Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS. Vreme na raspolaganju je osam minuta.

I kod ovog amandmana se pokazuje koliko Vlada ne vodi računa o tome kakvi se amandmani podnose i kako se obrazlaže razlog odbijanja amandmana.
Amandman Petra Jojića, ne ulazeći u to da li ga podržavam ili ne, glasi ovako:U članu 5, koji govori o oblicima diskriminacije, a tamo se navodi da je jedan od oblika diskriminacije govor mržnje, pa se to kasnije u članu 11. javlja kao taj poseban osnov, on traži da se u članu 5. reči "govor mržnje" brišu, uz obrazloženje koje je priložio.
Vlada obrazlaže odbijanje ovog amandmana na sledeći način, molim vas, čujte ove dve rečenice. Prva rečenica glasi ovako: "Amandman se ne prihvata".
U redu, to je stav Vlade. Obrazloženje glasi ovako: "Amandman nije u skladu sa svrhom zakona", što je inače često obrazloženje. Nema amandmana ispod koga nije napisano da nije u skladu sa svrhom zakona. Tako svako može da obrazloži odbijanje amandmana. Uvek kažete da nije u skladu sa intencijom odnosno sa svrhom zakonodavca, onoga ko je predlagao zakon i tako odbijete amandman.
Kaže: "Nepotrebno ograničava zaštitu diskriminacije, vezujući je samo za institucije Republike Srbije". Mogu da razumem da nije u skladu sa svrhom zakona, mogu da razumem da se time ograničava zabrana diskriminacije, jer se verovatno jedan osnov te zabrane izbacuje iz zakona.
Verovatno to nije tako jednostavno, jer da ste malo bolje razmotrili, videli biste o čemu se radi, ali kakve to veze ima? Ko je ovde vezivao diskriminaciju samo za institucije Republike Srbije u konkretnom amandmanu?
Dakle, tako ste obrazlagali i sve druge amandmane, pa ste tako, recimo, u amandmanu na član 20, koji sam podneo, gde smo mi rekli da je zabranjeno uskraćivanje prava ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. To je naš amandman.
"Zabranjeno je fizičko i drugo nasilje, eksploatacija izražavanja mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje obzirom na pol ili zbog promene pola", to vi niste naveli u vašem predlogu zakona, "i javno zagovaranje ili podržavanje ovakvih postupaka".
Pa smo onda naveli da se posle stava 2. doda novi stav koji glasi: "Zabranjeno je svako postupanje, profesionalnom, ekonomskom ili političkom životu, u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti i nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova". Podržavajući ideju o podršci ravnopravnosti polova u društvu, a navođenjem oblasti u kojima eksplicitno to mora biti zabranjeno.
Šta ćete sa privatnim životom? Ne možete ovim zakonom regulisati privatni život, jer ako vi želite zakonom da sprečite napad na jednu populaciju, tvrdeći u ovom zakonu da se ponaša normalno, a reč je o devijantnom ponašanju, kada je reč, recimo, o ljudima koji imaju seksualno opredeljenje sklono homoseksualnosti, onda ne možete maltretirati druge koji predstavljaju očiglednu većinu, tražeći da se oni upodobe tzv. pseudonormalnom ponašanju manjine koja treba da diktira njima uslove ponašanja, razmišljanja ili eventualnog govora. Onda kažete da je to regulisano nekim drugim zakonima, da je to regulisano ili stipulisano odredbom člana 3. Nije tačno.
Onda smo predložili da se ne smatra diskriminacijom izražavanje mišljenja o karakteru tradicionalnih običaja, društvenih obrazaca sadržanih u tradicionalnim kulturnim modelima, kao i postupanje crkava i verskih zajednica itd, da bi nešto rekli o pravu na slobodno mišljenje. Dao sam vam primer da ako neko izađe na televiziju, u bilo kom svojstvu, i kaže da je njegovo mišljenje, što ne mora biti tačno, da je žena nastala tako što je Bog stvorio od Adamovog rebra. Taj stereotip, neko veruje u njega, podstiče ideju neravnopravnosti polova. Tako vi to tumačite. To znači da bi takva osoba potpala pod udar ovog zakona i morala da plati kaznu. To nije fer, to nije normalno.
Ovo što smo mi napisali i rekli vam kako treba da se napiše jedna pametna norma zakona, vi ste to odbili, a u obrazloženju ste rekli:"Amandman se ne prihvata, jer je suprotan svrsi zakona". Gde je ovde udarena svrha zakona?
U sledećem amandmanu na član 21, gde smo govorili o seksualnoj slobodi koja govori o pravu na seksualno opredeljenje, što je srpska reč, a ne "orijentacija", toliko o vašem načinu pisanja propisa, vi ste onda rekli da se ne prihvata, jer je amandman protivan "suštini zakona". U našem pravnom sistemu postoji zabrana diskriminacije po osnovu seksualnog opredeljenja. Ona je poznata i postoji u nizu zakona koji su ranije doneti u ovoj državi. Nije taj momenat sporan.
