Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vrlo važan zakon.
To se može zaključiti i po broju amandmana koji su podneti na isti. Ukoliko, gospodine ministre, makar na jedan broj članova budete uvažili primedbe koje iznose ovde narodni poslanici, smatram da ćemo moći da imamo jedan dobar zakon, koji je i te kako potreban danas Srbiji.
Ukazao bih ovde na član 15, gde se govori o diskriminaciji u postupcima pred organima javne vlasti. Inače, kada govorimo o diskriminaciji, mi najčešće mislimo na diskriminaciju koja je prisutna između pravnih i fizičkih lica, a vrlo malo govorimo o diskriminaciji koja je prisutna u odnosima državnih organa prema civilnim licima, odnosno fizičkim licima. Navešću nekoliko drastičnih primera koji spadaju u delokrug vašeg rada i o čemu biste svakako morali da uskoro povedete računa.
Na istoku Srbije imamo jednu etničku grupu, autohtonu, to su Vlasi. Oni imaju svoju kulturu i imaju svoj jezik. Nedavno, 4. marta, održana je u Boru jedna proslava, a na kojoj su pored predstavnika Vlaha bili prisutni i državni organi Republike Srbije, a isto tako i državni organi Rumunije. Na toj proslavi posebno je pozdravljeno što će Srbija u tom delu naše zemlje u škole uvesti rumunski jezik.
Mi znamo da na nekim delovima teritorije Srbije žive Rumuni i sasvim je normalno da uče na svom jeziku. Ovo što se radi u istočnoj Srbiji je upravo diskriminacija Vlaha, jer oni ne žele da uče rumunski jezik.
Država Srbija na svojoj teritoriji sprovodi rumunizaciju Vlaha. To je, gospodo nedopustivo. Mi radimo sami protiv sebe. Ministar prosvete je naložio da se do jeseni uvede rumunski jezik u ove škole. Zar treba, umesto da pomognemo Vlasima kao posebnoj, specifičnoj etničkoj grupi, da njihov jezik koji nije razrađen u potpunosti, koji nema gramatiku, da im pomognemo da njihov jezik, njihova kultura zauzmu svoje mesto ovde u Srbiji, a mi radimo upravo obrnuto. Pomažemo ono što nikada do sada nije učinjeno, da se izvrši rumunizacija Vlaha.
Drugi primer diskriminacije su rezervisti. Već godinama učesnici rata iz 99. godine protestuju širom Srbije, pa često ovde ispred Vlade Srbije. Jedna pogrešna odluka Vlade od pre neku godinu dovela je do toga da sada rezervisti više ne pominju 99. godinu, već samo traže da jedni rezervisti koji su u većini ne budu diskriminisani u odnosu na rezerviste kojima je pre dve godine isplaćena neka naknada. Ne ulazim u to da li je ta naknada trebalo da bude isplaćena ili ne.
Sledeća grupa koja je diskriminisana od državnih organa to su izbegla i privremeno raseljena lica. Ako u postupku pred državnim organima, da biste dobili ličnu kartu, ako ste privremeno raseljeno lice sa KiM, vi dobijete ličnu kartu koja je naizgled ista kao i lične karte svih drugih građana Srbije. Ali, po onom slovu se zna da ste vi privremeno raseljeno lice. To je svakako onda diskriminacija.
Gospodine ministre, već sam rekao da samo nekoliko članova ovog zakona treba ispraviti.
Međutim, naše primedbe će biti na jedan veliki broj članova. Zbog čega? Kada ovde u zakonu razrađujete način njegovog sprovođenja, vi ste predvideli da postoji poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Već mesecima, gospodine ministre, govori se o tome da je državna administracija suviše glomazna, da državna administracija opterećuje budžet, a svaki ministar kada ovde dođe da nam predstavi zakon, svojim zakonom predviđa dalje povećanje državne administracije, uvođenjem različitih agencija, vi uvođenjem poverenika i njegove stručne službe najmanje za 30–40 ljudi ćete državnu administraciju povećati.
Predvideli ste za sledeću godinu koliko će to biti potrebno novca. Kada budemo raspravljali u pojedinostima, mi ćemo možda detaljnije govoriti o ovom.
Sada vam dajemo kao ideju da razmislite o nekom drugom rešenju koje je, takođe, bilo vama dato kroz ovu evropsku preporuku broj dva iz 1997. godine.
Mi već imamo ombudsmana i on ima svoje zamenike. Ovde je predviđeno da to može biti neka komisija, možda čak neki parlamentarni odbor.
Prihvatio bih da to bude čak i poverenik, ali ako ste vi spremni da, za broj ljudi koliko predviđate da ima Poverenik i njegova stručna služba, smanjite vaše ministarstvo i, kako kaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili prekjuče kako kaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja, da se više neće primiti nijedan ili povećati čak ni za jednog čoveka broj državnih službenika, i čak da oni koji odu u penziju, na njihova mesta neće biti primljeni drugi.
Pored čl. 18. i 21, molim vas da kada budete raspravljali o amandmanima na Vladi, razmislite da na drugi način rešite pitanje sprovođenja ovog zakona na racionalniji način, da se ne troše dodatna budžetska sredstva i da se ne opterećuje državna administracija novim službenicima. Hvala.