Zahvaljujem. Reč ima gospodin Saša Milenić, imate još deset i po minuta.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moja stranka Zajedno za Kragujevac i naš koalicioni partner G 17 plus, dakle, poslanička grupa G 17 plus na ovaj zakon gleda sa visine moralnog principa i političkog načela vere u ličnu slobodu i dostojanstvo pojedinca.
Tek sa te visine ovaj predlog zakona postaje saglediv i njegova vrednota vidljiva. Da li to implicitno znači da mi verujemo da neko među nama ove vrednosti ne vidi?
Da li to znači da sumnjamo u socijalnu zrelost i moralni uzrast vidika sa kojih se pružaju mnogi pogledi zastupani u vanparlamentarnoj, a i u skupštinskoj raspravi o Predlogu ovog zakona? Vaistinu, znači.
Nepoverenje prema drugom i različitom, uz diskriminaciju, do satanizacije i organizovane kolektivne agresije, obeležili su decenije za nama. Sa muvom da možete da razgovarate verovatno bi vam rekla da i ona misli da u sebi nosi pomično središte sveta i da se stožeri vasione upravo u njoj okreću.
Upadanje u ovu bezizlaznu pećinu sopstvene perspektive, nesposobnost alterniranja perspektiva, pa otud i netolerancija prema slici stvari viđenih iz drugog ugla i drugačijeg interesa, doveli su do velikog pada komunikativnih kompetencija naše društvene zajednice, a ovaj pad je vodio u poprošćeni, primitivni koncept društvenih standarda.
Manipulatori i spin-majstori su od tog pada napravili atmosferu straha i lične identitetske ugroženosti, a ovaj strah je potom bilo lako naoružati i gurnuti u agresiju i nasilje masovnih razmera.
Zbog toga moramo priznati da naše društvo time jeste ometeno i ima problema sa funkcijom razvoja. Na ovakvim najopštijim civilizacijskim temama najjasnije se pokazuje kako mi ipak teško napredujemo.
Zato govorimo o neophodnosti diskontinuiteta, neophodnosti raskida sa temom i duhom vremena za nama. Takav diskontinuitet u ovom sazivu najjasnije donosi verifikacija SSP, kao i upravo ovaj zakon o zabrani diskriminacije. To su zakoni kojima ću se i pred svojom decom ponositi što sam učestvovao u njihovom izglasavanju.
(Predsednik: Gospodine Markoviću, molim vas malo tiše.)
Suštinska vrednota ovog zakona leži u činjenici da je neprirodno svako kolektivističko orobljavanje nad individualnom slobodom i ličnošću pojedinca. Ako se nekome čini ovo i suviše liberalnim, možemo da citiramo i nesumnjivo neliberalne mislioce koji eksplicitno, u duhu humanističkih poruka, kažu - sloboda pojedinca je uslov slobode za sve.
Otpori ovakvom zakonu upravo dolaze otud što je to glogov kolac u srce jednog decenijama negovanog koncepta vlasti, koncepta u kojem se vlast poima kao pravo na diskriminaciju. Diskriminisati Slovence, diskriminisati Šiptare, diskriminisati opoziciju, diskriminisati strance, sve dok ne potonemo u mlakoj bari incesta, najurivši sve različite i drugačije oko sebe.
Ovaj zakon je zapravo stop takvoj retrogradnoj tendenciji koja predstavlja kontraevolutivni smer u životu našeg društva i zbog toga sa svojim sloganom - Šumadija u sred sveta, Zajedno za Kragujevac, sa zadovoljstvom, uz svog koalicionog partnera G 17 plus, učestvuje u donošenju ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Mileniću. Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč, na raspolaganju je dva i po minuta.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, vrlo je teško u dva i po minuta objasniti razloge zbog čega DSS neće glasati za ovaj zakon ili bolje rečeno ne može da glasa za ovaj zakon. Između ostalog, primer zbog čega ne možemo glasati za ovaj zakon je sadržan i u govoru mog prethodnika.
Dakle, više stvari, ali da krenemo od prve, pripreme ovog zakona i puštanje u proceduru jednostavno je još jedan dokaz da ova vlada u svakoj oblasti, u svakom polju, u svakom segmentu života i svaku inicijativu koju ima, po pravilu deli društvo i produkuje nestabilnost u ovoj državi. To svaki građanin već posle ovih šest, sedam meseci može da vidi. Garantujem vam da je ovaj zakon predlagala vlada Vojislava Koštunice, da bi se u ovom parlamentu konsenzus postigao.
Ova Vlada, pre svega, obmanjivala je građane, i to smo imali prilike da vidimo od predstavnika verskih zajednica, nije sprovela ni valjanu raspravu. To je zbog onoga o čemu je gospodin Mićunović govorio, zato što je bilo deficita argumenata, a suficita emocija.
Taj suficit emocija se video poslednjih deset dana kada su verske zajednice, a naročito SPC, ali i podjednako sa svim ostalim verskim zajednicama, odreagovale na određene odredbe ovog zakona. Tada se digla i kuka i motika, pa se ismejavaju verske zajednice, naročito SPC, a Vlada u tome jako dobro koordinira, što služi na čast ovoj vladi.
Ovde je pomenuta reč tolerancija i niko ne može, ko se smatra demokratom, osporiti potrebu da živimo u jednom tolerantnom društvu. Ovaj zakon se osporava u mnogim tačkama iz razloga što smo uvereni, davanjem prava nekome, ugrožavamo pravo takođe nekom drugom, i to prava koja su zagarantovana Ustavom. Amandmani koje je podnela DSS idu u tom pravcu.
Zamena teza koju vrši ova vlast u kontinuitetu jeste da je ovo potreba da bi se približili evropskim integracijama.
Kada budemo razgovarali o pojedinostima i amandmanima DSS, voleo bih da bar ministar, koji predstavlja Vladu, ili neko iz vladajuće koalicije kaže - šta je to nedemokratsko i neevropsko u amandmanima koje je predložila DSS. Ona garantuje prava i jednima i drugima, i štiti prava onih koji se smatraju ugroženima, tako što se prava daju grupama o kojima je ovde bilo reči.
Nemojte se prikrivati…
(Predsednik: Vreme, molim vas, privedite kraju.)
Završavam. Nemojte se prikrivati iza evropskih integracija i nemojte ovo predstavljati kao uslov za beli šengen, odnosno za šengenske vize, jer ako govorimo o diskriminaciji, postavljam pitanje gospodinu Čipliću i Vladi - da li će, kao što je gospodin Đelić pre mesec dana otvarao u Londonu …
(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Gospodin ministar želi reč. Izvolite, gospodine Čipliću.

