Dame i gospodo narodni poslanici, evo predlagač ili predstavnik predlagača nije tu. Pokušao sam da nađem - šta je to što je zajedničko za ove dve tačke, odnosno za ove dve odluke i zbog čega se neko pozvao na Poslovnik kada je predložio da se ove dve tačke objedine u raspravi.
Da ironija bude veća, pozvali su se na član 142. stav 2. Poslovnika, u kome se kaže - da je istina da se mogu tačke objediniti u raspravi, ali se kaže da moraju da budu međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Kakve veze ima Nacionalni prosvetni savet sa NB, odnosno sa Savetom NBS, nisam uspeo da nađem, ali očigledno onima koji su to predložili, to nije ni važno.
Danas se sa ove govornice, u prepodnevnoj raspravi, čulo mnogo toga, čulo se dosta toga što daje odgovore na sva pitanja koja su do sada u ovom i u nekim drugim sazivima ovog parlamenta bila pokretana i koja će svakako biti pokretana u vremenu koje je pred nama. Nameće se zaključak i postavlja se pitanje - da li je smisleno i opravdano raspravljati o bilo čemu što treba da bude izraz državne politike koju vodi aktuelna vlast?
Mi danas govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu ili o kadrovskim rešenjima u okviru Nacionalnog prosvetnog saveta, danas kada se kao model ili etalon za sistem vrednosti u ovoj državi pozivaju benigne sekte, poput kvekera.
Mi danas govorimo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, a predstavnicima izvršne vlasti u Srbiji ne pada na pamet da se pozovu na Svetoga Savu, na Justina Popovića, na vladiku Nikolaja Velimirovića, sve ono najviše i najsvetije što je Srbija mogla da da i da iznedri.
Ponavljam, besmisleno je govoriti o kadrovskim rešenjima. To sam rekao kada su birani članovi. Svoj lični i ljudski kredibilitet su oni sami doveli u pitanje činjenicom da su spremni da budu u funkciji politike koja je danas na snazi u Srbiji.
S druge strane, šta reći o onome koji se bira za predsednika Saveta NBS? Kakvu to politiku monetarnu imamo u ovoj državi? Šta je to što čime se monetarna politika ili NB mogu pohvaliti. Stabilnost dinara?
Stabilnost dinara koja se obezbeđuje intervencionizmom i što se kao mere mogu prihvatiti kratkoročno kao rešenje - za srednjoročna i dugoročna rešenja to svakako predstavlja propast i grešku, to svakako predstavlja problem koji će se na leđa ove države, u ekonomskom smislu, tek obrušiti i tek opteretiti je.
Šta reći o državi koja danas, u vremenu ekonomske krize, sve manje govori o javnoj potrošnji, a sve više govori o nekim merama štednje koje su možda i presedan, i nisu baš tako česta pojava, kao mere ekonomskog intervencionizma.
Mi danas govorimo o nekim novim vrstama i modelima poreza, o tzv. solidarnim porezima, kojima ćemo opteretiti bogate, poštedeti siromašne - niko ne govori o proizvodnji, niko ne govori o suštinskim promenama u fiskalnoj, monetarnoj, odnosno ekonomskoj politici ove države.
Vi ćete ove ljude svakako danas-sutra, u danu za glasanje kada bude dan za glasanje, izabrati. Ta cifra ili brojka od 126 jeste neumoljiva, i znate - možda ima smisla u ovom trenutku pozivati se na nju.
SRS smatra da će jedan takav politički stav i odnos prema svemu onome što danas Srbiju tišti i opterećuje pogrešan, da će ostaviti dugoročne posledice, ali smo isto tako ubeđeni da će ova dobra većina naroda u Srbiji umeti to da ceni i da ćete na prvom ispitu, kada dođe, biti ocenjeni upravo ovakvi kakvi danas jeste, a to je jako loši i destruktivni za Srbiju.

Reč ima gospodin Dejan Mirović:

Dame i gospodo, u načelnoj raspravi o stanju u Nacionalnom prosvetnom savetu izneli smo koliki značaj ima ova institucija.
Po rešenjima iz zakona donetih 2003. i 2004. godine, u suštini Nacionalni prosvetni savet daje osnovne smernice u oblasti obrazovanja.
