Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja, 02.04.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja

4. dan rada

02.04.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena poslanica Poslaničke grupe SRS.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.) Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, gospodine ministre, nadam se da ćete moći tu pozadi da čujete makar svaku reč koju ćemo danas pokušati da izgovorimo, ali ono što je za nas najbitnije jeste javnost u Srbiji koja treba da zna da sve ovo što se dešava u poslednje vreme, a tiče se  posebno najveće opozicione stranke – SRS, jeste, onako kako mi to vidimo i to je naše duboko uverenje, organizovana kampanja koja za krajnji cilj ima zaista ućutkivanje slobodne reči i državi Srbiji.

Ono što naše razumevanje političke, ali na prvom mestu ekonomske i socijalne situacije jeste, jeste da Vlada, koja je potpuno otuđena od naroda, a to se vidi u ovom parlamentu, apsolutno ne želi da odgovara na sve ono što su zahtevi građana, a mi pokušavamo da kažemo ovde, za ovom govornicom, pred ovim prestižnim domom.

Dakle, neću se ponavljati, javnost je zaista, a i svi vi, imala prilike da vidi kakav je odnos Vlade prema onome što se zove ekonomski i socijalni položaj građana Srbije. U Srbiji preko pola miliona ljudi živi ispod donje granice siromaštva. Do kraja prošle godine oko 67 hiljada ljudi je ostalo bez sredstava za život. Hiljadu ljudi do 1. jula ove godine ostaće bez socijalnog.

Dakle, mi nismo imali prilike, a ovo jeste direktno pitanje za srpskog premijera, da čujemo i konkretno vidimo šta Vlada konkretno sprema da zaštiti osnovne egzistencijalne potrebe građana države Srbije? To je pitanje na kojem će SRS, ma koliko nas ostalo u ovoj sali, da zahteva.

Ono što smo mi ponudili kao apsolutno moguće i jedini pravi put na majskim izborima prošle godine, jeste da Srbija nema alternativu.

Mi ćemo, dame i gospodo, gospodine ministre, ovih dana i ovih nedelja dokazati da će ono što ste vi odabrali kao put, to je legitimno i tu nema ništa sporno, ljudi su glasali za to da Evropa nema alternativu, doneti Srbiji glad, siromaštvo, a obzirom na situaciju koja se dešava na suverenom delu teritorije KiM, čini se i potpunu izolaciju.

Ono što bi trebalo građanima Srbije i celokupnoj srpskoj javnosti da bude jasno, da svih tih milion i 22 hiljada glasova, koje smo osvojili kao SRS, zajedno sa nosiocem liste dr Vojislavom Šešeljem, ovde će do poslednjeg atoma snage da dokazuje da sve ono što jeste ubrzani put pridruživanja EU, neće rešiti nijedan egzistencijalni ili socijalni problem građana Srbije, da su, nažalost, obmanuti birajući taj put.

Mi ćemo, nadam se, uspeti da pokažemo da ono što Srbija može da uradi, jer Srbija nema alternativu, jeste jedini pravi put za državljane Srbije. Kako to mislimo da uradimo? Tako što ćemo ovde izvesti sve ministre, sve članove srpske vlade, da otvoreno pred očima javnosti kažu gde su pare koje su dobili do sada, svih ovih devet godina, kroz sistem donacija, koje su projekte ostvarili, koji je problem EU rešila da poboljša život građana Srbije?

Ono što je ključno pitanje, takođe, ne manje važno, jeste potpuna derogacija simbola srpske nacionalne kulture. Dame i gospodo, ono što je sa naše strane potpuno zaprepašćujuće, jeste da apsolutno niste reagovali da zaštitite zaista značajna imena koji su podneli ostavke na mesta direktora nacionalnih institucija kulture. Niste uradili ništa da zaštite takvu oblast od dodira vladajuće garniture, odnosno od potpune politizacije.

Javnost u Srbiji je bila uskraćena odgovora i ovo je pitanje za gospodina ministra kulture: kako je moguće da svi direktori nacionalnih institucija kulture govore o politizaciji kulture i o politički podobnim kadrovima, a da u javnosti ne postoji makar nijedan protest?

