Zahvaljujem.
Na član 15, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević, Zoran Nikolić i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Tomić. Izvolite.

Dame i gospodo, u članu 15. stav 5, reč: "ministar" se briše i menja rečima: "Agencija za zaštitu životne sredine".
Već ste primetili da je naša tendencija da prebacimo određene nadležnosti s ministra na Agenciju za zaštitu životne sredine.
Prosto mi je čudno da ministar ne prihvata ovu vrstu amandmana, jer ga želimo rasteretiti ovih obaveza, a da Agenciju uposlimo što je više moguće, jer je normalno da se Agencija svim ovim stvarima bavi.
Oblast numerisanja, skraćenica i simbola na kojima se zasniva sistem identifikacije i označavanja ambalažnog materijala je uređena na nivou skoro celog sveta, tako reći, unisono i ne vidimo potrebu da se ministar time bavi.
Mislimo da je to pravi posao za Agenciju za zaštitu životne sredine.

Zahvaljujem.
Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17, amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, u članu 17, predlaže da Vlada i zainteresovani subjekti iz različitih privrednih grana zaključuju međusobno dobrovoljni sporazum o načinu postizanja nacionalnih ciljeva iz ove oblasti.
U članu 17. je navedeno koji su bitni elementi dobrovoljnog sporazuma, kao što je, npr., specifikacija ciljeva i rokova za njihovo postizanje, obaveze proizvođača, obaveze ugovornih strana da vrše analizu rezultata, zatim, mere koje će se preduzeti ukoliko neko ne postupa po sporazumu, vreme kada stupa na snagu sporazum i druga pitanja. Sporazum zaključuju međusobno Vlada i druga zainteresovana privredna grana.
Moj predlog je da se u članu 17. menja stav 1. i umesto sadašnjeg predloga, koji glasi: "Dobrovoljni sporazum sadrži naročito", da stoji: "Dobrovoljni sporazum sa industrijom sadrži naročito", i onda se nastavljaju dalje te tačke.
Ovaj predlog sam dao jer se na ovaj način bliže određuje subjekat koji ima najviše uticaja na ekologiju naše zemlje. Naime, najveći zagađivač i u našoj zemlji i u svetu, ranije smo govorili o tome, jeste industrija, pa bi se na ovaj način bliže odredilo ko je taj najveći zagađivač sredine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 17, amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar, kada su ovi zakoni pisani, čini mi se da je najviše voleo da napiše zakon i stvori jedan okvir u kome će da deluju privredni subjekti, građani i svi ostali, a on da uživa. Međutim, situacija je malo drugačija. Ovaj zakon bi mogao da se primenjuje u nekoj utopističkoj zemlji, kakva, svakako, nije Srbija. Nadam se da će bar da reši ovaj problem o kome svakodnevno čitamo po novinama, problem ambalažnog otpada kada su u pitanju prevoz i korišćenje opasnih hemikalija. Ne možemo da kažemo da  ni onaj drugi, manje opasan pojedinačno, nije opasan, jer masovno korišćenje PVC ambalažnog otpada jeste i te kako opasno.
Država o ovom pitanju nema pravu strategiju, kako će s ovim problemom da izađe na kraj. Mogu da kažem da su i iskustva koja su do sada bila primenjivana vrlo negativna.
Opet ću, gospodine ministre, jednu situaciju iz života, sa terena da vam kažem. Nekoliko opština sa teritorije Braničevskog okruga zaključilo je ugovor o sakupljanju čvrstog komunalnog otpada s izvesnom firmom "Trojan Fišer". Zaključen je u tri ili četiri opštine, a gospoda iz tog preduzeća naplaćuju od građana odnošenje komunalnog i ambalažnog otpada, a nemaju sanitarnu deponiju, ali prikupljaju ambalažu i kao takvu je prodaju. Ono što nije ambalažni otpad, bacaju po njivama, gde god stignu. Ne vidim na koji način će ovaj zakon da reši ovakve probleme iz života. To su životni problemi.
Jedina deponija koja je sanitarna na teritoriji Braničevskog okruga je deponija koju koristi grad Požarevac, koja je već iskoristila svoje kapacitete. Nemamo prava rešenja i nemamo pomoć države.
Kada je u pitanju ambalažni otpad, ne može samo da se gleda kroz zaštitu životne sredine. Imate i onaj drugi, ekonomski aspekt, a to su uštede. Reciklažom ili ponovnom upotrebom ambalažnog otpada, na prvom mestu, smanjujete potrebu za uvozom repromaterijala ili ambalaže. To je onaj prvi efekat koji ekonomska država treba da ostvari.
Što se tiče zaštite životne sredine, kroz ovaj zakon ne vidim kako ćete da sprečite građane da spaljuju sami svoj PVC ambalažni otpad, pogotovo što kod njih niste stvorili naviku da treba da ga sakupljaju i, što je još gore, niste im stvorili uslove, kada ga sakupe, da vide šta će s njim. Ostavili ste da to sve neko drugi radi, a da li će to biti neka privredna društva, preduzetnici, lokalne samouprave, bitno je da država skine problem sa sebe.
Potrebno je da se izradi jedna ozbiljna nacionalna strategija za ambalažni otpad i da se tom strategijom izvrši pozitivna dugoročna kampanja i kod građana i privrede stvori ta navika šta će da rade s tim otpadom. Ovako, stvaranje zakonskih okvira i samo određivanje kazni ko će i koliko će da plati zato što se ne pridržava zakona, neće dati rezultate. Dovoljno je samo da otvorite novine od pre nekoliko dana i videćete gde vam se sve otpad, i to izuzetno otrovan, nalazi u Srbiji, iako se zna čiji je, iako postoje kazne.

