Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da će donošenje ovog zakona izazvati društvene potrese, svađe i prepirke u našem društvu.
Smatrao sam i još uvek smatram da donošenje bilo kog zakona podrazumeva uređenje u određenoj društvenoj oblasti i smatram da građani, bilo da im se sviđaju, bilo da im se ne sviđaju, zakone mora da poštuju.
Kada se radi o zakonu o zabrani diskriminacije, ima nekoliko problema. Prvo, 80% građana Srbije je protiv ovog zakona, odnosno nekih odredbi.
Odmah da se izjasnim, gospodine ministre, što se tiče NS, NS apriori nije protiv zakona o zabrani diskriminacije. Zašto su samo pojedini članovi zakona, koji se tiču seksualnih manjina, glavni, da kažem tako - narodski, u prethodnih 20 dana, to je za veliku analizu i razmatranje.
Mislim da je taj gej lobi, koji je veoma jak u svetu, nažalost i u Srbiji, izgurao na ovakav način donošenje ovog zakona. Zašto tako mislim? Pre svega, usledio je jedan žestok napad na SPC, jer se SPC kritikovala da ima preveliki uticaj na Vladu Republike Srbije, a to sve zbog toga na koji je način ono veče povučen zakon.
To bi možda mogli i da prihvatimo i da razmišljamo zašto je jedan zakon na takav način povučen, da bi se nešto doradilo, dogovorilo ili udovoljilo zahtevima verskih zajednica, ali mi zaboravljamo jednu stvar - na koji je način ovaj zakon došao u proceduru u Skupštinu. Jedne noći je došao ovaj zakon.
Pre toga, da podsetim sve kolege narodne poslanike i javnost koja gleda ovaj prenos, nadam se da u ovom trenutku gleda ovaj direktan prenos, mislim da je bilo više od 10 tzv. ekoloških zakona. Sve poslaničke grupe su se pripremale za tu sednicu, mislim da je bila i zakazana sednica sa tim dnevnim redom.
Predali smo amandmane, a mislim da ne treba, možda nisam ni dovoljno stručan da pričam o važnosti tih zakona, o trovanju vazduha, vode i zemlje, o zdravlju našeg naroda i naše dece. Ispalo je da su ti zakoni u odnosu na ovaj zakon nevažni.
Dalje, zašto mislim da se ovde radi o specijalnom zakonu, da se udovolji jednoj manjini, tj. seksualnoj manjini? Iz reakcije resornih ministara, po prilici i vašeg državnog sekretara, koji u jednoj direktnoj emisiji čak kaže da će vaše ministarstvo finansirati gej paradu. Posle je to neko iz vašeg ministarstva demantovao.
Dalje, zaključujem da se ovde radi o udovoljavanju samo jednoj društvenoj grupi, koja je manjina i protiv koje NS zaista nema ništa, ne samo protiv te manjine, nego protiv bilo koje manjine, verske, nacionalne, rasne, NS podržava sva prava pojedinaca i grupa, u skladu sa Ustavom i zakonima, alu nama se čini da se ovde jedna grupa favorizuje u odnosu na većinu građana Srbije.
Iz ovoga kako ste vi dali i nabrojali zemlje, mislim da ste vi nabrojali zemlje koje su usvojile ovakav zakon, a ne koje nisu, vi niste nabrojali zemlje koje nisu, recimo Grčku, koja mislim da je nama i verski i ljudski možda jedna od najbližih zemalja koje su članice EU.
Zašto niste u javnoj raspravi upoznali javnost i građane kako taj zakon rešava neke stvari u društvu u Grčkoj? Grčka je ugledna pravoslavna evropska zemlja. Zašto se mi nismo ugledali na Grčku?
Ponavljam, NS, a verujem i većini opozicionih stranaka i poslanika, nije sporan zakon o zabrani diskriminacije, nego pojedine odredbe, a vi lično, vaš državni sekretar i vaše ministarstvo, da narodski kažem, tako temu plasirali zadnjih 20 dana, da su prava seksualnih manjina, slobodno izražavanje seksualnih orijentacija, postalo glavna tema.
U stvari o čemu mi ovde ne pričamo? Hoću ovo preostalo vreme, pet-šest minuta, da posvetim tim manjinama i da analiziram kako ste vi reagovali na ugrožena prava tih manjina i da iz toga zaključim kako ćete vi da se ponašate kao resorni ministar i poverenik koga će ova skupština izabrati u narednom periodu.