(Predsedavajuća: Pet minuta. Zahvaljujem.)

Izvinjavam se, samo da završim misao.

Ono što mi očekujemo ovde jeste da gospodin ministar kulture kaže kako ga nije sramota da i dalje bude na tom mestu, kad su ovi ljudi podneli ostavke?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi da iskoristi svoje pravo iz člana 235. Poslovnika i traži objašnjenje ili dodatno obrazloženje? (Ne.)
Dajem dodatna obaveštenja o toku sednice u današnjem radnom danu.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Velimir Ilić, Jelena Travar-Miljević, Suzana Grubješić i Nikola Žutić.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju i Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Darko Radojčić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Povodom sledećih tačaka dnevnog reda Milan Avramov, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Aleksandar Vasić, Ljiljana Stanojević i Jelena Cvetković, pomoćnici ministara životne sredine i prostornog planiranja.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZGLEDU I UPOTREBI GRBA, ZASTAVE I HIMNE REPUBLIKE SRBIJE ( načela)
U jučerašnjem radnom danu, nakon otvaranja načelne rasprave, svoje pravo da se obrati Narodnoj skupštini imao je u ime predlagača ministar Oliver Dulić.
Dodatna informacija, došlo je do izmene i upućeno je obaveštenje Narodnoj skupštini da je ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS Marina Raguš.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, kao i predsednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, Zoran Krasić i Vjerica Radeta, imali bi pravo da svoje mišljenje obrazlože ali su zbog kršenja odluka Administrativnog odbora i teških povreda reda isključeni sa sednice Narodne skupštine.
Da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik Poslaničke grupe Napred, Srbijo.
...
Srpska napredna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, i meni je kao građaninu Srbije jako dugo smetalo to što nemamo zvanično obeležje i što smo bili prinuđeni da nekakvom preporukom, ničim utemeljenom, obavežemo držane organe na to da koriste nekakva obeležja koja bi, ukoliko se odlučite da ovako glasate, trebalo da budu obeležja Republike Srbije.
Mi smo imali ovaj problem i kao Srpska napredna stranka u želji da na svom grbu i na svojim obeležjima primenimo potpuno ne samo heraldiku, nego i istoriju obeležavanja srpske državnosti, i nismo se usudili, kao što je to Vlada Republike Srbije uradila, da državnost Srbije vežemo za 1882. godinu, za grb koji je nacrtao jedan Nemac, prevario najboljeg srpskog istoričara Novakovića, nacrtao mu nemački, a ne Nemanjićki grb. Da ste hteli da se malo raspitate i da nas zaista vežete za Nemanjiće, a mislim da nam je tu ishodište, naš koren, i da nam je na nesreću sva državnost vezana za uspehe Nemanjića, mogli ste da vidite gde se razlikuje taj orao, koga preporučujete danas, od dvoglavog, pravog, belog orla Nemanjića.
Vi nama, najpre, ne predlažete dvoglavog orla nego ''dvovratog'' orla. Nemanjićki orao, beli orao na crvenoj pozadini, imao je samo jedan vrat, imao je kolir ili, ovi novi bi rekli, kragnu oko vrata. Iz tog vrata izlazile su dve glave.
Njegove kandže i njegov rep simbolizovali su ljiljan, a vi sada predlažete pticu koja ima potpuno drugačiji položaj krila koja liči na nemačkog orla, a ne liči ni na vizantijskog ni na paleološkog, jednostavno, čini mi se, ako je Novaković prevaren, da ste mogli da angažujete stručnjake za heraldiku u Srbiji, nijedan nije u SNS, ali umemo ponekad da iz njihovog rada izvučemo pouke, a ponekad i oni zastrane, nekada rade za novac, a naročito opštinama kada rade grbove, pa tu natrpaju sve i svašta.
U pogledu grba koji bi trebalo da predstavlja Srbiju, sporenja nema, ili je to Nemanjićki grb ili priznajete da smo 1882. godine, pa je onda to potvrđeno još jednom u jednoj Skupštini, i mi odlučili da kao nekakva država vezana za nemačku heraldiku postanemo poznati po obeležjima koja biste da i danas koristimo.
