Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da Vlada ne predlaže sve ove zakone samo radi ispunjenja uslova u procesu pristupanju EU, već zbog činjenice da je Srbija u opasnosti od otpada, što smo konstatovali u malopređašnjoj raspravi. Uostalom, videćemo kada počnete primenu, kada stupe na snagu ovi zakoni, koji su vaši motivi i da li je u pitanju iskrena volja i želja da nam zemlja bude i lepša i čistija. Ne treba to da ostane mrtvo slovo na papiru. Videćemo da li će vaša borba biti beskompromisna, a kažete da su vam za jednu takvu borbu potrebni ovakvi zakoni, ili ćete se povlačiti pred velikim zagađivačima, mislim na industrijske, pre svega.
Znamo kako je to izgledalo. Kada se desi nešto loše po životnu sredinu, krenete s medijskom kampanjom, da zadovoljite javnost, i onda se polako to stiša, bez konkretnih sankcija, pretvori se u dug proces koji se nikada, ili retko završi, i oni nastavljaju sa svojim prljavim poslom. Setite se, recimo, samo jednog primera, pomora ribe u reci Timok.
Kaznena politika u ovoj oblasti mora da bude rigoroznija, jer šteta nije samo trenutna, već najčešće ima dalekosežne posledice, koje osete i buduće generacije.
Niko i ništa ne može čoveku da uskrati pravo na život u zdravoj životnoj sredini, na zdravu vodu, zdravo zemljište i zdrav vazduh. Ovo pravo nije lako zaštititi ako znamo da se u Srbiji godišnje proizvode preko dva miliona tona otpada i postoji najmanje 1.000 divljih deponija. Posebno treba zaštititi izvorišta i šume, kao nacionalno blago Srbije.
Hajde da pokušamo da barem u kvalitetu životne sredine budemo svi jednaki, ako Vlada nije sposobna da obezbedi ravnomerni regionalni razvoj u svim krajevima Srbije, da učinimo da svi žive u lepoj i zdravoj životnoj sredini, kada nije Vlada u stanju da to iskoristi i nadgradi, kako bi građani od toga i bogatije živeli.
U nekoliko navrata ste promovisali akciju sa lepim nazivom "Očistimo Srbiju". Dosta je promocije. Treba da se radi. Akcija treba da uspe, a ne da se pretvori u marketinšku akciju jedne stranke na vlasti. Zovite sve ugledne ljude koji nešto znače u svom kraju! Na ovoj temi mogu svi da se ujedine, da se napravi jedan masovni pokret, koji će postati najbrojnija ekološka inspekcija Srbije. Svi moraju da shvate da nam nije ostalo mnogo toga posle osmogodišnje vlasti DOS-a i da ovo moramo da sačuvamo, ne smemo ovo "da prodamo".
Meni je drago, gospodine ministre, da ste konačno uočili problem deponije na regionalnom putu Paraćin – Boljevac, oko koje su mnogi zabijali glavu u pesak, pored smeća koje je pretilo da na sve strane uništi sistem prelepog Rtnja, koji, između ostalog, ima izuzetan turistički potencijal. Otpad s ove deponije, inače, leti stotine metara u krug i pravi svima nama veliku sramotu. Treba videti i reku Crni Timok, pored istog puta, koja je u najvećem delu pretvorena u deponiju.
Voleo bih da dobijem podatke da li je, recimo, u delu Srbije gde teče i reka Timok inspekcija, policija ili bilo ko uhvatio na delu nekoga ko od reke pravi otpad? Tražim od države da nekoga, bukvalno, nauči pameti, ako treba i velikim kaznama. Dežurajte danonoćno, ako treba, i objavite to u svim medijima, stavite ga na stub srama. Kada neki od zagađivača budu došli u situaciju da zarade kaznu zbog toga što prave otpade od reka, šuma, kada budu to radili nekoliko godina, valjda će prestati s ovim necivilizacijskim i neodgovornim potezima.
Izmene članova 84. i 85. osnovnog zakona o zaštiti životne sredine biće štetne po opštinske budžete i postoji opasnost da se plaćanje, sa velikih kompanija, prevali i na građane. Na ovaj način, vi kažnjavate one koji se odgovorno ponašaju, koristeći ova sredstva.
Ovi drugi će, verovatno, sve te iznose od taksa, koje se sada smanjuju fondu opštine, da nadoknade povećanjem svoje lokalne ekološke takse i sve ono što će se desiti, to su samo veći nameti na privredu i građane, u globalu, dakle, u zbiru koji plaćaju za ekologiju.
Mislim da ste ovde imali dobru priliku da radite na decentralizaciji, o čemu stalno govore sva ministarstva i kompletna Vlada, a ne da radite suprotno.
