Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.
Gospođa Pop-Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, evo dokaza da se, koristeći Poslovnik, ne javljamo samo kada je procedura u pitanju nego upravo onako kako sam juče pokušala da objasnim, da nam Poslovnik omogućava i ovo pravo, da utorkom i četvrtkom postavimo neka pitanja.
Pitanje koje postavlja poslanički klub SRS odnosi se na posetu hrvatskog predsednika Sanadera, koji dolazi u zvaničnu posetu Srbiji, a premijer najavljuje, vezano za tu posetu, povlačenje naše tužbe protiv Hrvatske za ratne zločine, a ta tužba ili kontratužba je obuhvatala i ratne zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, ukoliko i Hrvatska povuče svoju tužbu. Cilj je, po nama, da se zaborave zločini u prošlosti i kao što je Tito oprostio zločine nacistima, tako je očigledno i današnji režim, na čelu sa Tadićem, spreman da oprosti Hrvatima zločine koji su izvršeni nad Srbima i etničko čišćenje i progon 250 hiljada Srba sa prostora Republike Srpske Krajine.
Postavljamo pitanje: ko im daje za pravo da odustanu i da se zaborave i Jasenovac i etničko čišćenje Srba iz Krajine?
Paradoks je, da Hrvatska nije odlučila da podnese tužbu protiv Srbije, Jeremić i vlasti u Beogradu bi verovatno Hrvatima rekli, u redu, jer mi opraštamo sve zločine. Dakle, svojevremeno je ministar Jeremić rekao da Srbija ne može da obuhvati tužbom genocid iz Drugog svetskog rata, jer je Konvencija o genocidu doneta 1948. godine, pa će se, kako ističe Jeremić "pravni tim u svojoj tužbi samo osvrnuti na istorijski period između 1941. i 1945. godine i zločine u NDH".
Međutim, statut ovog suda je formulisao međunarodna krivična dela, formulisao je nove kategorije: zločin protiv mira, zločin protiv čovečnosti, koji obuhvata i genocid. Dela su formulisana 1945. godine, a primenjena su na ceo Drugi svetski rat. Tu je primenjen retroaktivni princip.
Imamo puni pravni osnov za pokretanje te tužbe protiv Hrvatske od 1941. godine naovamo. To ističu pravni eksperti i mi se slažemo sa tim stavom. Zato zahtevamo da dobijemo detaljne informacije kada je u pitanju kontratužba za genocid protiv Hrvatske - ko čini pravni tim, ko u pravnom timu tvrdi i obmanjuje javnost da ne možemo da pokrenemo tužbu protiv Hrvatske od 1941. godine naovamo.
Sada premijer najavljuje da ćemo da povučemo kontratužbu, ako Hrvatska povuče tužbu protiv Srbije. Evo još jednog pitanja: ko daje za pravo premijeru da odlučuje o tome da srpski narod treba da zaboravi zločine počinjene nad srpskim narodom? Zašto su obmanjivali građane da naša tužba ne može da obuhvati zločine počinjene nad Srbima tokom Drugog svetskog rata?
Očekujem da odgovor na ovo pitanje, koje je u sličnoj formi postavljeno pre dva meseca, zaista i dobijemo, pogotovo što je vrlo aktuelno i što se povlače veoma važni državni potezi koji mogu da imaju i veoma značajne istorijske posledice. Vlada ima pravo da vodi politiku, ali mora da se u toj politici ponaša tako da bude odgovorna, pre svega prema svojoj državi i generacijama koje dolaze.
Samo još jedno kratko pitanje upućeno vama: gospođo predsedavajuća, kada nameravate da stavite na dnevni red zahtev SRS da mi ovde Vladi i ministrima iz Vlade postavimo pitanja vezana za posledice i način saradnje sa Haškim tribunalom, pomoći Srbima koji se nalaze u Haškom tribunalu i posebno odnos države prema Vojislavu Šešelju, koji je, eto već sedmu godinu, u Haškom tribunalu?