Međutim, u načelnoj raspravi smo konstatovali i da Savet ne funkcioniše u praksi. Zato su razrešeni predsednik i član Saveta.
U tom kontekstu, SRS ponovo naglašava da je ugledni akademik Mihajlo Đurić, najveći živi srpski filozof, profesor Pravnog fakulteta i jedini pravi disident iz vremena titoističkog režima, čovek koji je prvo javno kritikovao Ustav iz 1974. godine i koji je osuđen na dve godine zatvora zbog svog govora, upravo podneo ostavku na članstvo u Nacionalnom prosvetnom savetu, što takođe govori o radu ovog saveta.
Međutim, za današnju raspravu su važne i sledeće činjenice. Ma ko da bude izabran za predsednika Saveta suočiće se sa ograničenjima koja proizilaze iz katastrofalne i besmislene ekonomske politike koja se vodi u našoj zemlji i koju sprovodi i NBJ.
Na primer, u budžetu za 2009. godinu je predviđeno oko 330 miliona evra za srednje obrazovanje, a sa druge strane, ako bi se kojim slučajem ukinula štetna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU zbog kojeg gubimo, po priznanju same vlasti, oko 260 miliona evra, sredstva predviđena za srednje obrazovanje bi se mogla povećati za čak 80%.
Ako bi se ta sredstva preusmerila ka osnovnom obrazovanju, povećanje bi iznosilo oko 37%. Ove cifre su izračunate inače prema zvaničnom kursu Narodne banke iz vremena kada je usvojen budžet, u decembru 2008. godine.
Takođe, ako bi se ukinula besmislena odluka o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma sa EU, država bi mogla da finansira sledeća ministarstva i institucije zajedno: Ministarstvo kulture, Ministarstvo za nauku, Ministarstvo omladine i sporta, kao i Srpsku akademiju nauka i Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Takođe, ako bi neoliberali i probriselski dogmatici iz Narodne banke Srbije i Vlade Srbije ukinuli besmislenu odluku o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, država bi mogla da izgradi i obezbedi oko 60 obdaništa ili 50 dnevnih boravaka za decu sa obezbeđenim prevozom, nov nameštaj za 150 škola, izgradnju 50 fiskulturnih sala, dogradnju 22 škole ili sanaciju 90 škola, izgradnju 15 novih škola i tri mosta u Beogradu.
Dakle, bilo kakav novi predsednik Nacionalnog saveta neće, čak iako bude imao najbolju volju, moći da uradi mnogo, jer sredstva koja su potrebna za naše školstvo se poklanjaju Briselu i domaćim tajkunima. Ipak, novi predsednik Nacionalnog saveta može makar delimično da olakša ovako sumornu situaciju.
On može da doprinese neutralnom i objektivnom pristupu pri izradi smernica za obrazovanje, što je njegov zadatak, jer kao što znate kada se ideologija umeša u obrazovanje, onda dolazi do pojava koje opisuje vodeći ruski istoričar, gospođa Natalija Narušnickaja. Na primer, ona u svojoj knjizi navodi kako su Trocki i Lenjin proglasili Aleksandra Nevskog za klasnog neprijatelja, iako je on živeo u 13. veku. Ta definicija se koristila u udžbenicima za vreme Trockog.
Danas, 80 godina kasnije, u sveruskom istraživanju Nevski je proglašen upravo za najvećeg Rusa svih vremena. Ovo je primer kako ideologija ne treba da se meša sa obrazovanjem. Trockistička ideologija ili briselska svejedno. Uostalom, ima mnogo sličnosti između ove dve ideologije.

Pre nego što dam reč gospođici Marini Raguš, samo da vas podsetim da ste pre podne dobili obaveštenje da u 17.55 Televizija Srbije prekida prenos i u odloženom emitovanju biće nastavljeno praćenje današnjeg našeg rada.
Reč ima gospođica Marina Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe ću pokušati da budem vrlo kratka u vremenu predviđenom za poslaničku grupu SRS zbog kolega koje su na spisku. Da je ova tema i te kako vrlo važna, a tiče se Nacionalnog prosvetnog saveta, svedoči naravno i broj od milion i 100 hiljada dece u predškolskom, osnovnom i srednje školskom obrazovanju koja su, priznaćete, resurs sa kojim se nije igrati.
