Ako dozvoljavate, oni imaju neku narodnu muziku, kolo svira, mogu napolje da iziđu da igraju, to je korisnije.

Molim vas da iz pristojnosti prema ženi koja govori, narodnoj poslanici, koleginici obratite pažnju. To može da bude i korisno. Hvala vam.

Tokom 2004. i 2005. godine NBS je vodila navodno politiku stabilnog deviznog kursa. Međutim, ovaj period karakteriše i ...

Izvinite, gospodinu Ognjenu Mihajloviću izričem drugu opomenu, zbog narodne muzike koju puštate na mestu gde joj nije primereno.

Tokom 2004. i 2005. godine imali smo znatan priliv deviznog novca i to od prodaje, kao što je bilo i do tada, od privatizacije i prodaje državnog kapitala.
Bilo je nešto doznaka i iz inostranstva i te, kažem, navodne viškove likvidnosti koje su se stvarale kreiranjem dinara za taj uneti priliv kapitala guverner je povlačio rep operacijama, gde je omogućavao poslovnim bankama da trguju sa Narodnom bankom kao najsigurnijim kreditorom, dajući im kamate i iznad inflacije, i time je napravio te velike gubitke.
Priča da je takvim vođenjem skupe, ali korisne monetarne politike učinjena neka korist građanima svodi se na to da je izgubljeno poverenje i u politiku Narodne banke, i u devizni kurs, koji je sa 76 dinara došao na nekih 94, 95, 96 dinara, izgubljeno je i poverenje građana u stabilnost kursa, ali i poslednji, upotrebiću reč koja odslikava stanje, saučesnik guvernera u vođenju ovakve politike, a to su poslovne banke, napustile su ovu igru. Poslovne banke su od ukupnog novca koji u ovoj zemlji cirkuliše, tri milijarde evra držale konstantno u tim rep operacijama, trgujući sa Narodnom bankom. Umesto da novac bude plasiran u kredite preduzećima, on je bio od strane poslovnih banaka usmeravan u trgovinu Narodna banka - poslovne banke, ali je danas tih tri milijarde evra spalo na svega 900 miliona dinara. Igranka je završena.
Igra je završena. Gubitnici su svi. Više neće ni poslovne banke da učestvuju u takvoj igri, jer 80 i nešto procenata stranog vlasništva u bankarskom sistemu Srbije dovelo je do toga da centrale tih banaka, koje su u inostranstvu, zahtevaju da se to malo kapitala što ga ima plasira u zemlji iz koje banke dolaze.
Tvrdim da guverner nije očekivao da se ova igra završi, ali je svestan da u ovoj igri više ne želi da učestvuje ni država, ni poslovne banke i on se sada žali čitavoj javnosti kako svi predstavljaju najcrnje scenarije, svestan da je njemu vreme da pakuje kofere.
Pakovanje kofera guvernera i izbor novog predsednika savetnika ne znači apsolutno ništa ukoliko se ne promeni Zakon o Narodnoj banci, u kojem će Narodna banka prvi deo svog naziva zaista i poštovati, da politika Narodne banke bude u interesu naroda, jer svi dokazi u ekonomskoj oblasti pokazuju da upravo monetarna politika najviše guši ovu privredu. To Narodnu banku Srbije čini direktno odgovornom. Kako svi upravo najviše zavisimo od te monetarne politike, očekujem da reforme krenu prvo od nje. Ulogu u pokretanju tih reformi može da ima ovakva ličnost kakva je gospodin Dejan Šoškić, impresivne biografije. Bilo bi dobro da se ne dokaže tvrdnja da i najgenijalniji miš, kad se nađe u mišolovci, nema tu šta da traži.
Zaista mu želim puno sreće, ali želim mu i mnogo odlučnosti, da se na primer u pregovorima sa MMF-om ne počinje od pitanja - da li nam treba dve ili tri milijarde, nego da se podvuče crta zašto smo došli do toga da dug zamenjujemo dugom, da pasivu zamenjujemo pasivom i da krenemo ozbiljno u reformu ove države, koja mora da počne od Narodne banke. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali su o klupe.)