Vaš predlog je upućen Vladi i upravo smo u dogovorima u kojoj prilici ćemo dobiti odgovor o terminu.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam sam da sam pozvala da sednici prisustvuje Aniko Muškinja - Hajnrih, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koju, kao i ministra, pozdravljam.
Htela bih da vas obavestim da smo od RTS-a dobili obaveštenje da u četvrtak, 19. marta, zbog ranije preuzetih obaveza prenosa utakmice reprezentacije Srbije u rukometu i derbija košarkaške Superlige, neće biti u mogućnosti da od 17.55 časova prenosi zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu na Drugom programu, već će biti odloženi prenos, kao što je to bilo juče.
Tako da koristim ovu priliku da vas obavestim da ćemo, u skladu sa članom 85. Poslovnika, za slučaj potrebe, raditi do završetka tačke koja u 18.00 časova bude na dnevnom redu. Moje procene su da se to verovatno neće dogoditi, ali za slučaj da bude bilo potrebe, tako ćemo raditi.
Povredu Poslovnika reklamira gospodin Markićević, a zatim gospodin Jovanović.

Predsednice, pozivam se na član 27, gde se u jednom stavu kaže da se vi, predsednica, starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Javio sam se po članu 235. Poslovnika i zatražio jedno obaveštenje i pitao vas šta ćete da uradite po pitanju koje postavljam. Valjda se podrazumeva da dobijem neki odgovor.
Inače, član 235. je onda besmislen, ako vi mene ostavite bez odgovora ili me ignorišete, što moram da priznam da se do sada kako prema meni, tako i prema poslaničkoj grupi NS, bar od strane vas nije dešavalo. Molim vas da mi odgovorite na postavljeno pitanje.

 Resorno ministarstvo će dobiti pitanja kroz  formu stenograma i insistiraćemo na što bržem odgovoru, kako inače činimo za slučaj da u roku od dve nedelje, a kako u našem Poslovniku stoji, ne daju odgovor. Dakle, to službe rade, to ćemo i ovaj put učiniti.
Gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 127, 121. i 143. su članovi koji od nas u ovom trenutku traže zajednički odgovor. Podsećam vas, gospođo predsednice, da smo tokom jučerašnjeg dana ukazali na očiglednu nepravilnost koja je izvršena u toku glasanja za jednog člana Saveta Agencije za borbu protiv korupcije.
Pre godinu dana su održani izbori u Srbiji za predsednika Republike. Rezultat tih izbora je prolongiran, iako je bilo očigledno da konačni ishod ne može biti promenjen, zbog jedne nepravilnosti učinjene na biračkom mestu, mislim u opštini Zaječar. Naime, glasao je jedan građanin sa ličnom kartom koja nije bila važeća, jer joj je istekao rok važenja. RIK je, poštujući zakon, ponovila glasanje na tom biračkom mestu, da bi otklonila nepravilnosti i time omogućila izbor predsednika Republike bez ikakve sumnje i eventualnog kršenja zakona.
Predsednice, vi ste juče konstatovali da gospođa Sonja Liht nije dobila neophodan broj glasova i da nije izabrana. Uopšte nismo ti koji treba da ulaze u opravdanost ponovljenog glasanja ili ne, ali ono nije učinjeno na onaj način na koji je moralo biti učinjeno. Članom 121. je predviđena procedura glasanja upotrebom elektronskog sistema. Kao predsednik parlamente ste konstatovali da je Skupština donela određenu odluku, a ukoliko je neko uložio prigovor naknadno, morao se ponoviti čitav postupak. Zašto je to važno? Zato što se radi o izboru člana Saveta jednog od najvažnijeg državnog organa, koji treba svoj puni smisao da da upravo u borbi protiv korupcije, koja će biti otežana ukoliko nema legitimitet i ukoliko nije izabran na procedurom utvrđen način.
Gospođo predsednice, još jedanput vas upozoravam na problem sa kojim se suočavamo i koji ne možemo ignorisati, a koji proizilazi iz jednog neodgovornog odnosa prema reformi Poslovnika.