Međutim, ono što SRS mora da vam predstavi sada jeste ekskluzivan izveštaj koji mi nismo imali prilike da čujemo, a zaista je pozitivan primer ograđivanja od vrlo neodgovornog ponašanja. Stoga trudiću se da izveštaj gospodina Miodraga Stokića, inače člana Nacionalnog prosvetnog saveta, podnet 9. februara 2009. godine, u što kraćem vremenu i pročitam svima vama da se upoznate zapravo sa tim kakav je odnos prema najosetljivijem delu onoga što se zove moderno demokratsko srpsko društvo.
Dakle, gospodin Stokić je napisao sledeće: "U periodu od maja 2008. godine do danas održano je šest sednica Nacionalnog prosvetnog saveta i na njima je pretežno bilo reči o tome da li je Nacionalni prosvetni savet u blokadi ili nije. S obzirom da je za 21 člana prestao mandat, a nije prestao dok nas ne razreši Skupština (piše gospodin Stokić). Pored ovoga doneto je nekoliko marginalnih odluka koje se tiču nekoliko udžbenika programa za 7. i 8. razred osnovne škole i programa za nacionalne manjine.
Ja sam u ovom periodu ćutao jer sam ranije sve rekao. Smatrao sam da je nepristojno uzimati reč i vreme uvaženim kolegama u Nacionalnom prosvetnom savetu, da bih objasnio ono što sam svima njima već ranije objasnio. To su stavovi koji se pre svega odnose na stanje obrazovanja i na strategiju obrazovanja.
Ne mogu biti nezadovoljan podrškom članova Saveta koju sam dobio uvek kada sam insistirao da se Savet posveti najvažnijim pitanjima. Ipak, Savet nije mesto na kome imaš prilike i možeš trošiti iste reči više puta, ukoliko uvažavaš i druge i sebe.
Mislim da je važno da sada pojasnim ova poslednja događanja u Savetu, a koja će imati značajne posledice na srpsko obrazovanje i milion i 100 hiljada dece.
Prvo, ministar Obradović je pokazao određeno interesovanje za Savet, davao je određene izjave u javnosti, obavio nekoliko razgovora sa predsednikom Saveta, prisustvovao jednoj sednici Saveta. Indikativno, raniji ministri nisu pokazivali interesovanje.
Drugo, na novembarskoj sednici Saveta predsednik Saveta Jovanović je po prvi put i neočekivano najavio, što sam ja tražio dve godine, da je potrebno da Savet podnese Skupštini izveštaj o svom radu, plan za iduću godinu i mišljenje o stanju i obrazovanju.
Odredio je radnu grupu za sve to, iako Savet ima komisiju za strategiju obrazovanja, koja se sastala jedan jedini put na moj zahtev. Sada se pravi radna grupa. To znači da je Jovanović dobio određenu direktivu, pa pokušava na brzinu da ispuni zadatak.
Treće, na decembarskoj sednici Saveta usvajamo izveštaj o radu Saveta i plan za 2009. godinu, dajemo mandat komisiji da završi mišljenje o stanju u obrazovanju i da ga preda Skupštini."
Tako se desilo, dame i gospodo, da je izveštaj, bez usvajanja u Nacionalnom prosvetnom savetu, otišao u Skupštinu.
Ovo je skandal par ekselans.
"Četvrto, na februarskoj sednici od 3. februara 2009. godine upoznati smo sa odlukom skupštinskog Odbora za prosvetu o odbijanju našeg izveštaja, kreću reakcije članova Saveta, uzeo sam reč, podsetio sam Savet da sam pre godinu i po dana u Kosovskoj Mitrovici opomenuo Savet da se jednoga dana realno može dogoditi da bude prozvan kao krivac za stanje u obrazovanju, jer nije doneo strategiju. Dodao sam da će uskoro biti mnogo većih optužbi. Upravo je u toku prepiska unutar samoga Saveta o tome da li treba reagovati, objaviti komentar u javnosti, braniti se, napadati, održati vanrednu sednicu, konferenciju za medije itd.
Jednostavno, članovi Saveta bi da odbrane sebe i predsednika jer se lično ne osećaju krivim. Toj prepisci sam doprineo svojim konačnim stavom."
