Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u kontekstu ove popodnevne skupštinske rasprave moja diskusija biće usmerena ka trećoj tački dnevnog reda, odnosno ka izboru novog predsednika Saveta Narodne banke Srbije ili tačnije prema onome što nas očekuje u oblasti ekonomske politike i očigledne nespremnosti Vlade RS da odgovori na izazove koje nam nameće globalna finansijska kriza.
Naime, i laiku je jasno da kabinet Mirka Cvetkovića, tačnije onaj njen ekonomski deo, šansu za spas Srbije vidi isključivo i jedino u saradnji sa MMF. U prilog tome i aktuelna situacija u vezi najnovijih pregovora o aranžmanu sa pomenutom institucijom.
Ovom prilikom bih želo da javnosti radi predočim nekoliko činjenica. Naime, MMF je još od svog osnivanja 1944. godine imao određenu ulogu u stabilizovanju deviznog kursa i platnog bilansa zemalja članica. Ova uloga je bila značajna u razdoblju od osnivanja MMF-a pa sve do kraja 60-tih godina.
MMF ostaje u okviru svog ranijeg i duboko ukorenjenog neoklasičnog modela ekonomske ravnoteže i posle raspada sistema fiksnih deviznih kurseva 1971. godine. Međutim, svet i ekonomska nauka su se od tada bitno promenili, a MMF je najvećim delom svoje aktivnosti čvrsto držao u okviru svog početnog i sada već prevaziđenog modela viđenja sveta i ekonomije. Ne samo što je postao nepotreban, već se istovremeno pretvorio, mogu i tako da kažem, u štetnu međunarodnu instituciju.
Ovo se možda najbolje ogleda u činjenici da MMF ne samo gotovo potpuno zaobiđen u svim bitnim tekućim međunarodnim raspravama u vezi sa planetarnom i najdubljom finansijskom krizom od Drugog svetskog rata, već je MMF istovremeno zaobiđen i zanemaren u svim bitnim akcijama ekonomske politike koje su se desile i koje su u toku navedene krize.
Inače, tokom globalne finansijske krize i sloma finansijskih tržišta u jesen 2008. godine MMF je bila skraćenica koja se retko kada čula tokom ozbiljnih rasprava o rešavanju krize i koja je bila potpuno odsutna prilikom akcija da se kriza olakša i reši, i pored slobodno raspoloživih 255 milijardi dolara u MMF, koje bi mogle odmah da se iskoriste za pružanje podrške zemljama u krizi.
Sada su krediti MMF svedeni na samo četiri milijarde dolara, a neto prihod od kamate je opao i profit se pretvorio u gubitak. Čak su one bogate i razvijenije zemlje namerno zaobišle MMF, stvorivši forum za finansijsku stabilnost posle finansijske krize u Aziji 1997-1998. godine. Navedeni forum je udruženje zakonodavaca i zvaničnika koji su zaduženi za ekonomsku politiku iz razvijenih zemalja.
Odlazak MMF-a je najočigledniji primer izraz kraha i neumeća u vođenju ekonomske politike sa kojim se nažalost suočava i država Srbija. Primera radi, Island je recimo prvo otišao u Moskvu i za malu zemlju uzeo veliki kredit od Rusije 5,43 milijarde dolara. Mađarska, koja je u sličnim finansijskim poteškoćama, pomoć je potražila, odnosno u pomoć je priskočila Evropska centralna banka sa pet milijardi evra, i to iako je Mađarska zemlja izvan zone evra, samo da ne mora da padne u kandže MMF-a i njegovog prevaziđenog modela odnosno viđenja ekonomije, čije posledice osećaju i ljudi i vlade u zemljama u kojima je imala svoje prste.
Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu sagledati izjavu ministarke finansija Srbije koja je u vezi sa mogućim sklapanjem sporazuma sa ovom institucijom – sklapanjem tog programa Srbija će ubrzati proces pridruživanja EU. Ovde očigledno nešto nije u redu. Srbiji će po viđenju gospođe ministarke dobro doći sporazum sa MMF na putu ka EU, a Mađarsku u isto vreme EU spasava, koliko god to može, da ne dopadne šaka MMF.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta u ovom trenutku treba učiniti? Očigledno da je odlazak na vrata MMF odraz i potpunog poraza na ispitu ekonomske stručnosti i uspeha u vođenju privrede. Bilo je raznih predloga, čak i potpisivanje sporazuma sa MMF bez uzimanja kredita, ništa drugo do jedan podanički odnos, a zauzvrat se ništa značajnije neće dobiti.