Uvaženi poslanici i poslanice, vrlo kratko. Uvaženi prethodni govornik me je asocirao, zapravo inspirisao da kažem još nekoliko činjenica.
Prethodna Vlada i ona vlada pre nje su napravile dug od nekoliko vrlo ozbiljnih zakona. Ne znam zašto ovaj zakon u prethodnoj Vladi nije ponuđen parlamentu. Šest godina, rekao sam prošli put, Srbija duguje zakon o zabrani diskriminacije građanima Srbije. Od 2002. godine, a pitam se zašto do sada to nije urađeno, ova vlada će to uraditi, Srbija duguje svojim građanima, na to se obavezala, zakon o nacionalnim savetima.
Ono što je najvažnije - zašto do sada nije doneta romska strategija? Ova vlada će to doneti.

Zahvaljujem. Replika? Ništa nije bilo uvredljivo, gospodine Nikoliću. Ne mogu vam dati reč…

(Zoran Nikolić, sa mesta: Pogrešno sam protumačen.)

Nisam shvatila da ste pogrešno protumačeni.

(Zoran Nikolić, sa mesta: Rečeno je - prethodnik.)

Izvolite, u pravu ste. Termin - prethodnik.

Već treći put danas je zapretilo da mi ne date da govorim, što je moje ustavno, a i poslaničko pravo, ali dobro je, imam pravo.
Volim kada se neko od ministara odvaži i kaže kako će nešto ova vlada uraditi što nije prethodna. Da vas podsetim, i vi ste sedeli u toj prethodnoj Vladi i ta vlada je sa mnogo manje tenzija i podela u društvu donela preko 200 zakona u sazivu u prvoj Vladi Vojislava Koštunice.
Vi nijedan zakon, zakon o mravima, ne možete da donesete tako da ne podelite društvo. Vi ste to izvorište nestabilnosti u ovoj državi i ovaj zakon je krucijalni dokaz toga, jer amandmani koje smo vam dali, da ste hteli da sarađujete sa verskim zajednicama, da ste hteli da razmenite mišljenje, da ste hteli sa njima u javnoj raspravi da dođete do zajedničkog rešenja, ne bi bilo ovih problema koje sada imamo.
Sve ovo je najobičnija mimikrija. Krijete se iza evropskih integracija, krijete se iza evropskih vrednosti, krijete se navodno iza tolerancije, a u stvari ste vi ti koji ste netolerantni, koji svaku instinktivnu reakciju, kada se neko oseti povređenim, sankcionišete kroz medijske hajke i to neka vam služi na čast. To nije odlika demokratskog društva. To nije tolerancija. To je kršenje prava građana koji imaju pravo na svoje mišljenje. Bez obzira da li će ovaj zakon biti usvojen ili ne, imam pravo da kažem da se sa njim ne slažem. To je moje građansko, to je moje ustavno pravo, ali ne znam zbog čega se vi onda toliko ostrvite na ljude koji drugačije misle.
Ovaj zakon je potreban i ovoj državi i ovom društvu, ali zakon koji neće davanjem prava jednima kršiti prava drugima, i taj kompromis može da se napravi. Vi kao dobri đaci, resavci evropske prakse, kako ste rekli, ne vodite računa o specifičnosti srpskog društva i to je ono što je problem. Vi to ignorišete. Ignorisali ste verske zajednice, ignorisali ste SPC, sada pokušavate da to prikrijete zalaganjem za evropske integracije.
Neće vam to proći. Vi se ne zalažete za evropske integracije. Svakim danom smo dalje od EU sa ovom i ovakvom vladom.

