Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, u svom današnjem izlaganju posebno ću se osvrnuti na Zakon o turizmu s obzirom na to da je to svakako jedna od najperspektivnijih, ali i nedovoljno razvijenih privrednih grana u Srbiji. Pored brojnih dobrih geografskih karakteristika i prirodnih predispozicija koje Srbija ima u tom smislu, turizam ipak muče i mnogi problemi koji ne dozvoljavaju pravilan razvoj ove bitne privredne grane.
Dolazim iz Vrnjačke Banje, iz, kako je to danas ministar primetio, jednog od najrazvijenijih i najvažnijih turističkih mesta u Srbiji. Ona se nalazi u Raškom okrugu, u kome je svakako turizam jedna od najbitnijih privrednih grana. Pored Kopaonika i Vrnjačke Banje, u Raškom okrugu se nalaze i Mataruška, Jošanička i Bogutovačka Banja. Priznaćete da je to za jedan okrug impozantan broj banjskih klimatskih mesta.
Međutim, osim Vrnjačke Banje, ostale banje nisu dovoljno razvijene. Ovakva situacija može da se projektuje i na čitavu Srbiju. To samo pokazuje da razvoju banjskog turizma treba dati mnogo veći značaj.
Primera radi, u 2007. godini evidentirano je 12 turističkih mesta koja su ostvarila preko 100.000 noćenja turista. Od tih 12 turističkih mesta, sedam su banjska lečilišta. Takođe je registrovano i pet turističkih mesta u kojima je ostvareno preko 300.000 noćenja turista. Od tih pet turističkih mesta, dve su banje, to su Vrnjačka i Sokobanja. To ukazuje na značaj banjskog turizma u čitavom sistemu, ali u isto vreme i signalizira da ovaj vid turizma ipak mora da bude posebno obrađen u zakonu o turizmu. Iako je tu, u svakom slučaju, vrlo bitan zakon o banjama, i zakon o turizmu mora na svoj način pravilno da definiše banjski turizam.
Podnevši nekoliko amandmana na ovaj zakon nameravala sam da bliže definišemo način naplate turističke i boravišne takse. Nadam se da će nam Ministarstvo u tom smislu izaći u susret.
Vrnjačka Banja poslednjih godina ima jedan nov problem koji, u to sam sasvim sigurna, muči i sve ostale turistički razvijene opštine u Srbiji. Naime, zbog prekomerne i neplanske izgradnje stanova i tzv. apartmana dešava se da gosti prođu kroz ova turistička mesta, iskoriste sve njihove pogodnosti i pri tom se ne prijave i, naravno, ne plate boravišnu taksu. Po pravilu, vlasnici ovih stanova nisu autohtoni stanovnici, i oni zajedno sa svojim prijateljima, rođacima prođu kroz turistička mesta bez da se prijave i da plate boravišnu taksu. Postoje neke procene da je samo Vrnjačka Banja u prošloj godini na ovaj način izgubila preko 12.000.000 dinara. To nam ukazuje na probleme koje muče banjski turizam.
Na kraju bih htela da skrenem pažnju na jedan od vodećih problema u mom mestu, u Vrnjačkoj Banji. Naime, u pitanju je neuspela privatizacija Hotelsko-turističkog preduzeća "Fontana". U momentu kada je privatizovano, ovo preduzeće posedovalo je oko 45.000 korisnih kvadrata, odnosno najveći deo najvažnijih hotelskih i ugostiteljskih objekata u našem mestu. Nažalost, privatizacija je poništena, nekoliko godina sve stagnira, u toku su neki sudski procesi koji usporavaju rešavanje problema.
U tom smislu apelujem na nadležno ministarstvo i na sve nadležne institucije da pomognu lokalnoj zajednici da se reši ovaj problem i da Vrnjačka Banja zaista bude u poziciji da održi visoko mesto među najrazvijenijim turističkim mestima u Srbiji i na taj način pomogne i ukupnom razvoju turizma u Srbiji. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je sedam minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da se svako od nas sa podjednakim žarom zalaže za razvoj i napredak oblasti iz koje potiče, kao i za napredak cele Srbije.