Sadašnja Srbija, sa svojih oko devet miliona stanovnika, ima dug prema inostranstvu od skoro 30 milijardi dolara, i ovakav deficit je ishod već dugoročnog ekonomskog rada onih koji su zaduženi za ovu oblast našeg društva. Podsetiću vas da je budžet RS dizajniran upravo u konsultacijama sa MMF sredinom novembra prošle godine, a u skladu sa uslovom tadašnjeg koalicionog sporazuma o povećanju penzija za 10% i tadašnjim stanjem u svetskoj ekonomiji.
U međuvremenu su uslovi međunarodne ekonomije znatno pogoršani, ali i ekonomska kretanja u Srbiji. Iz dana u dan produbljivanje krize, pogotovo u narednim mesecima, može učiniti da predložene mere i proračune, odnosno revizije proračuna, pre svega kursa, cena, prihoda i potrošnje budžeta, mogu ići samo ka lošijim scenarijima.
Podsetiću vas da su osnovne primedbe poslaničke grupe SRS vezano za tada donet budžet bile, pre svega, precenjenost planiranih prihoda u rebalansu budžeta za 2008. godinu, koja utiče i na precenjenost prihoda u 2009. godini, zatim strukturne promene u kojima je sav porast rashoda baziran na rastu transfera penzionom fondu, dok su po odbitku ove pozicije svi ostali rashodi nominalno ostali isti, a realno su smanjeni za stopu inflacije u 2009. godini.
Ono što je možda najvažnije, što se u ovom trenutku najviše očitava, to je da se ne sadrže elementi koji bi poslužili kao amortizeri u prenošenju svetske ekonomske krize u Srbiju.
S obzirom da vreme polako ističe, na kraju bih rekao, čini mi se, kada je u pitanju ono što nas može očekivati nakon izbora i novog predsednika Saveta NBS, kao i ukupne ekonomske monetarne politike koja se vodi, to je da će država Srbija, iako se javnosti to predočava i na neki način upoređuje sa nekadašnjim reformama koje je sprovodio tadašnji predsednik Savezne vlade Ante Marković, čini mi se da će posledice biti iste, jer i one su tada prekinute nekakvom višom silom koja se ogledala u raspadu tadašnje SFRJ. Ovo što nam se sada dešava, očigledno da se alibi pronalazi u svetskoj ekonomskoj krizi.
Ako se ima u vidu da je finansijskim planom NBS za 2009. godinu ciljana stopa ukupne inflacije koja bi se kretala oko 9%, koja je projektovana, prosečna visina referentne kamatne stope od 18% na godišnjem nivou i eskontne stope od 8,5% na godišnjem nivou, kao i pretpostavke prosečnog kursa dinara prema evru u visini od 85 dinara za jedan evro i prema američkom dolaru u visini od 64 dinara za jedan dolar, očigledno je da ćemo biti svedoci toga da su i oni dežurni cinici, koji za istoriju, učiteljicu života, kažu kako nas ona uči, od nje nismo ništa naučili, i ovog puta, nažalost, biti ponovo u pravu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima gospodin Aleksandar Martinović. Za završnu reč današnjeg dana 10 minuta.

Spokojan sam kad vi vodite sednicu Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje u obrazovnom sistemu Republike Srbije daleko je značajnije od konkretnih personalnih rešenja kada je reč o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.
Stanje u srpskoj prosveti je izuzetno teško. Ako analiziramo i obrazovnu i vaspitnu komponentu našeg obrazovnog sistema, a to znači - predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, onda možemo da zaključimo da je kriza zahvatila sve pore našeg sistema obrazovanja i vaspitanja.
Sticajem političkih prilika i neprilika, raspravljamo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta baš u vreme kada je u Skupštinu Republike Srbije stigao Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Nemoguće je razgovarati o stanju u našem obrazovnom sistemu, a da se ne dotaknemo onih rešenja ili pojedinih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije.
SRS se zaista plaši za budućnost naše dece, imajući u vidu sva ona rešenja koja sadrži Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Plašimo se kakav će biti moralni kod naše dece i omladine, kakve će biti vrednosti u koje će naša deca da veruju i kako će oni u svom praktičnom svakodnevnom životu da ispoljavaju određeni pogled na svet i da praktikuju određene moralne principe.