Zahvaljujem. Gospođa Nataša Vučković ima reč. Poslanička grupe ZES ima 64 minuta.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vrlo dobro što se na ovakav način otvorila debata o ovom zakonu i o pitanjima koje ovaj zakon reguliše. Ne slažem se sa onima koji smatraju da, ako je jedno pitanje kontroverzno, da znači da zakon o tom pitanju ne treba donositi. Naprotiv, upravo je razlog što jedan zakon donosimo što su neka pitanja kontroverzna i što moramo da regulišemo neke pojave u društvu koje upravo tu kontroverzu izazivaju.
Debata o ovom zakonu postala je debata o osnovnim vrednostima i debata o tome na koji način mi vidimo razvoj srpskog društva i na koji način mi vidimo Srbiju u vremenu koje dolazi. Ovo je takođe postala jedna debata o slobodi jednakosti, kao nekim osnovnim vrednostima svakog modernog društva, a svaki put kad imamo priliku da govorimo o slobodi jednakosti, to je dobro, zato što vrlo često moramo da se podsetimo koliki značaj i sloboda i jednakost imaju u životu svakog od nas, i političara i građanina.
Ono što je takođe jako važno, to je da imamo priliku da kažemo da društvene vrednosti jesu nešto što se menja i da to nije jednom zauvek zadato, da ne postoje monopoli nikakvih grupa i nikakvih organizacija, kad izražavaju određene društvene vrednosti i određeni društveni moral. To je pitanje određenog društvenog dogovora i jednog određenog vremena. Zbog toga mislim da je ova debata izuzetno važna.
Mnogi prethodnici pre mene su govorili o tome koliko se prostor slobode istorijski proširuje. Kad govorimo o našim slobodarskim tradicijama, mislim da moramo da se prisetimo ozbiljno i odgovorno da su upravo oni, srpski mislioci, političari, građani, borci za slobodu, borci za ljudska prava omogućavali razvoj ovog društva, a ne oni koji su se zalagali samo za krute tradicionalne vrednosti čiji značaj ne osporavam, ali prosto u svakom vremenu postoji nešto što se zove sukob tradicionalnih normi, tradicionalnih vrednosti i nešto što predstavlja korak napred u smislu osvajanja slobode.
Podsetiću vas na nešto što danas predstavlja gotovo standard u svakom modernom društvu, a predstavljalo je jeres u trenutku kada su neki zastupali borbu za te vrednosti. Setimo se borbe za opšte pravo glasa, setimo se borbe za sindikalne slobode i prava. To je tada bila jeres. Na kraju, smatralo se da to, iako većina zagovara, društvu to nije dobro da usvoji. Ipak je rezultat usvajanja tih sloboda i tih kriterijuma nešto što je danas postalo standard.
Bilo bi važno da u ovoj debati vodimo računa o tome da ponekad, kao političari, kao neko ko donosi odluku o razvoju našeg društva, moramo da idemo korak napred, a ne samo da zacementiramo ono u čemu smo navikli da živimo i vrednosti na koje smo navikli da se pozivamo.
DS je sa svoje strane uvek radila upravo na proširenju polja slobode i to je razlog zbog čega ovako jedinstveno brani ovaj zakon i u javnosti i u parlamentu. Ovaj zakon jeste jedan od najznačajnijih zakona za Srbiju iz mnogo razloga.
Jedan od tih razloga je taj što se ovim zakonom, na neki način, oživljava i operacionalizuje čitav onaj set ljudskih prava i građanskih prava koje naš Ustav utvrđuje.
Drugi razlog je taj što ovaj zakon, kao jedan krovni zakon, omogućava da se napravi jedna fina mreža između svih onih zakona koji regulišu samo segment zalaganja protiv diskriminacije počevši od Krivičnog zakona i svih drugih zakona koji već deluju u našem pravnom sistemu.
Treći razlog, bez obzira što neki misle da on nije tako važan, mislim da jeste, pitanje da li je ovaj zakon jedan od uslova na mapi puta za belu šengen listu, da li je ovo naša obaveza kao zemlje članice Saveta Evrope? Jeste, to jeste naša obaveza.