Svaka odgovorna vlast u jedinicama lokalne samouprave će, pre nego bilo ko drugi, da se stara o životnoj sredini na svojoj teritoriji, naravno, u saradnji s Ministarstvom, koje bi, prvenstveno, rešavalo velike ekološke probleme.
Svi smo svesni da je ekonomska situacija teška, da je prva žrtva takve situacije, nažalost, životna sredina, ali mislim da je ovde potrebno mnogo entuzijazma, ono što sam vam govorio malopre, da se promeni svest kod svih ljudi, što bi omogućilo da se sa milion mikroprimera, maltene, situacija značajnije popravi.
Zbog toga smatram da je dobro da ekološku kulturu promoviše i sistem školstva, kao obavezan ili fakultativan predmet u školi, a vi ste nešto od toga i najavili, ako sam dobro razumeo.
Primer ekološke neodgovornosti koji bih želeo sada da istaknem, rekao bih, na najvišem nivou, državnom, vezan je za selo Vražogrnac, to je prigradsko naselje Zaječara, sa oko 2.000 stanovnika, koje je jedno od najugroženijih naselja po pitanju ekologije u Srbiji.
Kroz atar i naselje Vražogrnac protiče Borska reka, reka koja je, u stvari, otvoreni kolektor vrlo otrovnih voda, sa teškim metalima i drugim otpadom, koji se, pored trovanja, talože i zasipaju korito reke, što predstavlja stalnu opasnost od izlivanja vode i stvaranja ekološke katastrofe.
U vode Borske reke ispušta se i kanalizacija grada Bora, što pokazuje koliki je ljudski nemar i neodgovornost prema prirodnim resursima i očuvanju životne sredine.
Tehnološki proces prerade bakra u Boru praćen je izdvajanjem velikih količina otpadnih voda, koje se ispuštaju u vodotok Borske reke.
S ovim otpadnim vodama, ispušta se i velika količina sumporne kiseline i teških metala, nekoliko puta veća od maksimalno dozvoljene, po pozitivnim propisima.
U ataru sela Vražogrnac uništeno je, samo od Borske reke kod ušća u Timok, oko 700 hektara najplodnijeg zemljišta, što po jednom zemljištu iznosi 1,5 hektar.
Zbog navedenih uslova, meštani Vražogrnca nemaju osnovne uslove da organizuju poljoprivrednu proizvodnju, što ugrožava njihovu egzistenciju i smanjuje njihovu mogućnost da zarade neki dinar u ova teška vremena.
Nažalost, ne postoje ni valjani programi, ni sredstva, pa ni odgovornost zagađivača i organa vlasti da se stane na put daljem zagađivanju Borske reke, izvrši regulacija korita reke i pristupi revitalizaciji zatrovanih površina i osigura ostanak meštana na ovim prostorima.
Privatizacija, a to je osnovni motiv zašto sada ističem ovaj problem, pre svega, RTB-a, zahteva jasno definisanje naših problema i njihovo rešavanje, obeštećenjem i slično. Ono što niste prijavili i dokazali kao teško ekološko nasleđe iz perioda pre privatizacije, država neće priznati kao svoju obavezu za rešavanje u budućnosti.
Ovom prilikom, neću imati vremena da govorim o šumskoj mafiji novopečenih biznismena, koja mora da bude eliminisana odmah.
S druge strane, daleko smo od mnogih savremenih tendencija, kao što je grejanje sa deponija, koje je višestruko korisno, jer se smanjuje zagađenje životne sredine i ostvaruje ušteda električne energije koja se dobija iz drugih izvora toplote.
Da bismo do toga došli, ali i zbog svega o čemu sam govorio, tražim da zakoni o životnoj sredini odmah, dakle, bez dugog prelaznog perioda, stupe na snagu, ne samo na papiru, već i u praksi, to potenciram, jer su posledice neodgovornosti nepopravljive.
Ne sme da bude vakuuma u prelaznom periodu, u kome bi se prljave tehnologije sa Zapada prebacile u Srbiju.
Možda se neki od vas sećaju reciklaže guma iz Zapadne Evrope, koja je, pre ulaska Bugarske u EU, kao jedna od najprljavijih tehnologija, premeštena, maltene, u centar Sofije, jer im je bilo skuplje da je ugase ili promene tehnologiju, a siromašne zemlje, kao što je i naša, to pravdaju sa nekoliko novih radnih mesta, ne pitajući za onu drugu cenu koju treba da plate, što je apsurd.
Dakle, mi ne smemo tako da se ponašamo.
Podržavam sve vaše akcije koje idu u pravcu o kome sam govorio, da našu prednost – čistu vodu, zemlju i vazduh ne prodajemo, već da tu prednost iskoristimo na najbolji mogući način. Hvala.