Pokušao sam danas da pokažem i narodnim poslanicima i građanima Srbije da situacija u srpskom društvu nije tako jednostavna kao što se predstavlja od strane, pre svega, određenih političara iz vladajuće koalicije, ali i određenih nevladinih organizacija. Ono što se danas dešava u Srbiji predstavlja jedan izuzetan atak na moralna uverenja svakog čoveka u Srbiji, a posebno mladih ljudi, posebno dece i omladine.
Danas je gospodin Dragoljub Mićunović tvrdio da ne postoji nikakva haranga protiv Srpske pravoslavne crkve i da narodni poslanici SRS to izmišljaju. Pokušao sam, bez bilo kakve lične mržnje prema gospodinu Mićunoviću, da dokažem da to nije tako, ali u tome sam sprečen. Nadam se da gospodin Novaković neće praktikovati inkvizitorske metode u vođenju sednica Narodne skupštine i uvek kada on vodi sednicu Narodne skupštine spokojan sam da će prava svih narodnih poslanika biti maksimalno zajemčena.
Zaista se postavlja, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje - u kakvom svetu će da žive mladi ljudi u Srbiji sutra ili prekosutra, kada usvojite zakon o zabrani diskriminacije, ako se recimo na sajtu jedne homoseksualne organizacije koja se zove "Kvirija" patrijarh srpski gospodin Pavle prikazuje, izvinjavam se damama, ali to su bolne činjenice koje mi narodni poslanici moramo da iznesemo zarad istine i zarad javnosti, gospodin Pavle prikazuje se sa čipkastim gaćama na glavi, srpske vladike nazivaju se fašistima.
Na sajtu "Kvirije" objavljen je tekst čiji naslov iz neke građanske kulture neću ovde da citiram, ali u tom tekstu se opisuje da je jedan od vođa ove homoseksualne organizacije, izvesni Predrag Azdejković video, izvinjavam se damama još jednom, ali piše tako, proverite ako mi ne verujete, video je polni organ svetog Đorđa i za njega je to svetinja.

I pored komplimenata koje ste mi uputili, upozoravam vas da se vratite na temu, a to je Predlog odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlog odluke o izboru predsednika Saveta NBS i zahvaljujem vam se unapred.

Gospodine Novakoviću, znam da vi i ja imamo isti zadatak, a to je da odbranimo dostojanstvo Narodne skupštine i građana koji su nas birali u ovaj parlament i zato vašu sugestiju shvatam krajnje dobronamerno i nastaviću da objašnjavam zašto je ovo važno za naš prosvetni sistem.
Vidite, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti ne samo površno, nego u njihovom dubinskom značenju.
Pogledajte ove demokrate koje vode Srbiju u EU, čim čovek nešto kaže, oni se bune. Da li treba da ćutimo? Ako treba da ćutimo, ja ću da ćutim još ovih 10 minuta, pa da ovi ljudi budu mirni. Zaista nikoga ne vređam, ne vičem, ne znam u čemu je problem.
Dakle, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti u njihovom dubinskom značenju. Govorimo o prosvetnom sistemu. Jedan veliki pravoslavni mislilac, sveti Kirilo Jerusalimski rekao je da je prosvećen onaj koji je prosvetljen duhom svetim. U tom kontekstu, ovo što sad govorim zaista je ozbiljno za budućnost naše dece i omladine.
Evo zašto ovo govorim. Zato što se ovaj internet sajt "Kvirija" finansira iz budžeta Republike Srbije. Opet protestuju. Ne znam zaista u čemu je problem, da li govorim neistinu, da li nekoga vređam? Gospodo, vi ste glasali za taj budžet.
Iz budžeta Republike Srbije finansira se jedna homoseksualna organizacija koja se zove "Kvirija", sa nekih 256 hiljada dinara. Sada vam govorim fakte, bez mržnje, nikoga ne progonim, nikoga ne vređam.
Žao mi je ljudi koji se bave ovakvim stvarima. Smatram da je njima zaista potrebna jedna pomoć, razumevanje, ne tražim nikakav linč, ali vam govorim sa kakvim stvarima se danas deca i omladina suočavaju kada otvore internet prezentaciju ove organizacije koja se, nažalost, finansira iz budžeta Republike Srbije.
To su izuzetno ozbiljne stvari. Možda to vama nije bitno, meni je bitno. Bitno mi je zato što sam otac male dece. Ako ništa drugo, ajde da zanemarimo i kojoj stranci pripadamo, plašim se za budućnost svoje sopstvene dece. Dozvolite da kažem nešto na tu temu.