Dakle, gospodine ministre, sa ove govornice sam pre mesec dana pročitao jedno pismo iz grada Bujanovca, koje su potpisali opštinski odbori svih srpskih stranaka, uključujući i LDP, i vi niste reagovali. Četrdeset posto Srba je u Bujanovcu, oni su obrisani sa raznoraznih funkcija, oni ne postoje. Da li ste vi, kao ministar za ljudska prava, reagovali? Niste reagovali. Nema nikakvog traga u bilo kojim medijima i u vašem javnom nastupu, da ste reagovali.
Dakle, primer broj 2 zašto sam zabrinut, zašto se ovaj zakon na ovaj način donosi. Ova skupština je prilikom usvajanja rebalansa krajem prošle godine usvojila amandman Nove Srbije, u stvari zajedno smo ministarka finansija i ja pravili taj amandman i to je postao sastavni deo zakona, a radi se o već čuvenih 15 miliona koje je trebalo da bude opredeljeno za jednu manjinu, i manjinu u manjini, radi se o invalidima.
Kažu neki statistički podaci da njih ima oko 800 hiljada. Pre svega sam mislio na invalide sportiste. Taj nečijom osornošću, nebrigom, a nemoguće da vi niste čuli jednog opozicionog poslanika koji je sa ove govornice to ponovio nekoliko puta, da je neko ignorisao zakon, budžet, a budžet je najosnovniji zakon, najvažniji zakon koji se donosi u ovoj zemlji. Neko to nije hteo da sprovede.
Nudio sam i svim poslanicima ovde vladajuće koalicije da neko od njih podnese, da neko slučajno nešto zato što je iz Nove Srbije i shvatio sam iskrenu nameru. Šta mi je rekla ministarka finansija o ministarki sporta, iz kućnog vaspitanja i poštovanja prema njoj neću da kažem šta je rekla o njoj.
Da li ste vi kao resorni ministar reagovali? Da li je to flagrantno kršenje ljudskih prava jedne manjine - invalida? Budžetska stavka se ne sprovodi, neko to ignoriše. Kada biste vi bili malo uverljiviji kod tih pitanja, a nabrojao sam dva primera, kada se radi o pravima Srba u Bujanovcu, kada se radi o pravima invalida, možda bi vam mi malo više verovali kada pričate i o ovom zakonu i neophodnosti donošenja ovog zakona.
To što vam mi ne verujemo pola jada, ne veruju vam građani Srbije. Tvrdim vam da će prvi put da bude donesen jedan zakon, kod koga bi se na tajnom glasanju sutra na referendumu izjasnilo 80% građana protiv. Gde je tu demokratija?
Dalje, šta imam da vas pitam. Bilo bi pošteno, vi niste bili u špicu kampanje vaše stranke, dakle, vaš slogan je bio Za evropsku Srbiju, zašto vi niste građanima u kampanji rekli za šta ćete vi da se zalažete. Vi ste samo rekli za Evropu, za evropska pravila. Kažem vam da ovakvih odredaba u polovini evropskih zemalja u njihovim zakonima o zabrani diskriminacije ne postoji.
Pitam vas kao ministra za ljudska i manjinska prava, da li ste vi gledali u nedelju veče, u 21.00 čas, jednu emisiju u kojoj je učestvovao vaš državni sekretar, gde predstavnik jedne manjina kaže, ovo je samo prvi korak, kada se usvoji ovaj zakon, na osnovu ovog zakona tražićemo da se promene udžbenici našoj deci u osnovnim školama, pa ćemo za neke pojave ili poremećaje, za koje veruje 90% građana Srbije da to jesu, morati da napišemo da je to normalno.
Da li ste vi razmišljali o diskriminaciji te dece i šta iz ovog zakona sve može da proistekne. Da li ste razmišljali kada ste pisali ovaj zakon, u odeljku četiri, postupak izbora poverenika, kako se spremaju neki da se pozivaju na ovaj zakon, a to nedvosmisleno, neću da pominjem te organizacije, u direktnim emisijama govore javnosti i građanima Srbije, da li imam pravo da vas pitam zašto vi niste ovde stavili ovaj član 28. kada se radi o povereniku, koje on seksualne orijentacije mora da bude.