Sporno je to što pišete zakon na takav način da prosto pozivate građane i one koji osećaju da su diskriminisani zbog neke svoje seksualne orijentacije, da ne samo mogu da dobiju zaštitu zbog diskriminacije, što nije sporno, nego da mogu da promovišu ideju kojom se oni rukovode u životu kao dominantnu ili kao ravnopravnu ideju sa svim drugim idejama ponašanja. Ako je to tačno, onda znači da i oni drugi koji mogu da izraze svoju seksualnu orijentaciju, recimo, ljudi koji se ponašaju tako, koje mi možemo medicinski ili psihološki da označimo kao pedofile, znači da bi i oni, po vama, takođe morali da uživaju zaštitu po ovom zakonu. Jedino što njih ograničava, ograničavaju ih neke druge norme koje kažu da se maloletnici ne smeju dirati. Ustav to zabranjuje i zabranjuju neki drugi zakoni.
Znate šta, kako ste vi napisali ovaj zakon, to ne valja ništa. Mi vam dajemo dobre amandmane, napišemo vam nešto što je u skladu sa intencijom zakona, što treba da posluži do kraja svrsi ovog zakona, koji, već kad smo ga opredelili da ga donesemo kao krovni zakon, treba da bude pedantno i lepo napisan, a vi onda napišete svašta, izazovete buru gneva, lavine amandmana s kojima ne možete da se snađete, pa onda pišete gluposti za obrazloženja za amandmane koje odbijate, pri čemu nije bilo potrebno ni odbiti ih.
Dakle, to što ste vi ovde uradili nema nikakve veze i zato ste i došli u situaciju da čoveku koji kaže, ima on pravo da napiše šta hoće u amandmanu, da se izbaci govor mržnje kao osnov, to ne bih izbacio, ali vi onda njemu u obrazloženju amandmana kažete, ne samo da je suprotan svrsi, nego kažete "ograničava zaštitu samo u odnosu prema javnim institucijama Republike Srbije". Gde to piše? Gde ste vi to pročitali?
Sve vreme vam govorim o tome da ne možete komunicirati sa nama kao da ne postojimo. Morate nas uvažavati. Ako nije dobar amandman, napišite zbog čega nije dobar, a ne da na ovaj način, pokušavajući da govorite o diskriminaciji, izigravate ili pravite jednu lažnu scenu u Srbiji.
Ovde se, bože moj, trudite da sprečite diskriminaciju, a državni sekretari vaših ministarstava, u ime svojih sekretara pišu sudovima da ne sprovode svoje postupke u zaštiti građana u radnim sporovima. Kako vas nije sramota? Gde ćemo tu da štitimo građane od diskriminacije?

Hvala. Za repliku se javio gospodin Jojić.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Zadovoljan sam jer konstatujem da vodite sednicu baš u onom pravcu u kome treba po Poslovniku. Bio sam pogrešno protumačen, vi ste to dobro primetili i na kraju konstatovali. Kolega me je pogrešno protumačio jer nisam uspeo da neke stvari detaljnije obrazložim.
Naime, moram da kažem, kada je u pitanju diskriminacija, da u opštini Kovin i u celoj Vojvodini, imam zapisnik opštinske komisije koja je zaključivala štetne ugovore, odnosno ministarstvo je zaključivalo štetne ugovore i tu se radi o nelegalnom korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Kolega Mikoviću, ako ne verujete, izađite, pročitajte šta piše u ovom zapisniku komisije.
Opštinska komisija je konstatovala da sledeći građani koriste nelegalno poljoprivredno zemljište, pored DPP ''Dolova'' i AD „Zlatara“ u Mramorku, i sledeći: u naseljenom mestu Skorenovac, opština Kovin, tu se vrši jedna diskriminacija građana, ne uživaju podjednako ista prava. Koji su to koji su uzurpirali, prema zapisniku opštinske komisije? Gabor Đuiš, Ferenc Ereš, Laslo Sekelj, Slađana Fako, David Boldižar, Sebešćan Andraš...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, vaš amandman je uperen na brisanje termina „govor mržnje“, pa vas molim da povežete.)
... Hoću, ovo je u vezi sa govorom mržnje, u pravu ste gospodine potpredsedniče. Ko je još ovde kada je u pitanju i govor mržnje i diskriminacija - Sebešćan Andraš iz Skorenovca, Stojanov Gašpar iz Skorenovca, Popović Branko iz Skorenovca, Sebešćan Jožef iz Skorenovca, Penol Ivan iz Skorenovca i Trajković Radovan iz Skorenovca.
Sve je njih pozvala opštinska komisija, ali oni izbegavaju da zaključe ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Nelegalno koriste državno poljoprivredno zemljište. Zbog toga molim novog ministra, trenutno aktuelnog za poljoprivredu, gospodina Dragina, da ispita sve slučajeve davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Kovin.
