Iskoristiću svoje pravo na reč. Drago mi je da je konačno ministar tu, da bi i predstavnik Vlade morao da shvati da upravljanje otpadom ne mogu da rešavaju lokalne samouprave bez pomoći Republike. Na prvom mestu, reč je o jednom od najunosnijih poslova, kako u zemljama EU, a, prema ovom predlogu zakona, biće jedan od najunosnijih poslova i u Srbiji.
Tretman komunalnog otpada ostavljen na rešavanje lokalnim samoupravama, kako znaju i umeju, uz manju ili veću pomoć Vlade Republike Srbije, najčešće manju. Jedna lokalna samouprava, čak i bogatija, teško da sebi može da dozvoli da izgradi deponiju, jer za teritoriju od 100 hiljada stanovnika i rokom eksploatacije od 25 godina, jedna deponija košta između 3-4 miliona evra. Tu nastaje problem. Najčešće ga lokalne samouprave rešavaju tako što naprave određeni plan studija izvodljivosti, konkurišu s nekim programom kod Vlade Republike Srbije i dobiju određena sredstva, koja nisu dovoljna, čak ni uz njihov budžet, da završe posao.
Tu nastaje situacija kakva je bila u Požarevcu, Smederevu i Kovinu. Te tri opštine su konkurisale za regionalnu deponiju, jer Vlada podrazumeva regionalne deponije, a ne opštinske; napravile su sporazum, konkurisale kod Vlade i dobile određena sredstva.
Neko je rekao da program nije prošao zato što je gradonačelnik iz Požarevca bio iz SRS-a. Mogu da kažem da to nije tačno. Nije prošao zato što je u pitanju najobičniji lopovluk.
Posle lokalnih izbora, sredstva koja su dobijena od Republike, prema želji sadašnjeg gradonačelnika Smedereva, pošto te tri opštine nisu mogle same da izgrade deponiju, pronalazi se strateški partner, a sredstva iz budžeta Republike Srbije…
(Predsednik: Prošlo je dva minuta. Da li želite od vremena za Poslaničku grupu?)
Završavam. ... ne treba da budu potrošena kroz javne nabavke, nego je gradonačelnik Smedereva direktno hteo da ih preusmeri strateškom partneru, što je, slažete se, u najmanju ruku, lopovluk, pogotovo ako vam kažem da je eksploatacija jedne deponije koja košta oko četiri miliona evra, s rokom eksploatacije 25 godina i teritorijom od 100 hiljada stanovnika, ekonomski isplativa već treće godine.
Znači, strateški partner, em što je to izgradio parama građana Srbije, em će 22 godine da zarađuje na toj deponiji, naplaćujući pristupninu od tih istih građana Srbije. Vreme je već da Vlada Republike Srbije počne da rešava ovaj problem. Ako neko želi da eksploatiše deponiju, neka je sam napravi, a ne budžetskim sredstvima koja će da uplaćuje kao da je on sam sve to izgradio.