Dame i gospodo, konačni stav člana Nacionalnog prosvetnog saveta je sledeće: "Poštovane kolege, slobodan sam da vam se još jednom obratim, valjda poslednji put u svojstvu člana Saveta, i da uz izvinjenje što sam u protekloj godini i suviše oduzimao dragoceno vreme, iznesem svoje mišljenje o mišljenju u najkraćem mogućem obliku.
Prvo, mišljenje je potpisano od strane predsednika Saveta, a da Savet nije odlučivao o mišljenju, niti je tekst mišljenja ranije bio poznat Savetu. Takva manipulacija je nedopustiva i na mnogo beznačajnijim nivoima nego što je nivo Nacionalnog prosvetnog saveta.
Drugo, tekst mišljenja bio bi primeren da je ono upućeno Skupštini krajem 2006. godine, a ne krajem 2008. godine. Ovako je Savet predstavljen kao neki brižni kritičar stanja koji je iznenada primetio šta sve u srpskom obrazovanju ne valja.
Treće, mora da je neka velika muka naterala predsednika da podnese mišljenje Skupštini baš decembra 2008. godine, kad mu vreme nije. Ne razumem se u politiku, pa ne znam o čemu se ovde radi, stoga se ograđujem."
Posle ovakvog izveštaja, koji smo prvi put ispred SRS obznanili srpskoj javnosti, kada je reč o milion i sto hiljada dece u modernom postoktobarskom demokratskom srpskom društvu, ne treba više ništa da se kaže.
Dame i gospodo iz vladajuće većine, to je vaš odnos prema nečemu sa čim se nije igrati.

Hvala. Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS ima mnogo kompetentnijih narodnih poslanika koji o ovoj temi mogu da govore od mene, ali imam moralnu obavezu da u ime opštine iz koje dolazim govorim o ovoj temi i u svom izlaganju ću o tome svakako govoriti.
Moram samo da podsetim kolege poslanike koji jesu sada ovde u sali, da je o prethodnoj tački dnevnog reda, dakle zakon o zabrani diskriminacije, bilo prijavljeno 37 narodnih poslanika. To je dobro. Vodila se jedna živa aktivnost, jedni poslanici su imali jedno mišljenje, branili i afirmisali taj zakon, drugi su osporavali pojedine odredbe, neki su ga osporavali možda u celini, ali to samo ukazuje da mi parcijalno radimo, da za nas postoje neke važne i neke apsolutno nevažne stvari.
Moram svima da suprotstavim mišljenje koji smatraju da ova tema nije toliko važna, da ništa nije manje važnija od prethodne. Imamo jednu zanimljivu stvar, da se o Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije vodi objedinjena rasprava. Kako su poslanici pozicije uzeli aktivno učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda, mogli smo da spojimo i 15 tačaka dnevnog reda, ali kada nešto predloži gospođa Kolundžija to mora da bude tako.
No, neću osporavati ni ovo spajanje, moram samo da podsetim da Nacionalni prosvetni savet u svom sastavu, uključujući i predsednika o kojem se sada vodi rasprava, a koji će biti izabran za nekoliko dana, broji ukupno 42 člana. Složićete se da je to jedan mini parlament.
Zaista, taj savet ima mnogo važnih pitanja o kojima treba da odlučuje, jer u članu 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja iz 2005. godine, rečeno je iz kojih redova se biraju ta 42 člana i član 12. govori o nadležnostima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Neko je rekao da u Nacionalni prosvetni savet ulaze predstavnici 12 nacionalnih institucija, zapravo ulazi 18 nacionalnih institucija, ne nego 12 grupa, a čak iz jedne grupe ulazi 17 predstavnika različitih nacionalnih institucija i obuhvaćene su sve sfere koje bi mogle da daju dobar doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja. Kada ovo govorimo moramo da kažemo i vaspitanja. I te kako je prethodna tačka dnevnog reda povezana s ovom o kojoj sada govorim.
Ukoliko se više i ozbiljnije založimo i uložimo više truda po pitanju obrazovanja naših mladih generacija, onda ćemo mnogo manje imati problema koje bi trebalo da sankcioniše zakon o kojem smo govorili pre ove tačke dnevnog reda.
Nacionalni savet može da obrazuje, pored 42 člana tog saveta, može da obrazuje stalna i povremena tela koja bi njemu pomagala u radu. Predsednik treba da bude neko ko je iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja, vaspitavanja i kandidat koji je predložen za predsednika Nacionalnog saveta obrazovanja jeste gospođa Desanka Radunović.