Naravno, kako odluči Narodna skupština, tako će se ponašati i poslanici SNS, a tkao ćemo i kroz stranku ubediti i one građane koji nam veruju da to mora da se poštuje i treba da se poštuje. Ipak je bolje imati bilo kakvo obeležje nego nemati obeležje. Ali, trebalo je da razmislite.
Znam, gospodine ministre, da to nije vaš posao. Vi ste preuzeli nekoliko poslova koji nisu vaš posao i znam da morate mnogo da učite i da radite, i dan i noć, da biste nešto saznali o prostornom planiranju i o heraldici, pošto vam to nije vokacija, ali prihvatam da inteligentan i obrazovan čovek vrlo lako može da se snađe i u materiji koja nije njegova, zato što rad može da zameni mnogo škola u kojima se uče besmisleni predmeti.
Vaše objašnjenje je bilo šturo, nisam prisustvovao, pročitao sam iz beleški, i nije vezivano za Nemanjiće, a vezivano je za srpsku državnost. Znate, onaj ko vezuje srpsku državnost, a ne pominje Nemanjiće, jednostavno ispušta ogromni deo istorije o kojoj postoje zapisi, a grb, taj orao, nekad sa šlemom, pošto Nemanjići nisu imali štit u svojim obeležjima, taj dvoglavi beli orao je u mnogim manastirima danas potpuno prepoznatljiv. Nažalost, nema ga u Mileševi, potpuno je uništena ta freska, ali možete da vidite i u Bogorodici Ljeviškoj, na simbolima na odeći srpskih vladara. Italijani su o tome pisali, Vizantija je o tome pisala, Vaseljenska patrijaršija ima veoma sličnog orla preuzetog tada kada su se i Nemanjići vezivali za Vizantiju, kada je car Dušan želeo da bude naslednik ogromne imperije.
Dakle, imamo čime da se podičimo i pohvalimo i to nije 1882. godina i to nije 1804. godina i to nije početak naše državnosti. Mi smo se i Sretenjskim Ustavom nekako odredili dokle seže naša ustavotvorna praksa, umesto da se vratimo mnogo vekova unazad kada smo bili kao narod, kao država, mnogo više poštovani nego danas.
Ako nam ovi simboli pomognu da budemo poštovani kao narod i kao nacija i kao država, neka nam je Bog na pomoći i neka bude tako. Ne možete simbolima da sve građane oduševite i da svi budu zadovoljni, a posebno, recimo, pesmom.
Jesmo mi koji smo krenuli 1990. godine kao opozicija svi favorizovali „Bože pravde“, ali i među nama je bilo mnogo sporenja oko toga. Neko je mislio da je „Vostani Serbije“ pesma koja će nam biti potrebna kroz vekove, izgleda da će da nam treba, a neko je mislio, na primer, ja, nije bitno uopšte, da je „Oj Srbijo mila mati“, pesma koja je jedno vreme bila himna, pa su je bacili Karađorđevići, a izgleda da joj je smetalo to što je Nedić uzeo kao državnu himnu za vreme Drugog svetskog rata.
Kada se svira „Bože pravde“ ustaću, kao što sam stajao i na himnu „Hej Sloveni“. Niti sam mislio da me ta pesma vezuje kao Srbina, ali je bila državna himna i želeo sam da pokažem da državu poštujem i nije mi se sviđalo kada su gledaoci zviždali himni „Hej Sloveni“, izražavajući time svoju želju da dobijemo himnu, a ne svoj protest zbog tog što žive u državi koja se zove Jugoslavija. Neki bi, posebno stariji, možda voleli da smo bar neki deo Jugoslavije uspeli da sačuvamo.
Dakle, zastava, kod zastave je sve jasno. Zastava je nastala tako što je Karađorđe poslao emisare u Rusiju da mu donesu rusku zastavu, hteo je da imamo rusku zastavu. Oni mu doneli, ali zaboravili kako se kači na koplje, okrenuli je naopako i sada mi imamo crveno-plavo-belo, Rusi imaju belo-plavo-crveno, nema veze, mi smo braća i po poreklu i po veri i po budućnosti koja nas sve više sastavlja, to je očigledno.
Mi ćemo glasati za ove simbole, glasati za državu kojoj smo podarili i Ustav i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, simboli se rade jednom zauvek, ali ostaje žalost što se nismo u simbolima, u simbolici, u tradiciji vezali za Nemanjiće, nego smo se vezali isključivo za jedan amblem lepo urađen, i onaj bi isto tako lepo izgledao, dakle, urađen po narudžbini i čovek koji ga je radio, Štrohe ili ne znam kako, zaboravio sam kako se zvao, bio je neki fon iz Nemačke, taj ga je uradio tako da Srbija liči na Nemačku i ostaće mi ta žalost, iako, kažem da ću glasati za ove simbole. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč.

