Zahvaljujem, narodna poslanice.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković-Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević.
Vreme poslaničke grupe? Narodni poslanik Miroslav Markićević, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi NS je osam minuta. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto je očigledno da gospodine ministre danas niste hteli da uvažite poslanike opozicije, verovatno imate razlog zbog čega ste se tako ceo dan ponašali, vaše je pravo da ne izlazite za govornicu i date bilo koje tumačenje na bilo koji amandman.
Dajem vam priliku, najiskrenije, da ovde izađete i da objasnite jednu stvar za koju mislim da, nažalost, desetine i stotine hiljada ljudi u Srbiji, posle današnjih socijalnih primanja, da tako kažem, imaju, umanjenih za 20%, date im objašnjenje: da li su oni diskriminisani i da li su njihova prava pogažena?
Naime, o čemu se radi. Juče smo svi, Vlada, ministri, opozicione stranke, svako na svoj način i na pojedinim mestima, obeležili 10 godina od tragedije koja je zadesila našu zemlju. Kao posledice zločinačkog bombardovanja naše zemlje od 24. marta 1999. godine nažalost u našoj zemlji ima puno invalida, puno porodica koje su dale svoje najmilije, majke dale sinove, da li smo svi onda juče bili licemerni kada smo taj dan, mislim ipak na dostojanstven način svi zajedno obeležili i obećali porodicama, i precima i potomcima, da taj dan nećemo zaboraviti?
Šta znači primanje današnjih čekova koje su dobili ratni vojni invalidi? Kakva je poruka porodicama koje su dale svoje najmilije? Šta je poruka civilnim žrtvama tog bombardovanja, ako su oni danas primili ta primanja na koja imaju zakonsko pravo umanjena za 20%? Najiskrenije vas molim da izađete za govornicu i da objasnite zbog čega je to urađeno danas. Hvala.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović i Donka Banović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Donka Banović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, sa žaljenjem mogu da konstatujem da se već privodi kraju naša rasprava u pojedinostima, koja je novim diskriminatornim poslovnikom ograničena na 10 sati. Ovo je tek drugi amandman za koji DSS dobija vreme da obrazloži.
Naravno, ne bih optuživala opozicione stranke. Svaki opozicioni poslanik ima i obavezu da podnosi amandmane na zakonske predloge. Za ovakvu situaciju optužujem vladajuću koaliciju i poslanike koji su ovakav poslovnik usvojili.
Inače, amandman koji sam podnela se odnosi na član 13, a taj član nosi naslov "Teški oblici diskriminacije". Molim vas, sam naslov je besmislen zato što je diskriminacija - diskriminacija, valjda. Ili, ako ste već uveli pojam "teški oblici diskriminacije", gde su onda lakši oblici diskriminacije?
Amandmanom se predlaže brisanje reči "rodnog identiteta". Naime, u tom članu su pobrojani ti teški oblici diskriminacije, pa između ostalog i rodnog identiteta.
Podsećam vas da je u članu 21. u onom prvom Predlogu zakona takođe stajao pojam "rodni identitet". U razgovorima ili pregovorima, koji su valjda vođeni nekoliko dana, iz člana 21. je nestao termin "rodni identitet", ali je taj termin ostao u članu 13.
Pri tom se predlagač zakona nije udostojio da nam objasni u pojmovniku šta je to rodni identitet, valjda je to ono, koliko sam laički shvatila, ja sam žensko, ali vam kažem da sam muško i vi mene ne smete teško da diskriminišete zbog toga.

Dva minuta, zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 13. Predloga zakona. Amandmanom se ukazuje na ono što je očigledno, a to je da je postojalo očigledno prepisivanje zakona, jer kao što je poznato, aparthejd je pojam koji se vezuje za Južnu Afriku i Afriku kao kontinent.
Ako je već bila namera da se navede neki primer za diskriminaciju, onda je adekvatan primer pre svega KiM. Ili ako se već insistiralo na nekom međunarodnom primeru, najsličnija situacija aparthejdu je ona koja je danas prisutna u Palestini.
Što se tiče genocida, on se i ne pominje u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, tačnije, u članu 14. ove konvencije koji zabranjuje diskriminaciju. Dakle, i navođenje genocida u ovom zakonu, koji u suštini reguliše ljudska prava, potpuno je neadekvatno. U tom kontekstu jasno je da Predlog zakona ima samo jednu svrhu, a to je propaganda probriselske ideologije.
S druge strane, glavne teme se providno izbegavaju: pregovori sa MMF ili tajnost tih pregovora na koju se obavezala naša Vlada, to je javni podatak; takođe, monopol austrijskih banaka u našoj zemlji. To su, dame i gospodo, glavne teme i na to ukazuje ovaj amandman. Dakle, ekonomija - a ne briselska propaganda, nacionalna tema standard - a ne aparthejd, sistem koji ne postoji već 20 godina i koji je postojao na drugom kontinentu.