Ako je neke seksualne orijentacije, a pripadnik iste te orijentacije se pozove i optuži nekog iz druge, onda je on u sukobu interesa. To vam kažem najiskrenije, jer ti ljudi su vrlo ostrašćeni.
Dalje, hoću da vam kažem da sam siguran, a sa nekima sam i razgovarao ovih dana, kada biste i u gej populaciji dali na tajno glasanje ovaj zakon, ovako, ove odredbe koje se tiču njih, i oni bi bili protiv. Na referendumu kod njih ovo ne bi prošlo.
Šta to hoće da se poruči? Koja poruka Srbiji hoće da se da? Udarili ste nam na čast, na obraz, na moral, na tradiciju, je li to Evropa koju vi nama nudite. Mislim da to nije Evropa. Mnoge evropske zemlje u svojim zakonima su dokazala da svoj moral, svoju tradiciju, čast poštuju tim zakonom.
Šta vi hoćete ovim zakonom da pokažete Srbiji. Zato govorim da ovo nije običan zakon o zaštiti manjina. Ko normalan bi bio protiv da se zaštiti bilo koji građanin Srbije? Šta je tu problem? Problem je što vi na ovaj način jedna manjina koja može da prekine bioskopsku predstavu, i to nije kršenje ljudskih prava i nije naišlo na našu osudu, a opravdano je naišlo na vašu osudu kada im nije data konferencija za štampu, a dao bih im da sam bio direktor ...
(Predsednik: Gospodine Markićeviću, potrošili ste vreme koje pripada vašoj poslaničkoj grupi.)
Žao mi je što sam potrošio vreme, ali verujem da su građani Srbije shvatili šta sam hteo da kažem.

Zahvaljujem. Narodni poslanik, gospođica Elvira Kovač ima reč.

Poštovani gospodine ministre, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Poslaničkog kluba manjina, a naročito poslanici SVM, prošle nedelje su se više puta oglasili povodom skandaloznog povlačenja iz skupštinske procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije.
Smatrali smo tada, kao što to i sada tvrdimo, da to nije trebalo učiniti. Naročito ne kada znamo da je organizovana javna rasprava, da je ona završena i znamo da je Predlog zakona, koji se nalazi pred nama, da je njegov tekst usaglašen sa međunarodnim pravilima, usaglašen je sa standardima Saveta Evrope, UN, EU, a što je mnogo značajno, dobio je ovaj predlog zakona pozitivno mišljenje i od strane Venecijanske komisije Saveta Evrope. Poslanici Poslaničkog kluba manjina će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o kojem trenutno govorimo. Najjači razlog zbog koga ćemo glasati za ovaj zakon je to, o čemu smo danas veoma malo pričali, da je on jedan jedini preostali zakon koji nam nedostaje u tom ispunjavanju pravnih, odnosno zakonskih uslova za stavljanje naše zemlje na belu šengen listu.
Drugi veoma veliki značajan razlog podržavanja ovog zakona je što se mi zalažemo za jednakost, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo, kulturu, jezik, verska ubeđenja, pol, zdravstveno stanje, invaliditet, starosno doba ili druga lična svojstva. Želela sam da naglasim ovo svojstvo, ako ima reč u ovom zakonu, zato što smatram da javno mnjenje, da svi mi danas previše pažnje posvećujemo samo jednom veoma malom delu zakona. Ovaj zakon je mnogo više od diskriminacije osoba određene seksualne orijentacije i on je zbog toga mnogo značajan.
Mene lično, kao ženu, veoma raduje donošenje krovnog zakona o zabrani diskriminacije, baš zbog toga što smo ga godinama dugo, dugo čekali i nadam se da će u bliskoj budućnosti stići u skupštinsku proceduru i određeni zakoni koji regulišu specifične oblasti, pre svega mislim na regulisanje oblasti rodne ravnopravnosti itd.
Kao što svi znamo, zaštita od svih oblika diskriminacije predstavlja jednu od osnovnih obaveza naše zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Još jednom bih želela da naglasim da se ovim predlogom zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje svaka povreda, diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza viktimizacije, bilo kakav govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće ponašanje.