Predložena je iz reda nastavnika Univerziteta Beograda i ne bih ništa da komentarišem o konkretnom personalnom rešenju, ali moram da kažem da je do ovog izbora novog predsednika došlo iz razloga što je Odbor za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, na svojoj sednici održanoj 11. februara ove godine, doneo predlog odluke o razrešenju sa mesta predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta dr Aleksandra Jovanovića.
Da li će gospođa Desanka Radunović, zajedno sa svojim saradnicima, uspeti da na kvalitetan način uspeti da radi sve ono što je zaduženje Nacionalnog prosvetnog saveta, to je pobrojano u devet tačaka, s tim što se osma tačka razrađuje u nekoliko alineja i jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog saveta obrazovanja jeste i to što predlaže udžbenike i nastavna sredstva.
Zakon o udžbenicima po kojima se štampaju, a potom na osnovu kojih se izvodi nastava u obrazovnom sistemu države Srbije, jeste iz 1993. godine i taj zakon prepoznaje samo jednog izdavača, a to je "Zavod za izdavanje udžbenika", a ostala 22 izdavača, ukupno imamo 23, regulisani su na osnovu pravilnika o ogledu za izdavanje udžbenika.
Zatim se uveliko priča o licenciranju izdavača. To neće kvalitetno poboljšati udžbenike na osnovu kojih će se izvoditi nastava, on prosto tretira prostor, neke druge uslove koje bi izdavač trebalo da ispunjava, a ni u kom slučaju ne govori se o kvalitetu udžbenika na osnovu kojih bi naša deca izučavala i obrazovala se i vaspitavala, jer setite se nekih posprdnih naslovnih strana i na bukvaru i na nekim drugim udžbenicima koji su korišćeni.
Smatram da će ovaj Nacionalni savet posvetiti veliku i ozbiljnu pažnju izradi udžbenika i da će se čak i niskotiražna izdanja, koja se pre svega odnose na decu ometenu u razvoju i pripadnike nacionalnih manjina, rešiti na jedan kvalitetniji način nego što smo to do sada imali.
Jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog prosvetnog saveta jeste razmatranje prostora i opreme u kojima se izvodi nastava u Srbiji. Sa ove skupštinske govornice sam više puta ukazivao na jedan problem koji se dešava u opštini iz koje dolazim, da osnovna školu koju pohađa 598 učenika, osnovna škola jeste, od strane jednog inspektora, stavljena van upotrebe, drugi je naredio da se nastava u tom objektu izvodi, a predračunski potrebna sredstva za dovršetak jedne lepe i moderne zgrade jesu 33 miliona.
Složićete se, za državu Srbiju veoma mala sredstva, za malu i nerazvijenu opštinu, kao što je Ljubovija, velika sredstva, i još negde oko 14 miliona za spoljašnje sređivanje oko tog školskog objekta. To su potrebna sredstva da bi 598 učenika, njihovi nastavnici, a i roditelji bezbrižno mogli da pošalju svoju decu u školu.
Znam za probleme koje Ministarstvo prosvete ima i od ukupno izdvojenih sredstava iz budžeta Republike Srbije 97% je namenjeno samo za plate zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a tek 3% ostaje za sve ostale troškove u tom ministarstvu.
Veoma neozbiljan odnos u poslednjih osam-devet godina imale su sve vlade do sada kada je u pitanju sektor obrazovanja. Mi znamo da se za nauku u Srbiji izdvaja nešto više od 1% ukupnog društvenog bruto proizvoda na nivou Srbije, a predviđeno je za izgradnju i rešavanje stambenih pitanja za naše kadrove koji se bave naukom i istraživačkim radom, ako vam ne bude teško, uzmite budžet i pogledajte budžet za 2009. godinu i videćete da je izdvojeno ukupno 1.000 dinara za rešavanje stambenih problema ljudi koji se bave naukom i tehnološkim unapređenjem i obrazovanjem.
Na drugoj strani imamo jedan problem takođe u toj opštini iz koje dolazim. Ne ulazim u to da li je izbor direktora Predškolske ustanove "Poletarac" izvršen u skladu sa zakonom ili nije, ali se desilo da se za dva-tri meseca menjao direktor i sada trpe svi zaposleni i trpe deca koja idu u to obdanište, jer već dva meseca lokalna samouprava nije isplatila plate iz svog dela, odnosno svoje obaveze iz budžeta.