Ima reč gospođa Marina Raguš. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospođo Đukić-Dejanović, ja ću koristiti samo deo vremena od onih dvadesetak minuta koje imam na raspolaganju. Ono što bi želela da čujem od gospodina Dulića, koji je tu prisutan i zaista mi je drago zbog toga, jeste i odgovor, uslovno rečeno, na neke izvesne moje dileme i odgovor na konkretno pitanje.
Dakle, gospodine Duliću, gospodine ministre, u rukama držim zakon o upotrebi državnih simbola Kosova. Ovaj zakon o upotrebi državnih simbola Kosova usvojen je 20. februara 2008. godine. U tom zakonu o upotrebi državnih simbola Kosova kaže se – skupština republike Kosova na osnovu člana 65.1 ustava republike Kosova u cilju uspostavljanja zakonskih pravila o upotrebi državnih simbola republike Kosova usvaja zakon o upotrebi državnih simbola.
Ovim zakonom u članu 1. se uređuje upotreba državnih simbola Kosova. Državni simboli republike Kosova su zastava, grb i himna. Zastavom, grbom i himnom republike Kosova predstavlja se republika Kosova i identitet Republike Kosova. Zastava, grb i himna republike Kosova upotrebljavaju se u skladu sa zakonom i dotičnim podzakonskim aktima koji se donose u provođenju ovog zakona. U članu 3. forma, dimenzije, zastave i grba, sadržaj teksta i partitura himne, određuje skupština republike Kosova. Tu, zaista, imate solidan broj članova.
Evo, to je taj zakon na suverenom delu teritorije Republike Srbije (pokazuje tekst), koja na prvom mestu derogira najviši zakonodavni akt, a to je Ustav, a koja na drugom mestu potvrđuje zaista pravo lice međunarodne zajednice, a tu na prvom mestu mislimo na američku administraciju, britansku, briselsku, koje su, evo, i 23. marta na sednici Saveta bezbednosti potvrdile, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da je Kosovo nezavisno. I, to je nepovratna činjenica da se na Kosovu sprovodi plan Martija Ahtisarija.
Srbija razume, gospodine ministre, što se tiče Kosova i odnosa velikih zapadnih sila prema tome, da je to završeno i da je to gotovo. Oprostićete mi, ali današnje izlaganje, koje se tiče nacionalnih i državnih simbola države Srbije, ići će, gospodine ministre, baš u tom smeru.
Ono što mi ovde očekujemo od vas, kao i svi građani države Srbije, jeste da nam kvalifikovano odmah kažete – kada će se zavijoriti srpska zastava u Prištini?! Kada će ''Bože pravde'' da odjekuje KiM?! Kada će dvoglavi orao Nemanjićki da lepo zasvetli na najsvetlijim mestima srpske Metohije?!
Kada ćemo moći normalno i slobodno da uđemo u Pećku patrijaršiju i u Visoke Dečane, gospodine ministre?! Kada će sve institucije i mesne kancelarije na teritoriji KiM da imaju srpske nacionalne i državne simbole?!
To je ono što treba da nam predstavnik srpske Vlade odgovori u ovom prestižnom domu, bez uvijanja, direktno, kao što je to nekada radio, nažalost, ubijeni premijer DS, premijer srpski gospodin Đinđić – hladan tuš za narod, da narod zna u kakvoj je situaciji. Jer narod ne zna.
Narod ne zna, gospodine ministre, već narod može samo da sluša određene poluizveštaje u režimskim medijima, ali narod ne zna, pogotovo onaj koji je isteran sa teritorije KiM – kada će ''Bože pravde'' da bude himna na koju će oni moći i za koju će oni moći slobodno da ustanu, skinu kapu zbog svih postradalih i proteranih sa teritorije KiM. Hvala. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi Raguš.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović, ovlašćeni predstavnik DSS. Izvolite.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, odmah na početku da kažem da je dobro što Srbija, odnosno Srpski parlament danas raspravlja o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne. Dobro je što to činimo upravo na ovom mestu.
Nije dobro, da ovu sednicu započinjemo u ovako lošoj atmosferi. Nije dobro što se tenzije iz dana u dan, u ovom parlamentu, podižu. Nije dobro, što vladajuća koalicija, ne može da pronađe zajednici jezik sa opozicijom, od trenutka njenog formiranja. Nije dobro, što vladajuća koalicija nije u stanju da obezbedi elementarne uslove za rad ovog parlamenta. To je tipičan primer nepoštovanja državnih institucija, mislim prvenstveno na Srpski parlament.
Smatram da je jedan od najdrastičnijih primera nepoštovanja ovog parlamenta učinjen juče, upravo zato što je sednica započeta u jednoj atmosferi koja nije dostojna ovog doma, kada je Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu obrazlagao ministar, koji ni po jednom osnovu nije smeo da bude ovlašćeni ministar za ovu tačku dnevnog reda. To bi bilo isto kao da je ministar vera obrazlagao predlog zakona o hartijama od vrednosti.