Kada govorim o turizmu i turističkom potencijalu Srbije, Raški upravni okrug je njen esencijalni segment sa viševekovnom tradicijom. Sunčevi vrhovi, Pančićeva omorika, crna i crvena Duboka su samo neke od asocijacija za Kopaonik. Goč i Golija su po visini niže planine od Kopaonika, sa manje skijaških dana, ali se na njima, inicijativom lokalne samouprave, ubrzano razvija taj segment turističke ponude.
Maglič, kako mu samo ime kaže, taj magloviti srednjevekovni grad koji je izgradila Jelena Anžujska iznad brzaka Ibra, niz koji se svake godine već tradicionalno organizuje "Veseli spust", manastiri Žiča, Studenica i Sveta Petka, kao spomenici nemanjićkog sjaja stare Srbije, seoski turizam Kamenice i Stanišinaca sa etno-naseljima koja niču kao produkt privatne inicijative zaljubljenika u tradiciju.
Lov na divlje svinje u visokim bukovim senovitim šumama Goča, u ograđenom lovištu Vrnjačke Banje, kao i ribolov na brzacima Ibra i u tišacima Zapadne Morave. Kao najznačajnije što su nam Bog i priroda podarili, a preci sačuvali, jesu Bogutovačka, Jošanička, Mataruška i, naravno, najveća i najlepša Vrnjačka Banja.
Ovo vam govorim kao potvrdu da je neophodno predvideti osnivanje turističkih organizacija regija, što je Srpska napredna stranka, odnosno Poslanički klub Napred Srbijo - Tomislav Nikolić, svojim amandmanom i predvidela.
Odnos Vlade Republike Srbije prema turizmu se svodi na lične afinitete resornog ministra. Kako je gospodin Dinkić, kako je malopre jedan kolega rekao, "vrhovni skijaš Srbije", ulaganja države su samo u "Skijališta Srbije", dok su drugi turistički potencijali zaboravljeni.
Zar će moj sugrađanin iz Vrnjačke Banje ili iz drugih banja Srbije čekati da gospodin Dinkić, ne daj Bože, oboli od dijabetesa ili od bolesti organa digestivnog trakta, da bi dočekali neka veća ulaganja u Vrnjačku Banju i ostale banje Srbije?
Sa koliko cinizma i dezorijentisanosti se trenutna republička vlast odnosi prema turizmu govori i primer gospodina Dragana Markovića Palme.
Prošle godine, u godini kada je Vrnjačka Banja slavila 140 godina aktivnog bavljenja turizmom, zarad jeftinih političkih poena gospodin Marković je moje Vrnjčane organizovno vodio u Jagodinu da ih uči šta je to turizam, da im pokazuje voštane figure i da im pokazuje žirafu koju mu je gospodin Dinkić, u ime Vlade Republike Srbije, u ovo vreme svetske ekonomske krize kupio novcem svih građana Srbije.
Gospodin Dragan Marković Palma bi trebalo da se hvali jagodinskim ćuranom kao svojom tradicijom i tradicijom Jagodine, a mogao bi i da iskoristi svoj izuzetan politički uticaj i ličnu težinu i da se bavi Jagodinskom pivarom, jedinom pivarom u Srbiji koja je propala, da se bavi "Juhorom", da se bavi Fabrikom kablova iz Jagodine, čija je proizvodnja na minimumu i da objasni zašto mu se toleriše sukob interesa u kojem se nalazi, a da se turizmom bave za to kompetentni ljudi u područjima sa viševekovnom tradicijom.
Vrnjačka Banja je turističko mesto prve kategorije i kraljica kontinentalnog turizma. Međutim, nebrigom države, nezainteresovanošću lokalne samouprave zbog nerešenih vlasničkih odnosa i usled nedostatka sistemskih zakona, od stare slave, nažalost, ostalo je samo ime.