Smatram da smo danas veoma malo pričali o određenim delovima ovog zakona, pa bih želela ukratko da ih nabrojim. Prvo u zakonu se spominje da svako treba, a što mi svakako podržavamo i smatramo, svako treba da bude zaštićen od svih oblika diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja i svako treba da ima jednaka prava pod jednakim uslovima svih tih prava koja proističu iz rada, radnog odnosa i zapošljavanja.
Ovim predlogom zakona će se zabraniti svako neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema učenicima u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Zapravo će se zabraniti neopravdano pravljenje razlike kad ta deca ili ti mladi ljudi budu tražili prijem u te vaspitno obrazovne ustanove, kao što će se zabraniti isključenje istih iz tih ustanova, na osnovu nekih ličnih svojstava.
Ono što sam spomenula, rodna diskriminacija je veoma značajna i ona živi, prisutna je u praksi u Srbiji. Ona je vezana za još uvek važeće stereotipe, tradicionalna shvatanja uloga muškaraca i žena. Kao što svi znamo, rodna diskriminacija postoji kada se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova u bilo kom aspektu života.
Ovim predlogom zakona će se zabraniti fizička i druga vrsta nasilja, omalovažavanje, ucenjivanje, uznemiravanje obzirom na pol, ali i javno zagovaranje i postupanje u skladu sa predrasudama i običajima koji su zasnovani još uvek na ideji podređenosti ženskog pola u našoj zemlji, odnosno baš na tim stereotipnim ulogama polova.
Nažalost, kod nas u praksi se javljaju i druge vrste diskriminacija. One su uglavnom u odnosu na starosno doba, uglavnom prema starijim ljudima, bolesnima, koje se nekad ogleda u tome da se ne želi pružiti adekvatno lečenje određenim bolesnim ili starim osobama.
Želela bih da spomenem i zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je jedan od dobrih primera kako mogu određene oblasti, odnosno određene ranjive grupe, kako može ta oblast da se reši nekim specifičnim zakonima.
Još jednom bih želela da naglasim da je ovaj predlog zakona koji se nalazi pred nama obuhvata više grupa. Ono zbog čega mi najviše podržavamo ovaj zakon je što je po njemu zabranjena i diskriminacija nacionalnih manjina i svih pripadnika raznih nacionalnih manjina na osnovu njihove pripadnosti baš toj nacionalnoj manjini, odnosno njihovog etničkog porekla, jezika kojim govore, verskih uverenja itd.
Ovaj krovni antidiskriminacioni zakon koji se nalazi pred nama uređuje zabranu te diskriminacije mnogih. Spomenula sam neke manjine, invalide, ali ne samo ranjive grupe, već i sve zaposlene, odnosno one ljude koji traže zaposlenje, koji su pacijenti u nekim bolnicama, odnosno bilo koga ko traži, bilo na nekim javnim mestima, svoj prostor ili pristup.
Da zaključim i da još jednom naglasim, zakon o zabrani diskriminacije je jedini preostali zakon čije prihvatanje je značajno za stavljanje naše zemlje na belu šengen listu. To je zakonski, odnosno pravni uslov. Ali, ovaj krovni zakon zabranjuje diskriminaciju u oblastima kao što su obrazovanje, što je mnogo značajno za decu i omladinu, zapošljavanje, ali i pristup raznim javnim objektima, javnim mestima, i njegovo donošenje je jedini način postizanja pune zaštite za sve ugrožene kategorije u društvu.
Poslanici Poslaničkog kluba manjina smatraju da se moramo svi zajedno boriti protiv svih mogućih oblika diskriminacije u društvu koje postoji. Moramo zajednički, ne samo žene, već i muškarci, promovisati ravnopravnost polova, solidarnost raznih generacija međusobno, moramo zajedno raditi na zaštiti prava deteta, želim da naglasim da je formirana radna grupa za prava deteta koja ima velike planove, da pomognemo osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama.
Osnovni cilj SVM je poboljšanje uslova života i rada svih, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva, i izgradnja takvog društva u kome će svi građani imati šanse za napredak. Sprovođenjem ovog zakona koji ćemo, nadam se, usvojiti za par dana, omogućićemo ravnopravne uslove za sve građane naše zemlje, što je u skladu sa smernicama savremenog evropskog društva, za šta se svi mi zalažemo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Završavamo rad za danas. Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.