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pošto nisam mogao da završim svoje izlaganje, a vrlo malo mi je ostalo od stvari na koje sam želeo da vam ukažem i da vam skrenem pažnju, vidite, još bi govorio o principima pravog evropejstva, o inkluziji i dostupnosti, gde treba govoriti sigurno o Romima i školovanju dece i u seoskim područjima, i naravno hendikepiranim.
Imate danas tu situaciju, tačno je sa 56 je na 75% obuhvat romske dece za zadnjih pet godina postignut. I druga je tužna istina da 66% te dece napušta tu osnovnu školu i da je nikada ne završava. Šta ste tu uradili u skladu sa evropskim intencijama? Šta ste uradili da omogućite invalidima da mogu od kuće da prate nastavu zahvaljujući kompjuterima? Šta ste uradili da slabovidećim i nagluvim omogućite da širi dijapazon stručnih obrazovanja steknu upravo zahvaljujući savremenom razvoju informatike?
Daću samo zaključak koji nedostaje. Mnogo bismo ovde mogli još da pričamo, ali vas to ne interesuje. Vi nemate čime da bilansirate vašu osmogodišnju vlast i nemate čime da se ponosite i zbog toga se prema nama ponašate restriktivno. SRS i poslanici naše stranke žele da istaknu da autoritarni režim Borisa Tadića i marionetska Vlada Mirka Cvetkovića, potpomognuta neprincipijelnom skupštinskom većinom, vode Srbiju u sve težu i društvenu i ekonomsku krizu. Skupštinska većina, koja se odlučila na gušenje slobode govora u parlamentu donošenjem restriktivnog poslovnika o radu, koji evropske države ne poznaju, i njegovom zloupotrebom, grubo krše elemente i principe istinske demokratije.
Nađite mi jedan evropski parlament sa ovakvim poslovnikom. Gde se ograničava govorenje u Americi, Engleskoj, Nemačkoj, da vidimo? To je Evropa, a ne ovo što vi ovde demonstrirate. Predlozi zakona i drugih akata su u funkciji glumljenja prihvatanja evropskih vrednosti i nisu u interesu građana Srbije. Poslanici SRS zbog toga ne mogu da glasaju za te vaše zakone, koje, kada ih i donesete, ne sprovodite. Na kraju, i ovi predlozi će doživeti istu sudbinu. Poslanici SRS neće glasati za ove vaše falš predloge. Hvala vam.