Podsećam da Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju i mislim da se Vlada po ovom pitanju pokazala i ponašala prilično neozbiljno. Sve to govori o stanju u kojem se nalaze naše državne institucije, sve to govori o stanju u kojem se nalazi naša država danas. Smatram da je upravo zbog toga najbolji način izlaza iz ovakve situacije, u kojoj se kao država generalno nalazimo, raspisivanje novih izbora. Ipak želim da se vratim samom Predlogu zakona.
Ovaj predlog zakona je trebalo usvojiti mnogo ranije. Umesto zakona koji je trebalo da reguliše ovu materiju, mi smo do sada imali preporuku Narodne skupštini iz 2004. godine i zaključak Vlade Republike Srbije o korišćenju državnih simbola.
Ovaj predlog zakona ne tretira drugačije ovu materiju od preporuke i od zaključka Vlade.
Smatram da je on u najboljem smislu potpuno identičan, samo se u određenom smislu upotpunjuje onim pravilima upotrebe državnih simbola prilikom međunarodnih susreta. Grbom, zastavom i himnom se predstavlja Republika Srbija, izražava se pripadnost Republici Srbiji. To je samo simbolički značaj ovih državnih obeležja. Smatram da mi kao deo države i država u najširem smislu reči treba da svojim ponašanjem znatno doprinese podizanju svesti, prvenstveno među mlađom populacijom, o suštinskom značaju ovih simbola.
Volela bih da grešim, ali utisak mi je da značajan deo naše populacije nije potpuno siguran u izgled naših državnih simbola. Mislim da država prvenstveno putem obrazovanja, kroz osnovne škole pa nadalje, treba da ima ključnu ulogu u podizanju svesti o suštinskom značaju ovih simbola i da se njen najveći udeo ogleda u podizanju patriotske svesti koja je kroz niz godina i teška vremena kroz koje je Srbija prolazila poprilično izgubljena.
Danas su primetni i vidljivi pokušaji skrnavljenja svega što ima nacionalni prizvuk u državi. Mislim da tolerisanje takvih pojava, posebno putem medijskog favorizovanja doprinosi značajnom smanjenju onih najprimarnijih osećanja koje građani treba da imaju prema svojoj državi. To je poprilično raširena pojava kod nas. Smatram da država svojim primerom i jednim ozbiljnim radom treba da povrati veru građana u državu.
Mogla bih redom da nabrajam države, zemlje razvijenog Zapada koje i te kako drže do svojih državnih simbola, i te kako poštuju i vole svoje državne simbole. Mislim da su SAD tu najdalje otišle i da u ovom slučaju taj primer, briljantan primer, mi treba da sledimo kada govorimo i kada se odnosimo prema našim državnim simbolima.
Mislim da ne postoji nijedan Amerikanac koji ne poznaje ili ne zna šta znači svaka zvezdica na američkoj zastavi. Mislim da su taj zavidan nivo nacionalne svesti Amerikanci sticali dugim nizom godina. Primera radi, kod njih još u osnovnoj školi deca pre početka nastave prisustvuju intoniranju himne i podizanju zastave. Na taj način se od najranije životnog doba stvara i razvija odnos prema državi putem državnih simbola. Takođe, ne postoji nijedna, takoreći, kuća u Americi koja nema vidno izloženu ili pobodenu američku zastavu. Prema njoj se, faktički, odnose kao prema svetinji.
Kod nas je, nažalost, potpuno drugačija situacija. Kod nas se državne zastave retko viđaju i na zgradama državnih institucija i često se nalaze u stanju koje im ne dolikuje. Na jugu centralne Srbije, u Preševu i u Bujanovcu, redovna je pojava da se albanska zastava podiže prilikom svake lokalne manifestacije. Oni su čak otišli toliko daleko da za Dan albanske zastave srpsku zastavu spuštaju i podižu albansku zastavu.
Smatram da je nedopustivo da država toleriše takve pojave. Smatram da je nedopustivo da se u državi Srbiji, na tlu Srbije, potpuno ne poštuju državni srpski simboli i da se zakonom zabranjena upotreba stranih obeležja na tlu Srbije na ovaj način toleriše.
Pored ovih ekstremnih primera, mi u našem političkom životu imamo primere da političari nose značke, umesto sa državnim simbolima, nose značke sa obeležjima svojih političkih stranaka. To nas bitno razlikuje od zemalja razvijenog Zapada, od zemalja koje se na potpuno drugačiji način ophode prema svojim državnim simbolima.
Na samom kraju, moram da kažem da je dobro što je Srbija kao jedna od najstarijih evropskih zemalja, koja je svoju državnost započela još u sedmom veku, uspela Ustavom iz 2006. godine da povrati svoja državna znamenja koja je izgubila šest decenija pre toga. Moram da kažem i to da Srbija svoja državna znamenja u onom izvornom obliku nije imala samo za vreme komunizma i pod Turcima. Hvala vam. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Radović.