Članom 143. stav 4. je utvrđeno da svaki podnosilac amandmana u ovoj skupštini ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od 10 časova. To znači da mi, ukoliko raspravljamo u pojedinostima o antidiskriminacionom zakonu, uskraćujemo pravo poslanicima da govore o amandmanima koje su podneli.
Ustavni sud je pre pet godina oborio član Poslovnika na kome smo mi radili i insistirali i obavezao nas da svakom poslaniku dopustimo da govori o amandmanu koji je podnet. Mi ne mislimo da je dobro bacati senku na antidiskriminacioni zakon zbog toga što će se jedan propust i brzopletost primeniti na takav način, uskratiti pravo poslanicima da govore o polovini podnetih amandmana.
Hitno zakažite konsultacije poslaničkih klubova, kako bi se našao adekvatan odgovor na tako nešto i nemojte očekivati od LDP da žrtvuje interese građana, zbog kojih se ovaj zakon donosi, na takav način da se, praktično, zakon donese uz kršenje Ustava i time učini besmislenim.

Zahvaljujem. U vezi sa sugestijom vezanom za konsultacije, to možemo učiniti, ali sam u obavezi da poštujem Poslovnik, onakav kakav je donet. Dakle, poštovanje Poslovnika i sa moje i sa vaše strane je neophodnost. Za slučaj da postoje određene neusklađenosti sa višim aktima, naravno da postoji mogućnost procedure vezane i za to pitanje.
Izvolite, ponovo po Poslovniku.

Gospođo predsednice, uopšte se ne radi o tome da li mi dobro tumačimo Ustav ili ne. Ustavni sud je 2003. godine Skupštini Srbije naložio, svojom odlukom, da promeni tada važeći poslovnik, upravo zbog toga što je taj poslovnik onemogućavao svakog poslanika u Skupštini da podnese amandman ili obrazloži svoj amandman. Mi imamo odluku Ustavnog suda i ta odluka je obavezivala one koji su radili izmene Poslovnika.
Mi smo na tako nešto ukazali kada je vođena rasprava i ne možemo mi sada ponovo da tumačimo, tj. naravno da možemo da napravimo još jednu grešku i time dodatno ugrozimo normalne odnose i u Skupštini i u društvu, ali onda nemamo pravo da očekujemo od drugih da se ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonima, ako mi kao parlament taj ustav i te zakone ne poštujemo. Samo se o tome radi.
Predlažem da nađemo jedno normalno rešenje i da omogućimo raspravu koja će biti u skladu sa temom o kojoj mi razgovaramo. Ne možemo se boriti protiv diskriminacije tako što ćemo ignorisati odluku Ustavnog suda i diskriminisati nekoga bez obzira da li se sa njim slažemo ili ne. Nemamo razumevanja za one koji kritikuju ovaj zakon, ali ne možemo im uskratiti pravo da o tome govore, jer je to protivustavno i nezakonito.

Administrativni odbor će biti upoznat sa ovom vašom konstatacijom.
Dajem reč gospodinu Božidaru Deliću. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vrlo važan zakon.
To se može zaključiti i po broju amandmana koji su podneti na isti. Ukoliko, gospodine ministre, makar na jedan broj članova budete uvažili primedbe koje iznose ovde narodni poslanici, smatram da ćemo moći da imamo jedan dobar zakon, koji je i te kako potreban danas Srbiji.
Ukazao bih ovde na član 15, gde se govori o diskriminaciji u postupcima pred organima javne vlasti. Inače, kada govorimo o diskriminaciji, mi najčešće mislimo na diskriminaciju koja je prisutna između pravnih i fizičkih lica, a vrlo malo govorimo o diskriminaciji koja je prisutna u odnosima državnih organa prema civilnim licima, odnosno fizičkim licima. Navešću nekoliko drastičnih primera koji spadaju u delokrug vašeg rada i o čemu biste svakako morali da uskoro povedete računa.
Na istoku Srbije imamo jednu etničku grupu, autohtonu, to su Vlasi. Oni imaju svoju kulturu i imaju svoj jezik. Nedavno, 4. marta, održana je u Boru jedna proslava, a na kojoj su pored predstavnika Vlaha bili prisutni i državni organi Republike Srbije, a isto tako i državni organi Rumunije. Na toj proslavi posebno je pozdravljeno što će Srbija u tom delu naše zemlje u škole uvesti rumunski jezik.