Motor turističkog razvoja opštine Vrnjačka Banja je HTP "Fontana", sa kapacitetom od 1.200 ležajeva u šest hotela i sa još toliko restorana na najekskluzivnijim lokacijama u srcu Vrnjačke Banje. U HTP "Fontana" je radilo 270 zaposlenih različitih profila turističke struke. "Fontana" je bila rasadnik dobrih kadrova koji su osvajali prva mesta na takmičenjima poslastičara, kuvara, konobara, turističkih radnika, turističkih tehničara širom bivše Jugoslavije.
Agonija "Fontane" počinje 3. jula 2005. godine privatizacijom 70% društvenog kapitala za približno pet miliona evra, i to za građevinske objekte neto površine od oko 50.000 metara kvadratnih, što čini jediničnu cenu od 100 evra po metru kvadratnom, na lokacijama gde je cena poslovnog i stambenog prostora između 1.500 i 2.000 evra po metru kvadratnom. U trenutku privatizacije "Fontana" je imala dugovanja od 37.000.000 dinara i isto toliko potraživanja.
Kakva je situacija sada? Privatizacija je poništena, radnici na minimalcu, i to neredovnom, hoteli otuđeni, dugovanja na nivou od 450.000.000 dinara bez ugovornih aranžmana na početku nove turističke sezone, i to sve, dame i gospodo narodni poslanici, dok su čuvari kapitala i članovi Upravnog odbora HTP "Fontana" prekaljeni kadrovi G17 plus, baš kao i Bojan Krišto.
U svoje lično ime, u ime građana Vrnjačke Banje, u ime radnika "Fontane", molim vas da više na taj način ne čuvate kapital građana Srbije. Zato se nameće pitanje dokle ćete ići sa daljom otimačinom i pljačkom imovine "Fontane", dokle ćete se poigravati sudbinom 270 zaposlenih, dokle ćete se poigravati sudbinom Vrnjačke Banje, koja će bez "Fontane" postati obična varošica?
Razlog za donošenje ovog zakona stoji i u činjenici, bar kako ste naveli, da "sa sadašnjih 87.000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate od onih koje ostvaruju konkurentske zemlje". Pitam vas ko je na vlasti poslednjih devet godina, ko to nije postigao ni približne poslovne rezultate?
Šta vi na ovaj način priznajete, nesposobnost? Kako ste vršili privatizaciju pokazao sam vam na primeru HTP "Fontana". Krivac ili, tačnije rečeno, osumnjičeni je naravno gospodin Dinkić. Mislim da bi dokazni postupak trajao jako kratko.
Što se tiče nepostojanja značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, razlog leži u činjenici da ni država, ni lokalne samouprave nisu dovoljno motivisale preduzetnike na ulaganja. Recimo, cena uređenja gradskog građevinskog zemljišta, odnosno komunalija za izgradnju hotela iste kategorije je kao za izgradnju stanova za tržište. Obrt kapitala prilikom izgradnje stanova je maksimalno dve godine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme za izlaganje vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
... završavam, još jednu rečenicu, dok prilikom izgradnje turističkih smeštajnih i uslužnih kapaciteta taj proces traje 20 godina. Vi ovim zakonom ni u naznakama ne inicirate promenu loše klime i zbog toga ćemo glasati protiv ovog zakona.

Dame i gospodo, izlaganjem poslednjeg govornika za danas završavamo rad. Rad nastavljamo sutra, 15. aprila u 10.00 časova, nastavkom rasprave po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 22, 23, 24 i 25. dnevnog reda.
Prvi na redu u sutrašnjem prepodnevnom delu je narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodni poslanik Branislav Mitrović, pa narodni poslanik Radojko Obradović, pa narodni poslanik Dragan Vujadinović, pa narodni poslanik Živojin Stanković i narodni poslanik Pavel Marčok, čime će biti zaključena lista po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u raspravi u načelu. Hvala vam.