Reč ima predsednik Poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić, a zatim gospođa Aleksandra Janković.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS-JS će glasati za ovaj zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Mi izražavamo zadovoljstvo da nakon praktično 18 godina, sada već 19, Srbija ovim činom dobija zakon o upotrebi državnih znamenja, a državno znamenje mora i treba, bez obzira na atmosferu u kojoj smo počelu ovu sednicu u prethodna tri dana, da bude faktor jedinstva, dakle, državno znamenje i državni simboli treba da budu ono oko čega ćemo se okupiti, bez obzira na političku pripadnost bilo kojoj partiji.
Dakle, kada imate situaciju da se intonira vaša himna, da nastupate sa određenim državnim znamenjem, da gledate u grb svoje države ili u zastavu, to naravno kod svih nas izaziva najviša osećanja i zato je važno da se barem oko ovog pitanja ujedinimo, objedinimo i da, nadam se, svi u danu za glasanje glasamo za Predlog ovog zakona.
Donošenjem ovog zakona praktično će biti ispoštovan i član 7. Ustava Republike Srbije, stav 5. Dakle, zaokružićemo i formalno regulisanje upotrebe držanih simbola države Republike Srbije. Ovo pitanje ne treba da izaziva nikakve kontraverze, ono prosto treba da bude formalizacija trenutnog stanja. Nije bilo primereno da preporukom uređujemo upotrebu državnih simbola, ali je i to bilo bolje nego da uopšte nemamo neki akt koji bi to regulisao. Ovim činom postajemo, hvala Bogu, ozbiljna država i nadam se da će upravo ta najviša osećanja biti prisutna kod svih građana države Srbije kada budu videli svoju zastavu, slušali svoju himnu i budu videli svoj grb.
Zahvaljujem. (Aplauz.)