Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Amandmanom na član 37. predlaže se brisanje člana 37, koji se odnosi na utvrđivanje činjeničnog stanja od strane poverenika.
Dakle, poverenik preuzima ulogu, kako bih rekao, nekog velikog inkvizitora koji će da istražuje ko je uvredio, ko je opsovao, popreko pogledao, nagazio u gradskom prevozu, stavio mušicu u supu, polomio šnalu za kosu, zabranio da uđe u ženski toalet nekom pederu.
I tako će lepo poverenik da se šunja, čeprka, sakuplja prijave, glumi Iliju Čvorovića, da vidi ko se to tamo drznuo da ugrožava homoseksualna ili pederska prava, zagarantovana svim mogućim evropskim dekoracijama, direktivama, konvencijama i, nažalost, i ovim zakonom u Srbiji.
Zamislite da se razvode muž i žena, muž homoseksualac, žena normalna osoba, i ona voli muškarce kao i muž, i maloletna deca treba da pripadnu nekome od roditelja. Ako se kojim slučajem advokat supruge usudi da izjavi da je njen muž homoseksualac ili peder, i da bi podizanje deteta u tom bolesnom ambijentu bilo pogubno za dečiju psihu, ekspresno bi taj advokat završio karijeru, jer bi se našao pod udarom ovog zakona.
Na kraju, svi smo očekivali da ćemo u Evropu zahvaljujući izvozu poljoprivrednih proizvoda, zdrave hrane, turističkoj ponudi, zdravoj pijaćoj vodi, kad ono...
(Isključen mikrofon.)

Hvala. Vreme je isteklo.
Na naslov iznad člana 38. i na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovani predsedavajući, kolege, podneo sam amandman da se član 38. briše. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije predviđen Ustavom Republike Srbije i predstavlja protivustavnu kategoriju. Zaštitom ravnopravnosti treba da se bave pravosudni organi i zaštitnik građana.
Imamo na hiljade zakona i uredbi, ali je pitanje ko ih sprovodi i na koji način ljudi koji su povređeni mogu da tu neku svoju pravdu dovedu do razrešenja, odnosno na svoju povoljnost.
Član 38. kaže - poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku.
Evo jednog primera, pre tri dana na knjižaru „Nikola Pašić“ neko je pucao iz vatrenog oružja, moju omiljenu knjižaru. Kada su zaposleni došli na posao i to videli, prijavili su policiji telefonom. Policija je tražila da se napiše pismeni zahtev da izađu da izvrše uviđaj.
Mene zanima kako će poverenik da pomiri direktorku knjižare i onoga koji je pucao? Kolko će mu trebati vremena? Ko sve u Srbiji i na koji način određene izgrednike treba da privede pravdi, i da dovodi ili do određenog mirenja ili sprovođenja ovog zakona?
Mi mislimo, a ovim amandmanima smo i dokazali, da je ovo zaista još jedno mrtvo slovo na papiru, još jedan zakon u seriji onih zakona i sa spiska kojima se traži od nekih institucija iz Evrope da se sprovedu u delo, od onih koji vas finansiraju na razne načine.
A imali smo dijalog od pre dva-tri dana, gospodin Božidar Delić, imate sjajnu ideju, imate sponzore koji vas finansiraju, Sonja Biserko....
(Isključen mikrofon.)

Da li još neko želi reč?
Reč ima Miroslav Markićević.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, na kraju ove višednevne rasprave želim da u ime poslaničkog kluba Nove Srbije zaključim nekoliko stvari i uputim građanima Srbije nekoliko poruka.
Rasprava o ovom zakonu je neminovno ujedinila Srbiju. Nažalost, sutra kada ovde bude glasano, to jedinstveno mišljenje građana Srbije, većinsko, neće se pokazati u sali. Samo želim nekoliko poruka da uputim svima nama na razmišljanje. Ima para za „Kviriju“, a nema za Filharmoniju. Ima para za „Kviriju“, a nema za invalide. Ima para za „Kviriju“, nema za lekove za decu obolelu od karcinoma.
Želim da ovih 60 sekundi koje imam posvetim toj društvenoj manjini, očigledno diskriminisanoj od strane Vlade Republike Srbije, invalidima. Ima ih 800 hiljada. Oni nisu krivi što su invalidi. Svakome od nas se to, ne daj bože, može desiti sutra.
Gospodine ministre, smanjite platu ministrima, smanjite platu poslanicima, smanjite platu svim funkcionerima u ovoj državi, od mesne zajednice do vrha. Nemojte da diskriminišete invalide, ako za boga znate. Ne navlačite gnev božiji na ovu jadnu zemlju.