Uveriće se da se radi o velikom kriminalu, da su ljudi samo došli na licitaciju i ušli u posed, a žutu banku godinama ne plaćaju u budžet Republike Srbije. To je i govor mržnje, i mržnja prema građanima i tu je diskriminacija, ovde je sadržano.
Šta će se desiti sada, gospodine potpredsedniče? Sada će doći do određenih sukoba građana.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS sam podneo amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i predložio da se član 5. menja i glasi: ''Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih građana i pravnih lica i ponižavajućeg postupanja.''
Predloženi amandman je u skladu sa članom 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Predloženi amandman Zakonodavni odbor nije prihvatio, ne očekujem da će prihvatiti ni skupštinska većina, jer vi kao vladajuća koalicija ne poštujete, niti sprovodite u delo ni najviši pravni akt, kao što je Ustav Republike Srbije.
Ako u članu 21. Ustava Republike Srbije piše da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, zašto dozvoljavate da se u Haškom tribunalu vrši diskriminacija nad pritvorenicima srpske nacionalnosti, posebno prema predsedniku SRS, dr Vojislavu Šešelju?
Da li je ova vlada ikada zvanično uputila prigovor Haškom tribunalu na kršenje osnovnih prava koja mu pripadaju, ili se samo povremeno i to stidljivo oglašava u sredstvima javnog informisanja? Imam utisak da su Haški tribunal i sadašnji vlastodršci u Srbiji uključeni u zajednički udruženi diskriminatorski postupak protiv dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS. Zahvaljujem.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Aleksandar Martinović. Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pokušao sam jutros da objasnim, na jedan vrlo kulturan način, da predsednik Narodne skupštine nije u pravu kada opominje narodne poslanike SRS da izazivaju buku.
Pokušao sam da joj skrenem pažnju na činjenicu da ona čuje buku, to je tačno, ali ne sa ove strane gde sede poslanici SRS, nego da čuje buku građana Srbije, koji su očigledno nezadovoljni situacijom u kojoj se nalaze, a koji su, pre svega, nezadovoljni prevarom od strane Vlade koja je formirana prošle godine.
Građanima je obećano da će živeti u državi socijalne pravde, da će se ubrzano kretati ka EU, da će biti novih stotine hiljada radnih mesta, da neće više biti siromašnih itd. Vidimo ovih dana, hiljade ljudi ostaje bez posla. Do kraja 2009. godine, kaže, ostaće 300 hiljada građana Srbije bez posla i taj huk sa ulica Srbije prenosi se ovde u Narodnu skupštinu. To čuje gospođa Slavica Đukić-Dejanović, to čuje gospođa Gordana Čomić, ne buku koju izazivaju poslanici SRS.
Kad to pokušamo na jedan civilizovan način da objasnimo predsedniku, odnosno predsedavajućem, dobijamo opomenu. To vam je najbolji primer kako se diskriminišu narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nesporno je da se čuje buka, ali to je buka siromašnog i prevarenog sveta, to je buka građana Srbije koji su grubo obmanuti da će živeti bolje, a u stvari će živeti mnogo gore nego što su živeli u 2008. godini.
Imam jednu zanimljivu priču, ali zbog nedostatka vremena, nastaviću kasnije.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li, gospodine Buha, želite da obrazložite amandman?

Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je uputila na stotine protestnih nota raznim međunarodnim humanitarnim organizacijama, misijama EU, organizaciji UN i drugim institucijama, kao i državnim organima Republike Srbije i ukazala na razne oblike diskriminacije koji se provode nad Srbima u Republici Srbiji, u Republici Hrvatskoj, a brojni su oblici diskriminacije nad srpskom populacijom i u Hrvatskoj i u Srbiji.
Ovde ću nabrojati samo neke oblike diskriminacije. Od onih najtežih, to je genocidna politika hrvatske države, etničko čišćenje, ubistva koja su prisutna i posle 95. godine, prisutna su i danas, razni oblici nanošenja teških i lakših telesnih povreda, zatim drugi diskriminatorski postupci kao što su šikaniranje, maltretiranje na nacionalnoj i verskoj osnovi, razni oblici hapšenja, privođenja, saslušavanja Srba koji se vraćaju u Republiku Hrvatsku.
Zatim razni oblici diskriminacije koji se vrše pred pravosudnim i administrativnim organima, opštinskim organima i višim državnim organima Republike Hrvatske, kao i drugi oblici diskriminacije u oblasti kulture i jezika srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj.
Ono što treba da zabrine je neodgovornost i neprincipijelnost srpskih državnih organa, koji ne preduzimaju ništa da se ovi diskriminatorski postupci hrvatske vlasti, pre svega, ovde obznane, da se internacionalizuje pitanje srpske populacije i da se pomogne srpskoj populaciji u smislu povratka svih onih izgubljenih i oduzetih prava.
(Isključen mikrofon.)