Na ovom sajtu koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, proverite, ako meni ne verujete...
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, to ipak nije tema, o tome se radi. Ne radi se o internetu, ne radi se o budžetu, ni o rebalansu koji nam predstoji...)
Gospodine Novakoviću, i te kako se radi. Dopustite.
(Predsedavajući: Dopustiću, ali budite...)
Gospodine Novakoviću, priznajem da nisam čovek neke bogzna kakve pameti kao ovi iz vladajuće koalicije. Trudim se da objasnim ono što mislim da treba da se objasni na način kako to znam i umem. Znam da ovi iz DS znaju sto puta bolje od mene. Šta ću, trudim se onoliko koliko je to u mojim ograničenim intelektualnim mogućnostima prihvatljivo.
Dakle, na ovom sajtu, molim vas gospodine Novakoviću, nadam se da me nećete prekidati, i ovo je za vas bitno, znam da ste vi humanista, imate ovakve tekstove: Pedofilija na pravoslavni način, Avanture Tome palčića, Ja nevernik.
Na srpskom pravoslavnom blogu koji se nalazi na sajtu B92 pripadnici "Kvirije" i taj pomenuti Predrag Azdejković objavljuju fotografije kondoma koji su postavljani u obliku krsta, seksualna pomagala u obliku svetosavskog krsta. Traže da se u Hramu Svetog Save na Vračaru napravi jedno odeljenje u kome bi homoseksualci izvodili svoje orgije. Zašto ovo govorim? Zato što država Srbija, samo se vi smejte, vama je sve smešno, finansira ovako nešto. Ovo je sramota za vas koji ste glasali za budžet.
Istovremeno dnevni list "Politika" u decembru prošle godine objavio je tekst u kome se objašnjava slučaj onog mladog matematičara iz Beograda, učenika matematičke gimnazije, mislim da se zove Teodor fon Burg, koji nije dobio odgovarajuća novčana sredstva iz Fonda za mlade talente. Matematički genije, za njega nema para. Videćemo, napravićemo neku komisiju da utvrdimo činjenice itd.
Iz budžeta države Srbije za 2009. godinu, u godini koja je izuzetno teška, u godini u kojoj će hiljade ljudi ostati bez posla, u godini u kojoj ljudi dižu ruku sami na sebe zato što ne mogu da prehrane sebe i svoju porodicu, država Srbija finansira ovakve gadosti.

Zahvaljujem. Vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS je isteklo.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93, ili predlagač?
Gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, većina rasprave se ovde ipak odnosila na Nacionalni prosvetni savet i verujem da to pokazuje da svi delimo osećanje da je to jedna izuzetno važna institucija.
Naravno da su ovde navedeni neki problemi, koji jesu suštinsko pitanje budućnosti ne samo mlade generacije, već i pitanje budućnosti celog društva, jer od toga kakva će budućnost mladih biti zavisi i kakvo ćemo društvo imati.
Mnoge od ovih stvari koje su navedene ovde, iako je možda izgledalo da se ne tiču direktno Nacionalnog prosvetnog saveta, mogu da razumem da jesu deo pitanja koja su vezana za to u kakvom obrazovnom sistemu će naša deca da se obrazuju i, na kraju krajeva, u kakvom društvu će da odrastaju.
To samo pokazuje da je važno i da mi svi delimo velika očekivanja u odnosu na Nacionalni prosvetni savet i na predsednika koga ćemo uskoro izabrati, da će sa punom svešću o tome koji im je zadatak i šta se od njih očekuje uraditi svoj posao u najboljem interesu upravo one oblasti za koju ovde svi nepodeljeno smatramo da je od izuzetne važnosti, jer se tiče najvećeg broja ljudi.
Dakle, svako je na neki način zainteresovan za pitanje i probleme obrazovanja, jer ona nisu samo pitanje obrazovnih programa. Ona jesu pitanje oblikovanja jednog društva u kome ćemo svi osećati da mu podjednako pripadamo, bez obzira na različitosti. Zahvaljujem .

Hvala i vama.
Zaključujem jedinstveni zajednički pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlogu odluke o izboru predsednika saveta Narodne banke Srbije. Obaveštavam vas da će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka.
Ovim smo završili današnji dan. Nastavak sednice zakazujem za ponedeljak, 23. mart, u 10,00 sati. Hvala.