Hvala vama. Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Miloradu Buhi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o trećoj tački dnevnog reda, izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, i osvrnuti se na aktuelnu monetarno-kreditnu politiku Narodne banke, ciljeve Narodne banke, u smislu zadržavanja cenovne stabilnosti, stabilnosti dinara i ukupnosti stabilnosti monetarnog sistema, finansijskog sistema Republike Srbije.
U uslovima velike ekonomske krize, pre svega svetske krize koja se pretočila u Republiku Srbiju, izazvala određenu buru pre svega u krugovima koji brinu o ekonomskoj i monetarnoj, pa i finansijskoj stabilnosti, imenovanje predsednika Saveta Narodne banke stvoriće preduslove za konsolidaciju ovog najvišeg organa Narodne banke, ali će s druge stane zadržati određene odnose koji su bili do sada, koji su imputirani i koji su imanentno određeni od strane guvernera Narodne banke Srbije.
Naime, Savet Narodne banke povlači najvažnije poteze u monetarno-kreditnoj politici. Mi u monetarno-kreditnoj politici imamo ogromne probleme, jer je zadatak Narodne banke da, vodeći monetarnu politiku, brine o cenovnoj stabilnosti, brine o kursu dinara, brine u ukupnosti o stabilnosti finansijskog sistema.
Ako konstatujemo da smo prošle godine da bi sačuvali cenovnu stabilnost išli sa određenim intervencijama na finansijskom tržištu kroz politiku kamatnih stopa u repo operacijama, kroz ulaganja deviznih rezervi u stabilnost domaće valute i da smo skresali devizne rezerve i doveli ih negde na 8,2 milijarde evra koncem godine, i da smo samo u poslednjem kvartalu 2008. godine potrošili milijardu i 450 miliona evra, i da smo dva meseca ove godine potrošili 550 miliona evra, govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se našla naša moneta i celokupan finansijski i monetarni sistem.
Kako suzbiti, kako sprečiti negativne efekte svetske krize u uslovima domaće krize, problema u funkcionisanju domaćeg finansijskog sistema? Kako sprečiti strane banke, uslovno rečeno strane banke, one jesu registrovane ovde, ali sa kapitalom stranih akcionara i moramo ih tretirati stranim bankama, zato što su kroz svoju kamatnu politiku, kroz svoju kreditnu politiku izazvale određene poremećaje na domaćem tržištu.
Vlast posle 5. oktobra je zbrisala iz bankarskog sistema 70-ak banaka. Koncem 2000. godine imali smo 105 banaka, danas ih imamo 35, i u postupcima likvidacije i stečaja nestalo je 70 banaka.
Problem se javlja sada u Narodnoj banci i u Agenciji za osiguranje depozita, kako rešiti pitanje Beogradske banke, koja je izašla iz stečaja kao pozitivna banka, sa pozitivnim finansijskim stanjem, i kako opravdati poteze gašenja banaka 2002. godine kada su ugašene četiri banke.
U finansijskom smislu, u monetarnom smislu to je najveća greška monetarnih vlasti u ovih osam godina vlasti, da kažem uslovno, DOS-a. Time pokazujemo da nismo osmislili politiku, odnosno aktuelna vlast 2002. godine, kada je donosila takvu odluku, da nije uvažavala finansijsko stanje tih banaka, da ih je ugasila samo zbog jednog razloga.
Koji je to razlog? To je nalog Zapada da se zbriše domaći bankarski sistem, da se ubace strane banke, da se ubaci sveži kapital i da se izvlači kapital onako kako to odgovara stranim akcionarima. Samo je u 12. mesecu, to su podaci koje možete naći na sajtovima pojedinih finansijskih institucija, povučeno je sa računa banaka, čiji su akcionari u inostranstvu, i prebačeno preko 600 miliona evra.
Ovi pokazatelji koji dobijamo od NBS, da je bankarski sistem u 2006. godini ostvario dobit od 16 miliona odnosno 200 miliona evra, da je u 2007. godini ostvaren finansijski rezultat, odnosno da je ostvarena dobit od 21 milijarde evra, što predstavlja 250 miliona evra, oni su samo fiktivni, oni su frizirani.
Dobit ovih banaka je daleko veća. Ona se određenim kanalima prebacuje i u finansijskom rezultatu se ne pokazuju stvarna stanja, tako da je dobit daleko manja, a prihodi države su umanjeni, što je u svakom slučaju šteta za ovu državu.
Moramo reći da je katastrofalnom politikom, pre svega kamatnom politikom Narodne banke, koja je sredinom 2007. godine počela drastično da povećava referentnu kamatnu stopu kao relevantnu, kao osnovnu stopu NB, i time je celokupni bankarski sistem otišao do određenog nivoa, koji se jednostavno ne može meriti normalnim ekonomskim, zdravorazumskim potezima, koji ugrožava normalno funkcionisanje i normalno izmirenje kamatnih stopa od strane svih banaka, ne samo stranih banaka, nego i banaka gde je država vlasnik.
Mi smo u toku ove godine ušli sa referentnom kamatnom stopom u nivou od 16,50%, što je najveća referentna kamatna stopa ovde u regionu, a verovatno i u svetu. Sa kamatama, naknadama i maržama, ukupna kamatna stopa nam se penje između 25 i 30, dok su stope u našem regionu između osam do 12, to su kamatne stope u Hrvatskoj, pa negde u BiH do 18%.
Ovo su kamatne stope za koje moramo reći da su lihvarske, one su štetočinske i one su vrlo štetne po naše građane, po našu privredu i one dovode do blokade celokupnog sistema i funkcionisanja zdravog i normalnog bankarskog sistema u našoj državi.
Upravo kroz takvu monetarnu politiku, kroz takvu kreditnu politiku guverner i NBS štetno utiče na državne interese i u svakom slučaju, sa ovakvom kamatnom politikom i sa ovakvim postavljenim bankarskim i finansijskim sistemom, imaćemo štetne posledice u nastupajućem periodu.
Moramo uzeti u obzir da je kriza u Srbiji prisutna ne samo zbog svetske ekonomske krize. Ona je dugoročna, ona je sistemska, ona je funkcionalna, ona je u dubokim porama i u temeljima našeg sistema i ona se ne može izlečiti određenim potezima NB, bez dugoročne osmišljene nacionalne strategije u oblasti finansija.
Nažalost, Vlada o tome ne razmišlja. Ona dozvoljava guverneru da radi ono što hoće. Ne očekujem ništa sa ovom kadrovskom promenom, i gospodin Šoškić koji će biti izabran za guvernera, utopiće se u blato u kome se nalazi NB, u kome se nalazi narod Srbije i država Srbija. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Stevanović.