Na naslov iznad člana 39. i na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 40. i na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mogu da vam kažem da ovaj način kako ste koncipirali ovaj zakon teško da je primenljiv u praksi. Znači, pravite jedan paralelan državni organ iako već postoji u našem zakonodavstvu i u praksi takav državni organ koji treba da se bavi jednim ovakvim poslom. Osim što će to biti jedan i te kako veliki finansijski izdatak za građane Srbije u vreme ekonomske krize, takođe smatram da one ne može dati efekta.
Nemam puno vremena da pričam i da pravim uporedno kako bi izgledalo jedna ili druga opcija, ali samo mogu da vam kažem da naš narod i voli da se žali, da će taj poverenik da bude zatrpan raznim prijavama, zahtevima za preispitivanje, i sasvim sam siguran da će u tom moru zahteva jednostavno oni pravi primeri zloupotreba iz ove oblasti da budu zatrpani i do otklanjanja tih zloupotreba neće ni doći.
Isto tako mogu da vam kažem kada je u pitanju zapadno zakonodavstvo, nemojte na njih u svemu da se ugledate, prilagođavajte našim uslovima i mogućnostima, zapad se protiv svetske ekonomske krize bori potrošnjom, naša država se bori štednjom, i to najviše u oblasti štednje kada je u pitanju javna potrošnja. Na ovaj način ovo svakako neće dati efekta, osim što ćemo da potrošimo četrdesetak miliona dinara godišnje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Paja Momčilov, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poslanici SRS evo u dvanaestom satu rade neprekidno, dok se vi iz predsedništva smenjujete uredno i obnavljate svoju energiju, naravno, ona vam je i potrebna, pošto imate i izuzetno teške zadatke, a to su zadaci kerberski. Mi smo predložili naime da se član 40. briše. Besmislen je. Kada bih hteo sada da ga obrazlažem, da bi mogli građani da shvate o čemu se radi, proteklo bi mi samo vreme od dva minuta dok bih ispričao sadržinu tog člana, ali mi smatramo, upravo ću da kažem da je besmisleno da ovakav član postoji.
Rekli smo sve, da poverenik ne treba da postoji i obrazložili smo dovoljno jasno zbog čega ne bi trebalo da postoji, zbog uvećanja administracije. Vi znate, 2000. godine državnih službenika koji opslužuju ovu vladu i ministarstva bilo je 8.000, a sada ih ima 21.000. Šta to u finansijskom pogledu znači ne treba ni da govorimo.
Prema tome, imamo ovde i besmislenu odredbu da taj poverenik nekoga opominje. Zamislite, ako se desi situacija genocida i onda šta će da radi ovaj poverenik, on treba nekoga da opominje, ako bi se striktno primenjivao ovaj član zakona. Ovo je jedan dekadentan i licemeran zakon, koji nema podršku većine građana i to treba jasno kazati. Neću da kažem da je to i zakon koji je protiv dece usmeren, a deca su sigurno najveće bogatstvo jednog društva. Zna se i kojim svojim odredbama, gde vi promovišete homoseksualnost i te homoseksualne veze.
Nažalost, biće on izgleda izglasan, kako većinom, tako i, mogu li samo da završim rečenicu jednu, imaćete i pomagače ovde. U jednoj emisiji je rečeno otprilike ovo: vi imate samo jednu ideju, imate sponzore koji vas finansiraju. Sonja Biserko je odgovorila – pa isti koji i vas finansiraju.