Ministarstvo je prosledilo svoj deo sredstava namenjen za isplate zarada zaposlenima u Predškolskoj ustanovi "Poletarac" iz Ljubovije, ali lokalna samouprava to nije učinila.
Kao čoveku koji živi u tom gradiću, poznato mi je da postoje određeni problemi između određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Ljuboviji, ali to ni u kom slučaju ne sme da se odrazi na zaposlene u toj predškolskoj ustanovi, a još manje na decu koja pohađaju tu ustanovu i koja sutra treba na mnogo bolji način i mnogo bolje da se odnose i prema sistemu obrazovanja u Srbiji, a i prema Srbiji, da je zaista vole najviše, jer mi, osim Srbije, drugu otadžbinu nemamo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik gospodin Nikola Savić. Na raspolaganju poslanička grupa SRS ima još 29 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog odluke o izboru predsednika prosvetnog nacionalnog saveta i o izboru predsednika Saveta NBS. Pošto dolazim iz prosvete, naravno da ću se osvrnuti na izbor predsednika prosvetnog nacionalnog saveta. Za ovu funkciju, kao što znate, predložena je gospođa prof. dr Desanka Radunović.
Moram iskreno da priznam da ne znam ništa o pomenutoj gospođi, osim onoga što je dato u ovoj biografiji ovde i iz tog razloga se neću upuštati ni u njene stručne, niti neke druge kvalitete.
Kao čovek koji 25 godina radi u prosveti, moram da podsetim i javnost Srbije i budućeg, kao što ćemo videti u danu za glasanje, predsednika prosvetnog nacionalnog saveta, da je bilo zaista dosta problema i dosta neprincipijelnosti i tendencioznosti prilikom jučerašnjeg izbora članova prosvetnog nacionalnog saveta.
Naime, prosvetni nacionalni savet, pre svega, treba da bude jedno stručno telo, ali nažalost, kao i sve ostalo, ovo stručno telo se pretvorilo u političko telo koje, u neku ruku, predstavlja produženu ruku DS. Znači, jedan politički savet DS.
Kao što sam rekao, veliki broj ljudi me je zvao juče i danas i izražavao svoje nezadovoljstvo načinom na koji su birani ovi ljudi i sa personalnim rešenjima koja su se našla prilikom izbora ovog prosvetnog saveta. Kada se malo pogleda koji su sve to ljudi izabrani, moglo bi da se kaže, odnosno da se ovaj prosvetni nacionalni savet nazove i beogradski prosvetni nacionalni savet.
Juče ste birali 22 člana ovog saveta od 42, koliko ih ukupno ima. Jednog člana čak niste mogli ni da izaberete. Radi se o predstavniku Društva pedagoga fizičke kulture. Videli ste onu blamažu koju ste sebi dozvolili prilikom jučerašnjeg glasanja.
Od 22 člana koje ste juče birali, 13 je iz Beograda, a devet je iz ostatka Srbije. Od tih devet iz ostatka Srbije, pet je iz Vojvodine, a četiri su iz svih ostalih delova Srbije. Od tih iz Vojvodine, čini mi se da su trojica iz Novog Sada, jedan iz Titela i jedan je iz Subotice, a od ovih četvorice koji su iz ostatka Srbije, jedan je predstavnik Univerziteta u Nišu, drugi je predstavnik Univerziteta u Kragujevcu.
Tu čak niste ni mogli da utičete, jer su to mesta koja formacijski pripadaju tim univerzitetima i tako se bukvalno svelo na to da su samo dva člana prosvetnog nacionalnog saveta iz ostatka Srbije izabrana juče. Znači, 60% ljudi je izabrano iz Beograda, a 40% iz ostatka Srbije.
Nije baš da nije imalo kandidata. Imalo je kandidata. Pogledajte ovu listu, mada moram da kažem da ovaj materijal, predlog članova prosvetnog nacionalnog saveta, niko nije dobio iz poslaničke grupe SRS. Naravno, morao sam da idem u arhivu, jer je to materija koja me interesuje, to mi je struka, to je posao koji obavljam i na taj način sam došao do ovog materijala.