Mi znamo da na nekim delovima teritorije Srbije žive Rumuni i sasvim je normalno da uče na svom jeziku. Ovo što se radi u istočnoj Srbiji je upravo diskriminacija Vlaha, jer oni ne žele da uče rumunski jezik.
Država Srbija na svojoj teritoriji sprovodi rumunizaciju Vlaha. To je, gospodo nedopustivo. Mi radimo sami protiv sebe. Ministar prosvete je naložio da se do jeseni uvede rumunski jezik u ove škole. Zar treba, umesto da pomognemo Vlasima kao posebnoj, specifičnoj etničkoj grupi, da njihov jezik koji nije razrađen u potpunosti, koji nema gramatiku, da im pomognemo da njihov jezik, njihova kultura zauzmu svoje mesto ovde u Srbiji, a mi radimo upravo obrnuto. Pomažemo ono što nikada do sada nije učinjeno, da se izvrši rumunizacija Vlaha.
Drugi primer diskriminacije su rezervisti. Već godinama učesnici rata iz 99. godine protestuju širom Srbije, pa često ovde ispred Vlade Srbije. Jedna pogrešna odluka Vlade od pre neku godinu dovela je do toga da sada rezervisti više ne pominju 99. godinu, već samo traže da jedni rezervisti koji su u većini ne budu diskriminisani u odnosu na rezerviste kojima je pre dve godine isplaćena neka naknada. Ne ulazim u to da li je ta naknada trebalo da bude isplaćena ili ne.
Sledeća grupa koja je diskriminisana od državnih organa to su izbegla i privremeno raseljena lica. Ako u postupku pred državnim organima, da biste dobili ličnu kartu, ako ste privremeno raseljeno lice sa KiM, vi dobijete ličnu kartu koja je naizgled ista kao i lične karte svih drugih građana Srbije. Ali, po onom slovu se zna da ste vi privremeno raseljeno lice. To je svakako onda diskriminacija.
Gospodine ministre, već sam rekao da samo nekoliko članova ovog zakona treba ispraviti.
Međutim, naše primedbe će biti na jedan veliki broj članova. Zbog čega? Kada ovde u zakonu razrađujete način njegovog sprovođenja, vi ste predvideli da postoji poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Već mesecima, gospodine ministre, govori se o tome da je državna administracija suviše glomazna, da državna administracija opterećuje budžet, a svaki ministar kada ovde dođe da nam predstavi zakon, svojim zakonom predviđa dalje povećanje državne administracije, uvođenjem različitih agencija, vi uvođenjem poverenika i njegove stručne službe najmanje za 30–40 ljudi ćete državnu administraciju povećati.
Predvideli ste za sledeću godinu koliko će to biti potrebno novca. Kada budemo raspravljali u pojedinostima, mi ćemo možda detaljnije govoriti o ovom.
Sada vam dajemo kao ideju da razmislite o nekom drugom rešenju koje je, takođe, bilo vama dato kroz ovu evropsku preporuku broj dva iz 1997. godine.
Mi već imamo ombudsmana i on ima svoje zamenike. Ovde je predviđeno da to može biti neka komisija, možda čak neki parlamentarni odbor.
Prihvatio bih da to bude čak i poverenik, ali ako ste vi spremni da, za broj ljudi koliko predviđate da ima Poverenik i njegova stručna služba, smanjite vaše ministarstvo i, kako kaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili prekjuče kako kaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja, da se više neće primiti nijedan ili povećati čak ni za jednog čoveka broj državnih službenika, i čak da oni koji odu u penziju, na njihova mesta neće biti primljeni drugi.
Pored čl. 18. i 21, molim vas da kada budete raspravljali o amandmanima na Vladi, razmislite da na drugi način rešite pitanje sprovođenja ovog zakona na racionalniji način, da se ne troše dodatna budžetska sredstva i da se ne opterećuje državna administracija novim službenicima. Hvala.