Zahvaljujem.
Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još devet minuta.
Na član 17, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 18. podneo sam amandman, u skladu s intencijama SNS-a Tomislava Nikolića da se što je moguće više stimulišu građani i maloprodaja i da učestvuje u ovom procesu sakupljanja otpada, jer je očigledno da proces reciklaže, pre svega, zavisi od sakupljanja otpada; naravno da su tu i dve karike u nizu, a to je prerada i tržište za taj prerađeni otpad. Sakupljanje je nešto što je elementarno i bez stimulacije građana, privrede, maloprodaje, veleprodaje, ne možemo da računamo na pozitivne efekte ovog zakona.
Mi smo jako nezadovoljni rešenjima koja su predložena u ovom zakonu i ona su više deklarativna. Smatramo da neće na pravi način rešiti problem otpada. Intencija Ministarstva je, u obrazloženju sam, koliko se sećam, pronašao, da se stimuliše sa nekih 40-ak para ova plastična ambalaža, odnosno vraćanje te ambalaže.
Sam iznos je nestimulativan i morao bi da bude znatno veći. Nije rešen problem ambalaže iz ranijeg perioda, koje ima jako puno i koja mora da bude uključena kroz ovo zakonsko rešenje, jer to podrazumeva čistiju Srbiju i podrazumeva da ćemo u nekom narednom periodu, kroz ovaj zakon, doći do nekih konkretnijih rezultata. Znači, stimulisanjem građana, a ne kaznenom politikom, SNS računa da možemo da rešimo problem zagađenja u našoj sredini.
U članu 18, uz stimulisanje građana, mi smo predložili, odnosno ja sam predložio svojim amandmanom da se na izvestan način omogući i maloprodaji, koja aktivno učestvuje u procesu sakupljanja otpada, da joj se nadoknade troškovi tog sakupljanja. Smatramo da je Ministarstvo i sama vlada trebalo da imaju malo više razumevanja za poziciju maloprodaje, jer maloprodaja je mogla, kao aktivan učesnik u procesu sakupljanja, i te kako da pomogne u implementaciji i realizaciji ciljeva ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 19, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Radović, Zoran Nikolić i Miloš Radulović.
Reč ima gospođa Radović. Izvolite.

Zajedno sa svojim kolegama, podnela sam amandman na član 19. Ovaj amandman ima za cilj da se lanac koji se sastoji od preuzimanja, sakupljanja i razvrstavanja, privremenog skladištenja ambalažnog otpada, proširi terminom – transport. Postoje slučajevi kada je neophodno da se ambalažni otpad, da bi došao uopšte do privremenog skladišta, transportuje. Zbog toga smatramo da je to dobro predvideti zakonom, tim pre što je to predviđeno kao obaveza u članu 48. stav 6, pa bi bilo normalno da bude predviđeno i u samom članu 19. stav 1. Hvala.