Pošto dolazim iz Niša, moram da kažem da je na listi članova prosvetnog nacionalnog saveta bilo nekoliko ljudi iz Niša i da su sve to ljudi od integriteta, ugledni u svojim sredinama. Jedan od takvih je i gospodin Staniša Kostadinović, ugledni član Saveza učitelja Srbije.
To je bio njihov predlog, jedan od najuglednijih učitelja uopšte na jugu Srbije, a možda i u celoj Srbiji, učitelj OŠ "Sveti Sava".
Naravno, on nije prošao, ali je zato ispred tog društva prošla kandidat izvesna Mirjana Ilić, koja uopšte ne radi u prosveti. Znači, uopšte nema veze sa prosvetom, u životu nije uzela dnevnik u ruke. Ona je tehnički sekretar Saveza učitelja Srbije, ali ima knjižicu DS i to je najbolja preporuka za sve ovo.
Dalje, sledeći kandidat iz Niša, govorim za Niš jer znam tamo situaciju, a verovatno je slična situacija i u drugim sredinama, to je mr Ljiljana Denić-Milenković, uspešni direktor Prehrambeno-hemijske škole iz Niša i predsednik Zajednica stručnih škola iz te oblasti. Naravno, ni ona nije prošla, nije dobila nijedan glas.
Iz Niša je još bio i gospodin Aleksandar Milojević, profesor na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, kao predlog Društva psihologa Srbije. Naravno, ni on nije dobio nijedan glas.
Zaista ne mogu da razumem ljude koji mogu da glasaju protiv kandidata iz svoje sredine. Nažalost, Niš nije zaobiđen samo kada je u pitanju ovaj prosvetni nacionalni savet, Niš je zaobiđen i u mnogim drugim stvarima. Znate da za predloge za članove Visokog saveta sudstva takođe nema nijednog člana, ne samo iz Niša, nego iz čitave južne Srbije, a znamo da Apelacioni sud u Nišu pokriva teritoriju koja obuhvata, zajedno sa Kosovskom Mitrovicom i ovim severnim delom Kosova, više od polovine geografske teritorije Srbije.
To je politika ravnomernog regionalnog razvoja koju vodi ova vlast i ova većina. Naravno, da me ne bi neko pogrešno shvatio, sasvim je prirodno da se najvažnije i najveće institucije jedne države nalaze u njenoj prestonici. Shodno tome potpuno je prirodno da najveći broj ljudi bude iz prestonice, članovi tih institucija.
Ali, svi smo mi učili škole i znamo da se škole nalaze u svim krajevima Srbije, i u najzabačenijim planinama, i ispod Stare planine, i ispod Suve planine, ispod Kopaonika, ispod Zlatibora i svugde. Škole nisu ni ambasade, ni ministarstva, nisu ni Vladine agencije da bi moralo obavezno iz Beograda da se ljudi nalaze u ovom prosvetnom nacionalnom savetu.
Ovo je bila jedna šansa gde je vlast imala priliku i trebalo da pokaže da joj je zaista stalo do regionalnog razvoja Srbije. Naravno, ovde je u pitanju nešto drugo.
U školama u ovim mestima koje sam pobrojao na teritoriji cele Srbije takođe rade prosvetni radnici koji su neretko i uspešniji nego radnici u nekim većim gradovima. Takođe, i u tim školama se vrši nastava i izvodi po nastavnom planu i programu koji je jedinstven za celu Srbiju.
Naravno, vi niste hteli ili ne znam iz kog razloga niste vodili računa o tome. Zato želim da apelujem na budućeg predsednika ovog Nacionalnog prosvetnog saveta, ako već vlast koja je birala taj prosvetni savet nije vodila računa o teritorijalnoj zastupljenosti, da taj predsednik prosvetnog nacionalnog saveta učini sve kako bi se makar tim školama u provinciji po zabitim mestima stvorili uslovi i pretpostavke da nastavu izvode kao ljudi, da imaju osnovna nastavna sredstva i učila, da makar u tom pogledu ne bi bili zakinuti.
Iz svega ovog što sam naveo u mom izlaganju, SRS neće podržati ovakav predlog.

Reč ima gospodin Vladan Jeremić. Vreme predviđeno za poslanike SRS je 18 minuta i 15 sekundi.