tih stvari prazan budžet. Sigurno da treba da se suočite sa ogromnim nezadovoljstvom i socijalnim buntom građana Srbije i zbog toga u najvećoj meri pokušavate na svaki mogući način da na silu sebi pribavite mnogo više i ovlašćenja i prava nego što ih imate.
Molio bih da se u danu za glasanje izjasnite po pitanju kršenja Poslovnika od vaše strane.

Zahvaljujem, gospodine Todoroviću.

Gospodin Srđan Spasojević, takođe, po Poslovniku.