Dužni smo da građanima na neki način isporučimo ovaj zakon, zato što su građani glasali za pridruživanje Srbije EU, odnosno za proces integracije Srbije u EU. To je nešto što mi našim biračima na pravi način zapravo dugujemo. Ne bih nipodaštavala te razloge.
Međutim, to nisu najvažniji razlozi što ovaj zakon treba da donesemo. Najvažniji zakoni jesu što u našem društvu ima jako mnogo diskriminacije, jako mnogo nasilja, nasilje rečima, nasilje delima i mislim da kada svako od nas pokuša da se uživi u nečiju tuđu situaciju, u situaciju ljudi sa kojima vrlo često, vrlo blisko živimo, sa našim komšijama, sa našim najbližim rođacima, videćemo u kojoj meri su zapravo izloženi diskriminaciji.
To je ono što ovaj zakon namerava da iskoreni, namerava da postavi jedan standard ponašanja i delanja, jedan standard u komunikaciji između ljudi. Komuniciramo kao da svako svakom smeta u ovom društvu. Ne možemo tako ići napred. Moramo se naučiti da jedni sa drugima sarađujemo, da jedni o drugima mislimo bez predrasuda, na osnovu kvaliteta, na osnovu stručnih i ljudskih kvaliteta. To je ono što negde ovaj zakon kao tu priču o vrednostima, zapravo, uspostavlja i to je razlog zbog čega ovaj zakon treba podržati.
Kada govorimo o tim konkretnim oblicima diskriminacije, konkretno radila sam sa nekim ženama srednjih godina koje su ostale nezaposlene kao posledice restruktuiranja preduzeća u raznim oblastima. Postavimo sebi pitanje - koliko je žena koje imaju između 45 i 55 godina, koje su izgubile posao negde gde rade 20 godina samo zato što nisu mlade?
Postavimo onda sa druge strane pitanje - koliko je žena koje su mlade a koje nisu dobile posao samo zato što su mlade i što im može pasti na pamet da zasnuju svoju porodicu, a onda govorimo o niskom natalitetu itd? Moramo biti koherentni u svojim izjavama i politikama koje zastupamo. Ovaj zakon ima mogućnost da obezbedi jednake šanse, a svako društvo koje želi da ima jednake šanse mora da obezbedi zabranu diskriminacije i efikasan sistem zaštite.
Mislim da nije dobro kada svodimo argumentaciju protiv ovog zakona samo na zasnovanosti ili neosnovanost prava na izražavanje seksualne orijentacije ljudi. To može biti pravo, to može biti kontroverzno pitanje, ali kao što sam već rekla, moramo ponekad učiniti da odemo i korak dalje, da razumemo tuđu situaciju, da razumemo tuđu želju da na ravnopravan način učestvuju u svakodnevnom životu, da imaju jednako prava da nađu posao, da imaju jednako pravo na obrazovanje, na lečenje i sve ostalo što spada u domen normalnih prava.
Mnogo reči je bilo i o verskim zajednicama. Niko njima ne osporava makar i pravo da učestvuju kao važan društveni akter u definisanju i kreiranju politika.
Ono što je važno je da se svi negde naučimo, i sami parlamentarci zagovaraju vrlo često otvaranje javnih rasprava o zakonu, javnom slušanju u parlamentu, to su neke procedure. Svako ko želi da bude društveni akter prosto mora te procedure negde da poštuje i u njima učestvuje. Zbog toga su meni argumenti da neko nije bio pozvan da učestvuje u javnoj raspravi, a taj želi da bude društveni akter, nedovoljno opravdani, zato što ako želite da budete društveni akter, to morate da činite na jedan aktivan način, da se interesujete za one zakone za koje smatrate da su od važnosti za vaše delovanje.
Na kraju, mislim da je na nama političarima i parlamentarcima veliki deo obaveze u primeni ovog zakona. Kako u pogledu toga da prestanemo da širimo mržnju i da razvijamo toleranciju, tako i u pogledu toga da razvijamo jednu kulturu različitosti, priznanja različitosti i borbe protiv predrasuda na osnovu nečijih ličnih svojstava.
Mi dajemo, između ostalog, ton razvoju ovog društva. Zbog toga se zalažem i volela bih, mislim da bi to bilo jako dobro, ukoliko bismo jedan ovakav zakon mogli da usvojimo značajnom većinom. Mislim da bi to bila značajna poruka našim građanima i nešto što obeležava moderni razvoj našeg društva. Hvala vam na pažnji.