Ovim amandmanom smo hteli da promenimo tekst, koji glasi ovako: ''Ako je potrebno, radi zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, rešenjem iz stava 1. ovog člana, mogu da se odrede uslovi za stavljanje u promet i korišćenje tog biocidnog proizvoda''. Ono što smo želeli, to je da se promeni ovo "mogu", jer kako u zakonu stoji – mogu da se odrede uslovi, to znači niti mora, niti je to obaveza, nego da je to ostavljeno da se odredi, onako, odokativno, može, a ne mora.
Čini mi se da je vrlo važno da postoji u zakonu pravilo da sve ''mora'' da bude i zbog toga smo ovim amandmanom želeli da to bude obavezujuće.
Ono što je meni interesantno, a što moram da prokomentarišem ovom prilikom, jeste da se ovih dana dešava nešto vrlo čudno. Odbor za zaštitu životne sredine zaseda u vreme kada u sali idu amandmani na zakone iz ove oblasti, za šta mislim da je loša poruka svima nama, jer bismo gospodin Dimitrijević i ja, kao članovi Odbora, želeli da budemo na Odboru, ali ovde istovremeno moramo da radimo svoj poslanički posao, tako da smo onemogućeni. Ono što je još interesantnije, što dolazi kao poruka s ovog odbora, jeste da Odbor donosi neke amandmane, odnosno usvajaju se amandmani Odbora.
Da se razumemo, to su amandmani Vlade. Ono što je potpisano kao Odbor, to su amandmani Vlade. Dakle, Vlada koja, kobajagi, žuri, kobajagi je u stisci, kobajagi joj je važno da ovi zakoni budu ovde danas izglasani, danas ili sutra, ovom prilikom pokazuje da, zapravo, nije napravila dobre predloge zakona i na brzinu ih menja na ovaj način.
Mislim da vi, kao predsednik Skupštine, morate da vodite računa o tome da poslanici moraju da rade svoj posao na vreme i adekvatno. Znači, danas moramo da sedimo ovde i branimo te zakone, a, isto tako, moramo da budemo, kao članovi Odbora, na tom odboru. Kako jedno telo fizički ne može da bude u isto vreme na dva mesta, molim da mi pomognete u tome.