Narodni poslanik Aleksandra Janković podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ali da nije podnet u skladu sa članom 147. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Moram sada malo brže da govorim jer je ograničeno vreme.
Posle člana 13. dodaje se član 13a koji glasi: "Zabrane diskriminacije sadržane u ovom zakonu imaju se tumačiti u skladu sa prirodom i svrhom ljudskih prava i sloboda koje se tim zabranama štite, kao i na osnovu celine ljudskih prava i sloboda priznatih i zaštićenih od strane pravnog sistema koji važi na prostoru Republike Srbije.
Izuzetno, neće se smatrati diskriminacijom stavljanje nekog lica u nepovoljniji položaj, aktom ili postupanjem objektivno opravdanim nekim legitimnim ciljem i ako su sredstva korišćena za postizanje tog cilja nužna i primerena.
Prilikom utvrđivanja da li je cilj iz prethodnog stava legitiman, posebno će se voditi računa o prirodi i svrsi ljudskih prava i sloboda koja se štite zabranama diskriminacije, kao i o celini ljudskih prava i sloboda priznatih i zaštićenih od strane pravnog sistema koji važi na prostoru Republike Srbije.
Zabrane diskriminacije ne mogu biti usmerene na poništavanje bilo kog od ljudskih prava i sloboda priznatih i zaštićenih od strane pravnog sistema koji važi na prostoru Republike Srbije ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je zakonom izričito predviđena."
U ovom predlogu zakona, praktično, neophodan je član koji će koordinirati sistem sloboda i prava. Predloženi stav 2. koji se odnosi na izuzetke koji se neće smatrati diskriminacijom, preuzet je po formulaciji iz direktive EU o primeni principa jednakog tretmana bez obzira na rasno ili etničko poreklo, direktive EU kojom se uspostavlja opšti okvir za jednaki tretman u pogledu zapošljavanja i zanimanja, kao i direktive EU o primeni načela jednakog tretmana muškaraca i žena u pristupu dobrima i uslugama, kao i u nabavci istih.
Znači, poslednji predloženi stav 4. neposredno je preuzet iz teksta Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i služi postavljanju jasnih granica u međusobnoj koordinaciji sloboda i prava.

Dva minuta, zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodine ministre, pravo je zadovoljstvo, u moru neukusa koji dolazi iz skupštinske većine, čuti jednu konstataciju da još jedan predstavnik skupštinske većine neće glasati za ovaj zakon i eto tako deluje kao jedno osveženje u ove večernje sate kada govorimo o ovom zakonu.
Inače, podneo sam amandman na član 15. stav 1, u kojem sam predvideo da se "sudovima i" brišu. Besmisleno vam je obrazloženje u kome kažete da postojeća odredba nije suprotna pravilima nomotehnike. Da ovde ne bude nedorečenosti, član 15. predloženog zakona glasi: Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti.
Ovaj amandman sledio je intenciju koju ste definisali u zakonu. U članu 2. istog zakona, vi kažete u tački 4) da izraz "organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće itd. Vodeći se ovim, mi smo predložili da se u ovom članu reči "sudovima i" izbrišu. Da ovde ne ostanemo nedorečeni, pa da se nekom iz skupštinske većine ne bi desilo da izađe i kaže – evo, radikali su protiv toga da građani ostvaruju svoja prava pred sudovima.
Ne nismo, mi smatramo da su sudovi još uvek organi državne vlasti, odnosno državni organi. Istina je da ste pojedine u svom političkom interesu ili nekom drugom privatizovali, ali nadamo se još uvek da postoji razuma u Srbiji i da će oni, koji treba da ostvare svoja prava pred sudovima u sferi zaštite od diskriminacije, odnosno ostvarivanja svojih prava, kao što su to danas Beograđani, moći u budućnosti svoja prava da ostvaruju i u oblasti zaštite prava i sloboda, i u oblasti zaštite od diskriminacije. Hvala.